Smetnje inicijative i rane socijalizacije

Ivona Milačić Vidojević

 Uvod
Dob odojčeta i predškolski uzrast vreme su sve veće detetove ekspanzije
i sve većih ograničenja od strane odraslih osoba koje socijalizuju dete
• Ako sve ide normalnim tokom, odojče će izrasti u socijalizovanu
predškolsko dete koje se može kontrolisati, a biće sigurno u svoju
autonomiju
• Zdrava potreba za samopotvrđivanjem koja se ogleda kroz
negativizam može se pojaviti u ekstremnom obliku –
suprotstavljačkom, prkosnom ponašanju
• Osim toga, zahtevi roditelja koji socijalizuju mogu biti pokretač nekih
od najsnažnijih konflikata u ranom detinjstvu, a te smetnje se
označavaju kao poremećaji navika: poremećaj hranjenja, gojaznost
i enureza
 Poremećaj sa suprotstavljanjem i
prkošenjem
Suprotstavljačko ponašanje, odnosno negativizam je namerna
neposlušnost za roditeljske zahteve, uputstva ili zabrane
• Bitan aspekt namernosti: jer dete može izraziti neposlušnost i
zbog drugih razloga, npr. prevelike zaigranosti
• Ovakvo se ponašanje može javiti i trajati sve do adolescencije
• Karakteristike (prema DSM-IV) u zadnjih 6 meseci, najmanje
njih 4:
• 1. česti izlivi besa
• 2. česta ljutnja
• 3. česta zloba i osvetoljubivost
• 4. česte svađe s odraslima
 ...
• 5. česta osetljivost i laka uznemirenost na ponašanja
okoline
• 6. često aktivno suprotstavljanje ili odbijanje
pokoravanju zahteva i pravilima odraslih
• 7. često namerno činjenje stvari koje smetaju okolini
• 8. obično okrivljuje druge za svoje greške ili loše
ponašanje
• Suprotstavljačko-prkosni poremećaj mogu pratiti i drugi
psihopatološki fenomeni kao što su agresivni
antisocijalni poremećaj ophođenja, IO i teškoće učenja
Razvojni put Poremećaja sa suprotstavljanjem i
prkošenjem: rani i predškolski uzrast

Prethodnice negativizma u normalnom razvoju

mogu se videti u prvih nekoliko nedelja života –
odojčetovo opiranje hranjenju čvrstim
stiskanjem vilice i usta; kasnije borba oko šolje,
kašičice
• Negativizam se rascvetava u razdoblju todlera–
užasna druga godina
• Metode koje todleri koriste (kao socijalne
strategije):
 ...
1. Otvorena svojeglavost i direktno prkošenje: “Ja se mogu
ukakati, ali neću”
• 2. Jednostavno odbijanje: direktno, ali nije protivničko
• 3. Nagovaranje: uveravanje roditelja da promene svoje
zahteve (indirektno i nije protivničko – najumešnije)
• 4. Pasivni postupci: odbijanje hrane prelazi u izbirljivost ili
izrazito sporo jedenje
• 5. Potpuno pasivni načini: mutizam ili pravljenje da se nije
čula ili razumela roditeljska naredba
• 2 i 3 rastu s uzrastom, a samo su ostali načini prediktivni za
ponašanja s eksternalizacijom problema na uzrastu od 5 godina
Interpersonalni kontekst i teorije socijalnog
učenja
Majke suprotstavljačke dece su opisane kao:
• Preterano kontrolišuće i agresivne, a očevi pasivni,
nezainteresovani ili udaljeni
• Negativnije i mnogo kritičnije prema svojoj deci
• Pokazuju više zastrašivanja, ljutnje i prigovaranja
• Oba roditelja daju svojoj deci značajno više naredbi , ali ne
daju dovoljno vremena da ih deca poslušaju
• Neposlušno ponašanje održava roditeljska pažnja
(potkrepljivač) i to često u obliku ljutnje i kažnjavanja
Vrste roditeljskih zahteva koji najčešće izazivaju neposlušnost:
 ...
ALFA-ZAHTEVI: specifični i jasni,
naredbe s jasnim ciljem, pitanja koja zahtevaju
motorički odgovor, uputstva da se prekine s
nekim ponašanjem, uputstva da se ne započne s
ponašanjem koje se upravo nameravalo započeti
• BETA-ZAHTEVI: nejasni i prekidajući,
• teško ih je ili nemoguće poslušati jer su ili
dvosmisleni ili prebrzi – karakteristični za
roditelje neposlušne dece
 Negativizam i poremećaj sa
suprotstavljanjem i prkošenjem
Negativizam je deo normalnog razvoja “sebe kao sredstva” jer
štiti dete od submisivnosti i štiti autonomiju deteta
• Aktivan oblik: u vidu agresije od izliva ljutnje do direktnog
napada
• Pasivan oblik: besposličarenje, pretvaranje da se nije čuo
poziv, mutizam i nepažnja
• Razlika između negativizma i suprotstavljajuće-prkosnog
ponašanja – što se više preteruje u reakcijama prema okolini,
smatra se da je veća psihopatologija u pitanju
• Razlika između prkosa i samopotvrđivanja:
 ...
• Kod prkosa je uključena odrasla osoba (“Ne, neću!”), a
kod samopotvrđivanja samo dete (“Ne, napraviću to na
svoj način!”)
• Samopotvrđivanje je povezano sa sposobnošću, a
prkos nije
• Normativno, dečji najčešći odgovori su poslušni (inače
socijalizacija ne bi bila moguća)
• Rigidni i kompulzivni oblik poslušnosti – kod
zlostavljane dece i dece s kasnijim internalizujućim
problemima
 Tehnike za sprečavanje prelaska negativizma u
suprotstavljačko ponašanje

• Upozoriti dete da sledi promena, pričekati da se

dobije detetova pažnja
• Dati detetu vremena da posluša naredbu
• Kod neposlušnosti koristiti period “predaha” kada
se roditelj ne obraća detetu
• Ne progovaraiti i ne nagovarati dete
• Izbegavati diktatorski pristup, preterano
zaštićivanje ili stalno ispravljanje
• Promeniti beta zahteve u alfa
 ...
• Pika i poremećaj ruminacije su reklasifikovani
u DSM 5 u Poremećaje ishrane i hranjenja
• Enureza i enkompreza su reklasifikovane u
Poremećaje eliminacije
 Enureza
Enureza je nevoljno uriniranje tokom dana ili noći kod dece od ili
iznad pet godina starosti
• Različiti načini klasifikovanja enureze: s obzirom na doba
dana/noći:
• Diurnalna enureza (mokrenje tokom dnevnog spavanja)
• Noćna enureza (mokrenje tokom noćnog spavanja)
• polne razlike: dečaci 2x češće od devojčica
• Noćna enureza smanjuje se po učestalosti od oko 20% na
uzrastu od 5 godina na 5% na uzrastu od 12-14 godina
• Dnevna enureza: 3% za 3-godišnjake i 1% za 7- do 17-
godišnjake
 ...
Vrste enureze s obzirom na razvojni tok:
• Primarna enureza: deca nisu nikad naučila da
budu suva tokom noći (fiksacija: razvoj je
zaustavljen)
• Sekundarna enureza: deca mokre u krevet
nakon što su bila suva godinu dana ili duže
(regresija: dete se vraća na prethodni stadijum)
 Etiologija
• Insuficijentnost mišića sfinktera ili hronična bolest (dijabetes)
• Incidenca urinarnih infekcija je povišena kod dece s noćnom enurezom
• Kašnjenje u razvoju nernomišićnog sastava ili organska patologija mozga
(izmenjen EEG)
• Smatra se da ima genetsku komponentu, češće se javlja u nekim
porodicama, nepoznat mehanizam prenosa
• Postoje dokazi da se incidenca enureze razlikuje od zemlje do zemlje,
zavisno od rasne i etničke pripadnosti, u SAD češća je u porodicama sa
niskim SES
• Kod enuretične dece je povećana incidenca problema u ponašanju,
posebno kod devojčica
• Nema dokaza da je enureza u vezi sa strogim ili popustljivim načinom
učenja kontrole sfinktera
 Enureza- razvojna pitanja
• Problemi u ponašanju – ova deca pokazuju više problema u
ponašanju
• 30% dece je hiperaktivno i negativistično, nizak prag frustracije,
manja skupina je zavisna i neasertivna, loš uspeh islaba motivacija u
savlađivanju novih zadataka
• Interpersonalno područje – pozitivna korelacija izmešu enureze i
roditeljske nezainteresovanosti
• Riziko faktori: privremena odvojenost, popustljivost roditelja,
permisivnost, zahtevi sa niskim ciljevima i nesigurnost u odnosu
roditelj- dete
• Strukturisano, direktivno i na cilj usmereno učenje kontrole sfinktera
u okruženju ljubavi i bliskog odnosa podstiče ranu kontrolu sfinktera
 ...
• Vreme učenja kontrole sfinktera – kod dece s
visokim rizikom odgađanje učenja povećava
mogućnost enureze
• Detetova uspešnost se povećava ukoliko je
roditelj podržavajući i očekuje uspeh kod
deteta
 Enureza- lečenje
Uređaj za buđenje se pokazao efikasnim
Uvežbavanje suhoće – potkrepljenje inhibicije
mokrenja,vežbanje kontrole retencije, noćno
buđenj, blage kazne, porodično ohrabrivanje,
buđenje u slučaju mokrenja.