Psihoanaliticari

ne postoji normalna struktura licnosti one se od coveka do coveka razlikuje.

Psihoanaliza definise normalno kao zrelost kao ideal koji treba dostici.
Zrelost podrazumeva optimalni razvoj potencijalnih mogucnosti Ako je neko u normi ne znaci da je
zdrav.
Krjnji domet je genitalni karakter , dobra ekonomija ljubavi
Covek je po prirodi los
Hipoteza o kontiunitetu. Svi smo neurotici nijedna osoba nije normalna postoje samo stupnjevi i prelazi
na osnovu kojih nas drugi drze sa ovakve ili onakve.
Frojd posmatrao neurotsku populaciju i nije razlikovao normalno od abnormalnog
koncepciju je pravio na osnovi teroije licnosti , psihoseksualnog razvoju i o postavci o cilju terapije

da voli i radi
zdrava licnost je postugnuta harmonija izmedju sve 3 strukture licnosti
zdrava osoba je sposobna da zadovolji potrebe bez osecanja krivice ili straha od drustvene osude ne trosi
svoju energiju nego je koristi za produktivan rad.
Ima zreliju svest i bice sloboniji u izrazavanju sebe u ljubavnim odnosima.
osoba sa genitalnim karakterom je zdrava licnost sposobna da ljubi i radi jer nije ometena nerazresenim
konfliktima iz ranijeg detinjstva. Radi moze slobodno da izrazava svoje fantazije i osecanje bez osecanja
krivice ili neprijatnosti i moze izmiriti seksualne potrebe prema partneru i osecati neznosti i naklonosti

Ljubav je da prma objektu inhibirani libido.

Seksualna ljubav je osnovna za sve druge ljubavne odnose.
Ljubav prema drugome smanjuje ljubav prema sebi dok From kaze da pre svega ljubav prema sebi da za
vecu ljubav prema drugima

Socijolozi
Normalno je uvek i normativno , oderdjuje se prema vazecim normama. Na nivou kulture . interakcija
izmedju pojedinca i drustva

Wegrocki kaze da je najbolji nacin za utvrdjivanje normalnog ispitivanje funkcije ponasanja koje je u
pitanju , ako unapredjuje kulturu moramo ga smatrati normalnim.

Erih From
osnovnim potrebama ljudi su prosirili i stvorili novi koncept normalnosti. To je patologija normalnosti gde
je covek usamljen i otudjen bezi u konformizam gde je neslobodan.
Za Froma je mentalno zdravlje dozivljaj sebe kao jedinstvenog kreativnog bica.
Covek nema granice u pogledu pozitivnog razvoja
Covek je po prirodi dobar
odbija da se mentalno zdrava osoba definise kao prosek da bude prilagodjena drustvu ili kao odsustvo
bolesti.

maslow
patologija umanjenje gubitak i neostvarenje ljudskih mogucnosti

Edvin Lemert teorija devijantnog ponasanja

u odgovoru na priamrnu devijaciju dolazi do socijalne reakciej do odgovora drustva stavljanje etikete,
stigmatizacije i diskriminacije.
Da bi razresio psihicku tenziju pojedinac prihvata ulogu devijanata i tako zadovoljava emotivne potrebe
za pripadanjem subkulturi narkomana.
Lemert negira specificnost metnalnih poremecaja
negira poseban kvalitet dozivljavanja sveta dusevnog bolesnika

jakovljevic normalnost
optimalni nivo samoostvarenja u konkretnoj drustveno istorijskoj situaciji

zakljucak
Socioloski pristup se dopunjuje sa bioloskim i psiholoskim. Scio pristup dao vermensku i drustvenu
dimenziju

OLport dihotomija ako nans zanimaju abnormalnost posmatramo patoloske licnosti ako normalno
posmetramo odrasle zrele osobe.

Kulturni relativizam
cinioci koji su potencijalno konfliktozni povezani su sa
postojecom skalom vrednosti u datoj kulturi
skalom vrednosti koja igra vaznu ulogu u odnosima izmedju pojedinih kultura
skalom vrednosti i njenom menjanju tokom vremena u jednoj kulturi

ANTIPSIHIJATRI
Ronald Laing
sve radikalnije odbacivanje psihijatrijske prakse , negiranje koncepta dusevne bolesti i ideologizacije
citavog problema.
Inverzni model normalnosti , jer izgleda kao negativ snimka tradicionalnog odredjenja normalnog i
patoloskog.
Normalnim covekom nazivamo osobu koja je zrtvovala svoju sposobnost neposrednog osecanja i
izrazavanja tih osecanja radi prilagodjavanja i odgovaranja na zahteve spoljashnjeg sveta koji joj je tudj.
To nalazimo jedino kod dece.
A ludilo predstavlja povratak ka tom izgubljenom kontaktu sa samim sobom
Stvarno zdrav covek je bolestan covek koji je ozdravio
neprimenjivo na nauroze

psihijatar treba da sluzi interesima pojedinca i da se demedikanizuje

Tomas Sas odbacuje dusevne bolesti

Sve sto psihijatrija smatra patoloskim Sas smatra promemima zivljanja koji su psiholoski moralni i pravni.
Postije individualne razlike a nikakvo rangiranje.
Posto bolest moze biti samo ono sto se moze izmeriti videti opipati dusa je nesto nematrijalizovano

Teodor Sarbin
koncept normalnosti je liberalan
transformacija socijalnog identiteta
status
vrednosti
uljucenost
AJZENK
psihijatrija ima smisla samo kao medicinska disciplina , a psihijatri da budu lekari.
Da se bave bolestima koje poseduju somatsku osnovu.
Razdvajanje organskih od bihevioralnih poremecaja.
Samo organski pripadaju psihijatrima a poremecaju karatketa , psihopate, kriminaci spadaju u
bihejvioralne poremecaje.

KRITERIJUMI za pozitvno mentalno zdravlje JAHODA

1.Odnos prema sebi
samoprihvatanje,samopoverenje,samopouzdanje i njihov sveukupni udeo u odnosu prema sebi
2.Samoaktuelizacija
tokom rasta i razvoja da se covek bori da ostvari svoje vlastite potencijale
3.Integracija
povezivanje svih delova i svojstva licnosti u funkcionalnu celinu koja bi mu obezbedila – koherentnost i
kontinuitet licnosti
4.Nezavisnost
u odnosu na okolinu i ljude u njoj, sposobnost za donosenje odluka
5.Dozivljaj realnosti
socijalna osetljivost da vidi sta se zaista zbiva i postoji
6.Prilagodjavanje okolini
zahtevima koji poticu iz spoljahsnje sredine, efikasnost u resavanju aktuelnih problema.

SZO definise zdravlje kao stanje potpune fizicke i mentalne i socijalne dobrobiti , a ne samo odsustvo
bolesti ili slabosti.

1.talas psihoanaliza
2. neuroanatomski neurofizioloski
3. humanisticki

Dirkem, normalnost je relativna zavisi od drustvene sredine

frojd
Moc za otvorenost
moz za jednostavnost
otvoren za nesvesno spram iracionalnog, sopram intimnog tajonog.
Moci prihvatiti sebe sopsvene granice sopstvene zelje , ideal je sve to moci biti a pri tom ne izguvbiti se.
Od subjekta se ocekuje napredak , sazrevanje nikako svemoc. Covek nije masina.

BRAK PROBLEM
teskoce sa tolerisanjem bliskosti, seksualni problemi, problemi prilagodjavanja...
Glavne zamerke:
1Sindrom utopije
2Problem postavljanja granica u vezi sa porodicom
3Postojanje trougla za stabilizovanje
KISKER
modeli mentalnog zdravlja deskriptivne i eksplanatorne
Deskriptivne –
subjektivni model – licnost procenjivaca
normativni – na normu
satisticki – na osnovu proseka
kulturalni – usaglasen sa kulturalnim socijalnim etickim standardima odredjenog drustva

Ekplanatorne –
ne obraca se paznja na spoljashnje indikatore mentalnog zdravlja vec na procese koje takve indikatore
uslovljavaju
model bolesti ili medicinski model- odsustvo simptoma bolesti
model ucenja – psihodinamski nesvesna motivacija i rane traume
stres model- sposobnost pojedinca da brtzo uspesno i na kretivan nacin uspostavlja ravnotezu koja je
pod uticajem promena bila narusena

PREVENCIJA
def zdruzena primena medicinskih, psiholoskih i socijalnih mera koje imaju cilj da
1uklone cinioce stetne po zdravlje coveka
2da se fizicki i duhovno covek razvija na najbolji moguci nacin
3da obezbede pravovremenu i adekvatnu pomoc u vidu lecenja i rehabilitacije D.Z.

PRIMARNA – predstavlja primenu medic , psiho , i socijalnih mera koje imaju

cilj da sprece pojavu bolesti
i da incidenciraju oboljevanja svedu na najmanju mogucu meru.
(MZ na zastitu i unapredjenje mentalnog zdravlja)
Incidencija se procenjuje brojem novih slucaja u odredjenom vremenskom periodu u populaciji gde se
primenjuju mere.

SEKUNDARNA – obuhvata ranu dijagnostiku i ranu terapiju bolesti

Uspeh se procenjuje prevalencom – ukupnim brojem bolesnika u odredjenom vremenskom periodu u
odredjenoj populaciji

TERCIJALNA – cilj da suzbije i ogranici posledice bolesti i da ponovo uspostavi sposobnosti koje su
izgubljene kao posledica bolesti ili da sacuva one koje su ugrozene.
Efikasnost se procenjuje invaliditetom bolesnika u odredjenom vremenskom periodu.

najcesce sve tri deluju zajedno

Pod primarnom prevencijom podrazumevati samo one aktivnosti na planu zastite i unapredjenja
mentalnog zdravlja u kojima postoji:
1Jasna eksplikacija odredejnih teorija i znanja o prirodi mentalnih poremecaja i ment zdravlja
2planiranje procesa
3razlicita argumentovana i proveravana delatna strategija

Tri perioda u razvoju primarne prevencije

1.medicinski model
2.psihijatrija u zajednici
3.nepsihijatrijski humanisticko edukativnim ili ti psiholoskim

Medicinski model
pod rizikom su osobe ciji su roditelji mentalno oboleli, izolovane osobe, doseljenici i besposleni bogatasi.
zatim nedovoljno razvijena deca , vanbracno rodjena deca , deca koja odrastaju u porodicama sa
nepovoljnom emocionalnom klimom , hendikepirana deca , hronicno bolesna.
Zastita trunice i ploda, borba protiv porodjajnih lezija, genetske analize ploda , psiholoski intonirane (
bolbi)

psihijatrija u zajednici
(Socijalna psihijatrija KOMUNALNA) mozda
akcenat nije vise samo na osobama pod rizikom vec na populaciji sa potrebom
institucije ulaze u zajednicu , van instituciono delovanje
resavaju probleme tamo gde su oni nastali (porodica,skola)
i sprecavaju da ti problemi poprime dimenzije koje ce nuzno dovesti do intervencija psihijatrijskih
institucija
Clanovi strucnog tima su psiholozi , socijalni radnici , psihijatri
sagledava se uticaj socijalnih cinioca na tok i ishod mentalnog poremecaja

TRI pristupa modela primarne prevencije kognitivisticki , humanisticki , integrativni

kognitivisticki – centralno mesto koncept stresa i primarno preventivna praksa usmerena je na vestine
ovladavanja stresom
Humanisticki – srediste koncept krize i usmerenje na razvijanju individualnih moci da se one prevazilaze
sa sto manje rizika i sa sto vise sansi da dalji razvoj. Koncept rezilijencije i koncept srcane zilave licnosti.
Praksa za usmeravanje na UCENJE za zivot
Integrativni – povezan sa pojavom psihologije u zajednici
ne cini vise odnos prema patoloskom vec odnos prema kvalitetu zivota.
Profesionalna , neprofesionalna , autonomnu ili samopomazucu i integrativnu primenu prevencije

KAPLAN
teorija krize
istakla je znacaj prolaznih, tranzitornih smetnji (kriza), koje se preventivnim radom mogu ublaziti i koje je
potrebno ako i kada nestanu tretirati na poseban nacin.
Dve grupe preventivnih programa
1.Socijalni progam (administrativnim)
namenjeni su promeni uslova zivota u zajednici i preispitivanju zakona koje uticu na dusevno zdravlje
ljudi.
2.Psiholoskim (interpersolanim)
neposredim kontakt lice u lice sa pojedincima i grupama
intervencija u krizi / anticiaptorno vodjenje u krizi
i kratka psihoterapija
savetovanje
edukacija u oblasti mentalnog zdravlja

anticiaptorno vodjenje u krizi

sastoji se u psiholoskoj pripremi ljudi za nastupajuci dogadjaj ako postoji verovatnoca koja moze da
izazove krizu , npr priprema za operaciju
i kratka psihoterapija
Kratka psihoterapija u stanjima krize vremenski su ogranicene 6do 8 meseci , suportativnost , orijentacija
na sadashnjost i konflikt koji je dobeo do kroze
u toku krize , vreme ograniceno , suportativnost, orijentacija na sadashnjost
savetovanje
u koncptu primarno preventivnog rada Kaplan ponudio odnosi se na rad sa kljucnim osobama u zajednici
clanovi porodice , prijatelji , nastavni , vaspitaci
edukacija
u domenu MZ predavanja diskasione grupe , tribine , casopisi , TV emisije

KRIZA kao psihicko stanje ukljucuje stresne i traumatske dogadjaje i njihove posledice

Stresni dogadjaj – stresor

je dogadjaj koji procenjujemo ugrozavajucim ili opasnim za nesto sto je nama vazno , odnosno moze
poremetiti tok naseg zivota. Stresni dogadjaj izaziva stanje koje se naziva stresom.
Stres je unutrasnje, subjektivno stanje do kojeg dolazi zbog procene dogadjaja kao opasnog (zahteva
kojima ne mozemo udovoljiti)
bez kognitivne procene dogadjaja nema ni stresa ma kakva bila opasnost od okoline

TRAUMATSKI dogadjaj – ne zavisi od procene jer je njihov sadrzaj tezak i pogadja sve ljude.
traumatski dogadjaji su oni koje je neko samo video ili koji su se dogodili bliskim osobama a pojedinac za
njih saznaje posredno. Borbe nasilja , ter napadi , nesrece , bolesti...

posredna trauma – posledica izlozenosti tudjim traumama , tudjim iskustvom . Posredna trauma kod
pomagaca

STANJE STRESA – 4 znakova

1emocionalni
2misaoni
3telesni/dizioloski
4ponasajni

reakcije na stres su normalne u odnosu na nenormalnu sredinu

znakovi traume duze traju slucni su znakovima stresa

Dugorocne posledice stresa rezultat su hronicne izlozenosti stresnim dogadjajima koji ukljucuju umor i
iscrpljenost , gubitak interesa i sl .

traumatski dogadjaji dovode do promena u sistemu vrednosti , nesigurnost u zivot , pesimizam

potresaju temeljne postavke o nama samimama i o zivotu
PTSP

Strategije suocavanja sa stresom

1nastojati izmeniti stresor
2prihvatiti situaciju trudeci se videti je u boljem svetlu
3pokusati izbeci stresore

izbor zavisi od licnosti , iskustva , znanja

KRIZA
1iznenadni / redak dogadjaj koji je izrazito uznemirujuc i stresan vecini ljudi. ukljucuje pretnju ili dozivljaj
gubitka, gubitak ili vrednosti vaznih za pojedinca ili drustvo
2imaju osecaj da ga ne mogu sami savladati
3ima uticaj na pojedinca ili organizaciju
krizu mogu izazvati stresni dogadjaji

Osobine krize
1Iznenadne i neocekivane, povezane su sa osecanjem gubitka kontrole
2unutrasnja ravnoteza je narusena i osecaj ranjivosti izrazito snazan
3izazivaju preplavljenost osecanjima
4emocionalne i misaone reakcije dezorganizuju ponasanja

VRSTE KRIZA
prema predvidjenosti
1.Situacijske – nepredvidljive i izazivaju ih razni dogadjaji
2.razvoje krize
prema intenzitetu
1sok krize – iznenadni snazan stres , trauma
2Kriza isrpljavanja – kap koja preliva casu

Psiholoske krizne intervencije

pruzanje podrske i pomoci radi ponovnog sticanja osecanja autonomije i kontrole nad zivotom cime se
smanjuje osecaj bespomocnosti.

Krizne intervencije su kratke i usmerene na krizni dogadjaj

TRI CILJA
1podrska i pomoc ljudima da bi lakse prebrodili
2podrska i pomoc zajednici da se brze vrate na normalu
3sprecavanje dugotrajnih psihickih teskoca zbog traume

Kome i kako intervenisati u krizi

kriza nije povezana sa patologijom
kriza se dogadja i dobro prolagodjenima i sastavni deo je vecine ljudi SRT 19++

glavni cilj je proceniti ucinak kriznog dogjadja ko jeste a ko nije ugrozen

postoje teskoce : nedostatak vremena, razliciti izvori informacija, validnost zadatka ... mora se postupati
oprezno i temeljno
napraviti plan kako izvesti intervenciju , mobilisati sve sluzne

intervencije se redovno sprovode

1s osobljem u decijim vrticima,skolama
2sa policajcima vatrogasnicma
3sa sluzbenicima banke
4zrtvama otmica , bomb napada

PRIMER INTERVENCIJE U KRIZI

-Opis kriznog dogadjaja
-Iniciiranje krizne intervencije
ministarstvo
-Organizacija i spromodjenje intervencije
strucni tim za psi pomoc za kriz inter
-TOK KRIZNE INTERVENCIJE
odvijala se 4 dana
1 razgovor sa ucenicima, roditeljima, nastavnicima
2 dezurstvo u savetovalistu za razgovore , razgovori u prostorijama skole , vodili strucnjaci
prvi dan
predavanje / razgovor sa clanovima nastavnickog veeca tu su pedagog
grupni razgovor
drugi dan
razgovor sa ucenicima iz razreda
sa drugim ucenicima
ponovni ragovor sa razrednim sa pedagogoim
trici dan
individualni razgovor s pogodjenima
4dan
savetovanje za individualne razgovore
roditeljski sastanak
skupovi
razg sa mladicem koji je pucao
-ZAPAZANJE o reakcijama ucenika nastavnika i roditelja
Zakljucak

PORODICA je u sadrzinskom strukturnom i formalnom pogledu istorjski promenjiva drustevena grupa

cija su univerzalna obelezja
1.pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojih se zadovoljavaju polne i druge potrebe i pravi
potomstvo
2.zasniva se na sistemu srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za podelu uloga
3obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti
4obezbedjuje ekonomsku sigurnost

Zivotna istorija porodice

naglasak na razvoj
koncepti
morgostaza (unutrashnji razvoj)
morfogeneza (kontrolisani razvoj
kod zdravih porodica postoji ravnoteza

Osnovni razvojni zadaci porodice

1Sve porodice moraju definisati svoje unutrashnje i spoljne granice
2biranje razvojnih tema koji postaju organizatori ponasanja unutar porodice
3porodicni identitet , odredjena pravila i gledista

faze porodice
rana faza: uspostavljanje granica i formiranje identiteta
srednja faza: usmeravanje i stabilnost
odredjene teme za porodicni zivot , preuzimanje skupa stabilnih i odrzivih pravila u odnosu na ulogu
unutar porodice .
kasna faza: razreshavanje i nasledstvo
dva izazova: veliki borj gubitaka koje porodica dozivljava i postavljanje serija novih ciljeva zahvaljujuci
prilivu novih clanova

SISTEMSKI PRISTUP

psihosocijalni – bavi se odnosom pojedinca i konkretnih ljudi koji ga okruzuju kao i posledicama ovog
odnosa na nastanak razvoj odzavanje povlacenje ili prestanak dusevnog poremecaja

EKoloski
bavi se medjuzavisnoscu vrsta u njihovim fizickim i bioloskim okruzenjima. Naglasci su na adaptaciji ,
medjuzavisnosti i promeni sistema tokom vremena

Teorije sistema su rezultat napora da se povezu individua u drustvu usmereni pristupi u objashnjavanju
ljudskog ponasanja.
Organizmicki pristup – naglasak na celinu i odnose
kibernetika – sistem regulisanja pomocu fidbek petlji
opsta teorija sistema – generalizovao bioloske principe otvorenog samoregulisuceg sistema , da bi po
analogiji objasnio licnost , grupne relacije i socijalne sisteme

SISTEM – je kompleks elemenata u interakciji i odnosa koji ga organizuju

Bartalanfly – otvoreni i zatvoreni sistemi
Otvoreni razmenjuju informacije i drugi matrijal sa okolinom
Zatvoreni – nema interakciju sa sredinom

Svojsva otvorenih sistema

Celovitost – ponasanje pojedinca u porodici zavisi od drugih ponasanja
Feedback - + i – odrzanje stabilnosti odnosa u sistemu. – odrzaa stabilnost + vodi promeni
Ekvifinalnost – razliciti putevi do istog rezultata , isti uslovi do raz rezultata
Sistem CIRKULARNA KAUZALNOST

Normalna porodica
je funcionalna ekonomski psiholoski socijalnoo , reproduktivno i krece se putem rasta i razvoja
lakmus stres i kriza je normalna
otklanjanje simptoma PROMENA prvog reda
potpuna reorganizacija PROMENA drugog reda

Karakteristike funkcionalne porodice

-povezanost clanova u zajednicu, medjusobno posstovanje i autonomija
-organizaciona stabilnost,adaptibilnost , fleksibilnost
-otvorena komunikacija i efikasno resavanje problema i resavanje konflikata
-sistem verovanja i poverenja , povezanost sa proslim i buducim generacijama
-uzivanje sire drusvene zajednice, posedovanje podrske preko mreze prosirene por. i prijatelja

Sistemsko shvatanje i dijagnostika

TESTOVI individualne razlike
Struktuisanje intervjue, objektivne testove , upitnike , izvestaje o ponasanju
Opservecioni pristup
ZA PROCENU UNUTRASHNJIH ODNOSA – skala porodicne adaptibilosti i kohezivnosti(ekonomican
dimenzija funkcionalno - disfunkcionalno)
za procenu usmerenu na RAZVNOJNE I OSOBENOSTI transgeneracijskog prenosa GENOGRAM
za povezanost porodice sa drugim sistemima iz svakog okruzenja EKO MAPA HASRATMAN

RELACIONO GLEDISTE u osnovi poseduje biopsihosocijalni pristup u kojem se interpersonalni i

kontekstualni faktori smatraju centralnim i znacajnim. Bioloski zasnovan i krece se unutar okvira
patologije i posmatranje disfunkcionalnih obrazaca

MENTALNO ZDRAVLJE U ZAJEDNICI

ekoloski prstup
1medjupovezanost drustvenih i organizacionih sistema
2veza fizicke sredine i ponasanja
3odnos pojedinca sa sredinom

DOPRINOS sistemskog pristupa je u razumevanju i prevenciji sindroma sagorevanja. on je rezultat

sadejstva mnogih eksternih , interpersonalnih i intrapersonalnih faktora, uzimaci u obzir i aktere.
za ozbiljne problem kao zlostavljanje , zanemarivanje , emocionalni problemi preporucuje se
multimodalni pristup

KRITIKA I OGRANICENJE SISTEMA

-sistem se svodi na tautologiju
- u teoriji sistema postoje ontoloski i vredosno nepomirljivi pristupi
-bihe kritika za precenjivanje uticaja aktuelne porodice
-zanemaren je pojedinac na racun interesovanja za relacije
-sklona je etiketiranju
-treba se koristiti i individualni i sistemski pristup

PORODICA I STRES

4D neslaganje napustanje razvod i delikvencija i depresija

Rejben Hil ABC-X model

elementi
A predstavlja stresni dogadjaj koji u interakciji sa
B porodicnim izvorom krize i u interakciji sa
C definisanjem dogadjaja od strane porodice , produkuje
X krizu
stresor – situacija za koju porodica nije bila uopste spremna ili bila minimanlno pripremljena
kriza – bilo koja odlucna promena u porodici za koju su stari obrazci porodicnog ponasanja neadekvatni
Model pokusava da odredi koje porodice pod kojim okolnostima uz koriscenje kojih resursa i vrsta
preovladavanja uspevaju da se pozitivno prilagode stresnim dogadjajima.

Mc kubin
Dupli ABCX model dodaje varijable
a)dodatni zivotni stresori i promene koji remete porodicnu adaptaciju
b)kriticni psiholoski i socijalni faktori
c)procesi putem dostizanja zadovoljenja i resenja
d)ishod ovih porodicnih napora

Porodicni stres je stanje tenzije koje izrasta iz nekog aktuelnog ili percipiranog zahteva koji trazi
prilagodjavanje ili adaptivno ponasanje

faktori nastanka stresa – zivotni dogadjaji i njihove osobenosti, nacini i resursi za prevladavanje stresa i
ishodi prevladavanja
Stresor – zivotni dogadjaj
dovoljno velike magnitude da izazova promene u porodicnom sistemu
zivotni dogdjaj svojim intenzitetom( + - ) moze da izazove vecu ili manju pometnju

Klasifikacija stresora – zivotnih dogadjaja

1unutrasnji – spoljashnji
2ogranicenog – rasprostirujuceg
3izbija naglo ili postepeno
4intenzivan ili umeren
5prolazan – hronican
6ocekivan – iznenadan
7prirodan – vestacki
8opazen kao resiv – neresiv

McGoldrik
VERTIKALNI stresori (iz porodica porekla i prethodnih faza razvoja)
HORIZONTALNIM stresorija (stres koji deluje na aktuelnu porodicu u njenom kretanju kroz vreme
suocavajuci je sa promenama i prelaznim periodima por.ziv.ciklusa)

Podela zivotnih dogadjaja porodicnog stresa

1nenormativni ili akcidentni dogadjaji
2normativni – razvojno ocekivani
3unutrporodicne napetosti

PREVLADAVANJE STRESA
1resursi prevladavanja – generalni stavovi ili vestine: stav prema sebi ,stav prema svetu , intelektualne
vestine
2stilovi prevladavanja – generalizovane strategije prevladavanja koje se definisu kao tipicne, naviknute
preferencije u nacinima prilazenja problemima.
3pokusaji prevladavanja ili nastojanja prevladavanja – specificne akcije , pokusaju da se problem resi

varijable prevladavanja stresa ibid

-prisustvo socijalne podrske
-mogucnost ventiliranja osecanja
-sposobnost nalazenja smisla u ishodu stresne situacije
-prethodno iskustvo sa drugim stresorima
fizicko zdravlja , soc i eko podrska, zadovoljstvo profesijom , zadoviljstvo zivotom

5 hipoteza o preovladavanju moze da

1smanji porodicnu ranjivost na stres
2ojaca ili zadrzi one resurse koje stite porodicu
3smanji ili eliminise stresni uticaj
4ukljucuje proces aktivnog uticaja na sredicu
5strategije prevladavanja u odnosu na faze z.ciklusa

Porodicni ciklus prevladavanja

resursi unutar porodice: individualni i porodicni
resursi izvan porodice: rodjaci , prijatelji komsije kolege , crveni krst ...

TIP I Fleksibilne – izdvojene porodice na skali adaptibilnosti imaju visok skor a na kohezivnosti ispod
proseka
TIP II Fleksibilne povezane porodice na obe skale iimaju skor iznad proseka
TIP III Struktuisane izdvojene porodice imaju ispodprosecni skor na obe skale
TIP IV Struktuisane povezane porodice koje imaju ispodprosecni skor na adaptibilnosti a skor iznad
proseka na kohezivnosti

tipovi porodica
regenerativne (koherentne i ocvrsnule)
elasticne visoko fleksibilne i sigurnih interpersolanih granica
ritmicne (usvajanje i vrednovanje)

vazan izvor porodicnog prevladavanja osecanje porodicne koherentnosti

snaga bracne zajednice
Konsenzus : zajednicka svest o problemu , koncezus o resenju i o akciji

Socijalna podrska u istrazivanjima se pokazala kao vazan dodatak prevladavanju krize i stresa. Stepen i
vrste soc podrske mogu na izvestan nacin da odrede strategiju prevladavanja
Znacaj percepcije podrske koju imamo od nama vaznih osoba.

kada zena trazi pomoc od prijatelja a ne od muza

1-povecanje vulnerabilnosti mozevljevog samopostovanja
2-izrazen negativizam do hostilnosti prema supruzi
3-kaznjavajuci odnos prema deci

stretegije porodicnog prevladavanja

ADAPTIVNA – zajednicki napori da se porodica reorganizuje i vrati u red
i kroz OTPOR – minimizacija i redukcija stresa uz porodicni napor

Model minuchina
1.odredjeni tip porodicne organizacije povezan sa razvojem i odrzanjem psihosomatskih simptoma kod
dece i
2.psihosomatski simptomi imaju glavnu ulogu u odrzanju porodicne homeoestaze

tri uslova za razvoj psihosomatskog oboljenja

1fizioloska osetljivost deteta
2osobine transakcije u porodici
3uloga deteta u porodicnim obrascima

Karakteristike porodicnih transakcija su

1. Izmesanost – patoloski izmesan porodicni sistem visoki stepan ukljucenosti svih clanova
2. 2preterano zasticivanje
3. rigidnost patoloski izmesane i brizne porodice
4. nedostatak konfliktnog resenja, izbegavanje konfliktea

MODEL ZDRAVLJA PORODICNIH SISTEMA

tri dimenzije
1.psihosocijalni tipovi bolesti
-izbijanje bolesti
-tok bolesti: konstantan , progresivan, recidivirajuci
-ishod
-onesposobljenost

2.glavne vremenske faze bolesti

faza krize
hronicna faza
terminalna faza
3.kljucne porodicno-sistemske varijable

TIPOVI RODITELJA
sigurni roditelji
agresivni i osecajno hladni
palsljivi i preterano zastitnicki

Hospitalizacija
Psiholozi clanovi tima ucestvuju u dijagnostickim ispitivanjima koristeci testove licnosti, sposovnosti,
tehnike neuropsiholoske procene. Ocenjuju funkcionalne sposovnosti i slabosti i snage bolesnika da se
ukljuci u odredjeni tip lecenja. Bave se preoperativnom i post operativnom psiholoskom pripremom ,
pripremom za medic intervencije i lecenje.
Programi kontrole bola, prevladavanje stresa , bihevioralni program , otpustanje iz bolnice .
U bolnicu se dolazi sa strepnjom, strahovima, konfuzijom i neizvesnocu buduceg zdravlja.
Podrazuemva gubitak privatnosti , nezavisnosti , samostalnosti.
Bolnicko odelo uloga pasivnog lezeceg bolensika / socijalna uloga
Dobri – uloga bolesnika u potpunosti , veruju puno a traze malo , kooperativni su , ne postavljaju zahteve
i pitanja.
Iza smirenosti i kooperativnosti kriju se konflikti i nezadovoljstva, potrebe za paznjom i informacijama
prihvatanje pravila mogu voditi u generalizovanju pasivnosti bolesti uopste , maladaptivna ponasanja , ne
prijavljivanje novih simptoma, samostalno dosnosenje odluka , otpor prema napustanju bolnice
Losi - krse bolnicka pravila , bune se , traze paznju , informacije , postovanje svoje licnosti , odbijaju da
budu bespomocni i smireni .
prevremeno otpustanje i z bolnice

ANKSIOZNOST
AKUTNA – u vezi sa hospitalizacijom , saznanjem o bolesti i potrebi lecenja. (posledica bola , hipoksije,
uzimanje lekova, promena psihofizioloske ravnoteze)
Akutna A. Nestaje posle otklanjanja stresora a mogu i medikamenti da smire

Hronicna - moze trajati nedeljama pa i mesecima. Efikasna farmakoterapija i psihoterapija

Kognitivna – prati neizvesnost , nemogucnost da osmisli svoja iskustva, predvidi buduca dogadjanja i
ishode. Cesta tokom hospitalizacije pojacava primarni stres
psiholoska priprema blagovremeno davanje informacija o planiranim intervencijama , najcesce i jedini
pravi lek

Difuzni oblik anks – javlja se posle izlazka iz bolnice. redukcija psihofarmatici i socijalna podrska

terapija za depresivne
kombinacija kognitivnih pristupa, racionalno emocionalne terap i suportatativne terap , pomoc
psihofarmatika

REAKCIJE NA OPERACIJU
stresna sama po sebi
anestazija , gubitak svesti
Irving Janis redukcija pre i post operativnog stresa.
Odredjena preoperativna zabrinustost olaksava prevladavanje tresa u post operativnom tok. Bolesnici
moraju da prodju kroz odredjeni stepen straha i dozivljaj gubitka kontrole, pre operacije. RAD
ZABRiNUTOSTI
Stepen straha visok , umeren , nizak
Visok izaziva preveliku zabrinutost i prepravljuje osobu , Nizak poricanje realnosti negiranje meh odbrane
Umeren anticipatorno deluje i najbolji je

Methews i Ridgeway 7 parametara procenjivanje oporavka

ponasanje bolesnika
klinicki status
vremenski period od operacije do otpusta
kolicina lekova
raspolozenje
prisustvo bola i fizickih parametara

PRIPREMA ZA OPERACIJU
TRi TIPA INFORMACIJE
Proceduralni tip – upoznavanje sa tehnickim i objektivnim intervencijama koz koje ce proci uoci i tokom
operacije.
Senzorni tip+ – tice se detalja u vezi senzacija i dozivljaja koji se mogu ocekivati u post-operativnom toku
Bihevioralni ++– bolesnici se upucuju na ponasanja koja ce im olaksati prevladavanje teskoca posle
operacije i ubrzati oporavak

kognitivne tehnike da oboleli nauce da kontrolisu i modifikuju svoje maladaptivne misli koji provociraju
anksioznost ,
bihejv rilizing trening i kog tehnike – uspesnije usmerene na emocioanlne reakcije
kombinovanje psiholoskih i edukativnih metoda

Priprema za operaciju
obavestavani bolesnici pokazivali su zadovoljstvo i bolje prilagodjavanje ako su tokom pripreme dobijali
informacije fokusirane na osecanja.
Adekvatna priprema tehnika kontrole podrazumeva optimalne kolicine informacija , ne preveliki broj
instrukcija , ne velika kontrola , jer moze biti stresogeno samo po sebi

deca hospitalizacija
separativna anksioznost
najbolji efekti , deca koja nisu imala losa iskustva , komunikativna i traze informacije
emocionalna podrska
Bolbi uznemirena deca

Usvojenje
2 grupe pobuda vezane za usvojenje
-vezane za dete
- pobude roditelja usvojitelja
1.deci lisenoj staranja pruzaju odgovarajucu zamenu za porodicu i obezbedjuju nesmetan telesni i
dusevni razvoj
2Pobude roditelja – da pomogne deci , obezbedi potomstvo , otkloni strah od smrti , filozofske , moralne
-negativne zelja za zadovoljenje bolesnih potreba , drustveni polozaj i ugled , smanjenje osecaja krivice ,
stida , neplodnosti , objekat da bi zadovoljio sadomazohisticke potrebe...

Smestaj dece da obezbedi odgovarajucu zastitu (biolosku psihicku drustvenu)

uzrok domskog smestaja : smrt , bolest , samoubistvo , zlostavljanje, zanemarivanje , napustanje, zatvor,
dusevne bolesti , kriminal

deca na smestaju smetnje

povisena depresivnost , agresivnost, osecajna nepostojanost i hladnoca , povisena sugestibinost m
teskoce uspostavljanja i lomljivost odnosa sa drugima , enureza , agresivno ponasanje

TIPOVI VANBRACNOSTI
1naizgled vanbracan – ispunjeni ljubavlju i poverenjem
2Dete stalno sa jednim roditeljem
3deca napustena od oca koga jedva i poznaju

vanbracnost posledica nesvesne motivacije

po frojdu posledica neresenog edipalnog odnosa, suparnicenja i osvete prema majci i izraz zelja da se
ima dete od vlastitog oca

razvoj deteta zavisi od pobuda prema vanbracnosti , obelezja licnosti vanbracnih roditelja. njihovih
odnosa prema detetu , stavova i uze i sire porodice vanbracnih roditelja, kulture u kojoj zive.

DOMSKA DECA
Bolbi
dom moze da obezbedi odgovarajucu biolosku i tehnicku zastitu (hrana , krov , higijeny , medic zastitu)
najcesce ne obezbedjuje uslobe za uspesan osecajni saznajni i drustveni razvoj sticenika
okolnosti nepovoljne za razvoj dece
-mali broj osoblja , veliki broj decembar veliko broj male dece na jednu negovateljicu ne obezbedjuje
odgovarajucu negu
-menjanje negovateljica , sprecavaju da izgrade postojani cvrst i trajni odnos izmedju deteta i drugih.
Profesionalno roditeljstvo ne obezbedjuje bogatstvo culnih i osecajnih saznajnih i drustveno vernih
razmena neophodnih za svestran i bogat dusevni razvoj deteta i visoki kvalitet zivota.
-kruta organizacija zivota i domska klima , uzurbanost profesionalnim obavezama , nestrpljenje, osecanje
prolaznosti i privremenosti.
-odsustvo bilokakve lepote i udobnosti unutrashnjeg i spoljashnjeg prostora doma kao i nemogucnost
ostvarivanja licnih potreba svakog pojedinacnog sticenika u pogledu izbora odela i drugih upotrebnih
predmeta
-mali broj igracaka i drugih predmeta kojima se deca mogu baviti
-pretezno ili iskljucivo zensko osoblje nema ulogu oca
-neobucenost osoblja i nedovoljno poznavanje psihodimanike i dinammike porodicnih odnosa i grupnih
odnosa
-strogo ujednacavanje grupa prema uzrastu i polu
-iskrivljeni stavovi prema deci koji proizlaze iz odredjenih filozofskih i ideoloskih shvatanja

DECA odnosi u skoli

1Licnost ucitelja najbitniji cinilac u procesu vaspitanja i ucenja
dete se pounutri sa jnim da se poistoveti i da na njega prenese osecanja koja je gajilo prema roditeljima
odnos ucitelj dete jacanje snage ja deteta i sekundarnih procesa mishljenja i umanjivanja vaznosti
primarnih procesa
dobar odnos ublazava i oslobadja strepnju i strah.
2Odnos sa drugovima. Int sposobnosti manju ulogu vec igraju osecajni sadrzaji
3Prihvatanje novih prostorija , dnevnog reda rasporeda casova, skolske discipline
Pobude za pohadjanje skole
Licne pobude / menjaju se s uzrastom
prvo ej pobudjen igrom deteta u skolu sa decom , da udovolji zahtevima roditelja , da obezbedi njihovu
ljubav. Nema intelektualne radoznalosti i teznji.
Intelektualna radoznalost je zavrsna faza u razvoju teznji za gledanjem (skoptofilnih) rano se javljaju i
izazivaju da se gledaju roditelji i svet oko sebe
Oko 7. godine teznje za gledanjem sublimirane teznjom za saznanjem epistemofilija , budi se zelja za
znanjem i tenja da uspe.
moguca kolebanja ucenje i zadovoljstvo postoaje muycna rabota
kasnije se priprema za buducu profesiju i ima svoje pobude
Pobude roditelja
svesne i nesvesne: osigurati skolovanje i resiti zivotna pitanja svome detete podsticati ga da uspe
pobude skole
sistem vrednovanja , sticanje znanja i profesionalno osposobljavanje , unapredjenje drustvenog razvoja ,
integrativne procese u licnosti , mastovitost , kreativnost
pobude drustva
socijalizacija

UZROCI NEUSPEHA
1Prolazni neuspeh kao posledica prolaznih osecajnih teskoca
2Neuroticni odgovori , stanj i neuroze / nekad neuroticni napori prave dobar uspeh
ansioznost i fobicna stanja
depresira
samoljubljiv ucenik ravnoduzan za svaki uspeh povhvale
Sindrom intelektualne zakocenosti neuroticnog i psihoticnog porekla DANON LAB
cita nekoliko puta isto ali ne uspeva da ih savlada
intelektualna zakocenost pracena je zamorom , glavoboljom , mrzovoljom , strepnjom , izdvajanjem ,
osecajem neprikladnosti , sanjarenjem , odsutnosti
3Dnevno sanjarenje neurotivne dece u pubertetu i bezanje u mastanje , bavljenje drugim aktivnostima
4kod simbitoski vezanih / nemogucstvo dece da uce sama
5Neuspeh moze biti otpor i bunt
6neuspeh odbrana od dubokog straha i od psihoticne razgrednje
7 posledica nizih drustvenih teznji i pobuda
8Nespeh povezan sa poremecajima ponasanja
9 Hiperkineticka ometena deca sa telesnim oboljenjima
10 pocetak psihoze su uzrok slabog uspeha

Odbijanje skole
prolazne smetnje , prilagodjavanje , reaktivni poremecaju , neuroticni odgovori , prisilne misli , fobije ,
depresije

CINIOCI SREDINE
dva procesa
jedan deteta prema porodicnoj grupi , odnosno siroj drustvenoj sredini, koji ide u pravcu
podrustvljavanja licnih datosti i drugih od drustva odnosno porodicne grupe prema detetu , koji
predstavlja proces indivudualizacije drustvenih pojava
ADOLESCENT je clan porodicne grupe , radoznalost usmerena van te grupe. Kroz sukob , protest
normama moze da dozivi svoju prisutnost u svetu i svoju osobenost
bezbedno da razri i ekonomske nezavisnosti
Adolescentsko doba pocinje sukobom sa odraslima kroz koji se licnost osamostaljuje u odnosu na
autoritete iz detinjstva, i u kvalitetno drugacijem dozivljavanju zivotne stvarnosti u kojoj trazi svoje mesto
i prihvatanje.
Pocinje da dozivljava eticke pojmove koje su ga ucili
vazan dogadjaj je otkrivanje buducnosti

Poremecaji adolescentskog doba – krize

dismorfobije cine uvod u ozbiljnije poremecaje
lenjost , skolska fobija, intelektualna inhibicija, izbegavanje skole,
narkomanija mladih

1.Adolescentska kriza
adolescent ima tok socijalizacije , i kada se osujecuje kada je frustrirano u ranom detinjstvu onda ometa
socijalziaciju

2.Dismorfobicne smetnje ispoljavaju

oni adolescenti koji strepe pri ostvarivanju kontalkta i prihvatanju angazovanja u drustvu zbog sumnji u
svoj ugodan fizicki izgled
simtom koji govori o narcistickoj usmerenosti emocionalne energije u vreme kada ona treba da je
usmerena ka objektima zadovoljenja u realnosti

3.Mentalna anoreksija
4Lenjo dete
5.Intelektualna inhibicija
briga i trud oko ucenja uz niz neuspeha koji sleda uprkos radu, kod dece normalne inteligencije. U osnovi
ovog poremecaja stoji sumnja u potentnost sebe kao licnost u celini
Takvi studenti su vredni radnici sa strane ali ne uce nista
oni su dezinvenstirali infantilne objekte zadovoljenja

6.SKolske fobije
7Izbegavanje skole
8Problem narkomanije

Vaspitno obrazovni postipak

tri grupe problema
problem mentalnohigijenske vrednosti samog postupka u obrazovnom pravcu
problem autoriteta koji skola namece i odrzava
problem obuke kadrova za rad u skoli a to znaciza vodjenje vaspitno ovrzovnog postupka

MENTALNA HIGIJENA MMHH

je naucna disciplina
predstavlja skup nastojanja i mera usmerenih na zastitu i unapredjenje mentalnog zdravlja.
Rad na zastiti i unapredjenju mentalnog zdravlja naziva se prevencijom u oblasti mentalnog zdravlja, tako
da prevencija predstavlja osnovno polje delatnosti MH.
vise pokret nego nauka
vise praksa nego teorija
cilj da sprece pojavu bolesti
i da incidenciraju oboljevanja svedu na najmanju mogucu meru.
(MZ na zastitu i unapredjenje mentalnog zdravlja)

Majer zadatak psihijatrije

nije samo da dijagnostifikuje i precizno klasifikuje poremecaj vec da razume osnovnu psihobioolosku
liniju pojedinca liniju koja nekoga vodi bolesti a nekoga psihickom zdravlju
MH: patoloske manifestacije predstavljaju reaktivne smetnje adaptacije i potrebno je usmeriti paznju na
njihovu blagovremenu korekciju

klinike za sticanje dobrih navika, razvijali edukativno-intruktivni programi za roditelje i ucitelje, osnivala
su se savetovalista za trudnice, bracna savetovalista.

1946. god akt o mentalnom zdravlju

Dzerald Kaplan osnivac preventivne psihijatrije

znacaj dvostruk: uoblicio teoriju koja danas ostala i zasnovao osnovne strategije u prakticnom
preventivnom radu.

Kaplan je pokazao da milje u kome osoba zivi i nacin zivota predstavljaju jedan od znacajnih faktora u
etiologiji psihickih poremecaja.
Angazovanim radom na reorganizaciji socijalne i fizicke sredine mnogi poremecaji mogu ublaziti i
otkoniti

Socijalna psihiajtrija se ne bavi samo dusevnim bolestima vec problemima prilagodjavanja svih osoba u
drustvu.

1969 komunalna psihologija

ideja je da drustvo u celini predstavlja kako etioloski faktor u nastajanju mentalnih bolesti tako i mocno
terapijsko orudje, kroz program
-socijalni faktori su znacajni kako za oblikovanje ponasanja tako iza njegovo menjanje
-socijalno orijentisane intervencije a ne samo individualno orijentisane redukuju individualnu patnju
-cilj socijalnih intervencija je pojacavanje individualnih moci i kompetencije
-pomoc je mnogo efikasnija ako se pruza tamo gde su problemi nastali
-profesionalci pruzaju svoje usluge u vidu konsultacija i edukacije ali se angazuju i u aktivnom menjanju
sredine, iniciraju i sprovode socijalne reforme
-preventivni programi koji se nude treba da budu inventivni, kreativni i da odslikavaju potrebe clanova
zajednice
- potrebno je angazovati i neprofesionalne ilaike

antropocentricna nasuprot patocentricnoj

ISTORISJKI POGLED DUSEVNE BOLESTI

-opsednut demonima , nerazumljivim silama
-bolest tela ili molest mozga
veze sa org promenama u telu
Filip Pinel – bolesnik oslobodjen okova i lanaca
Grisinger bolest mozga
medicinski model poremecaj se vezuje za telo i nasledje a lecenje uglavnom medikamentima, bolesniku
se oduzima pravo na privatnost i intimu. Lekar rukovodi sudbinu
-bolest psihickog zivota
Frojd Brojer – nesvesna motivacija ,
instikti i nesvesna motivacija , regresija
pogresno ucenje
nemogucnost adaptacije
stress model
-bolest grupe i drustva u celini
tuberkuloza
dusevni poremecaj je normalna posledica poremecenih medjuljudskih odnosa i patoloskih komunikacija
-ne postoji
Antipsihijatrijski pokret
pobuna protiv klasicne institulizovane psihijatrije
teorija etiketiranja ili stigmatizacije
devijantnost sama po sebi ne postoji vec da je takvom cini drustvena reakcija

bioloski socijalni i psiholoski su podjednako odgovorni za nastajanje dusevne bolesti

dusevno poremeceno KEcmanovic

uvek oznacava negaciju jednog od osnovnih postulata na kojima pociva drustveni zivot a to je
predvidjenost ponasanja
nepredvidljivost ponasanja dusevno poremecenog ulazi u definicuju

Karl Jaspers dusevno bolesno mozemo shvatiti na tri nacina

1kao somatski proces
2kao poremecaj osnovnih fja- el dus. ziv.
3kao jednu varijaciju ljudskog bica

Fenomen dusevne bolestije mnogo kompleksnije nego kvar nekog gena , radi se od jednom odnosu
prema sebi i prema svetu o slozenoj projekciji scoje individualnosti u svetu koju mi proglasavamo
bolesnim a koju osoba moze tako da dozivi ali ne mora.

znacenje dusevne bolesti

medicinsko , drustveno , individualno
medicinsko cilj smanjenja broja novih slucajeva koji se javljaju u medicinsku ustanovu , smanjem broj
ljudi sa simptomima
drustveno odstupanje od populaciju u datoj kulturi
individualno kao stanje neslobode , kao situacija u kojoj su zivotne mogucnosti i zivotne alternative do
krajnjih granica suzene i redukovane
Bolest je uvek zastoj , stagnacija, nemogucnost

Karl Meninger kriterijum Dusevnog Zdravlja

je uspesnost kojom pojedinac razresava probleme svakodnevnog zivota

Stefan kan SRCANA ZILAVA LICNOST

-unutrashnji lokus kontrole , uverenje da osoba sama upravlja dogadjajima a nije zrtva spoljashnjih
dogadjaja i okolnosti
-duboka ukljucenost u sve tokove zivota i milje kome pripada
-spremnost da se na promene u spoljahsnjem svet pre dozive kao izazovi a ne kao gubici i pretnje.
Anticipacija okrenuta ka buducnosti

Implicitne MH specificne predpostavke

1.Pretpostavke o stalnom dinamickom i reciprocnom odnosu izmedju coveka i spoljashnje sredine
2.Pretpostavka o neprekidnom kontinuiranom razvoju coveka koji zapocinje rodejnjem traje do smrti
3.Pretpostavka o znacaju fizicke i socijalne sredine za razvoj coveka i izjednacavanje razvojnih potencijala
4.pretpostacka o znacenju prelaznih, kriticnih odnosno kriznih perioda za razvoj coveka

Bronfenbrenovo vidjanje individue i spoljashnje sredine

razlikuje 4 sistema spoljahsnje sredine
Mikrosistem
predstavlja odnose izmedju ososbe i njenog neposrednog okruzenja. npr porodica mesto , uloge ,
aktivnosti
Mezosistem
ouhvata delove mikrosistema u razlicitim vremenskim periodima u razlicitim tackama covekovog zovota
osnova je socijalna podrska
clanovi porodice , prijatelji, kolege , rodjaci, komsije
Egzosistem
ukljucuje velike institucije drustva organizovane ili spontano nastale
Makrosistem
nadkrijljeni oblici kulture i subkulture

Kaplan je insistirao na ravnopravnim strategijama u zastiti i unapredjenju dusevnog zdravlja: na

interpersonalnim strategijama koje mogu da se shvate kao usmerene na mikro i mezosistem pojedinca i
na
administativnim strategijama koje se mogu shvatiti kao usmerene na egzo i makrosistemima

Razvojna psihologija celokupnog zivota ciklusa coveka

Shvacen je kao stagnacija i postizanje platoa u razvoju , doba zrelosti je kao jedan miran zivotni period u
kome se na planu promena i razvoja nista bitno ne menja

zasto interesovanje za zrelo doba nije postojalo

prvi je vezan za biolosku orijentaciju razvojne psihologije i nemogucnost da se razvoj posmatra van
bioloskih promena i bioloskih zakonitosti.
Za razliku od doba detinjstva i mladostio
odrasli ljudi se menjaju ali blago , vece promene uslovljene su krizama i zivotnim prekretnicama iz
okoline , socijalnim ulogama i zahtevima.

razlike mladalashtva i odraslog doba na osnovu hronoloskih kriterijuma

ali zbog postojanja velikih individualnih razlika u fizikom, psiholoskom i socijalnom funkcionisanju ne ne
treba samo uzeti hronoloski kriterijum

Havighorst je u odraslom dobu razgranicio 3 perioda

rano odraslo dobra
srednjovecnosti
kasne godine OD
Individuacija Jung
samoaktuelizacija MAslow
sticanje zrelosti Olport
potpuno funkcionisanje Rodzers
zdrava licnost Zurar

Levinston tri tranzitorna perioda

17 – 22
40 -45
60-65

TERORIJA KRIZE
Kriza podrazumeva preokret nastajanje odsutnog trenutka
krije je pometnja koja se dogadja sa vremena na vreme kod osoba koje se bore sa zivotnim problemima i
u tom trenutku prevazilaze njihove kapacitetee

1.MEDICINSKI MODEL stres i psihopatoloske manifestacije kod osoba koje ranije nisu pokazivale znake
patologije
2.Lecenje poremecaja nstalih usled stresa u uslovima socijalne podrske vojnuku pruzale staresine i vojnici
SAZNANJA MH / SITUACIONI POREMECAJU
ukazivali na traumatska neurotska ili psohosomatska reagovanja vojnika
velika reakcija na stres
manifestovalo se anksioznoscu, alkoholizmom, astenijom, slabijom efikasnoscu, niskim moralom ,
nekonvencionalnim ponasanjem ako se ne lece moze da prerastu i psihoneurotske reakcije ili poremecaje
licnosti
POREMECAJi PRILAGODJAVANJA na neprijatne zivotne dogadjaje u kojima dominiraju anksiozno
deprisivne tegobe

KIRZA def TOMAS

krizu je pretnja izazov na novu akciju koja moze da sadrzi klicu nove organizacije

TEorija krize Kaplan.

Kriza je poremecaj postojeceg stanja , period dezorganizacije period poremecaja tokom koga osoba
pokusava da prodnadje nacine da reshi problem .
Tvoju teoriju zasnovao na ucenju o bazicnim potrebama i ucenju o homeoestqazi
Bazicne potrebe
fizicka sredstva i uticaje (hrana,zastita, )
psihosocijalna sredstva i uticaje
sociokulturalna sredstva i uticaji
zadovoljstvom bazicnih potreba postize se stanje homeoestaze
period traganja za najuspesnijim nacinima prilagodjavanja u situaciji poremecene homeoestaze naziva se
KRIZOM
sustina zivnotnih promena je rast razvoj sticanje novih saznanja

Zivotna kriza – psihicka stanja jednostavne ili bogate neuroticne ili psihoticne simptomatologije
nastaju pod uticajem nekog spoljashnjeg dogadjaja, ogranicenog su trajanja i javljaju se kod ljudi koji su
pre pojave krize funkcionisali kao zdrave osobe.

RAZVOJNE KRIZE ERIK ERIKSON

razvoj posmatra kroz izgradjivanje identiteta
epigeneticki princip
sve sto se razvija ima svoj osnovni plan i svaki deo ima nezamenjiv uticaj u odredjenom periodu razvoja.
princip alternativnosti - razvoj svake sposobnosti mora biti adekvatno uvremenjen
Svaki sukcesivni korak u razvoju smatra se potencijanom krizom prorodom povecane ranjivosti aili i
periodom povisenih potencijla
Prva FAZA sticanja identiteta najmladji uzrast
1FAZA STICANJA OSNOVNOG POVERENJA –
fundamentalno osecanje sopstvene pouzdanosti
glad za ljubavlju
2FAZA STICANJA AUTONOMIJE
motorni razvoj deteta sve vece kretanje , navikavanje na cistocu
dete treba da razvije osecanje samopouzdanja, moci i ponosa

ostri zahtevi nav na cistocu roditelja ne valja za dete .

dete ce se osecati kao prljavo neposlusno loze.
Izgradjivanjem prividne poslusnosti moze detetu da posluzi kao mimikrija kojom se prikrivaju stvarne
zelje i stvarna osecanja

3FAZA INICIJATIVE
sposobnost deteta da kroz igru i mastu menja realnost.
Hrabrst za traganjem novih vidjenja postojecih stvari

4FAZA USVAJANJA ODGOVORNOSTI

brzo i zainteresovano , da je odrasto u smislu deljenja duznosti , gradnji planiranju...

5FAZA ADOLESCENCIJE
dete je je kroz fazu skolskog uzrasta odredilo nacine resavanja problema sa kojima se mladici i devojke
suocavaju u ovom voljnom periodu
jedan cilj sintetizovanje svega onoga sto se dogadjalo u ranijim fazama i izgradjivanje pouzdanog i
stabilnog osecanja identieta

6FAZA INTIMNOSTI
sposobnost uspostavljanja duboke intimnosti, prijateljske i li ljubavne
seksulni zivot potrega za samim sobom

7FAZA REPRODuKCIJE i FAZA INTEGRACIJE

da je osoba spremna da stvara sopstvenu porodicu da pruzi ljubav i toplinu i da ih dozivi kao sopstvena
bica koja imaju pravo na sopstveni razvoj
Faza integracija integrise ljuvotna iskustva zoveka

ZIVOTNI DOGADJAJ je promena u spoljashnjoj realnosti koja angazuje onaj nivo adaptacionih moci
individue koji je van njene svakodnevne rutine
formula uticaja zivotnih dogadjaja: dogadjaj ce imati patogeno dejstvo ukoliko se procenjuje kao
nepozeljan ukoliko nije anticipiran i okoliko je van kontrole osobe koja ga dozivljava
Jakobson
dva puta vode razumevanju faktora koji posreduju izmedju zivotnog dogadjaja i pojave losijeg psihockog
f-cionisanja.
jedan put je socioloski
drugi psiholoski

za krizu su znacajni mehanizmi prevladavanj krize

okp , HISTERICNI , OPTIMISTI , PESIMISTI
anticipacija buduci dogjadjai mogu da bude strepnju , razbuktava nadu, stvara ansioznost ili da razvija
optimizam

Ris i Smajer
tri osnovne dimenzije dogadjaja
demenzije samog dogadja – objektivne karakteristike
dimenzija percepcije – subjektivni dogadjaj
dimenzija efekta – posledica

Holms i Rahe
razvoj metodologije ispitivanja zivotnih dogadjaja
1.dimenzija: stresogenost, broj jedinica romene koje odredjeni dogadjaj izaziva

drugi pristup izucavanju

zivotni dogadjaji se posmatraju kao procesi koji se odigravaju u jednom delu zivotnog ciklusa coveka,
paznja se usmerava na reakcije ljudi koji se sa odredjenim zivotnim dogadjajem soucavaju , odnosno
prilagodjavanja na promene koje je dogadjaj izazvao

MOdel prilagodjavanja na zivotni dogajdja nazvan jos ciklusom promena – krizom

tok nije kontinuiran i pravolinijski
faze se predstavljaju kao 2 koraka napred jedan nazad
FAZE
1IMOBILIZACIJE
ili soka , iznenadni dogadjaj – to nije istina
2REAKCIJE ushicenje ili ocajanje i minimizacija
3SUMNJE
4NAPUSTANJA
suocavanje sa buducnoscu prihvatanje realnosti i nastalih promena
5TESTIRANJA
isprobavanjealternativa
6TRAGANJA ZA SMISLOM
7INTEGRACIJE

SUOCAVANJE SA DOGADJAJEM
da shvati znacenje situacije
da odrzi vezu sa clanovima poroce, prijateljima i drugim osobima koji su od pomoci
da sacuva razumnu emocionalnu ravnotezu u upravljanju emocijama koje se javljaju u krizi
da odrzi zadovoljavajucu sliku o sebi i osecanje kompetentnosti i moci

kognitivni i bihevioralni napori usmereni na savladavanje redukciju i toleranciju

LAZARUS strategije prevladavanja

1strat direktne akcije (bekstvo ili borba) – postoji pokusaj da se menja
2paliativni modeli – sutiacija se samo olaksava
fizioloski , psiholoski meh odbrane, socijalni metodama

MUSU tri grupe prevladavanja

1PREVLADAVANJE USMERENO NA PROCENU
-logicna analiza i mentalna priprema
-kognitivno redefinisanje
-kognitivno izbegavanje ili poricanje

2PREVLADAVANJE USMERENO NA PROBLEM

trazenje informacije i podrske
-preduzimanje akcija koje su usmerene na problem
-prepoznavanje alternativnih resenja

3PREVLADAVANJE USMERENO NA EMOCIJE

-afektivna regulacja
-emocionalni izlivi
-rezignacija rezignirano prihvatanje

ovaj skup vestina se stastoji iz

a)razlaganju problema koji deluje kao veliki i neresiv
b)u planiranju postupnih koraka u njegovom resavanju
Pirlin i Suler 2 mogucnosti izbora u stet prevladavanja
socijalnoj sredini
licnosti - karakteristike licnosti , pol godine faza zivota iskustvi m fleksibilnost , samopostovanje. Srcan
zilav licnost , osecanje kompleksne koherentnosti
Sredinski izvori strategija prevladavanja odredjeni su strukturom, interacijom, kvalitetom i fjom socijalne
mreze kojom odredjena osoba pripada i definise kvalitetom socijalne podrske koju prima u krizi.

SOCIJALNA PODRSKA
Pod socijalnom podrskom po Kanu i Antonuciju podrazumeva se takva interpersonalna razmena koja
ukljucuje emocije i potrvrdjivanje i pomoc. Socijalna podrska povezana je sa tokom kao isa ishodom krize
Po Gotlibu socijalna podrska vrsi direktan , neposredan i posredan indirektni uticaj. Driektan uticaj na
stresora. A indirektan na pravac zdravlja i dobrog funkcionisanja ili u pravcu bolesti i loseg fcionisanja
Miler i Ingham postojanje socijalne podrske izrazeno kroz prisustvo osobe od poverenja redukuje razlicite
psihicke i somatske simptome u situaciji krize
Sos Kanel soc podrska smanjuje vreme porodjaja
Asmaticarima
Operisanim
neuklopljeni ljudi u drustvo cesce umiru
Uticaj socijalne podrske naziva se i zastitinim efektom socijalne podrske

Ciljevi i zadaci mendalne higijene

1.Ublaziti najbolnija inajteza dozivljavanja u krizi i ubrzavati njeno razresenje. Pomocu intervencije u krizi
2Precavati po dusevno zdravlje rizicna razresenja krize kada je kriza moze predpostaviti
anticipatorno vodjenje u krizi
3.Priprema ljudi da na krizne i rizicne situacije reaguju na adaptaciono pripremljeniji nacin

Zastitna i adaptivna reakcija Seli – STRESS ili Opsti adaptacioni sindrom

osnovna karakteristika opsteg adaptacionog sindroma je istovetnost reakcija bez obzira na prirodu
stresora
TRI FAZE
ALARMA - organizam se priprema putem fizioloskih promena
OTPORA – doalzi do adaptacije na promene ali i do ostecenja organizma
ISCRPLJENOSTI - organizam je porazen i podleze dejstvu stresora

SPoljashnji stresori (toksicni, infektivni , fizicki, traumatski)

Unutrashnji stresori: emocije besa , straha , gneva, strepnje

Psihosomatske bolesti nastaju kao bolesti adaptacije na desjtvo unutrashnjih stresora

ukoliko se situacija kognitivno proceni stresnom ona moze subjektivno da bude interpretirana kao
a)gubitak/piovreda , b)pretnja , c)izazov
U procesu sekundarne pretnje covek trazi odgovor na pitanja
sta je u ovoj situaciji moguce uraditi
uticu sredinski faktori i faktori licnosti
sr f: lokacija pretnje postojanej alternativnih resenja, situaciona ogranicenja , prepreke.
Faktori licnosti bitni za sekundarnu procenu pretnje su: snaga ja, meh odbrane i motivaciona struktura
KECMANOVIC RAZLIKA STRESA I KRIZE
razlika u subjektivnoj interpretaciji dogadjaja
u stresu subjektivna interpretacija dogadjaja nema znacaja dok interpretacija u krizi od presudnog
znacaja
Reakcije u prirodnik katoastrofama naziva stresnim
a one iz sfere intimnog zivota kriznim

KAPOR u odnosu na sisteme

Stres vise se koristi u medicini i psihijatriji, psihologiji
kriza u okviru sociologije , ekonomije, ...

Howard i skor
Stres je prisutan u krizi i odnosi se na napesto koja se javlja zbog nemogucnosti da se krizna situacija
razresi

Rapaport STRES vezuje za patogene efekte a KRIZU za rast i razvoj licnosti

Kaplan
KRIZA vremenski ogranicena STRES nije

U traumi interpretacija je personoloska: nesklad je raskorak izmedju aktuelnog zbivanjai simbolickog

znacenja.
U stresu interpretacija nesklada je situacionisticka
Kriza je medicinsko-klinicka

Traumom i stresom naglasava samo patoloski potencijal sadrzan u stanju nesklada, krizom se akcentuje
na onaj kreativni potencijal koji vodi boljem f-cionisanju

ZDRAVLJE BOLEST
prvi lgasi: nisu dihotomne kategorije koje se iskljucuju vec kontinuum , moze progresija a i regresija

bolesno ponasanje
mehanizmi prevladavanja su poslednja prepreka na putu od stresora do bolesti
bolesno ponasanje se odnosi na percepciju na fizicke sipmtome i moze se identifikovati sa bolescu

Marfi i Braun
naglsak je na depresiji koja je izazvana zivotnim dogadjajem

veza izmedju spoljashnjeg stresora i bolesti dva tipa dogadjaja: kod dogadjaja gubitka i kod akumulacije
zivotnih dogadjaja
patoloski cinioci,crte licnosti se tretiraju dvojako kao neposredni etioloski faktori somatskih poremecaja i
bolesti kao moderatori stresa, odnosno kao faktori koji pojacavaju ili ublazavaju njeno dejsvo

Peterson i Seligman
nacin na koji osoba tumaci uzroke losih dogadjaja
podela na OPTIMISTICKI I PESIMISTICKI
tri dimenzije
internalnost – eksternalnost
stabilnost – promenjivost
globalnost – specificnost

osobe permistickog eksplanatornog stila sklone su da uzroke losih dogadjaja traze u sebi i daju
obljashnjena uzroka koja se ne menjaju tokom vremena i u zavisnosti od specificnosti situacije
Optimisticko eksplanatorni – objashnjenaja su externalna, nestabilna i specificna

Pesimisti lakse oboljevaju od optimista

Samoopstuzivanje i depresija
napustanje borbe i povlacenje

optimiste – borbenost

Koncept -> osecanje koherentnosti Aron Antonevski

podrazumeva kompleksno i pouzdano osecanje sklada izmedju unutrashnje i spoljashnje realnosti i
uverenje da je spoljashnja realnost prefvidiva i podlozna kontroli

KAPLAN
preventivne metode
anticipatorno vodjenje u krizi, kratka psihoterapija u stanjima krize, edukacija u ublasti DZ.

Kjerkegor
estetska – mladost
eticka – srednje
religioznu – starost

HOZE ORTEGA
do 0 – 15 detinjstvo
15 – 30 mladosti
30- 45 inicijacija
45 - 60 dominacija
60 starost

KOGNITIVISTICKA primarna prrevencija usmerena je na vestine ovladavanja stresom (unutrashnje

modelovanje, trening ovladavanja stresom /anksioznoscu , inokulacija stresa)
HUMANISTICKA – ucenje za zivot sto manje rizika i vece sanse za dalji razvoj

HOPSON I SALI
KOGNITIVISTICKA + HUMANISTICKA
Dva stava
1.zivotne vestine je moguce nauciti
2.ucenje zivotnim vestinama je proces u kome osoba postaje sposobna da prihvati odgvornost za sebe i
svoj zivot
osnovne vestine za zivot
za opstanak i razvoj
za komuniciranje sa drugima
potrebne u zajednici
potrebne u specificnim situacijama
namenjen mladima , drmske radioni diskusione grupe
Model PPP
cine se najsire shvacena humanisticka odredjenja dusevnog zdravlja
put ka zdravlju je put kroz povecanje svesti o sebi, svoje zivotne pozicije kroz samorazvoj i aktualizaciju