EMOTIVNI I DRUŠTVENI RAZVOJ DETETA

Pospešivanje mentalnog i društvenog razvoja deteta postiže se zadovoljavanjem detetove

potrebe za pažnjom, stimulisanjem deteta govorom, igranjem i drugim aktivnostima.
Biti roditelj predstavlja jedno intenzivno i emotivno iskustvo. To donosi mnoga uzbuđenja, ali
isto tako može predstavljati veliki izazov i stres. Roditelje često zabrinjava jedno važno pitanje –
da li poseduju adekvatne sposobnosti i veštine da odneguju i vaspitaju srećno i zdravo dete?

Da bi se deca pravilno razvila, potreban im je neko ko će ih voleti. Neko ko će odvojiti vreme da

ih shvati. Neko ko će pokušati da odgovori sa puno osećanja i brige na potrebe njihove
jedinstvene ličnosti. Svakodnevni trenuci ispunjeni ljubavlju među roditeljima, drugim osobama
koje se brinu o deci i samom decom, predstavljaju osnovni element za detetov društveni,
emotivni, kognitivni i zdrav razvoj.

Deca koja osećaju da su voljena, poštovana i da se o njima neko brine, imaju najbolji
početak.

Razvijanje samopoštovanja kod deteta

Kroz svaki odnos ili interakciju koju roditelji imaju sa svojom decom, kao i svaki put kada
reaguju na njihov signal, roditelji podučavaju decu o nečemu što je važno – šta se može očekivati
od ovih najvažnijih međuljudskih odnosa i kako svet funkcioniše. Svaki put kada reagujete na
njihov plač, deca uče da mogu inicirati reakcije roditelja koristeći svoj glas, uče da su važna i da
mogu verovati drugima.

Genetski potencijal i vaspitanje «rade zajedno».

Sva pomenuta iskustva u najmlađem uzrastu pomažu strukturiranju važnih delova mozga deteta,
koji će omogućiti detetu da u svom životu razmišlja, da gaji osećanja, da voli da bude u pokretu,
da se smeje, igra i voli. Sve što roditelji rade u svakodnevnim aktivnostima i odnosima sa svojim
detetom predstavlja za mozak deteta potrebne vežbe.
Brojna istraživanja su pokazala da u toku prve tri godine života deteta, mozak raste i razvija se
više nego ikad u životu. Ovaj period je od presudnog značaja. Uspostavlja se način razmišljanja i
reagovanja. Šta to znači za roditelje? To znači da roditelji imaju posebnu šansu da pomognu
detetu da se razije i da uspe društveno, fizički i kongnitivno u toku celog života.

Iako je genetika značajna u određivanju veština i sposobnosti deteta, nova istraživanja

naglašavaju podjednak značaj koji nosi okolina, a naročito roditelji i njihov odnos prema detetu.
Naučnici sada znaju da iskustva koja beba doživi u prvim danima, mesecima i godinama života
imaju veliki uticaj na razvoj mozga.

Roditeljima treba da bude jasno da njihovo ponašanje utiče na dete.

Oni su centar sveta svoga deteta. Kada se oni smeju i dete se smeje. Kada hvale dete, dete se
oseća ponosnim. Kada se mršte i ljute zbog nedoličnog ponašanja deteta, dete se rastuži. Roditelji
i sredina koju uspostave će uticati na to kako se beba nosi sa svojim emocijama, način na koji
neguje odnose sa drugim ljudima, način na koji razmišlja i način na koji raste i razvija se.

Roditelji mogu pomoći deci da razviju snažan, pozitivan osećaj samosvesti, samouverenosti,
samopoštovanja.

Ovo pomaže deci jer im daje važne sposobnosti, kao na primer sposobnosti da reše problem, da
shvate osećanja i reakcije, razvijaju prijateljstvo time što će se zauzimati za ono u šta veruju.
Kada roditelji ohrabruju decu, daju im hrabrost. To je divan dar.

Kako razvijati samopoštovanje kod deteta?

Razvoj samopoštovanja počinje od trenutka rođenja. Evo i nekoliko načina kako bebi možete
pružitidobar početak.

Ljubav i privrženost

Dajte bebi do znanja koliko je volite. Reagujte na njen plač, držite je u naručju, gledajte je pravo
u oči, pevajte, pričajte i smešite se. Neka vaše dete zna koliko ga volite. Kada uradi nešto dobro,
pobrinite se da to i zna. Čak i smešak ili lepa reč će mu pomoći da se oseća važnim.
Prihvatite osećanja

Kada je vaše dete uplašeno, pokušajte da saznate zašto. Neka zna da ga razumete. Možete reći,
“To je bila glasna buka. To plaši”.

Naučite šta Vašu bebu čini posebnom

Svako dete je posebno i različito. Odvojite nekoliko minuta svaki dan da sednete i posmatrate
vašu bebu. Bićete iznenađeni šta sve može uraditi. Naučite koliko god možete o razvoju deteta i
temperamentu kako biste znali šta možete očekivati.

Izbegavajte iznenađenja

Pokušajte da izbegnete velika iznenađenja. Deca vole rutine. To im pomaže da osećaju da je svet
siguran, predvidiv i da nije isuviše složen. Ali, neke promene i iznenađenja su samo deo života.
Kada se dese, pomozite bebi da se snađe i smiri. Obraćajte joj se tihim i umirujućim glasom.

Usredsredite se na vašu bebu

Dajte bebi koliko god možete pažnje. Važno je da zna da ima svu vašu pažnju. Ako vaše dete želi
pažnju kada joj ne možete ukazati, budite iskreni. Ali pobrinite se da sa svojim detetom provedete
svakodnevno određeno vreme koje je samo vaše zajedničko vreme.

Prilagodite se potrebama deteta

Upamtite da deca nisu tu da zadovoljavaju roditelje. Važno je ostati fleksibilan i uskladiti vaš
dnevni raspored potrebama bebe. Nije moguće da se beba prilagodi vašem rasporedu.

Razumite šta vaša beba može da uradi

Shvatite sposobnosti vašeg deteta. Na primer, ako može da sarađuje samo 10 minuta, nemojte
tražiti da duže radi “zadatak” nego što može. Neka se ove veštine razviju postepeno. Pomozite joj
da nauči jednu po jednu stvar. Velike izazove razdvojite u više. Svaki put kada dete uradi nešto
dobro, dobro se oseća.
Očekujte da se vaše dete dobro ponaša

Nemojte očekivati da se ponaša loše. Kada mislite da je vaše dete dobro i pametno, bolje će se
ponašati. Primetite šta vaše dete radi dobro i pričajte o tome. Sva deca greše. Da li pričate sa
detetom samo kada greši? Pobrinite se da sagledate sve dobre strane vašeg deteta. Recite mu da
ste ponosni. “Sjajno si to uradio”.

Mame u parku – prikaz slučaja za proveru znanja

Jednog lepog prolećnog dana u parku su se našle dve mlade majke. U kolicima su pored njih bile
njihove jednomesečne bebe. Mirno su spavale. Iskustva vezana za porođaj bila su prošlost, a pred
ovim majkama bio je veliki izazov – svaka je imala istu misao – “Kako da svojoj bebi pružim
zdrav početak?”, “Kako da odgajim zdravo i srećno dete?”. Nimalo laka pitanja za one bez
iskustva, a sa brojnim savetima rodbine poput sledećih: “Nemoj mnogo dete da držiš u rukama”;
“Kada plače ostavi bebu neka plače, nemoj je uzimati u ruke jer ćeš je razmaziti”; “Beba i tako
ništa ne zna i ne razume, pa možeš i dalje da izlaziš uveče a nju da ostaviš na čuvanje kod
komšinice ili neke drugarice”; “Maloj bebi smeta muzika, pa joj zato treba obezbediti tih kutak”;
“Nemoj bebu mnogo ljubiti i maziti, jer će to iskoristiti da samo sediš pored nje bez mogućnosti
da radiš poslove koje si planirala”; “Sva su deca ista i tako im treba prilaziti”; “Batina je iz raja
izašla” i slično.