Pedijatrijska onkologija

iz ugla psihologa

Sladjana Velickovic
klinički psiholog, porodični
terapeut
 PORODICA I STRES ( bolest
deteta)
• Biopsihosocijalni model koji zagovara Zdravstvena
psihologija, podrazumeva sadejstvo tri grupe faktora u
procesu očuvanja ili uspostavljanja zdravlja-medicinskih,
psiholoških i socijalnih
• Porodica-najznačajnija karika u tom lancu prožimanja
faktora-socijalna jedinica-kontekst u kome se bolest
dešava i rešava (Litman)
• Bolest, onesposobljenost, smrt su univerzalna ljudska
iskustva u svakoj porodici
• Neke vrste bolesti i onesposobljenosti više od drugih
ugrožavaju život porodice i mogu značajno da je poremete
u njenom razvoju i funkcionisanju
 Hronične bolesti u porodici,
- bolesti sa terminalnim ishodom
-bolesti sa dramatičnim, akutnim izbijanjem,
-stanja velike onesposobljenosti (prolongirana
bolest)
Dakle, različite bolesti, različiti medicinski
tretmani i lečenje u određenim medicinskim
ustanovama, u različitoj meri provociraju
pojavu stresa, separacionih i egzistencijalnih
kriza, kako kod bolesnika, tako i kod ostalih
članova porodice
• Maligna oboljenja, koja se leče u strogo
izolovanim uslovima, provociraju ove
fenomene više nego bilo koja druga
kombinacija bolesti i uslova lečenja
 Kulturološki gledano, ovakva
životna situacija, po stepenu
emocionalne krize koju izaziva kod
svih članova porodice, u našim
uslovima i gledano kroz
karakteristike našeg mentaliteta, ne
može da se poredi ni sa jednim
drugim oblikom ili tipom životne
krize
 Definicija STRESA
- stanje tenzije koje izrasta iz nekog
AKUTNOG ili PERCIPIRANOG zahteva
koji se postavlja pred pojedinca ili pred
porodicu (porodični stres)
• Zahteva brzo prilagođavanje i adaptivno
ponašanje
• STRESORI- činioci koji dovode do stresa
• Stresori mogu biti različiti događaji koji po
svom OBIMU, ZNAČENJU i
INTENZITETU mogu da dovedu do velikih
promena u funkcionisanju pojedinca ili
porodice, ako je u pitanju porodični stres
 SIMPTOM-STRES
-reakcija, odgovor organizma na
ugrožavajuće dejstvo različitih
stimulusa iz spoljašnje ili unutrašnje
sredine
-sistemski ili fiziološki stres-fiziološki nivo
-psihološki stres -kognitivni, emocionalni nivo
-socijalni stres -socijalni nivo
• DISTRES- negativno dejstvo stresa, koje ima za
posledicu naprezanje organizma da bi se dejstvo
stresa neutralisalo (stradanje) i naprezanje u cilju
izlaska iz neprijatne situacije
• KRIZA- kraća psihička pometnja koja se dešava s
vremena na vreme osobama čiji aktuelni životni
problemi u datom momentu, prevazilaze
kapacitete i sposobnosti osobe da se suoči i izbori
sa njima (Kaplan)
 Vrste kriza-različiti kriterijumi:
• razvojne (normativne) i akcidentalne
(nenormativne)
• biološke, psihološke, socijalne
• stres (vezuje se za patogene efekte, nije vremenski
omeđen)
• kriza (potencijal za rast i razvoj ličnosti,
porodičnog sistema, ali i mogućnost za regresiju,
zastoj ili propadanje)
• intrapsihičke i interpersonalne
 TRI nivoa funkcionisanja-TRI aspekta u
kojima mogu da se registruju promene kod
roditelja, kao posledice distresa, krize ili
traume, u toku ili nakon boravka sa bolesnim
detetom na onkološkom odeljenju:
• Emocionalni nivo-osećanje tuge, očajanja, bespomoćnosti,
ljutnja, bes, gnev, uskraćenost...
• Kognitivni nivo-teške, opsesivne misli, konfuzno stanje,
iracionalnost, katastrofične fantazije, poremećaj
koncentracije, rasutost pažnje, nesabranost i rasejanost
• Bihejvioralni nivo (nivo ponašanja)-psihomotorni nemir,
agitacija, poremećaj navika i vitalnih dinamizama-nesanica
ili pospanost i bežanje u san, gubitak apetita ili prejedanje,
razdražljivost, eksplozivnost, pasivna ili otvorena
agresivnost, prekomerno i učestalo konzumiranje
psihoaktivnih supstanci/PAS/-stabilizatori raspoloženja,
sedativi, alkohol, droge
 Pojam PREVLADAVANJA
krize
• poziv na preduzimanje izvesnih napora, ,
definisanje situacije, sticanje ili pojačavnje
UVIDA, pokretanje adekvatnih AKCIJA i
preuzimanje ODGOVORNOSTI
• CILJ- vratiti se u prethodno stanje, povratiti
ravnotežu
• STRATEGIJE-unutrašnje (lične snage) i
spoljašnje (traženje pomoći i podrške neformalnog
i formalnog tipa, duhovnost kao izvor podrške-
vera, religija)
 Mogući ISHODI:
• poremećaj sistema u celini, ili nekog podsistema
• dobra adaptacija i vraćanje na prvobitan,
adekvatan nivo funkcionisanja
• promena DRUGOG REDA u pravcu rasta i
razvoja, ili u pravcu regresije ili zastoja
• pomoć iz domena Zdravstvene psihologije smešta
se u širi okvir pod treminom PSIHOSOCIJALNA
INTERVENCIJA (edukacija, služba podrške,
dijagnostika, savetodavni rad, psihoterapija i drugi
tretmani i tehnike u procesu pružanja pomoći
pojedincu ili porodici)
 Hospitalizacija (pedijatrijska
onkologija)-psihološki aspekti
• Boravak u bolnici-STRES
• ODVAJANJE iz primarnog okruženja
• NEPOZNATO okruženje
• NEPRIJATNI sadržaji,
• NEIZVESNOST- isčekivanje neprijatnosti, nesigurnost, strah od
novih, neprijatnih informacija, o daljem toku bolesti, o određenim
aspektima lečenja, strah od bolnih terapija i agresivnih, invanzivnih
dijagnostičkih procedura, dužina boravka, strah od patnje i
propadanja, samoća, izolacija, izostanak podrške
• “Najusamljeniji od svih-pacijenti na onkološkim odeljenjima”
 Hospitalizacija (pedijatrijska
onkologija)-psihološki aspekti
• Mogućnost fatalnog ishoda
• Neizvesnost toka i ishoda lečenja
• Promena režima života
• Kvalitet života se drastično menja i urušava sa
otpočinjanjem tretmana (QOL)
• Stalne posete bolnici i komunikacija sa osobljem
onkološkog odeljenja
• Veoma specifična terapija koju prati masa
neprijatnih efekata i nuspojava koje su posledica
primene agresivnih lekova
• Ozbiljnost bolesti i složenost lečenja
 Hospitalizacija (pedijatrijska
onkologija)-psihološki aspekti
• Urušavanje i drastična promena fizičkog izgleda-
promena telesne sheme-nagli gubitak ili povećanje
telesne mase, opadanje kose (potpuna ili parcijalna
alopecija), česta tzv. centralna gojaznost, usled
primene kortikosteroida u velikim dozama,
promene na koži (pigmentacija, strije, sušenje i
perutanje kože i sl.)
• Nova pravila ponašanja i uvođenje novog režima
života-brojne restrikcije i ograničenja
• Pacijenti su često lošeg opšteg stanja-česte i
brojne infekcije koje mogu imati fatalan ishod-
septično stanje zbog niskih hematoloških
vrednosti, febrilnost, mučnina, bolovi u stomaku,
glavobolje, variranje pritiska, poremećaj
unutrašnje sredine, iscrpljenost, malaksalost, umor
 Opšti stav-individualni pristup svakom
pacijentu, svakoj porodici, kako prilikom
saopštavanja dijagnoze, tako i u daljem toku bolesti
i lečenja

Prilagoditi se LIČNOSTI pacijenta, te

porodičnom stilu, praviti dobre procene

Nivo i kvalitet adaptacije na bolest i život sa

bolešću, zavisi od brojnih faktora:
 FAKTORI ADAPTACIJE NA
BOLEST
• Osobine ličnosti
• Porodični stil, vaspitni model
• Prethodne strategije u prevazilaženju stresa
• Obrazovni status
• Intelektualni status i kognitivni stil
• Mentalitet i kulturološki obrasci-referentni okvir
• Opšte stanje
• Faza bolesti i tretmana
• Blizina prethodne hospitalizacije ili kontrole
• Uzrast
• Različitost pristupa u funkciji uzrasta pacijenta
(životno doba)
 Dete u poziciji pacijenta
• Dete nije sposobno da u potpunosti razume
prirodu dijagnoze i tretmana
• Obolelo dete ne može samo da sprovodi režim
tretmana, ni u bolničkim, ni u kućnim uslovima-
neophodno angažovanje odraslih (roditelji)
• Podvrgavanje uslovima izolacije i zastrašujućim
bolničkim procedurama zahteva adekvatnu
pripremu deteta
Predškolski uzrast (0 do 6 godine)
• Studije o oboleloj deci pokazale su da na ovom uzrastu
bolest moze da uspori razvoj motornih, govornih i mentalnih
sposobnosti
• Najčešće reakcije na nove, nepoznate i bolne situacije –
plač, uznemirenost ili povlačenje
• Regresivni oblici ponašanja, ponovna upotreba prelaznih
objekata – meda, lutka, ćebe, sisanje palca, tepanje u
govoru, noćno mokrenje i sl.
• Mišljenje ima magijski karakter, pa se roditelji doživljavaju
kao čarobnjaci i heroji
• Ne shvata pojam bolesti i smrti
• Boravak se svodi na igru i organizovanje prijatnih aktivnosti
 Mlađi školski uzrast (6 do12 god)
• Strah od fizičkog bola još uvek prisutan
• Uznemirenost usled telesnih povreda i
razdvajanja od roditelja
• Bolest shvataju kao kaznu za nešto što su
loše uradili (osećanje krivice)
• Često žele da zaštite svoje roditelje
• Suočavaju se sa činjenocom da roditelj nije
svemoguć
 Uzrast od 10 do 12 godine
• Dete zna mnogo o prirodi svoje bolesti, ali i o smrti i
umiranju (mišljenje postaje apstraktno)
• Teško ispoljavaju svoje emocije, teško se otvaraju u
komunikaciji
• Na emocionalnom planu pojačana napetost, često se
pojavljuje mucanje, grickanje noktiju, problemi u ishrani
(previše ili premalo), stomačne tegobe, glavobolja
• U ponašanju upadljivija agresivnost, dete postaje
preglasno, sklono grubim igrama i rečima
• Suprotan tip sklon pasivizaciji i povlačenju
 Adolescenti ( od 12 do 18 god)
• Telesne promene izazvane terapijom najviše pogađaju mlade ljude
ovog uzrasta
• Zabrinutost za svoju budućnost
• Specifičan odnos sa vršnjacima (osećaju se odbačenim)
• Potpuna predstava smrti
• Afektivno reagovanje veoma burno, impulsivnost i plahovitost
izraženi
• Destruktivni oblici ponašanja, a tuga i strah često maskirani (pokriveni
besom)
• Veoma zahtevni u pogledu zadovoljenja sopstvenih potreba, nizak
prag frustracione tolerancije
• Jasnije postavljanje granica od strane roditelja doprinosi jačanju
roditeljskog autoriteta
 DECA SU NAJBOLJI DEO
ODELJENJA
• Uprkos težini situacije obolela deca su:
- mali ljudi sa velikim problemima
- hrabri i dostojanstveni
- dobri i dragi
- kreativni
- zahvalni za svaku lepu reč ohrabrenja, lep gest,
pažnju i pomoć
HVALA VAM NA PAŽNJI
 POJAM VOLONTER
Francuska reč volontaire; latinska reč voluntarius
-onaj koji služi dobrovoljno i besplatno i radi zbog
dobrobiti i blagostanja drugih
• Angažovanje neprofesionalaca tj.volontera u
različitim humanim akcijama i u okviru vladinih i
NGO organizacija višedecenijska je praksa i
iskustvo u razvijenijim zemljama Evrope i sveta
(Samarićani, Engleska)
• Od 50, 60 – ih godina prošlog veka u SAD-u i
razvijenim zemljama Evrope gradi se i neguje duh
volontiranja u radu sa najtežim pacijentima
 2 KLJUČNA PITANJA
1.Selekcija volontera

2.Edukacija i dalje praćenje volontera

 VAŽNE OSOBINE
VOLONTERA
• Emotivna stabilnost
• Interpersonalne veštine
• Pozitivno mentalno zdravlje
• Emotivna toplina
• Sposobnost saosećanja
• Veština komuniciranja
(Zax,Coven., 1969)
 VAŽNE OSOBINE

• Posedovanje humane i karitativne

motivacije za rad
• Najvažniji kriterijum za izbor volontera je
da imaju sposobnost da uče i da se menjaju
(Reiff,R.,Riessman,F.,1965)
 VAŽNE OSOBINE
– Nepoželjni su :
– agresivni dušebrižnici,
– kompulsivni spasioci,
– ekstravertni neurotičari (Biro, M.,1983).
 DOBAR VOLONTER
• Pokazuje forme prosocijalnog ponašanja:
1. ALTRUIZAM (briga o interesu drugih
bez vođenja računa o sopstvenim
interesima)
2. EMPATIJA (podela osećanja sa drugima,
osetiti osećanja drugih)
3. KOOPERACIJA (spremnost na saradnju)
 DOBAR VOLONTER
• Uspešnost u prevazilaženju vlastitih problema
i unutrašnji lokus kontrole
• Dobar self fokus – prati sebe i ima
samokritičnost
• Ne izigrava profesionalca, ne psihologizira....
• Ima spontanost ali i granice (ne pita suviše, ne
komentariše, ne procenjuje, ne sudi, ne
vrednuje...
 ŠTA RADI VOLONTER ?
• Igra se sa decom i podstiče spontanu igru
• Prodružuje se deci u zavisnosti od uzrasta
deteta
• Aktivira decu, stvara prijatnu i opuštenu
atmosferu, smišlja zabavne aktivnosti
 ŠTA NE RADI VOLONTER?
• Ne postavlja suvišna pitanja....
• Ne vrednuje
• Ne osuđuje
• Ne bavi se dubljim osećanjima dece i mladih
• Ne podstiče emotivno “otvaranje dece”(ne
prorađuje osećanja dece, psihološke reakcije i
sl.)
 OSNOVA KONTAKTA SA
DECOM I RODITELJIMA
Uspostavljen kvalitetan odnos (odmeren
primemeren situaciji, empačan, odnos poverenja i
poštovanja, saradnje, pridruživanja)
Važna je fleksibilnost, otvorenost, praćenje stvarnih
potreba i osećanja dece i reagovanje u skladu sa tim
Važan je osećaj da razumemo decu, da podržavamo,
da smo tu kada je potrebno, da ne kritikujemo,
branimo, osuđujemo.
 Korisni praktični saveti:

- Uvek se prvo predstaviti i objasniti koja je Vaša uloga.

- Obraćati se neformalno (koristiti izraz ti).
- Unapred pitati da li su raspoloženi za razgovor, da li o
nečemu ne žele ili posebno žele da razgovaraju.
- Pitanja otvorenog tipa.
- Ne insistirati na određenim temama ili igrama.
- Opšte teme: vrtić, predškolska ustanova, škola, odnos
prema obavezama (učenje), odnosi sa vršnjacima,
porodični odnosi, osećanja (pozitivna ili negativna),
promena, kontekst bolnice.
- Ličnost volontera (podnošenje, granice)
 Najčešći problemi:
- Dolazak i boravak u bolnici
- Neprijatne intervencije, posledice terapije
- Prihvatanje i odnos prema bolesti
- Gubitak kose
- Odnosi sa vršnjacima
- Odnosi sa roditeljima
 DECA SU NAJBOLJI DEO
ODELJENJA
• Uprkos težini situacije obolela deca su:
- mali ljudi sa velikim problemima
- hrabri i dostojanstveni
- dobri i dragi
- kreativni
- zahvalni za svaku lepu reč ohrabrenja, lep gest,
pažnju i pomoć
 DOBAR PUT....
• Pomozite kao VOLONTERI sa vašeg
aspekta – posvećenošću
• Pokrenite decu...
• Zabavite ih...
• Zainteresujte ih...
• Ohrabrite ih ...
• Dajte maksimum da biste dobili minimum...
 VAŽNO JE
• Da Vam boravak na Odeljenju prija (iako
nije uvek prijatna sredina za boravak.. Mi
smo tu da odeljenja učinimo što prijatnijim
mestom).
• Da se dobro osećate na Odeljenju
• Da Vas nije strah i da nema neprijatnosti....
DOBRODOŠLI !!!