Most prema psihopatologiji: od

normalnog razvoja do psihopatologije

Ivona Milačić Vidojević

 Uvod
Na osnovu definisanja razvojne psihopatologije kao normalnog
razvoja koji je krenuo pogrešnim putem, bitno je znati
temeljne odrednice normalnog razvoja deteta
• 10 činilaca je izrazito značajno za normalan razvoj deteta
• Oni su krucijalni za dobrobit deteta i ukoliko samo jedan pođe
pogrešnim putem, postoji vrlo velika verovatnoća da će dete
razviti neki od psihopatoloških poremećaja
• Ti činioci uglavnom podstiču razvoj deteta, ali ga isto tako
mogu i kočiti
• Što je veći broj činilaca ugrožen, postoji veća verovatnoća da
će se neki od psihopatoloških fenomena razviti
 Činioci normalnog razvoja
• Afektivna privrženost
• Inicijativa
• Samokontrola
• Savest
• Saznanje
• Anksioznost
• Polnost
• Agresija
• Socijalne veze
• Rad
 Privrženost, inicijativa i samokontrola
1) PRIVRŽENOST
• čvrsta emocionalna veza između deteta i odrasle osobe
• započinje odmah po rođenju
• vrsta privrženosti je determinisana specifičnim okolnostima
brige u kojima se odvija
• deli se generalno na
• pouzdanu (sigurna)
• nepouzdanu (anksiozno-izbegavajuća, ansiozno-opiruća,
dodatni obrasci)
• preterana privrženost negativno utiče na razvoj samopouzdanja
kod deteta
 ...
• 2) INICIJATIVA
• samouverenost deteta koja ga gura da istražuje i
manipuliše svojom okolinom
• 2. godina
• radoznalost je vrlo usko vezana uz inicijativu, a zahteva
sposobnost usmeravanja pažnje na zadatak ili interesantan
stimulus
• potrebno je pronaći adekvatne vaspitne metode koje će
dovoljno podsticati inicijativu, ali i postavljanje granica
• ukoliko granica nema, postoji opasnost od razvijanja
neposlušnosti kad se dete suprostavlja svim autoritetima
 ...
• 3) SAMOKONTROLA
• sposobnost odupiranja porivu za upuštanjem u ponašanja koja
nisu socijalno prihvatljiva
• početno, samokontrola je uslovljena iz okoline pomoću
potkrepljenja
• društveno uslovljeni činioci samokontrole su: nagrada i kazna od
strane okoline, modeliranje ili oponašanje
• u drugoj fazi deca internaliziraju uputstva okoline i koriste
različite strategije za postizanje samokontrole: govorenje samom
sebi, odgađanje zadovoljenja
• značajno je naučiti dete adekvatnom postavljanju granica
samokontrole – niti prejaka niti preslaba
 ...
• 4) SAVEST
• razvojni temelji se nalaze u roditeljskim ocenama detetovog
ponašanja (dobar/loš dečko) i blisko su povezani s
vrednostima
• s daljim razvojem dolazi do internalizacije roditeljskih ocena i
to samoocenjivanjem ("dobar/loš“) pri čemu deca doživljavaju
istu prijatnost i strah kao da se radi o ocenama roditelja
• kad se kaže da je dobro dete doživljava prijatnost što se pretvara
u zadovoljstvo samim sobom, a kad se kaže da je loš oseća strah
koji prerasta u krivicu – zato preterana savest može postati
kažnjavajući tiranin
 ...
• 5) SPOZNAJA
• razvoj kognitivnih sposobnosti
• razumevanje fizičke i socijalne sredine, kao i samog sebe
• ograničenja predoperacijskog mišljenja: realnost je
iskrivljena magičnim idejama (omnipotencija) zbog
nezrelosti kognicije
• znakom poremećenog razvoja smatra se pojava takvih
ponašanja i razmišljanja koja ukazuju na to da nije došlo do
zamene realnim razumevanjem (10-godišnje dete koje
smatra da može čuti kroz dugme na trbuhu)
 ...
6) ANKSIOZNOST
• Neprijatno osećanje straha i strepnje
doživljavanje strahova i anksioznosti su normalni deo detetovog razvoja
deca koriste obrambene mehanizme kojima se štite od anksioznosti
• represija=potiskivanje u nesvesno;
• reaktivna formacija=pretvaranje jednog osećaja u njemu suprotan;
• projekcija=potiskivanje i pripisivanje drugima zabranjenih osećaja;
• pomeranje=preusmeravanje podražaja na neki drugi objekt;
• regresija=povratak na obrasce ponašanja mlađeg uzrasta;
• racionalizacija=smišljanje razloga za neopravdan postupak ili stav
anksioznost se proglašava poremećajem kada te odbrane postanu rigidne,
uporne i izrazite
 Polnost, agresija, socijalne veze i rad
7) POLNOST
• predškolski period: razvoj polnog identiteta i polne uloge
• društveni stereotipi utiču na različit pristup vaspitanja dečaka
i devojčica
• pubertet i adolescencija: polnost uključuje snažnu erotsku
prijatnost koja se kontroliše putem socijalizacije: postoji
vreme i mesto za seksualna ponašanja
• o poremećaja polnog identiteta može doći ukoliko dete
počne snažno i trajno da se identifikuje sa suprotnim polom
 ...
8) AGRESIJA
• ponašanje koje za cilj ima nanošenje štete ljudima ili
stvarima, a emocije koje ga prate su ljutnja ili mržnja
• predškolski period: dečaci su agresivniji, prevladava telesna
agresija koja prerasta u verbalnu
obrambeni mehanizmi koje deca koriste kod izražavanje agresije:
• premeštanje= promena objekta ljutnje;
• sublimacija=izmena destruktivnih namera u socijalno prihvatljive;
• prikrivanje u pasivnom obliku
agresivnom detetu treba pomoći da pronađe konstruktivne načine
savladavanja ljutnje
 ...
9) SOCIJALNE VEZE
odvija se kroz socijalni razvoj
• razvoj vršnjačkih odnosa - razvoj prijateljskih odnosa
(uspostavljanje, održavanje, svladavanje konflikata)
• iskustvo i uzrast utiču na vrstu interakcija među decom
• značajne individualne razlike među decom u kvalitet
vršnjačkih odnosa (omiljena i neomiljena deca)
• javljaju se i grupe koje utiču na međusobno druženje
(organizacije pojedinaca koji imaju pravila ili vrednosti
koje regulišu ponašanje pojedinaca).
 ...
10) RAD
• razvija se iz inicijative
• ono što deca rade je da se igraju – preteča
radnika
• polaskom u školu pred decu se postavljaju
različiti napori koji se cene kao nikad ranije –
deca ih doživljavaju vrlo različito
 Most prema psihopatologiji
• Konceptualni
• Dijagnostički
• Tradicionalni
• Multivarijantni, statistički (do dijagnostičkih
kategorija se dolazi na osnovu statističkih
postupaka)
 Konceptualni most
Polazi od toga da isti činioci koji podstiču razvoj
mogu i da ga koče
• Jedno od glavnih nerešenih pitanja u istraživanju
psihopatologije tiče se kontinuiteta ili diskontinuiteta
između normalnog i poremećenog ponašanja koje se
ponekad označava kao kvantitet nasuprot kvalitetu
• Da li se svako patološko ponašanje nalazi u
kontinuumu s normalnim ponašanjem?
• Npr. da li je fobija samo preterana uplašenost ili možda
ima vrlo malo analogije s normalnim ponašanjem?
 Dijagnostički most
Polazi od pretpostavke da se svi psihopatološki fenomeni mogu
klasificirati s obzirom na njihovu simptomatologiju
• Premda su klasifikacije važne, deca se retko uklapaju u jednu dijagnostičku
kategoriju
• Postoje različite klasifikacije
• Mnoge od njih:
1. Sadrže kategorije koje nose sa sobom i značenje težine smetnje
2. Kao i to što razlikuje smetnje koje su psihološke (funkcijske) i
organske
3. Te se veći broj pojedinih patoloških fenomena može poređati na
dimenziji internalizacije-eksternalizacije detetovih problema:
• deca-internalizatori: pate sama deca, npr. deca s anksioznošću
• deca-eksteralizatori: pati okolina, npr. deca s delinkvencijom
 Tradicionalni most: DSM
Tradicionalna klasifikacija duševnih bolesti koja se temelji na
znanstvenom promatranju
• Pristup psihijatara i kliničara
• Cilj DSM-klasifikacije je da bude koristan vodič u kliničkoj praksi za
kriterije u definiranju dijagnostičkih kategorija
5 parametara za određenje dijagnostičkih klasifikacija su:
• 1. Princip izdvajanja ponašanja kao nenormalnog
• 2. Objektivnost
• 3. Pouzdanost
• 4. Valjanost
• 5. Sveobuhvatnost
Nedostaje razvojna dimenzija
 Multivarijantni statistički pristup
• U području dijagnostike kvantifiiacija je često uključivala
multivarijantni ststistički pristup
• Sakupiti specifična ponašanja koja su se koristila za opisivanje PP
promenjene dece, izdvojiti retke i nejasne , a ostale statistički obraditi
onim metodama koje će pokazati koji su od njih međusobno povezani
u visokom stepenu
• Jedna statistička tehnika je faktorska analiza, čestice ponašanja se
nazivaju faktori, istraživač, svakom faktoru daje naziv, ovi nazivi mogu
da liče onima koji se koriste u tradicionalnim dijagnozama
• Da li taksonomiju trebaju činiti kategorije poremećaja (dete je
depresivno ili nije) ili dimenzije smetnji (kontinuitet unutar
poremećaja) kao što su one dobijene statističkim pristupom
(Achenbach,1980).
 ...
• Upoređenje Ahenbahovih faktora sa DSM III a dijagnostičkim
kategorijama
• Postoji značajnoi preklapanje faktora CBCL i kategorija iz DSM
III. U DSM s eprave finije razlike (velika depresija i distimija)
• Postoje dijagnoze koje se ne nalaze u Ahenbahovim sindromima
npr. Autizma, anoreksija, bulimija, problemi u učenju.
• DSM je klinički primenjivija tehnika.
• Ocene ponašanja zavise od osobe koja vrši procenjivanje i
okolnostima u kojima se ponašanje događa – stepen slaganja
kod istih skupina je veliki ali među skupinama je nizak (procena
ponašanja koju daju roditelji, učitelji, lekari, vršnjaci je niska.
 Normalni problemi i normalno problematično
ponašanje
Normalan razvoj uključuje i probleme i problematična ponašanja.
Campbell (1989): tipični ne- psihopatološki razvojni problemi
tokom doba odojčeta i predškolskog razdoblja
• Agresija i povlačenje
• Teško odojče (za neku decu je teško brinuti, razdražljiva su ,
sporo se prilagođavaju promenama, neredovnost bioloških
funkcija)
• Prkosni todler (problemi sa disciplinom i nesigurnost kako
postaviti granice)
• Nepouzdana privrženost (rizik za probleme socijalnih odnosa)
Fenomenologija i klasifikacija psihopatoloških
poremećaja

• Tablica psihopatoloških fenomena uporedo s

normalnim razvojem (Wenar, 2003)
• Klasifikacija psihopatoloških poremećaja
prema DSM-V
 Poremećaji prilagođavanja
• Predstavljaju vezu između normalnih
problema i težih PP fenomena
• Postoji prepoznatljiv psihosocijalni stresor koji
izaziva simptome
• Socijlna, akademska oštećenja su ono što je
višak prema onome što se očekuje nakon
izlaganja stresu
• Simptomi ne traju duže od 6 meseci
 Poremećaji u doba odojčeta, detinjstvu i
adolescenciji – smetnje specifične za decu
• Intelektualna ometenost
• Poremećaji učenja
• Autistički spektar poremećaja
• Deficit pažnje i poremećaji s nasilničkim
ponašanjem
• Poremećaji hranjenja i uzimanja hrane
• Poremećaji eliminacije
• Separacioni anksiozni poremećaj
• Poremećaj reaktivnog vezivanja
 Poremećaji zajednički deci i odraslima
• Poremećaji zavisnosti od psihoaktivnih supstanci
• Shizofrenija
• Poremećaji raspoloženja
• Anksiozni poremećaji
• Poremećaji polnog identiteta (trajna identifikacija
sa drugim polom, želja da se bude drugog pola
• Poremćaj uzimanja hrane (anoreksija i bulimija
nervoza)
 Longitudinalna istraživanja
• Kontinuitet ponašanja – jedan oblik PP
fenomena može zameniti drugi (predškolsko
dete s enurezom može postati depresivno;
izostajanje iz škole u zloupotrebu supstanci;
• Kontinuitet se mora prosuditi sa i bez mera
intervencije, određeni PP fenomeni reaguju na
neposredne mere