OPŠTA PSIHOPATOLOGIJA

Biljana Jaredić
 Psihopatologija
Izučavanje bolesnog u psihičkom životu.
Sistematsko proučavanje abnormalnog iskustva
kognicije i ponašanja.
Duša
Nauka o bolestima
 Isto ili....
Psihijatrija
Psihologija abnormalnog
Klinička psihologija
Psihijatrija je medicinska disciplina koja se bavi
proučavanjem porekla, mehanizama i procesa nastanka,
oblika, rasprostranjenosti i
lečenja psihičkih bolesti i poremećaja. Psihijatrija se
bavi, osim lečenja, i prevencijom duševnih bolesti, kao i
rehabilitacijom obolelih.
Abnormalna psihologija je grana psihologije koja se
bavi psihopatologijom i abnormalnim ponašanjem, često
u kliničkom kontekstu. Termin pokriva širok spektar
poremećaja, od depresije do opsesivno-kompulzivnog
poremećaja (OCD) do poremećaja ličnosti.
▣ Klinička psihologija je grana psihologije koja
se bavi procenom i lečenjem mentalnih bolesti,
abnormalnog ponašanja i psihijatrijskih problema.
Ovo polje integriše nauku o psihologiji uz tretman
kompleksnih ljudskih problema, što ga čini
uzbudljivim izborom karijere za ljude koji traže
izazovno i nagrađivano polje.
 Podela psihopatologije
▣ Deskriptivna psihopatologija
▣ Psihodinamska psihopatologija
▣ Medicinska psihopatologija
 Deskriptivna psihopatologija
▣ Deskriptivna psihopatologija- tačno opisivanje i
kategorizacija bolesnog iskustva- putem beleženja
iskaza pacijenata ili putem opservacije njihovog
ponašanja.
▣ Bliska fenomenološkom pristupu
▣ Karl Jaspers- zadatak fenomenologije je da nam
duševna stanja, koja bolesnik stvarno doživljava,
očigledno predoči, da osmatra njihovu srodnost, po
mogućstvu da ih oštro razgraniči, razluči i obeleži
postojanim terminima.
 Deskriptivna psihopatologija
▣ Usmerenost na opisivanje i kategorizaciju
▣ Odbacivanje teorijskih pretpostavki
▣ Zainteresovanost za formu ne za sadržaj
▣ Insistiranje na ulozi empatije
 Psihoanalitička psihopatologija

▣ Frojd
▣ Silvija Pejn-koncept dinamske psihopatologije,
postojanje nesvesnog, teorija o instiktima i
potiskivanju, infantilna seksualnost, dinamika
transfera.
 Mentalni poremećaj
Definicija????
 Zdravlje
▣ SZO- Zdravlje je stanje potpunog fizičkog,
mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo
odsustvo bolesti ili slabosti.
▣ Stanje blagostanja pojedinca koji realizuje
sopstvene sposobnosti, može da se nosi sa
normalnim stresovima života, može da radi
produktivno i plodonosno, i u stanju je da da svoj
doprinos njegovoj ili njenoj zajednici.
 Јаходин модел позитивног менталног
здравља
Да би се нешто означило као ментално здраво према
Јаходи (Jahoda, 1958) мора да задовољи следеће
критеријуме:
▣ став према себи (сопственом селфу);

▣ лични раст, развој и самоактуализацију;

▣ интеграција;

▣ аутономија;

▣ опажање реалности и

▣ управљање околином.
Теорија Арона Антоновског – салутогени
модел менталног здравља
Синдром менталног здравља Киз и
Лопез
 Благостање
▣ Субјективно благостање је конструкт који подразумева
процену сопственог живота и дефинисан је унутрашњим
искуствима онога ко процењује. Та процена може бити
примарно когнитивне природе (задовољство животом,
задовољство браком) или се може односити на фреквенцу
којом људи доживљавају пријатне емоције (радост) или
непријатне емоције (депресија).
▣ Субјективно благостање укључује задовољство животом,
задовољство браком, одсуство депресије и анксиозности,
позитивно расположење и позитивне емоције. Оно што
чини суштину благостања јесте лична перспектива
појединца у коју спољашњи оквир процене није директно
укључен иако су многи критеријуми менталног здравља
диктирани из спољашње средине.
Definicija bolesti
 Modeli Bolesti
▣ Laički
▣ Bio-medicinski
▣ Bio-psiho-socijalni
Mogućnost određenja mentalnih bolesti

▣ Bolest odstupanje od proseka

▣ Bolest odstupanje od očekivanog ponašanja
▣ Bolest odstupanje od idealnog zdravlja
▣ Bolest lična patnja
▣ Bolest patnja za druge
▣ Bolest neprilagođenost
▣ Bolest neočekivano ponašanje
 Opšte karakteristike mentalnih
poremećaja
▣ Patognomični simptom
▣ Tranzijentnost