Predmet: Nega i vaspitanje dece

ranih uzrasta-
nega, rast i razvoj deteta
Predavanje 1/3
 Zdravstvena nega
• Po definiciji SZO zdravstvena nega je
profesionalno područje rada medicinskih
sestara u pružanju pomoći pojedincu, grupi ili
zajednici kada njima nedostaje snaga, volja ili
znanje
• Naučno zasnovan sistem rada medicinskih
sestara usmerene na identifikovanje i rešavanje
potreba pojedinca ili zajednice za negom zbog
zdravstvenih razloga
 Ko je bio osnivač profesionalnog
sestrinstva?
Florens Najtingejl
(1820-1910)
Osnovala prvu školu za medicinske sestre u
Londonu 1860. godine i napisala prve
udžbenike za sestre.
Datum njenog rođenja, 12. maj, obeležava se
kao međunarodni dan medicinskuh sestara.
 Ko sprovodi zdravstvenu negu?
• Zdravstveni radnik (medicinska sestra)
• Sestra se stručno usavršava pre, ali i tokom
svog posla i time se podiže profesija na viši
novo
 Nega
• Bolesnik treba da bude umiven, okupan, presvučen, stavljen u
pravilan, udoban i siguran položaj, nahranjen, da mu se pomaže
u obavljanju životnih funkcija kada nije u stanju sam to da
ostvari, da bolje i lakše diše, kreće se, obavlja eliminacije, sačuva
lično i ljudsko dostojanstvo, da dobija stalnu podršku, nadu i
utehu.
• Sestre se bave svim aspektima zdravlja: fizičkim, psihičkim i
socijalnim
• Psihonega (razumevanje, tolerancija, prihvatanje, poverenje)
• Terapijski aspekt nege
• Socionega (spona bolesnika sa porodicom, prijateljima)
• Zdravstveno vaspitanje (sestre u savetovalištu i patronažnoj
službi)
 Cilj
• Pomaže čoveku od začeća do smrti u meri u
kojoj on to nije u stanju
• Vraća i podiže mu sposobnost za samonegu
• Da prihvati sebe kakav jeste
 Proces zdravstvene nege
• Proces zdravstvene nege je složena višeetapna
metoda zasnovana na naučnim principima
• Prilagođena je zadovoljavanju individualnih
potreba bolesnika za negom
• Planski i sistematski rad
• Čovek (bolesnik) je u centru pažnje sestre,
njegove probleme treba sagledati sa što više
aspekata, voditi računa o specifičnostima
celokupne ličnosti, pomoći mu da obnovi svoje
sposobnosti, biti mu podrška
 Zašto je važan proces zdravstvene
nege u dečjem uzrastu?
• Dete i njegova porodica su aktivni učesnici procesa
• Obezbeđuje se kontinuitet nege
• Postiže se osećaj sigurnosti i zadovoljstva, utiče na
psihofizički komfor deteta
• Pozitivno utiče na zdravstveno stanje i kvalitet života
• Skraćuje se vreme boravka u bolnici
• Pozitivno utiče na razvoj ličnosti sestre jer je motiviše
na stalno usavršavanje
• Zahteva obavezno vođenje dokumentacije
Preduslovi za sprovođenje zdravstvene
nege
• Znanje
• Dobra organizacija
• Racionalizacija
• Zakoni zdravstvene zaštite, vođenje
dokumentacije
• Timska saradnja
 Faze procesa zdravstvene nege
• Utvrđivanje potreba bolesnika za negom
(prikupljanje podataka o stanju pojedinca ili
grupe/zajednice)
• Stvaranje sestrinske dijagnoze (to je specifični
zaključak na osnovu kojeg se zdravstveni problem
može sprečiti, ublažiti ili rešiti zdravstvenom negom)
• Planiranje nege (uz ponovnu analizu potreba za
negom), izdvajanje prioriteta, postavljanje ciljeva
• Realizacija plana nege
• Evaluacija (vrednovanje/ocenjivanje)
• Dokumentacija zdravstvene nege
 Potrebe za negom
• Biološke/fiziološke (hrana, voda, eliminacija
mokraće i stolice, spavanje...)
• Socijalne, emocionalne, intelektualne (potreba
za društvom, ljubavlju, samostvarenjem...)
• Etape u utvrđivanju potreba: prikupljanje
podataka (razgovor, pregled, posmatranje,
merenje...), provera podataka, obrada podataka,
identifikacija problema, klasifikacija problema po
prioritetu, evaluacija, dokumentacija
Patološka stanja koja utiču na potrebe
za negom
• Patološka stanja koja dovode do promena u
osnovnim ljudskim potrebama
• Stanja koja su uvek prisutna i utiču na osnovne
ljudske potrebe
 Patološka stanja koja dovode do promena u
osnovnim ljudskim potrebama
• značajan poremećaj bilansa tečnosti i elektrolita uključujući, gladovanje,
teška produžena povraćanja i dijareja
• akutna potreba za kiseonikom
• šok (uključujući kolaps i krvavljenje)
• poremaćaj svesti – nesvestica, koma, delirijum
• izloženost hladnoći ili toploti (može da izazove značaj poremećaj telesne
temperature)
• akutna febrilna stanja (bez obzira na uzročnika)
• lokalne povrede, rane ili infekcija
• infektivna stanja)
• preoperativno stanje i postoperativno stanje
• mobilizacija – usled bolesti ili kao propisani tretman
• prolongirani i uporni bol
 Stanja koja su uvek prisutna i utiču na
osnovne ljudske potrebe
• uzrast- novorođenče, dete, mlade osobe, odrasli, srednje doba,
starije doba, kao i umirući bolesnici
• emocionalno stanje i raspoloženje (nomalno ili euforično i
hiperaktivno; anksiozno, uplašeno, agitirano, histerično;
depresivno i hipo-aktivno)
• socijalni i kulturološki status- član porodičnog domaćinstva, sa
prijateljima i statusom ili osoba relativno usamljena,
zaboravljena
• fizičke i intelektualne sposobnosti (normalna telesna masa,
smanjena, povećana; normalna inteligencija, subnormalna;
normalna čula- sluha, vida, dodira, ravnoteže, gubitak nekog
čula; normalna motorika, pokretljivost, gubitak motorike)
 Savremene tendencije u zdravstvenoj
nezi
• Međunarodno udruženje medicinskih sestara (ICN)
sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom
(SZO) u realizaciji deklaracije ‘’Zdravlje za sve’’
• Deklaracija obuhvata: obrazovanje zdravstvenih
radnika (akademsko i visokoškolsko obrazovanje za
sestre), obezbeđenje zdrave pijaće vode, zdrave
hrane, bolju zaštitu majke i deteta, smanjenje
obolevanja i smrtnosti, sprečavanje zaraznih bolesti,
vakcinaciju, lekove...
 Povezanost zdravstvene nege sa
drugim naukama
• Nega i medicina
• Nega i pedagogija
• Nega i psihologija
 Principi zdravstvene nege
• To su načela sestrinske prakse na naučnim
osnovama
 Princip humanosti
• To je čovečnost i čovekoljubivost
• Spremnost da se čini dobro davanjem,
zaštitom, požrtvovanjem...
• Posebno važno kada imamo nemoćno, zavisno
lice sa patnjom i bolom
 Princip poštovanja ličnosti
• Osobe kojima je potrebna sestrinska pomoć i
nega posebno su osetljive na nepažnju i
povredu ličnosti
Princip individualizacije u pristupu nezi
• Individualizacija potreba, programa nege i stila
u pristupu bolesniku
• Procenti kako pristupiti svakom bolesniku
 Princip socijalizacije nege
• Svi bolesnici moraju imati jednako pravo na
lični kontakt sa medicinskom sestrom, na
dogovor o potrebama i mogućnostima za negu
• Voditi računa da se ne zapostave drugi
bolesnici zato što se neko od bolesnika previše
vezuje za sebe i svoje potrebe
 Princip pozitivnih doživljaja
• Bolesnik sklon emocionalnom reagovanju, pa
je potrebno stvoriti uslove na bude zadovoljan
• Zato je važan odnos prema bolesniku, kao i
uslovi i atmosfera u bolnici
 Princip aktivne participacije u nezi
• Osposobiti pacijenta za samonegu, da se
samostalno angažuje
• Povezati negu sa životnim potrebama
• Zato je potrebno dobro upoznati bolesnika i
njegovu porodicu
 Princip dobrovoljnosti
• Dodatno informisati bolesnika o procedurama
dijagnostike i lečenja kako bismo dobili
njegovu saglasnost i saradnju
 Princip fleksibilnosti
• Spremnost sestre na kompromis,
prilagođavanje, odustajanje od sačinjenog
programa nege zbog novonastale situacije
 Princip ekonomičnosti
• Voditi računa o uštedama
• Kako bi se to postiglo, sestra treba da bude
sposobna da procenjuje programe nege,
usklađenosti svih principa, kako najefikasnije i
najbrže rešiti neki problem...
Da bi se sprovodila nega, potrebno je
poznavati specifičnosti dečjeg rasta i
razvoja.
Specifičnosti u rastu i razvoju dece
postavljaju pred sestre složene
zadatke.
 Nega zdravog deteta
• Započinje još za vreme trudnoće
zdravstvenom zaštitom trudnice
• Na rođenju se ocenjuje Apgar skor (disanje,
puls, mišićni tonus, refleksi i boja kože,
stepenovanjem od 0 do 2)
• Apgar skor od 8 do 10 se smatra
dobrim/odličnim, a sve manje od 8 je asfiksija
različitog stepena
 Nega zdravog deteta u porodilištu
• Po rođenju odojčetu se aspirira sluz iz nosa i
usta, klemuje se i podvezuje pupčana vrpca,
novorođenče se obriše i posuši, zatim se
obrađuje pupčani patrljak, određuje se Apgar
skor, identifikacija deteta narukvicom, kontakt
kože sa kožom-majka ga stavlja na grudi,
aplikacija kapi za oči, prenošenje deteta u
boks
 Nega zdravog deteta po izlasku iz
porodilišta
• Odojčetu obezbediti posebnu, svetlu, suvu, provetrenu i
sunčanu sobu
• Temperatura sobe 18-22 stepena, a za vreme kupanja 24-26
stepeni
• Dete spava na dušeku bez jastuka, a posteljine treba da bude
pamučna. Pokrivač je frotir leti, a ćebe u pamučnoj uvlaci
zimi
• Dete sa mesec dana spava 20 sati dnevno, a sa godinu dana
oko 14 sati dnevno
• Sa 20 dana starosti može da boravi napolju 15 minuta
dnevno
 Period odojčeta
• Važan za postavljanje temelja emocionalnog
razvoja dece
• Iako dete ne govori, verbalna komunikacija
neophodna zbog razvoja govora, propraćena
ispoljavanjem ljubavi prema detetu (osmeh, topao
pogled)
• Sestra ne treba da ispoljava bes, ljutnju i strogost
• Važna neverbalna komunikacija (dodir, maženje)
• U periodu odojčeta počinje razvijanje navika
(spavanje, hranjenje, kupanje)
• Voditi računa o tempreaturu prostorije, da se
ne sedi na podu bez prostirke, da se redovno
presvlači i održava lična higijena
• Higijena igračaka, prijatan ambijent, toplina,
prijatne emocije
 Period malog deteta
• Sestra utiče na razvijanje govora, bogaćenje rečnika
kroz razgovor, igru i tumačenje slikovnica
• Vodi brigu o zdravlju, ritmu spavanja, igri, higijeni
• Detetov mozak ’’upija sve’’, pa je vaspitni uticaj
značajan
• Razvijati mišljenje, koncentraciju pažnje,
inteligenciju; deca uče ponašanje uslovljavanjem,
imitacijom...
• Period radoznalosti –potreban nadzor
 Predškolski period
• Period prijemčiv za sve vaspitne uticaje
• Postavljaju se temelji moralnog vaspitanja
(ispravno-neispravno; lepo-ružno, dobro-loše)
• Pravilan odnos prema detetu dopinosi razvoju
radnih navika
• Koncentracija pažnje još uvek kratka, traže da
njihove potrebe odmah budu zadovoljene
• Sestra treba da uči dete da odloži svoje potrebe
• Učiti decu da se sama oblače i svlače, obuvaju
i izuvaju, vezuju pertle
• Sestre i vaspitači moraju da vode računa kako
se ponašaju pred decom jer ih deca oponašaju
• Ton sestre mora da bude miran, nežan, boja
glasa usklađena situaciji
• Sestre treba da nauče roditelje kako da se
ponašaju prema svojoj deci
• Obratiti pažnju na decu sa tendencijom
negativnog ponašanja
• Ne nagrađivati decu koja nisu zaslužila,
pokazati im da treba da snose posledice svojih
grešaka
• Strog pogled ili ljutnja sestre/vaspitača je
opomena za dete
• Sestra treba da sagleda uzroke negativnog
ponašanja
Osim rasta i razvoja dece, potrebno je
poznavati kalendar pregleda i
preventivnih mera
 Novorođenče - prvi mesec
• Vakcinacija protiv
tuberkuloze (BCG)
• Prva doza vakcine protiv hepatitisa B (plus
imunoglobulin kod novorođenčeta HBs antigen
pozitivnih majki)
• Skrining za detekciju fenilketonurije i
hipotireoidizma
• Poseta pataronažne sestre novorođenčetu i
porodilji (nega, vaspitni rad)
• Sistematski pregled
 Odojče- od 2. meseca do kraja 1.
godine
• Sistematski pregledi (3, 6, 9, 12. mesec)
• Ultrazvučni pregled kukova u 3. mesecu
• Vakcinacija protiv difterije,tetanusa i velikog kašlja
(DTP)
• Vakcinacija protiv dečije paralize
• Vakcinacija protiv hepatitisa B (druga i treća doza)
• Vakcinacija protiv hemofilusa influence
• Kontrolni pregled pred svaku vakcinaciju
• Preventivni stomatološki pregled
• Posete patronažne sestre
 Druga godina života
• Jedan sistematski pregled
• Prva revakcinacija protiv difterije tetanusa i
velikog kašlja
• Prva revakcinacija protiv dečije paralize
• Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i
crvenke
• Jedna patronažna poseta
• Sistematski stomatološki pregled
 Treća godina
• Jedan kontrolni pregled
* Praćenje rasta i razvoja, rano otkrivanje
poremećaja;
* Rano preduzimanje tretmana;
* Provera vakcinalnog statusa;
* Zdravstveno-vaspitni rad

• Jedan stomatološki pregled

 Četvrta godina
• Sistematski pregled (pregled po sistemima; analiza
krvne slike; merenje krvnog pritiska; ocena
vakcinalnog statusa; skrining za detekciju
poremećaja govora i glasa; ocena zdravstvenog
stanja i preduzimanje odgovarajućih dijagnostičkih,
terapijskih i rehabilitacionih postupaka; zdravstveno-
vaspitni rad)
• Poseta patronažne sestre (provera znanja, stavova i
ponašanja u vezi sa negom i ishranom deteta i dalja
edukacija)
• Stomatološki pregled
 Peta godina
• Kontrolni pregled (praćenje rasta i razvoja,
rano otkrivanje poremećaja, rano
preduzimanje tretmana; pregled na detekciju
poremećaja govora i glasa; pregled po
sistemima provera vakcinalnog statusa;
zdravstveno-vaspitni rad)
Šesta/sedma godina (pred polazak
u školu)
• Sistematski pregled (pregled po sistemima, posebno čula
govora i koštano-mišićnog sistema; analiza krvne slike i
urina; ocena vakcinalnog statusa; zdravstveno - vaspitni
rad; uput za Komisiju za pregled dece ometene u razvoju;
izdavanje potvrde za upis u školu)
• ORL, oftalmološki i fizijatrijski pregled
• Revakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke
• Druga revakcinacija protiv difterije i tetanusa
• Druga revakcinacija protiv dečije paralize
• Stomatološki pregled
I, III, V i VII razred osnovne škole i I
i III razred srednje škole
• Sistematski pregled (pregled po sistemima;
procena stanja uhranjenosti, ocena
vakcinalnog statusa; ocena zdravstvenog
stanja i preduzimanje odgovarajućih
dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionih
postupaka, zdravstveno- vaspitni rad sa
detetom)
• Stomatološki pregled
 12 godina
• Vakcinacija protiv hepatitisa B samo za decu
koja nisu do tada vakcinisana
 VII razred osnovne škole
• Oftalmološki pregled
• Analiza krvne slike (eritrociti, hemoglobin)
 14/15 godina (VIII razred
osnovne škole)
• Treća revakcinacija protiv tetanusa i difterije
• Treća revakcinacija protiv dečije paralize
• Kod dece kod koje su otkriveni poremećaji
prilikom sistematskih pregleda, obavljaju se
pregledi svake godine tokom osnovne i
srednje škole, a kod žena od 15. godine pa
nadalje i pregledi u vezi sa planiranjem
porodice uz prisustvo oba partnera, kao i
preventivni ginekološki pregledi
Zdravstveno vaspitanje u zdravstvenoj
nezi
• Sestra je zdravstveni vaspitač
• Pruža značajnu psihičku i intelektualnu
podršku bolesniku
• Treba planirati i razvijati vaspitne mere u radu
• Učenje i podučavanje o zdravlju, zdravstvenim
problemima i zdravstvenoj nezi
 Pravila prilikom podučavanja
• Zajedno sa bolesnikom utvrditi potrebu za
učenjem i postaviti cilj
• Uvažavati kulturološke i etničke osobenosti
bolesnika
• Uspostaviti dobar odnos sa bolesnikom
• Koristiti terminologiju koju bolesnik razume
• Planirati dovoljno vremena za podučavanje
• Proveravati uspešnost podučavanja
 Pre planiranja podučavanja treba
proceniti:
• Fizičku i psihičku spremnost za usvajanje
veština
• Motivaciju
• Emocionalni odnos prema problemu
• Spremnost usvajanja znanja i pamćenja
• Uvažavati prethodna znanja i iskustava
bolesnika
• Uticati na aktivno učešće bolesnika
 Sestrinski rad sa decom
• Zdravstvena zaštita majke i deteta zauzima
prioritetno mesto u sistemu zdravstvene
zaštite
• Domovi zdravlja i dispanzeri-deo primarne
zdravstvene škole
• Savetovališta za određenu uzrasnu kategoriju
imaju stručne timove u kojima su lekar, sestra,
psiholog, pedagog, socijalni radnik...
 Prioriteti za zdravstvenu zaštitu
predškolske dece
• Vakcinacija (najmanje 90% dece)
• Unapređenje kvaliteta rada u cilju smanjenja
smrtnosti dece, posebno norođenčadi
• Uvođenje ’’grafikona rasta’’, praćenje rasta i
statusa uhranjenosti
• Razvijanje zdravih navika
• Medicinske sestre u svoj rad uključuju
porodicu, predškolske ustanove, škole,
klubove za mlade, sportske, društvene,
humaniratne organizacije...
• Zdravstveno-vaspitni rad je usmeren na:
- rad sa roditeljima
- rad sa decom
• Svaku majku koja dođe u savetovalište treba
osposobiti za pravilnu negu deteta
• Održavanje higijene kože i sluznica, vaspitanje
za strpljenje i toleranciju, pravilna ishrana (kod
beba dojenje), priprema obroka, ponašanje
roditelja za normalan emocionalni i socijalni
razvoj deteta...
 Zadaci zdravstveno-vaspitnog rada:
• Razvijanje i formiranje navika pravilne ishrane
• Razvijanje navika bavljenja fizičkom aktivnošću
• Razvijanje higijenskih navika
• Razvijanje radnih navika
• Pravilno korišćenje slobodnog vremena
• Razvijanje tolerantnog odnosa prema stresu
• Borba protiv bolesti zavisnosti
• Upoznavanje roditelja sa psihofizičkim razvojem dece
i socijalizacije
• Razvijanje samopouzdanja, sigurnosti, iskrenosti,
pravičnosti
• Upoznavanje sa promenama u pubertetu
• Zaštita od polnih bolesti
• Zbog svih zadataka, potrebno je da medicinska
sestra ima što veće obrazovanje
• Moraju da organizuju, istraže i utvrde potrebe
za zdravstvenim vaspitanjem, planiraju ga,
sprovode, prate i ocenjuju
• Da bi program bio ostvaren, treba koristiti
organizovane grupe dece ili roditelja
(predškolske ustanove, škole, čekaonica
dispanzera...)
• Ambijent u kojem se vaspitni rad obavlja mora
biti prijatan, uređen i motivišući
• Sestra treba da se zalaže da čekaonice budu
uređene tako da deluju zdravstveno-vaspitno, da
postoje posebne prostorije za rad sa decom i
roditeljima
• Treba da objasni roditeljima značaj sistematskih
pregleda i vakcinacije
• U dečjem dispanzeru treba da primenjuje proces
zdravstvene nege
• Treba sa sagleda psihofizičke i socijalne probleme,
navike i stanja u porodici i na osnovu toga treba da
sprovede program nege
• Ako su navike roditelja koje će oni ’’usaditi’’
svojoj deci negativne, treba da usmeri rad u
tom pravcu i menja te navike
• Treba da obrati pažnju na faktore rizika dece i
cele porodice i pokuša da ih otkloni u saradnji
sa patronažnom službom i drugim
stručnjacima
 Predškolske ustanove za dnevni
boravak dece
• Uglavnom najviše vremena sa decom do 3. godine
provodi sestra, a posle tog perioda vaspitači
• Sestra (vaspitač) u periodu posle 3. godine mora i
dalje dobro da poznaje zakonitosti psihofizičkog i
emocionalnog razvoja
• Treba da upozna svako dete
• Da obrati pažnju na neadaptiranu, povučenu i
nesigurnu decu koju treba osloboditi, uklopiti u
grupu, podsticati na aktivnost...
• Treba pomoći detetu da neke radnje
samostalno obavlja (obrisati mu nos, a posle
dete samo treba da baci maramicu u korpu za
otpatke), naučiti ga kada da pere ruke,
samoposluživanje prilikom uzimanja hrane,
saradnja sa roditeljima oko prestanka
postavljanja pelene i kontrole sfinktera,
kultura ponašanja (’’Hvala’’, ’’Molim’’...)
• Sa decom ne treba da se bave emocionalno
hladne osobe, neurotične, agresivne,
netaktične, neodmerene, impulsivne osobe
(jer se slične osobine razvijaju i kod dece)
 Komunikacija sa decom u
bolničkim uslovima
• Negom deteta treba da se bavi što manji broj
sestara
• Prihvatiti plakanje i vrištanje kao zdravu
manifestaciju separacione anksiozniosti
• Neverbalna komunikacija mora pratiti verbalnu
• Češće koristiti dodir uz reči koje se upućuju
• Pratiti više ton kojim dete priča više nego sadržaj
• Govoriti polako i smireno
• Uvek koristiti igračku ili predmet kao ’’prelazni objekat’’
• Koristiti slike i opisivanje događaja na slikama
• Razgovarati sa detetom o onome što ga plaši
• Umirujući ton glasa je uvek delotvorniji od uzimanja
deteta u ruke
• Nikada ne lagati dete
• Roditeljima uvek ostaviti dovoljno vremena za
postavljanje pitanja, informacije pružati u manjim
količinama, uvek ih obavestiti o promenama koje su
nastale, podseti ih na uticaj bolesti deteta na drugo
dete u porodici