MENTALNA HIGIJENA- 1.

kolokvijum

1. ta je mentalno zdravlje?
Mentalno zdravlje je stanje koje omoguuje optimalan psihiki, intelektualni i oseajni
razvoj pojedinca u onoj meri u kojoj je taj razvoj u skladu sa razvojem drugih pojedinaca
2. Definicija mentalne higijene, ciljevi i zadaci.
Dfinicija:
Nauna disciplina koja se bavi spreavanjem mentalnih poremeaja i zatitom i
unapreenjem mentalnog zdravlja.
Predstavlja primenu psiholokih saznanja u ouvanju duevnog zdravlja.
Ciljevi i zadaci:
Primordijalna prevencija: priprema osobe (uenjem, vaspitanjem) da na rizine situacije
reaguje na adaptaciono primeren i korisniji nain (kola za trudnice, propagiranje
dojenja);
Primarna prevencija: priprema osoba za krizne situacije u situacijama kada se nastanak
krize moe predvideti;
Sekundarna/tercijarna prevencija: Razreavanje kriznih ivotnih situacija i ublaavanje
bolnog doivljaja krize koja je u toku (rad sa invalidnim osobama) .
3. Podruje delovanja mentalne higijene.
Deluje na interpersonalne odnose (u porodici, braku, koli, na radnom mestu, itd.),
Tei uklanjanju faktora rizika koji dovode do antisocijalnog ponaanja (alkoholizam,
delikvencija),
Nastoji umanjiti predrasude prema duevnom bolesniku, osobama sa invaliditetom,
starijim osobama i zalae se za humaniji odnos prema njima.
4. Pojam mentalnog poremeaja.
Mentalni poremeaj je pojam koji je iri od same mentalne bolesti (izofrenija, psihoza) i
obuhvata neuroze, poremeaje linosti (psihopatije), stanja mentalne retardacije i
psiholoke krize.
5. Teorije nastanka mentalnih poremeaja.
Savremene teorije nastanka mentalnih poremeaja: bioloki pristup, psiholoki pristup,
egzistencijalistiki pristup, socioloki i integrativni pristup zasnovan na dijateza-stres
modelu.
6. Modeli u odreivanju mentalnih poremeaja.
Medicinski model, subjektivni model, normativni model, kulturni model i statistiki
model.
7. Kategorije mentalnih poremeaja.
Neurotski poremeaji, poremeaji linosti, psihotini poremeaji i psihosomatski
poremeaji.

8. Odreenje pojma mentalnog zdravlja.

Karl Meninger uspenost kojom ovek reava probleme svakodnevnog ivota.
Ingli&Ingli relativno dugotrajno stanje u kojem je osoba dobro usklaena, ima poleta
za ivot i postie samoostvarenje.
Vojin Mati harmonino razvijena linost, zadovoljna ivotom, radom, porodinim
odnosima i svojom okolinom.
From mentalno zdrava osoba je produktivna i neotuena, doivljava sebe kao
jedinstveno bie.
9. Unapreenje mentalnog zdravlja.
inioci koji doprinose mentalnom zdravlju:
Kolektivno uee stanovnitva u reavanju problema
Kulturno naslee i lokalna tradicija
Javna mesta za okupljanje / zajednica
Sport i rekreacija
kole, fakulteti, biblioteke
Servisi podrke (trgovine, transport, zdravstvo)
Zelena otvorena podruja / prirodni ambijent
Socijalni kapital (poverenje, bezbednost, uee)
10. Prenatalna i postnatalna zatita, mentalna higijena novoroeneta i majke.
Higijenske mere: briga o nainu ishrane, izbegavanje zatvorenih prostora radi prevencije
virusnih infekcija.
kola za trudnice: priprema buduih roditelja za predstojee uloge, otklanjanje straha od
poroaja i brige za dete, prevencija razvoja postporoajne depresije.
Postnatalna briga o detetu: izmene u poslednjih 40 godina, u pravcu vraanja prirodnim
nainima odgoja deteta (dojenje, baby friendly).
11. Mentalna higijena u ranom dejem dobu (period odojeta).
Rani odnos majka-dete je od neprocenjivog znaaja za kasniji razvoj linosti prva
socijalna zajednica u razvoju oveka.
Prvi meseci postpartalno primarna majina preokupiranost i holding (emotivna
posveenost detetu, fizika zatita i nega deteta).
Razvijanje bliskog odnosa (privrenosti) podrazumeva adaptaciju majke na potrebe
odojeta (osetljivost majke).
Hranjenje (praenje potreba odojeta)
12. Mentalna higijena u detinjstvu.
Trenutak cepanja dijade majka-dete i formiranje odnosa sa treom osobom (otac, vaspita)
Poetak individualizacije i personalizacije deteta.
Uspostavljanje odnosa sa grupom dece predstavlja najvaniju taku.
Dobro pripremljeni roditelji ne izazivaju dodatnu anksioznost kod deteta, za razliku od
hiperprotektivnih ili neosetljivih roditelja.

13. Mentalna higijena porodice i braka.

Obrazovanje prosvetnog kadra za rad sa mladim ljudima od perioda srednjekolskog
uzrasta.
Brak trai stalnu adaptaciju individualnosti u linost branog partnera, emocionalnu
posveenost partneru.
Brani par kao roditelji (kljuno za mentalno zdravlje deteta).
Brana savetovalita (slube ni potpuno profesionalizovane ni previe line).
14. Mentalno zdravlje deteta u ranom detinjstvu
U ovom periodu detetov psihofiziki razvoj odvija se veoma brzo. Stie se sposobnost
miljenja, rezonovanja - zakljuivanja, govora, ucenja.
Odrednice mentalnog zdravlja periodu od roenja do 3. god:
Karakteristike deteta, afektivna vezanost, okruenje u okviru koga se odnosi uspostavljaju
15. Pojam afektivne vezanosti
Kapacitet deteta da uspostavi bliske i sigurne interpersonalne odnose putem emocionalne
veze koja se razvija tokom perioda primarne interakcije izmeu deteta i osobe koja brine o
detetu. Emocionalna vezanost predstavlja poseban sistem ponaanja koji se definie kao
traenje i odravanje blizine sa drugom jedinkom.
16. Uticaj nesigurne vezanosti na pshiloke karakteristike odrasle osobe
Nesigurno vezane osobe tee pronalaze partnera, ee imaju konflikte u vezama, manje
zadovoljstva u bliskim odnosima, manje su kompetentni kao roditelji.
Kod osoba sa psihikim smetnjama ee susreemo nesigurne obrasce vezanosti.
Nesigurno vezane osobe imaju nie samopotovanje, nezrele mehanizme odbrane, slabu
regulaciju afekata.
17. Upozoravajuci znaci i simptomi koji mogu ukazati na poremeaje mentalnog
zdravlja u ranom detinjstvu
Zdravstveni: problemi hroninog karaktera, zaostajanje u rastu, problemi sa ishranom i
probavom
Fizioloski: poremeen ciklus spavanja-budnosti
Socijalni: odsustvo kontakta oima, socijalna nezaiteresovanost, kod starijih nedostatak
empatije, naglaeno odsustvo straha
Ponasajni: repetitivno pomaanje, primitivni oblici samoumirenja (ljuljanje, lupanje
glavom), agresija, razdraljivost
Emotivni: naglaena osetljivost (na dodir, buku ili uznemirenost)
18. Mentalno zdravlje predkolskog i kolskog deteta/adolescenta
Razvoj socijalne kompetencije u detinjstvu daje sposobnost prilagoavanja kako u
deijem tako i u odrsalom dobu, kao i bolje funkcionisanje u socijalnim i akademskim
podrucjima.
Socijalno kompetentna dec su socijalno asertivna, saradljiva, prijateljski nastrojena,
osetljiva za potrebe drugih i imaju pozitivnu sliku o sebi.

Najvaniji zadatak adolescencije se odnosi na razvijanje i formiranje stabilnog identiteta.

Identitet ukljuuje afektivnu komponentu (samopotovanje) i kognitivnu komponentu
(samorazumevanje). Identitet je formiran kada osoba sebe doivljava kao potpuno
izdvojenu individuu, sa jedinstvenim potrebama, motivima, sistemom vrednosti, stilom
interesovanja, ponaanja.
19. Negativni inioci razvoja i ment. zdravlja dece i adolescenata
Uskraivanje u igri i sadrajnoj interakciji, ograniavanje deteta u istraivanju okoline,
nepredvidljivo ili zastraujuce ponaanje roditelja ili osoba koje o detetu brinu, nedovoljna
ishrana.
Negativna iskustva u porodici, negativan odnos prema koli, loi vrnjaki odnosi,
nepovoljne ivotne situacije, nepovoljan uticaj medija, izloenost novim tehnologijama,
oponaanje negativnih modela, zloupotreba psihoaktivnih supstanci.
20. Upozoravajuci znaci i simptomi koji mogu ukazati na poremeaj mentalnog zdravlja
u deijem i adolescentskom uzrastu
Slabljenje kolskog uspeha, gubitak interesovanja za pojedine zabavne aktivnosti,
izbegavanje kotakata sa porodicom i prijateljima, promene u navikama spavanja-budnosti,
stalno prisutne none more, promene u navikama vezanim za ishranu, nesposobnost
izvravanja zadataka, umanjena koncentracija, oseaj preplavljenosti, matanje, misli i
osecanja vezana za samoubistvo, govorne halucinacije.
21. ta je stres
Re stres oznaava napor, nevolju, ogranienje ili udarac. Seli je stres definisao kao
fizioloku reakciju tela na pretee dogaaje iz okoline (zahteve koji mu se postavljaju).
22. Opti adaptacioni sindrom
Bilo koji stimulus tetan po organizam izazvae nespecifini odgovor organizma- opti
adaptacioni sindrom (munina, vrtoglavica, slabost, nedostatak apetita, bolovi u miiima
i sl.)
Opti adaptacioni sindrom obuhvata:
Fazu alarma (oka) - priprema za odupiranje stresoru, luenje adrenalina, poveanje
krvnog pritiska i pulsa, ubrzanje disanja, kontrakcija miia
Fazu rezistencije- pruanje otpora stresoru do granice izdrljivosti (borba ili beg kod
ivotinja)
Faza iscrpljenosti- iscrpljivanjem organizma moe doi do razliitih psihofiziolokih
oboljenja (povieni krvni pritisak, poremeaji rada titaste lezde, glavoboje, promene na
koi itd)
23. Situacije koje izazivaju stresnu reakciju
Traume (rat, poplave, zemljotresi, saobraajne nesree)
ivotne krize (smrt biske osobe, razvod, gubitak posla)
Hronino optereenje (ulogama majke, supruge, zaposlene ene)
Dnevni mikrostresori (saobraajne guve, ekanje u redu, ekanje javnog prevoza)

24. Strategije preovladavanja stresa

Psihoanalitiki pristup- upotreba mehanizama odbrane
Crte linosti- ekstrovertnost olakava borbu sa stresom, osobe koje ne reaguju burno
lake prevladavaju stresne situacije
Perceptivni stil- usmeravanje panje na stresni dogaaj ili situaciju i odvraanje panje od
stresnog dogaaja
Situacioni pristup- u zavisnosti od vrste stresora
Kognitivni pristup- razmatranje uticaja stresa, traenje socijalne podrke
Motivacioni pristup- prilagoavanje novonastaloj situaciji
*Optimistian stav nudi bolje prilike za rastereenje od stresne situacije.
25. Vrste stresora za dete
Fiziki stresori- jaka buka, nepozati zvuci, temperaturni ekstremi, jak bol, liavanje dodira
Psihiki stresori- porodini sukobi, roenje brata/sestre, promena u rutini spavanja, ili
hranjenja, este promene osoba koje brinu o detetu, odstustvo roditelja, gubitak igrake
Socijalni stresori- prisustvo nepoznatih osoba, odnos vaspitaa/uitelja prema detetu
26. Znaci izloenosti deteta stresu
Fiziki simptomi- bolovi u grlu, znojenje dlanova, umor, munina, bolovi u stomaku
Psihiki simptomi- oseanje besa, uznemirenosti, razdraljivost, frustracija, depresija
Promene u ponaanju- promene u obrascima spavanja i budnosti, promene u navikama u
ishrani, regresivna ponaanja, povlaenje deteta
27. Deca i gubitak, pojam smrti u deijem uzrastu?
Specifinost reakcije na gubitak u deijem uzrastu odnosi se na ograniene kognitivne
kapacitete da ono razume, obradi i prihvati dogaaj koji se desio.
Deca u uzrastu do 3 godine nemaju razvijene pojmove vremena niti imaju kapacitet za
razumevanje oseanja. Pojam smrti doivljavaju kao odsutnost, odvajanje ili naputanje.
Deca od 3-7. god ne razumeju ta znai gubitak, postavljaju pitanja o tom dogaaju, smrt
esto personifikuju i mistifikuju.
28. Pojam krize?
Kriza je kratka psihika pometnja koja se dogaa s vremena na vreme osobama iji
ivotni problemi u datom trenutku prevazilaze njihove kapacitete.
29. Krize u periodu branog para - brani sterilitet
Brani sterilitet je ugroavajui faktor za ouvanje brane zajednice. Kriza koju donosi
brani sterilitet prolazi kroz 4 faze: 1. Shvatanje i prihvatanje problema (oseanja ljutnje,
krivice, samosaaljenja i zavisti) 2. Postavjanje dijagnoze (medicinske procedure) 3.
Leenje (dominira elja za ostvarenjem trudnoe, nada, ali i napetost, strah) 4. Suoavanje
sa ishodom leenja (trudnoa ili neuspela terapija)
30. Mogui krizni periodi u porodici sa malim detetom
Potencijalna krizna situacija je period polaska deteta u vrti. Javlja se potreba za dobrim
struktuisanjem slobodnog vremena deteta, koje ukljuuje i prisustvo roditelja (sport,
muzika, strani jezici, igraonice). Poetkom upotrebe novih tehnologija (televizije,
raunara) treba da se prate sadraji kojima je dete izloeno.

31. Mogui krizni periodi u porodici sa kolskim detetom

Potencijalno kriznu situaciju predstavlja polazak deteta u kolu i polazak u 5. razred.
Prihvataju se kolske obaveze, nove osobe i uspostavjaju se novi socijalni odnosi.
Roditelji imaju odreena oekivanja od deteta i njegovog kolskog uspeha. Tu poinje
vrnjako nasilje (zadirkivanje, vreanje, etiketiranje, eventualno fiziko maltretiranje).
32. Mogui krizni periodi u porodici sa adolescentom
Potencijano krizni period zbog potrebe za razvijanjem identiteta deteta u pubertetu i
tekoa oko balansiranja slobode i odgovornosti od strane roditelja. Roditelji prestaju da
budu autoriteti. Potreba za prihvaenou i popularnou meu vrnjakom grupom je
najnaglaenija u ovom periodu, to nosi rizik za eksperimentisanjem sa alkoholom,
duvanom, vonjom itd. Adolscentne krize mogu biti povezane i sa telesnom emom
(samopovreivanje, anoreksija, bulimija). Prihvatanje novih uloga u ljubavnim odnosima.
33. Mogui krizni periodi u odraslom dobu
Odlazak dece iz porodice radi kolovanja ili zasnivanja samostalnog ivota, razvod braka,
kriza srednjih godina, uspostavljanje uloge bake i deke, odlazak u penziju, razvoj
ozbiljnijih bolesti, smrt branog partnera,opadanje funkcionalnih sposobnosti usled
starosti i bolseti i smanjenje ekonomske moi, suoavanje sa samakim ivotom u sluaju
smrti partnera, suoavanje sa sopstvenim krajem ivota, prihvatanje zavisnosti od drugih
ljudi (porodice) u emocionalnom, fizicikom i finansijskom smislu.
34. Dva osnovna elementa roditeljstva
Prihvatanje deteta (kvalitet komunikacije, toplina i nega deteta)
Kontrola ponaanja deteta (postavljanje pravila, oekivanja i zahtevi od deteta)
35. Vrste vaspitnih stilova
Permisivni roditelji (deokratski roditelji), roditelji sa pozitivnim autoritetom,
neukljueni /nezainteresovani roditelji (zanemarivanje), autoritarni roditelji
(zlostavljanje).
36. Permitivni rodtielji- popustljivost
Najrairenija greka u vaspitavanju. Popustljiv roditeljej je obino dobroudna ili izrazito
egoistina osoba. Deca su nesigurna, egoistina, nenaviknuta na frustracije, osetjiva na
neuspehe, sklona razoarenjima, mogu reagovati neurotskim tegobama. Trae previe
obzira, protekcije i priviegija od okoline (kao to su dobijali od roditeja), izbegavaju
odgovornost, nemaju inicijativu.
37. Autoritarni roditelji- autoritativnost
Postoje dve vrste autoriteta: stvaran i nestvaran. Nestvaran autoritet je roditelj oji je strog,
uliva strah detetu i obavezuje dete na pokornost, bez ostvarenog poverenja i kvalitetne
emotivne veze s detetom, "vojniki" stil vaspitanja. Roditeji esto koriste kanjavanje kao
metod vaspitanja. NJihova deca su osetjiva, udljiva, agresivnija, nervoznija i pokazuju

problema u ponaanju. Gojaznost u deijem uzrastu je ea kod autoritarnih roditelja.

38. Smetnje linosti roditelja
Neurotinost- rigidni neurotici se ograuju od logikih argumenata, ne uviaju svoje
greke, pa nemaju mogunost razvijanja svoje linosti
Nesigurnost- deca im se sviaju samo dok su mala i dok sa njima mogu da postupaju kao
sa objektima, smeta im pojava deije samostalnosti, nemaju jasnu sliku uloge roditelja u
vaspitavanju
Tatina- optereivanje deteta prevelikim oekivanjima i zahtevima, u osnovi su to
nesigurni roditelji
Pesimizam- nepovoljna predvianja koja koe detetov razvoj
39. Trening roditeljskih vestina
Radi se u grupi od 10-15 roditelja, sastanci se dre 1-3 puta nedeljno, 6-12 sastanaka.
Sadraj treninga: razvojne potrebe dece i njihovo razumevanje, razvijanje
komunikacijskih vetina u odnosu roditelj-dete (izbegavanje zanovetanja, pesimistikog
stava i sl.) razvijanje vetina za disciplinovanje deteta. Postoje posebni programi za
roditelje sa decom sa smetnjama u razvoju, za roditelje sa darovitom decom, za samohrane
roditelje, itd.