AFEKTIVNA VEZANOST

KOLOKVIJUM

1. ISTORIJSKI PREGLED TEORIJE AKETIVNOG VEZIVANJA

Teorija afektivnog vezivanja nastala je sredinom 50-tih godina prošlog veka. Teorija afektivnog
vezivanja predstavlja teoriju koja se bavi prirodom i poreklom odnosa majka-dete. Nastala je kao
rezultat saradnje Džona Bolbija koji je ponudio novi način razmišljanja o vezi koja se uspostavlja
između majke i deteta u najranijem detinjstvu i Meri Ejnsvort koja je prevela Bolbijev concept u
empirijske nalaze i doprinela daljem razvoju.

Teorija afektivnog vezivanja najčešće se definiše kao teorija o poreklu i prirodi čovekove
osećajnosti.

Veza između deteta i majke i detetova potreba za uspostavljanjem socijalnih odnosa sa drugima
se, pre pojave pojma afektivne vezanosti, oslanjala isključivo na zadovoljenju bioloških potreba,
a pre svega potrebe za hranom. Naime, dete nauči da povezuje majku ili drugu značajnu osobu
iz svog okruženja sa zadovoljenjem fizioloških potreba i na osnovu toga stvara se psihološka
potreba za drugim osobama. Na osnovu posmatranja ponašanja dece čije su primarne potrebe
zadovoljene (dete je sito, naspavano, zdravo) primetilo se da dete ispoljava različita ponašanja
kako bi održalo kontakt sa majkom: približava joj se, održava kontakt pogledem, protestuje kada
se majka udaljava.

Fenomen afektivne vezanosti tako nastaje kao rezultat pomeranja akcenta sa fizioloških potreba
na psihološke potrebe deteta.

Prema savremenim shvatanjima afektivna vezanost se definiše kao način organizacije ponašanja
i doživljavanja jedinke sa ciljem postizanja osećanja sigurnosti u situacijama kada joj je potrebna
pomoć i podrška.

2. TIPOVI AFEKTIVNE VEZANOSTI

 NESIGURNA/POVUČENA – Ova deca, u situaciji sa strancem, ne plaču, ne traže
majku, uopšte pokazuju malo otvorenih znakova žalosti kada ih majka ostavi. Najčešće
ignorišu majku okretanjem glave kad se vrati. Igra im je zakočena, nema istraživanja. Ne
reaguju ni na majčin odlazak ni na dolazak, jer su naučili da se njihova očekivanja ne
ispunjavaju i da ovakvim ponašanjem ispunjavaju majčina očekivanja. Deca ne pokazuju
znake uznemirenosti zbog majčinog odlaska, a i kada su uznemirena to je zbog samoće, a
ne zbog odsustva majke.
 SIGURNA AFEKTIVNA VEZANOST – U situaciji sa strancem, bebe koje su sigurno
vezane, pokazuju uznemirenost kad majka ode, traže je, plaču, dozivaju majku, a kada se
ona vrati smiruju se i vraćaju igri. Majke ove dece su sigurna baza za istraživanje. Deca
 istražuju okolinu intenzivnije u prisustvu majke, nego u prisustvu stranca i odsustva
majke. Deca žele kontakt sa majkom i nastoje da taj kontakt održe.
 NESIGURNA/AMBIVALENTNA AFEKTIVNA VEZANOST- Bebe ovog tipa plaču
kada majka ode, ali se ne smiruju na njen povratak. Deca panično traže majku, a kad ona
dođe ljute se na nju, udaraju je, plaču. Traže kontakt, ali ne mogu da se smire i opuste, što
ih svrstava u posebnu kategoriju dece. Kad stranac uđe u prostoriju za igranje, ove bebe
se priljube za svoje majke, sprečavajući komunikaciju majke sa strancem I tražeći da
majka gleda u njih i igra se sa njima. Kada ostanu sa nepoznatom osobom, deca iz ove
grupe pokazuju neprilagođeno ponašanje, ili su besna, ili su preterano pasivna.
 NESIGURNO/DEZORGANIZOVANA AFEKTIVNA VEZANOST - no što je
karakteristično za ovu decu je odsustvo koherencije u ponašanju u stranoj situaciji, a što
nije karakteristično za decu iz ostalih grupa vezanosti. Ova deca pokazuju protivrečno
ponašanje, npr. mirna su I usresređena na igru, pa se odjednom razbesne. Ekspresija im je
ukočena, držanje tela stereotipno i anomalno, pokreti usporeni, često je prisutna inverzija
uloga sa roditeljima, pa ona naređuju roditeljima.

3. KONCEP UNUTRAŠNJEG RADNG MODELA, AUTOR IDEJE, NA ŠTA SE ON

ODNOSI

Bolbi je koncept radnih modela usvojio iz kognitivne psihologije. Naime, on veruje da dete
internalizuje svoje iskustvo sa figurama vezanosti i na osnovu toga gradi radne modele bliskih
veza. Bolbi je pretpostavio da su ovi modeli locirani u dugotrajnoj memoriji, kao i da se grade
bez uticaja svesti, pa se kao rezultat njihove izgradnje javljaju individualne razlike u ponašanju i
u obrascima afektivne vezanosti. Unutrašnji radni modeli su unutrašnje psihološke strukture koje
nastaju na osnovu ponovljenih interakcija između osobe koja se vezuje, odnosno deteta, I osobe
za koju se dete vezuje, što je najčešće majka. Na taj način se stvara model sebe, koji sadrži
očekivanja i verovanja deteta o sebi, a koji nastaje na osnovu percipiranog ponašanja roditelja
prema detetu, i model drugih koji obuhvata očekivanja i verovanja deteta o drugima, a koji
takođe nastaje na osnovu percipiranog ponašanja roditelja prema detetu.

4. ŠTA JE POTREBNO DA BI SE MOZAK ISPRAVNO RAZVIJAO NA RANIM

UZRSTIMA.

Glavni razvojno-neurološki proces u prve tri godine se sastoji u uspostavljanju veza među

neuronima u mozgu (formiranje sinapsi). Veze se formiraju tako što neuroni međusobno šalju i
primaju signale. Između rođenja i 3 godine mozak kreira više sinapsi nego što mu je potrebno.
One sinapse koje se puno koriste, postaju trajno deo mozga. Sinapse koje se ne koriste postepeno
se gube. Ovo je mesto gde iskustvo i učenje igraju važnu ulogu u uspostavljanju veza u mozgu.
Razvoj je rezultat dinamične isprepletanosti uticaja nasleđa (i biološkog sazrevanja kroz koje se
manifestuje to nasleđe) i sredine: biologija daje osnovu, a socijalna i fizička sredina obezbeđuje
stimulaciju za razvoj datih potencijala.

Deca uče o sebi i svetu koji ih okružuje kroz interakciju sa fizičkim svetom i drugima
(socijalnim okruženjem). 

Da bi se mozak razvio potrebna mu je podrška i sistematska, predvidljiva nega.

Takav tip brige podstiče kod dece radoznalost, kreativnost, samopouzdanje. Briga o deci ranog
uzrasta uglavnom podrazumeva izgradnju odnosa sa drugima i stvaranje optimalnih uslova za
aktivnosti deteta, uključujući i uspostavljanje dnevnih rutina i iskustava.

5. KRITIČKI PERIOD RAZVOJA

Odnosi se na određeni vremenski period u kome je posebni deo tela najosetljiviji na

nedostatak stimulacije ili sredinskih uticaja.

Npr. Ukoliko beba ne bi bila izložena svetlu u prvih 6 meseci, nervi koji vode od oka do

vizuelnog korteksa mozga, koji procesuje te signale, degenerisao bi se i zamro.

Npr. Prenatalni razvoj, period pre rođenja deteta, ima svoje kritične periode. Ukoliko trudnica
uzme neki od lekova, kao talidomid, u periodu između 38 i 46 dana trudnoće, dete se može roditi
sa deformitetima ruku ili bez ruku. Ako je lek uzet između 40-46 dana trudnoće, dete se može
roditi sa deformitetima nogu ili bez nogu. Žene koje uzmu takav lek posle 50 dana trudnoće,
rodiće dete bez oštećenja ruku ili nogu.

6. OSTELJIVI ( senzitnivni) PERIOD RAZVOJA

Odnosi se na duže periode u kojima postoje optimalne mogućnosti da se nešto nauči i koje

se ispoljavaju spontanim pokušajim deteta da praktikuje neka ponašanja. Osetljivi periodi
predstavljaju manje precizne i često duže vremenske periode u kojima učenje daje najveće
razvojne efekte, u kojima se razvojni efekti postižu uz najmanje učenja i za kraće vreme. Većina
socijalnih, emocionalnih i mentalnih karakteristika ima osetljive periode razvoja. Ali, ukoliko se
u tom periodu ne pojavi mogućnost za učenje date funkcije, sposobnosti, umenja, razvoj te
sposobnosti nije zauvek izgubljen.

Osobe koje se bave decom trebalo bi da poznaju senzitivne periode da bi obezbedili uslove za

učenje od kojih će deca najviše dobiti. Istraživači ranog razvoja mozga označavaju period od
rođenja do 3 godine kao osetljivi period za razvoj i učenje u svim domenima.
7. SENZITIVNOST

Senzitivnost se temelji na tri kapaciteta brige:

 Majčina svesnost deteta i signala koje dete šalje

 Majčina veština interpretacije signala (razumevanje potreba deteta)

 Majčina uvremenjena i adekvatna reakcija

SENZITIVNOST RODITELJA

a) Visoko senzitivna majka - veoma usmerena na bebine signale, na njih odgovara uvremenjeno
i adekvatno. Percepcija bebinih signala nije ugrožena ličnim potrebama ili odbranama.
Interakcija je dobro zaokružena.
b) Senzitivna majka - primećuje bebine signale i adekvatno reaguje na njih. Komunikacija sa
bebom je uglavnom usklađena sa bebinim tempom i načinom komunikacije i bebinim
potrebama.
c) Nedosledno senzitivna majka - uglavnom je senzitivna, ali ima periode izražene
nesenzitivnosti prema bebi.
d) Nesenzitivna majka - često “promaši” bebin signal ili ne odgovori uvremenjeno ili
adekvatno. Ne ume stvari da posmatra iz bebinog ugla, opterećena je ličnim ili konkurentnim
potrebama i problemima. Međutim, ukoliko je bebino raspoloženje u skladu sa njenim, ili je
beba veoma uznemirena, ona može da pokaže zadovoljavajući nivo senzitivnosti.
e) Visoko nesenzitivna majka - u interakciji a bebom rukovodi se gotovo sasvim svojim
potrebama. Intervencije su usklađene u skladu sa majčinom ličnom interpretacijom, koja nije
“iz bebinog ugla”. Ova majka senzitivno odgovara na detetove signale ukoliko su oni
dovoljno izraženi, prolongirani ili ponavljani.

8. REFLEKSIVNA FUNKCIJA

* Do kraja prve godine dete koristi strategiju "Izlaženja na kraj" sa negativnim emocijama uz
pomoć brigujućeg drugog.

Sigurno vezana deca u stresnim situacijama uspevaju da dovoljno dobro izlaze na kraj sa

intezivnim negativnim osećanjima.

Izbegavajuće vezani (nadregulacija); podizanje praga reagovanja na stres.

Ambivalentno vezani (podregulacija); spuštanje praga za doživljaj stresa.

9. MENTALIZACIJA

Ogledanje (ogledalna funkcija)

Kada je dete u stanju uzbuđenosti, staratelj to prepoznaje i reflektuje svoje unutrašnje iskustvo
stvarajući odgovarajući responsivni izraz. Ogledanje ne bi trebalo da bude ni previše blisko ni
previše daleko od detetovog iskustva.

Pored reflektovanja bebinog afekta, reakcije brigujućeg drugog su propraćene su i drugim

afektima kao i umirujućim ponašanjima.

To služi tome da dete prepozna njihovo osećanje kao analogno, a ne izomorfno svom iskustvu I
na taj način može da započne formiranje simbola.

Ogledalno - dete u staratelju prepoznaje predstavu sopstvenog mentalnog stanja.

CILJ JE: DA ONO ŠTO NAM JE RADIO DRUGI POČNEMO DA RADIMO SAMI SEBI! 

10. MEDICINSKA SESTRA VASPITAČ KAO KAO FIGURA AFEKTIVNE

VEZANOSTI

Proces formiranja afektivne vezanosti sa osobljem u jaslama je sličan proces kao formiranje
afektivne vezanost sa majkama. Kada deca dođu u jasle, ona usmere ponašanje afektivne
vezanosti prema sestrama-vaspitačima i sa vremenom njihova iskustva u interakcijama sa
vaspitnim osobljem postaju organizovanija. Deca drugačije reaguju na osobe koje su prisutne
tokom dužeg vremenskog perioda i čije ponašanje je s toga predvidljivo, te formiraju afektivnu
vezu na osnovu ponavljanih interakcija sa osobama koje brinu o njima

Goossens i IJzendoorn (1990) su našli da deca koja su sigurno vezana za vaspitače provode više
vremena u vrtiću, vaspitači su mlađi i ponašaju se senzitivnije u periodu slobodne igre deteta u
odnosu na decu koja su nesigurno

Deca koja koriste vaspitača kao sigurnu bazu iz koje istražuju okolinu i nove relacije
zainteresovanija su i empatičnija prema vršnjacima i duži period vremena učestvuju u vršnjačkim
aktivnostima od dece koja su nesigurno vezana za vaspitače. Deca koja imaju sigurnu vezu sa
vaspitačem manifestuju rast nezavisnosti i težnju uspešnosti u odnosu na nesigurne vršnjake
Najmanju količinu igre sa vaspitačima manifestovala su deca koja imaju nesigurne veze sa
majkama i vaspitačima u poređenju sa decom koja su sigurno vezana.