Integrisane akademske studije Farmacije Integrisane akademske studije Farmacije

Predmet: Dijetetika Predmet: Dijetetika

Promocija pravilne ishrane kao deo Promocija pravilne ishrane kao deo
promocije zdravlja promocije zdravlja
Prof dr Prof dr M Maja Nikoli aja Nikoli
Katedra za Socijalnu medicinu i Higijenu Katedra za Socijalnu medicinu i Higijenu
sa medicinskom ekologijom sa medicinskom ekologijom
Cilj predavanja Cilj predavanja
Na kraju predavanja bi Na kraju predavanja bi ete u mogu ete u mogu nosti da nosti da:
razumete promociju pravilne ishrane u
konceptu promocije zdravlja
primenite zdravstveno-vaspitne metode koje se
koriste u promociji pravilne ishrane
Zdr avl j e Zdr avl j e
stanje celovitog fizi stanje celovitog fizi kog, mentalnog i dru kog, mentalnog i dru tvenog tvenog
blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti
(WHO, 1947)
Preduslov opstanka, razvoja i napredka dru Preduslov opstanka, razvoja i napredka dru tva tva
Indikator razvoja dru Indikator razvoja dru tva tva
JAVNO ZDRAVLJE JAVNO ZDRAVLJE
Javno zdravlje je Javno zdravlje je nauka nauka i um i ume e e e spre spre avanja bolesti, avanja bolesti, produ produ avanja avanja
ivota, unap ivota, unapreenja reenja (mentalnog) i fizi (mentalnog) i fizi kog zdravlja putem kog zdravlja putem
ORGANIZOVANIH NAPORA ZAJEDNICE ORGANIZOVANIH NAPORA ZAJEDNICE. .
C C- -E. A. Winslow, 1923 ; Odbor stru E. A. Winslow, 1923 ; Odbor stru njaka SZO, 1952; njaka SZO, 1952; SZO, SZO, 199 1999. 9.
J J avno zdravlj avno zdravlje e
Obezbedjivanje uslova za Obezbedjivanje uslova za
zdravlje stanovni zdravlje stanovni tva tva
Privreda
Akademskajavnost
Dravnajavno
zdravstvena
infrastruktura
Mediji
Sistemzdravstvene
zatite Zajednica
PREVENCIJA PREVENCIJA BOLESTI BOLESTI PROMOCIJA PROMOCIJA ZDRAVLJA ZDRAVLJA
NEGATIVNO ZDRAVLJE NEGATIVNO ZDRAVLJE
(bolest) (bolest)
POZITIVNO ZDRAVLJE POZITIVNO ZDRAVLJE
(blagostanje) (blagostanje)
FAKTORI RIZIKA FAKTORI RIZIKA
RESURSI RESURSI
(li (li ni, dru ni, dru tveni, tveni,
zajednice, okoline) zajednice, okoline)
Aktivnosti javnog zdravlja Aktivnosti javnog zdravlja
Akcije koje sprovodi javnozdravstvena delatnost nazivaju Akcije koje sprovodi javnozdravstvena delatnost nazivaju
se INTERVENCIJE se INTERVENCIJE
I st or i j at pr omoc i j e zdr avl j a I st or i j at pr omoc i j e zdr avl j a
Ideje Ideje o o promociji promociji zdravlja zdravlja- -kineska, vavilonska, jevrejska, gr kineska, vavilonska, jevrejska, gr ka civilizacija ka civilizacija
Po Po etkom XX veka promocija zdravlja dobija sve va etkom XX veka promocija zdravlja dobija sve va nije mesto u javnom nije mesto u javnom
zdravlju zdravlju
Prve definicije promocije zdravlja (Winslow 1926, Sigerist 1946) Prve definicije promocije zdravlja (Winslow 1926, Sigerist 1946)
Pove Pove anje interesa za promociju zdravlja anje interesa za promociju zdravlja- - 1986 1986, O , Ottawa, 1. m ttawa, 1. meunarodna eunarodna
konferencija konferencija o prom o promociji ociji zdravlja zdravlja - - ZDRAVLJE ZA SVE DO 2000. ZDRAVLJE ZA SVE DO 2000.
SZO (1984, 1986.) SZO (1984, 1986.)
Def i ni c i j e Def i ni c i j e pr om pr omoc i j e oc i j e zdr avl j a zdr avl j a
Organizovani napori zajednice u edukaciji pojedinca u li Organizovani napori zajednice u edukaciji pojedinca u li nom nom
zdravlju i razvoju socijalne strukture (Winslow, 1920.) zdravlju i razvoju socijalne strukture (Winslow, 1920.)
Proces osposobljavanja ljudi da pobolj Proces osposobljavanja ljudi da pobolj aju kontrolu nad sopstvenim aju kontrolu nad sopstvenim
zdravljem (SZO, 1986.) zdravljem (SZO, 1986.)
Proces koji pojedincu Proces koji pojedincu i i z zajednici omogu ajednici omogu ava da pobolj ava da pobolj aju kontrolu aju kontrolu
nad odrednicama zdravlja nad odrednicama zdravlja i i na taj na na taj na in unaprede svoje zdravlje in unaprede svoje zdravlje
( (SZO SZO, , 1989. 1989.) )
Osnovni pr i st upi u pr omoc i j i zdr avl j a Osnovni pr i st upi u pr omoc i j i zdr avl j a
Individualni Individualni- - namenjen pobolj namenjen pobolj anju zdravstvenog anju zdravstvenog
sistema, zdravstvenom pona sistema, zdravstvenom pona anju, u anju, u e e u u
pojedinca u aktivnostima za o pojedinca u aktivnostima za o uvanje zdravlja i uvanje zdravlja i
dr. dr.
Kolektivni Kolektivni usmeren ka zdravstvenim n usmeren ka zdravstvenim na avikama, vikama,
kulturi i potencijalima zajednice kulturi i potencijalima zajednice
Pr i or i t et i pr omoc i j e zdr avl j a u Evr opi Pr i or i t et i pr omoc i j e zdr avl j a u Evr opi
Pravil Praviln na ishrana a ishrana, ,
Regulisanje telesne mase Regulisanje telesne mase, ,
Fizi Fizi ka aktivnost, ka aktivnost,
Kontrola potro Kontrola potro nje duvana, nje duvana,
Kontrola potro Kontrola potro nje alkohola, nje alkohola,
Unapredjenje mentalnog zdravlja, Unapredjenje mentalnog zdravlja,
Spre Spre avanje bolesti srca i krvnih sudova. avanje bolesti srca i krvnih sudova.
ZDRAVSTVENO VASPITNE METODE U
PROMOCIJI PRAVILNE ISHRANE
Grupne metode
Individualne metode
ZDRAVSTVENO VASPITNE METODE U
PROMOCIJI PRAVILNE ISHRANE
Komunikacijske metode
Strategije sticanja vetina (metode treninga)
Organizacione metode
KOMUNIKACIJSKE METODE KOMUNIKACIJSKE METODE
individualne meto
de intervju, savetovanje
Intervju
predavanje
medijske tehnike
INTERVJU INTERVJU
razgovor dve osobe (po pravilu u etiri
oka) koji ima definisanu svrhu
moe biti primanje ili davanje informacija
o ishrani
Princip intervjua
Pridobiti intervjuisanu osobu
(Intervjuisana osoba treba sa poverenjem (Intervjuisana osoba treba sa poverenjem
da govori o svojim problemima da govori o svojim problemima; ; svesno svesno
prihvatanje stavova i pona prihvatanje stavova i pona anja u vezi anja u vezi
zdravstvenog problema od strane zdravstvenog problema od strane
intervjuisane osobe) intervjuisane osobe)
Zapoeti zdravstveno-vaspitni proces
(zajedni (zajedni ko definisanje problema, pomo ko definisanje problema, pomo u u
nala nala enju mogu enju mogu ih re ih re enja, enja, podr podr ati ati
uverenje osobe da je sama do uverenje osobe da je sama do la do la do
re re enja, dogovor oko budu enja, dogovor oko budu eg pona eg pona anja) anja)
metod usmenog izlaganja odreene materije
sluaocima
metod usmenog izlaganja odreene materije
sluaocima
PREDAVANJE PREDAVANJE
Predavanje
1. Najee korien metod
2. 2. Nije uvek najefektivniji Nije uvek najefektivniji
3. 3. Optimalan broj slu Optimalan broj slu aoca: 20 aoca: 20- -30 30
4. 4. Trajanje Trajanje- -20 20- -60 min 60 min
Prednosti predavanja
1. Grupa se dri na okupu i usredsredjena je
na problem
2. 2. Velika koli Velika koli ina informacija se mo ina informacija se mo e pre e pre i za i za
kratko vreme kratko vreme
3. 3. Predava Predava lako prati tok i vreme prezentacije lako prati tok i vreme prezentacije
4. 4. Slu Slu aoci se ose aoci se ose aju udobno aju udobno
5. 5. Mo Mo e se izvoditi pred velikm grupom e se izvoditi pred velikm grupom
Nedostaci predavanja
1. Jednostrana komunikacija (pasivan proces)
2. 2. Dosadan metod ukoliko predugo traje Dosadan metod ukoliko predugo traje
3. 3. Neodgovaraju Neodgovaraju i za usvajanje prakti i za usvajanje prakti nih nih
ve ve tina tina
4. 4. te te ko se odredjuje da li je prezentovano ko se odredjuje da li je prezentovano
nau nau eno eno
5. 5. Manje se pamti u odnosu na aktivno u Manje se pamti u odnosu na aktivno u enje enje
Karakteristike uspenog predavanja
Cilj i svrha razumljivi su sluaocima
Predmet i jezik odgovaraju predznanju
sluaoca
Dobro organizovano
Tempo odgovara sluaocima
Svi sluaoci mogu uti i videti predavaa
Predava se prilagodhjava zahtevima
sluaoca
Predava postavlja pitanja sluaocima
Karakteristike uspenog predavanja
Cilj i svrha razumljivi su sluaocima
Predmet i jezik odgovaraju predznanju
sluaoca
Dobro organizovano
Tempo odgovara sluaocima
Svi sluaoci mogu uti i videti predavaa
Predava se prilagodhjava zahtevima
sluaoca
Predava postavlja pitanja sluaocima
Medijske tehnike
masovni mediji,
audovizuelna sredstva,
programsko uenje (kompjuterski
programi i igre),
edukativna TV
Medijske tehnike
Prednost: obuhvat velikog broja
stanovnika
Nedostatak: nepostojanje povratne
informacije o prihvatanju ispravnih
stavova
STRATEGIJE STICANJA VE STRATEGIJE STICANJA VE TINA TINA
(METODE TRENINGA) (METODE TRENINGA)
ndividualne metode intervju, savetovanje
Rad u maloj grupi (grupna diskusija)
sticanje vetina demonstracija
simulacije igranje uloge, kompjuterizovani
modeli, kreativne radionice
RAD U GRUPI
Verbalna razmena ideja i stavova lanova grupe i
edukatora kako bi se poboljalo razumevanje
predmeta edukacije
reavanje problema kroz meusobnu komunikaciju
Preporuke za rad u grupi
Sastav grupe je vaan (heterogena po iskustvu,
homogena po sastavu, motivu, potrebom, interesom)
Fiziki komfor odgovarajui
Medjusobno upoznavanje na poetku
Diskusija moe biti usmerena (ka rukovodiocu) i
slobodna
Grupa moe imati najmanje 6 i najvie 15
uesnika.
Najoptimalnije trajanje rada grupe je oko 90
minuta, a od tog vremena zdravstveni vaspita
moe da angauje najvie 30 minuta.
Najee se rad u grupi obnavlja nekoliko
puta, jer je potrebno odreeno vreme da se
grupa oblikuje, sazri i osposobi za prihvatanje i
donoenje zajednikih grupnih odluka.
Grupa moe imati najmanje 6 i najvie 15
uesnika.
Najoptimalnije trajanje rada grupe je oko 90
minuta, a od tog vremena zdravstveni vaspita
moe da angauje najvie 30 minuta.
Najee se rad u grupi obnavlja nekoliko
puta, jer je potrebno odreeno vreme da se
grupa oblikuje, sazri i osposobi za prihvatanje i
donoenje zajednikih grupnih odluka.
TEHNIKE RADA U GRUPI
zujalica - buzz sessions
velika grupa podeli se na male grupe
svaka grupa svoj zadatak
mozgalica Brain storming
lanovi grupe izlistaju ideje
predlozi reenja sve se zapisuje
klasifikacija ideja rangiranje po uestalosti
Grupna diskusija
Prednost: svaki uesnik ima aktivnu ulogu
Moe se iskoristiti znanje, sposobnost i
iskustvo svakog lana grupe
Stimulativna i motiviua za celu grupu
Lako se prati proces edukacije
Nedostatak: konfuzija ukoliko se ne isplanira
dobro
Neki od uesnika moe dominirati i uguiti
ostale
Samo za male grupe
Moe zauzeti previe vremena bez ostvarivanja
vanih delova edukacije
Panel diskusija
Stimulisanje interesovanja i javne rasprave
putem diskusije strunjaka razliitog profila
pred auditorijumom
Moderator
Ukljuivanje auditorijuma u diskusiju
DEMONSTRACIJA DEMONSTRACIJA
Uenje kroz sticanje
iskustva i praktinu
obuku.
Praktino izvodjenje
odredjenog postupka,
Metod se zasniva na
povezivanju teorijskog
i praktinog znanja.
Uenje kroz sticanje
iskustva i praktinu
obuku.
Praktino izvodjenje
odredjenog postupka,
Metod se zasniva na
povezivanju teorijskog
i praktinog znanja.
Demonstracija
Prednost: primenjuje se vizuelni i verbalni nain
edukacije, stimulie interesovanje uesnika,
polaznicima se kao model moe ponuditi reenje
strunjaka, lako se kontrolie ritam prezentacije,
prezentovani principi povezuju se sa situacijama iz
pravog ivota, uesnici probaju proces uz superviziju
strunjaka, moe se izvoditi na razliitim mestima
Nedostatak: mora se briljivo organizovati ,
ogranienost na manji broj uesnika
itanje
Prednost: primenjuje se vizuelni i verbalni nain
edukacije, stimulie interesovanje
uesnika,polaznicima se kao model moe ponuditi
reenje strunjaka, lako se kontrolie ritam
prezentacije, prezentovani principi povezuju se sa
situacijama iz pravog ivota, uesnici probaju proces
uz superviziju strunjaka
Nedostatak: mora se briljivo organizovati ,
ogranienost na manji broj uesnika
Osnovna naela u funkcionisanju
radionica
Iskustveno uenje
Aktivno uee
Interakcija i
saradnja
Pozitivna motivacija
Izgradjivanje
demokratske
atmosfere
Dogovoriti pravila
ponaanja
Iskustveno uenje
Aktivno uee
Interakcija i
saradnja
Pozitivna motivacija
Izgradjivanje
demokratske
atmosfere
Dogovoriti pravila
ponaanja
ORGANIZACIONE METODE ORGANIZACIONE METODE - -
ZDRAVSTVENA KAMPANJA ZDRAVSTVENA KAMPANJA
sveobuhvatan, opteprihvatljiv i ekonomski
odriv nain za ukljuivanje populacije
razliitih uzrasta u promociju zdravlja
(pravilne ishrane)
dugorono najefikasniji metod promocije
zdravlja.
usmerene na ukupno stanovnitvo i na grupe
sa specifinim potrebama (deca)
ZDRAVSTVENA KAMPANJA ZDRAVSTVENA KAMPANJA
PROMOTIVNE (KRATKORO PROMOTIVNE (KRATKORO NE) NE)
PROMOTIVNO PROMOTIVNO- -EDUKATIVNE (DUGORO EDUKATIVNE (DUGORO NE) NE)
Promocija pravilne ishrane kao deo promocije zdravlja
predstavlja savremeni koncept drutvene brige za zdravlje
stanovnitva
Negovanje zdravih stilova ivota iji je ishrana sastavni
deo zahteva angaovanje kako zdravstvenog tko i mnogih
drugih segmnata drutva.
U promociji pravilne ishrana koriste se proverene metode
zdravstveno vaspitnog rada.
ZAKLJU ZAKLJU AK AK
LITERATURA
Nikoli M. ur. Dijetetik, WUS Austria, Medicinski
fakultet, Ni, 2008.