POJMOVNI ODNOSI:

VOLJA, INSTINKT,
NAGON I POTREBA
Bojana Dimitrijević
ŠTA JE ONO ČIME ĆEMO SE
DANAS BAVITI?
 Filozofske preteče pojave sveobuhvatnih,
velikih teorija motivacije

 Razgraničenje sveobuhvatnih (velikih) teorija

motivacije i njihovih sržnih koncepata:
 Volja
 Instinkt
 Nagon
 Potreba

 Podela potreba
 I FILOZOFSKE PRETEČE
SVEOBUHVATNIH TEORIJA
MOTIVACIJE
TRIPARTITNI, HIJERARHIJSKI MODELI
„DUŠE“ (PLATON I ARISTOTEL)

Racionalni aspekt:
-rasuđvanje i donošenje
odluka

„Kompetitivni“ aspekt:
zadovoljavanje društvenih
standarda

Telesne potrebe i apetiti:

glad, seksualnost
DUALIZAM (DEKART)

„Duša“

Um Telo

-Nematerijalan
-Materijalno
-Aktivan u motivacionom
-Pasivno/reaktivno u
smislu
motivacionom smislu
-Racionalan
-Iracionalno
Svrsishodno ponašanje i
volja
II SVEOBUHVATNE TEORIJE I
RAZGRANIČENJE
KONCEPATA
ASOCIJACIJE
 Koje su vaše asocijacije kada govorimo o
konceptima volje, instinkta, potrebe i
nagona?
 U čemu je razlika?
SVEOBUHVATNE TEORIJE
MOTIVACIJE
 Nazvane sveobuhvatnim jer postoji pokušaj
objašnjavanja svih fenomena u vezi sa
motivacijom
 Podela sveobuhvatnih teorija na osnovu
sržnih koncepata:
 Teorije volje
 Teorije instinkta
 Teorije nagona
 Alternativa sveobuhvatnim teorijama
 Teorije manjeg obima
 Objašnjavaju pojedinačne motivacione fenomene
KONCEPT VOLJE
 Pretpostavljeno „svojstvo/sposobnost uma koje
proizilazi iz urođenih kapaciteta, sredinskih
senzacija, životnih iskustava i refleksije uma
nad samim sobom i sopstvenim idejama“
(Reeve, 2008, str. 27)
 Kao svojstvo uma jedinstvena je za čoveka
 Pokreće i usmerava postupanje (Dekart)
 odabir da li će osoba postupati
 odabir načina postupanja
 Neodređen i dvosmislen koncept volje nije bio
od pomoći da se razumeju i istražuju
motivacioni fenomeni
KONCEPT INSTINKTA
 Darvinov deterministički zaokret
 od slobodne volje do uslovljenosti ponašanja

 Instinkt
 Konceptkoji ukazuje da je ponašanje životinja determinisano
nasleđem/genima
 Instinkti se ispoljavaju putem nasleđenih telesnih refleksa
 Ponašanjakoja se odvijaju na identičan način/stereotipno,
dosledno u svim situacijama, bez potrebe da se uče
 Rituali parenja; pravljenje gnezda

 Kodljudi praktično nema kompleksnih ponašanja koja se odvijaju na

identičan način, dosledno i bez uticaja učenja.

 Savremena psihologija ne koristi koncept instinkta da objasni ljudsko

ponašanje!
KONCEPT INSTINKTA U
PSIHOLOGIJI
Viljem Džejms
 fizički (npr. sisanje, kretanje) i „mentalni“ (npr.
imitiranje, igra) instinkti
 Mekdugal
 ljudskamotivacija je sačinjena od kolekcije
genetski predodređenih, urođenih instinkata
 Sva ponašanja su objašnjiva na ovaj način
 Problem cirkularnosti objašnjenja
 Žene su uspešnije u brizi o deci zbog majčinskog
instinkta
 Zaključujemo da majčinski instinkt postoji jer smo
uočili da su žene uspešnije u brizi o deci
KONCEPT POTREBE
 Potrebe su sva stanja unutar osobe
neophodna za opstanak, razvoj jedinke i
doživljaj dobrobiti.
 Nezadovoljenost/osujećenost zadovoljavanja
potreba dovodi do štete za:
 organizam (kada su u pitanju biološke potrebe)
 ličnost (kada su u pitanju psihološke potrebe)
 relacije sa drugima (kada su u pitanju socijalne
potrebe)
 KONCEPT NAGONA
 Nagon je psihološki doživljaj biološkog
disbalansa odnosno postojanja
nezadovoljene telesne potrebe
 Nezadovoljene telesne/fiziološke/biološke
potrebe: nedostatak vode
 Ponašanje ima funkciju zadovoljavanja
ljudskih, telesnih potreba
 Teorije nagona: Halova i Frojdova teorija
nagona

Fiziološka potreba Nagon: psihološki doživljaj

potrebe
Nedostatak vode Žeđ
KONCEPT NAGONA
Ključne pretpostavke o nagonima

Kontraargumenti
Zasnovanost na telesnim potrebama (nagon gladi; seksualni nagon)

Anoreksija, apstinencija, nisu podstaknute bilo

kakvom poznatom biološkom potrebom
Nagoni (i samo oni) podstiču ponašanje u cilju otklanjanja unutrašnje, telesne potrebe.

Redukovanje nagona tako što se zadovolji potreba, dovodi do potkrepljenja i podstiče učenje.
Jedemo i kada nismo gladni: podstaknutost
spoljašnjim stimulusima, reklamama

Učenje se događa i kada nema redukovanja

nagona i zadovoljenja potrebe.
RELACIJE KONCEPATA
Volja
●
Indeterministička perspektiva
●
Jedinstveno svojstvo ljudskog uma
●
Neodređen,dvosmislen koncept koji se ne može naučno istraživati

Instinkt
●
Deterministička perspektiva
●
Pokretač stereotipnih, doslednih i urođenih ponašanja (refleksa)
●
Pokretač ponašanja ljudi i životinja
●
Reagovanje ponašanjem na prisustvo spoljašnjeg stimulusa

Potreba Sva stanja neophodna za opstanak, razvoj

●

i dobrobit jedinke.

Nagon
●
Nagon kao psihološki doživljaj unutrašnjeg, telesnog disbalansa.
●
Zasnovanost na telesnim potrebama, podsticanje ponašanja da
se zadovolje ove potrebe.
III POTREBE I PODELA
POTREBA
ODREĐENJE POTREBA
 Podsećenje:
 Stanjaneophodna za opstanak, razvoj i dobrobit
jedinke.
STRUKTURA POTREBA
Potrebe

Biološke/fiziolo
Psihološke Socijalne Kvazipotrebe
ške
STRUKTURA POTREBA
(MASLOV,1978)

Potrebe

Potrebe nedostatka: psihološki

Potrebe rasta: psihološki
doživljene putem tenzije,
doživljene kroz radoznalost,
nelagode, anksioznosti i
prijatnost
olakšanja
I BIOLOŠKE/FIZIOLOŠKE
POTREBE
 Različite su u odnosu na preostale kategorije
i inherentne biološkim sistemima
 Fiziološke potrebe angažuju nervni sistem,
hormone i telesne organe
 Ciklični procesi zadovoljavanja potreba
 U pitanju su potrebe koje se zasnivaju na
nedostatku.
HALOVA TEORIJA NAGONA
Stanje
zadovoljen
ih potreba
Smanjivan
je nagona

Fiziološki
Fiziološki
nedostatak/potr
nedostatak/potr
eba
eba koji
koji doseže
doseže
kritičnu
kritičnu tačku
tačku

Javljanje
Javljanje
ponašanja
ponašanja
usmerenog
usmerenog ka ka cilju
cilju
ii zadovoljavanja
zadovoljavanja
potrebe
potrebe

Javljanje
psihološkog
doživljaja:
nagona
II PSIHOLOŠKE POTREBE
 Karakteristične su za sve ljude i njihov razvoj
 Ove potrebe se javljaju kod svake individue i ne
zasnivaju se na biološkom nedostatku.
 Autonomija, odnosno potreba za samousmeravanjem
 Kompetentnost, odnosno potreba za optimalnim
izazovom (aktivnostima koje nisu ni prelake ni
preteške)
 Povezanost, odnosno potreba za socijalnom
interakcijom i bliskim odnosima sa drugima
 Bez zadovoljavanja ovih potreba jedinka se neće
optimalno razvijati niti će iskoristiti pun
potencijal!
III STEČENE POTREBE:
SOCIJALNE
 Razlikuju se od psiholoških jer su u različitoj
meri zastupljene kod različitih ljudi
 Razvijaju se na osnovu ličnog iskustva i
socijalizacije, učenjem
 Motiv postignuća: podstiče ga strogost i visoka
očekivanja u detinjstvu
 Afilijativni motiv: podstiče ga iskustvo
pripadanja i bliskosti
 Moć: tolerisanje agresivnog i seksualnog
ponašanja od strane roditelja
IV STEČENE POTREBE:
KVAZIPOTREBE
 Stanja nalik potrebama (nije reč o pravim
potrebama)
 „Potreba“ nestaje čim se dođe do onoga za
čim se težilo (materijalni aspekti, socijalna
očekivanja i uloge, ono što donosi trenutno
olakšanje)
 Nisu važne za život, razvoj i dobrobit, te
stoga nisu potrebe
 Mogu uticati na osobu veoma intenzivno