KAKO ODGOJITI ZDRAVO DETE

I SAUVATI GA OD LEKARA

Naslov originala:
How to Raise a Healthy Child in Spite of Your Doctor
by Robert S. Mendelsohn. M.D.
Prevod:
Stevan Tomovi
Izdava:
Art Press, Doboj
Distribucija:
065/415-765 (BiH)
063/160-7016 (Srbija)

Dr Robert Mendelson

Kako odgojiti
zdravo dete
i sauvati ga
od lekara

Sadraj
- Uvod .............................................................................. 7
1. Stanje se najee pobolja do sledeeg jutra ............ 13
2. Roditelji, deke i bake su mudriji od lekara .................. 18
3. Kako lekari zdravu decu naine bolesnom .................. 29
4. Kako zatititi decu jo pre ngo to se rode ................ 41
5. Vanost pravilne ishrane za zdravlje i rast ................... 61
6. ta moete oekivati od svog deteta .......................... 72
7. Temperatura: Vae se telo bori protiv bolesti ............. 81
8. Glavobolja: obino emocionalne prirode,
ali bol je uvek stvaran ................................................ 95
9. Mama, boli me stomak! ............................................. 105
10. Kaljanje, kijanje i curenje iz nosa ........................... 113
11. Mitovi o bakterijskim upalama grla ......................... 123
12. Upale uha bolne - da, opasne - ne ........................... 137
13. Sauvajte detetov vid ............................................... 148
14. Koni problemi: Prokletstvo pubertetlija ................. 155
15. Male tajne velikih majstora ortopedije .................... 173
16. Nezgode: Medicina u svom elementu .................... 180
17. Astma i alergije - najpre dijeta, a potom lekovi ....... 199
18. Dete koje nikada nema mira .................................... 205
19. Vakcinisanje: Medicinska tempirana bomba ........... 214
20. Bolnice - mesta gde pacijenti odlaze
da se razbole ........................................................... 235
21. Kako odabrati pravog lekara .................................... 241

Uvod
Ova knjiga govori o mom ubeenju da se u savremenoj pedijatriji u Americi, i drugim granama medicine, ine mnoge loe i
medicinski neopravdane stvari. To ne znai da su sami lekari gori
ili bezoseajniji od drugih ljudi, odnosno, nije problem u njihovom karakteru, ve se sutina problema nalazi u samoj medicini
kao nauci i struci. Ovakvo stanje je manje-vie u celom svetu.
Nisu lekari glavni krivci. Oni su rtve sistema, isto kao i njihovi
pacijenti. Oni su prve rtve usredsreenosti savremene medicine
na leenje (umesto na prevenciju), korienje lekova i tehnologije, kao i na razne rituale, obiaje i egoistine stavove koji se
ugrauju u umove svakog studenta medicine koji prolaze kroz
zastarelu i esto potpuno nebitnu obuku i predavanja. Toliko su
primorani da se udube u te institucionalizovane nepotrebnosti,
da im vie ne ostaje mesta za primenu zdravog razuma i logike.
Ne izuzimam sebe iz ove kritike pedijatara. Priznajem da sam
verovao u sve to su me uili na fakultetu kada sam tek poinjao
da radim kao pedijatar, zbog ega su moji pacijenti bili ti koji su
snosili posledice. Sreom, verovatno zato to sam i sam poeo
da predajem medicinu studentima, nauio sam da sumnjam u
mnoge principe medicine koji su godinama usaivani u moj um,
i da sumnjam u ispravnost svakog novog leka koji se proizvede,
svaku vrstu hirurke intervencije, i svaku novu metodu leenja
koja se izmisli. Ubrzo sam uvideo da veina njih ne moe da proe strou naunu proveru, i da je neverovatno veliki broj svih
onih udesnih lekova i revolucionarnih terapija bio povlaen
sa trita kada bi se otkrilo da se od njih ima vie tete nego koristi po zdravlje ljudi.
7

U svoje prethodne dve knjige - Ispovest medicinskog jeretika (Confessions of a Medical Heretic) i Muka posla: Kako
lekari manipuliu enama (Male Practice: How Doctors Manipulate Women) - pokuao sam da upozorim itaoce na opasnosti
od slepog poverenja u zvaninu medicinu. Moj cilj, ni tada, ni
sada u ovoj knjizi, nije da itaoce ubedim da ne treba nikada da
trae pomo lekara. Jer uprkos svim nedostacima u obuci i obrazovanju lekara, oni ipak zaista spasavaju ljudske ivote, i zaista
pomau da se neki bolesni ljudi izlee. Oni uvek odgovore na najtee izazove kada je neophodna hitna medicinska pomo, ali
zato gree kada su primorani da lee ljude koji nisu mnogo
bolesni, jer su tako naueni.
Nadam se da u i onim dvema knjigama, i ovom sada ovde,
uspeti da vam ukaem na nedostatke savremene medicine, kako
biste bili spremni da se odbranite od raznih opasnih i neprikladnih medicinskih terapija. Pored toga, nadam se da ako dovoljan
broj pacijenata pone da sumnja u odreene terapije koje njihov
lekar prepisuje, da e onda i sami lekari poeti da sumnjaju u njihovu ispravnost.
Moda je to samo sluajnost, i mada se velika zasluga mora
pripisati drugim kritiarima savremene medicine, bilo da su
lekari ili ne, postoje pak vrsti dokazi da se taj cilj ostvaruje.
Mnoge lekare primoravaju njihovi pacijenti i mediji da posumnjaju u ispravnost pojedinih svojih uverenja na polju medicine.
Znam da to jeste tako, jer mi moje kolege lekari neretko priaju
o tome, i jer ankete sprovedene nad lekarima pokazuju da je sve
vei broj pacijenata koji ne prihvataju miljenje lekara zdravo za
gotovo.
Pacijenti vie ne pokazuju bezuslovno strahopotovanje prema lekarima, ne sluaju ih u svemu, nisu saglasni sa svime to
im lekar kae, i mnogi od njih vie ne smatraju da lekari poseduju
nepogreivo nauno znanje. Umesto toga, lekari sada moraju da
trae prikladnije odgovore na teka pitanja pacijenata o ispravnosti i korisnosti lekova koje im prepisuju, testova koje obavljaju,
8

i operacija koje im zakazaju, a naroito onda kada se lekar vie

puta nae u situaciji da trai opravdanja za isto, kojih jednostavno nema.
Mnogi lekari koje poznajem su spremni na promene, ali ima
i onih koje one zbunjuju kada uvide da ne mogu da objasne kakva je stvarna korist od veine lekova i metoda koje su primenjivali
do tada. U svakom sluaju, svest o nedostacima konvencionalne
medicine dovodi do promena na bolje. Jer kada su lekari primorani da razmisle o svojim stavovima, da objektivno izanaliziraju ono emu su naueni, i da se vie usredsrede na
prevenciju, a ne samo na leenje bolesti, kod njihovih pacijenata
bez izuzetka dolazi do boljih rezultata.
Sprovedene su brojne reforme u poslednje 3-4 godine u pogledu zakasnelog priznanja lekara da su neeljena dejstva pojedinih lekova opasnija od same bolesti koje bi navodno trebalo
da izlee; da su operacije esto nepotrebne i uvek opasne; i da
su rizici po zdravlje od testova, rendgenskih zraka i pregleda vei
od rizika od bolesti koje se ovim metodima utvruju.
Tokom poslednjih nekoliko godina i mnoge medicinske metode koje su smatrane bezopasnim sada su na loem glasu, jer nisu
prole javnu detaljnu proveru kojom su bile podvrgnute. Naveemo nekoliko primera:
- Amerika pedijatrijska akademija savetovala je da se rendgensko snimanje grudi ne primenjuje esto nad decom koja se
prime u bolnicu, to predstavlja preutno priznanje da postoje
potencijalna kumulativna neeljena dejstva zraenja.
- Akademija je takoe promenila svoj stav po pitanju testa na
tuberkulozu, osim u sluaju epidemije. Nadamo se da je to prvi
korak ka uklanjanju svih opasnih i nepotrebnih slinih testova i
vakcinacija, od kojih lekari imaju vie koristi nego pacijenti nad
kojima se isti primenjuju.
- Ameriko medicinsko udruenje je odbacilo rutinske godinje sistematske preglede kao nepotrebne.
9

- Ameriko drutvo za borbu protiv raka (ACS) vie ne preporuuje rutinske godinje PAP-testove. Jedno vreme je prestalo
da preporuuje i periodinu primenu mamografija, ali se kasnije
opet vratilo na svoj prvobitan stav, iako nije bilo novih vrstih
dokaza da podre takav potez (osim ako se negodovanje radiologa ne svrstava u dokaze). ACS sada ponovo preporuuje mamografiju svake godine, ili na svake dve godine, kao bezbednu
metodu za sve ene kod kojih nema simptoma bolesti, starosti
40-50 godina. Tome protivrei stav Nacionalnog instituta za leenje raka, koji je 1977. godine ograniio primenu X-zraka u okviru ove starosne grupe ena samo na ene koje su pre bolovale
od raka dojke, ili iji su lanovi porodice bolovali od istog. Po
mom miljenju, godinja mamografija koja se sprovodi nad enama bez simptoma bolesti predstavlja vrstu samoispunjavajue dijagnoze - jer viestruka primena mamografije moe da
izazove rak dojke koji je ista trebalo da dijagnostikuje!
- Vie se ne primenjuje rutinsko rendgensko zraenje grudi,
iako se pre smatralo da je toliko bitno da su je mogli sprovoditi
i lekari hitne pomoi.
- Mada farmaceutske kompanije i dalje bukaju i izmiljaju
nove lekove, sve je vei broj pacijenata koji se protivi preteranoj
upotrebi lekova, i sve se manje lekova prepisuje. Godine 1980.
prepisano je 100 miliona lekova manje nego 1974. godine. Verovatno zbog toga industrija lekova vri vei pritisak na dravnu
Agenciju za hranu i lekove (FDA) da dozvole javno reklamiranje
lekova na recept, tako da i pacijenti saznaju za njih, a ne samo
lekari.
- Broj prepisanih lekova za smirenje je pao sa 104,5 miliona
iz 1973. godine na 70,8 miliona 1981. godine. Upotreba valijuma
- glavnog izvora fatalne predoziranosti lekom - prepolovljen je
na pola od 62 miliona prepisanih tokom 1975. godine.
- Broj prepisanih lekova za spavanje je pao sa 40 miliona na
21 milion tokom 1980. godine.
10

- Sve je vei broj ena koje odbijaju da koriste pilule i intrauterinske sprave za kontrolu raanja, zbog rizika koje isti nose
sa sobom.
- Sve je vei broj ena koje ele da doje svoje decu, to je odlino i za njih same i za bebe, uprkos tome to veina ginekologa
i akuera ne radi dovoljno na podsticanju dojenja beba majinim
mlekom.
- Ginekoloke metode se sve vie dovode u pitanje i menjaju
se, i polako, ali sigurno se sve vei broj majki prirodno poraa ili
se ak odluuje za kuni poroaj.
Sve ove neverovatne izmene uobiajene medicinske prakse i
metoda jasno pokazuju da se medicina zaista menja na bolje pod
pritiskom brojnih kritika. Meutim, to nije toliko sluaj na polju
moje struke - pedijatrije, koja je skoro ostalo nepromenjena sve
do danas. Zato u u ovoj knjizi najvie panje posvetiti kritikoj
analizi pedijatrije, isto kao to sam uinio u svoje prethodne dve
knjige sa drugim granama medicine. No, poto je upravo pedijatrija moja struka, kojom se bavim vie od etvrt veka, smatram
da sam dovoljno merodavan da napiem neto vie o tome od
prostog ukazivanja na njene nedostatke. Ova knjiga ponudie
odgovarajue savete roditeljima koji ele da izbegnu rizike i
trokove nepotrebnih medicinskih procedura, i koji istovremeno
ele da prue najbolju moguu brigu za zdravlje dece (i moje i
vae dece; u nastavku e uglavnom biti upotrebljava re dete,
koja se odnosi i na ensko i na muko dete).
Ne pokuavajui da od knjige stvorim enciklopediju, ponudiu
reenja za konkretne probleme koji mogu snai vae dete od momenta njegovog zaea do vremena kada odraste. Nauiete da
prepoznate kada je ono stvarno bolesno, kako da se izborite s
problemima koji ne iziskuju lekarsku pomo, kako da znate kada
treba da pozovete lekara, i kako da budete sigurni da su od lekara
prepisane terapije bezbedne i korisne po zdravlje vaeg deteta.
Uz te elementarne stvari koje budete saznali moi ete da
preuzmete znaajniju ulogu u brizi za zdravlje svoje dece, to ne
11

znai da ete postati lekar, pravei probleme onde gde bi lekar

lako zavrio posao. Uprkos nedostacima medicinskog obrazovanja, lekari ipak naue odreene vetine koje roditelji nemaju,
niti mogu i treba da imaju. Stoga, iz ove knjige ete saznati kako
da se pobrinete za veinu oboljenja koja mogu snai vae dete,
ali i kada morate da pozovete lekarsku pomo.
Ako paljivo budete itali poglavlja koja slede, onda ete se
otarasiti najveeg dela svojih strahova i sumnje u vezi sa brigom
o zdravlju vaeg deteta, i pripremiete ga (ili je) za dug, zdrav i
srean ivot!
Dr Robert S. Mendelson, Evanston, Ilinois

12

1. poglavlje

Stanje se najee pobolja do

sledeeg jutra
Ova knjiga je napisana za roditelje kojima treba savet o tome
kako mogu podii zdravu decu, roditelje koji ele da njihova deca
budu zdrava od svog roenja, pritom ne ostavljajui pedijatrima
svu odgovornost za njihovo zdravlje. Cilj ove knjige jeste da pomogne ljudima da sami uvide kada dete treba da odvedu kod
lekara, tj. kada je potrebna hitna medicinska intervencija, a kada
ne treba da ga vode kod lekara, tj. kada pomo lekara moe da
uini vie tete nego dobra po njegovo zdravlje. Takoe, u ovoj
knjizi e biti pokazane sve opasnosti koje sa sobom nose lekovi,
bolniki testovi, rengden-zraci, i druge metode koje pedijatri mogu da primene, a koje zapravo mogu da nanesu tetu po zdravlje
vaeg deteta.
Pedijatri su u jednoj velikoj prednosti, takorei, u odnosu na
druge lekare, jer se veina roditelja previe brine za zdravlje svog
deteta, u poreenju sa brigom za sopstveno zdravlje. Na primer,
ako se probudite usred noi s jakom glavoboljom, ta obino uradite? Ako reagujete kao veina ljudi, onda verovatno samo ustanete, uzmete aspirin, pa se vratite u krevet. Obino odmah
zaspite posle toga, i ujutru se oseate dobro. A kako reagujete
kada vam se dete probudi usred noi sa istim tim simptomom?
Obino ljudi odmah telefonom nazovu svog pedijatra. Ako se javi
on, a ne slubenik, poznato je ta e vam odgovoriti. Verovatno
e pitati da li ste mu izmerili temperaturu, a onda, ta god da
odgovorite, on e potom rei: Pa, mislim da nije nita opasno.
13

Dajte mu aspirin i dovedite dete sutra ujutru kod mene. Vi spustite slualicu, alei to ste uopte zvali, dajete detetu aspirin, i
on odmah nakon toga zaspi. Ba se tako desi. Kada ujutru dete
ustane, vama lakne, jer je ivahan da ivahniji ne moe biti, i jer
vam trai da jede. Nakon jela vi se pitate da li da ga vodite kod
lekara ili da ga ne vodite, pritom utedevi sebi i vreme i troak.
Tako obino izgleda ta scena, scena u kojoj roditelji ne treba
da uestvuju. Jer uz glavobolju, kao jedini simptom, nema potrebe da zovete lekara, a jo manje da idete kod njega sledeeg
jutra. Osim u sluaju dokazanog postojanja ozbiljnijeg problema,
voenje deteta kod pedijatra se ne isplati, tavie, nepotrebne
medicinske intervencije mogu ak i da uine da vae dete stvarno
postane bolesno!
Ako ste itali knjige o zdravlju dece, ovo e vam izgledati kao
jedan nekonvencionalan stav lekara. Veina tih knjiga su pisali
lekari. ak i oni lekari koji sami priznaju da je veina zdravstvenih
problema kod dece bezopasna, ipak se slau u jednoj stvari sa
svim ostalima: Kakav god da je simptom ili zdravstveni problem
u pitanju, na kraju uvek napiu Posetite svog lekara. Ideja ove
knjige, koja je rezultat 30-godinjeg znanja i prakse pedijatra,
nije da vam kae da treba da posetite svog lekara. To e vas
moda iznenaditi, ali ono to sam nauio tokom svih ovih godina
rada jeste da veina deijih oboljenja ne iziskuje medicinsku intervenciju, i da nepotrebna intervencija moe samo da napravi
veu tetu. Stoga, znajui kako veina lekara radi sa decom, i
posedujui iskustvo u leenju na hiljade dece, moj savet roditeljima glasi: Izbegavajte posetu lekarima kad god je to mogue.
Dozvolite mi da sa vama podelim jo neke stvari koje potvruju ispravnost ovog saveta, i jo neke preporuke koje u izneti
na stranicama koje slede:
- najmanje 95% bolesti kod dece nestane vremenom samo
po sebi, i ne iziskuje nikakvu medicinsku intervenciju;
14

- veoma je est sluaj da veu opasnost po zdravlje predstavlja

nepotrebna medicinska intervencija nego sama bolest;
- pedijatri najvei deo svog vremena potroe u smirivanju uznemirenih roditelja, a detetu, kojem je veoma retko kad potrebno leenje, u svakom sluaju, daje se terapija, pa ono trpi
posledice da bi se roditelji bolje oseali. Razlog tome je to lekari
smatraju da roditelji od njih zahtevaju, ili barem oekuju, da
urade neto, bilo ta, po pitanju zdravlja njihovog deteta. Ali, ono
to je roditeljima stvarno potrebno jeste potvrda da im dete nije
bolesno, dok samoj deci nije potrebna nikakva terapija onda
kada nisu stvarno bolesna. Veina lekara nema vremena da u
bilo ta ubeuje roditelje, ve im je i lake i bre da samo prepiu
lek.
- priroda, majka, bake, i ak oevi i deke, jesu najbolji lekari iz
vae okoline, jer oni, za razliku od lekara, ne ometaju napore i
sposobnost tela da izlei samo sebe;
- najmanje 90% lekova koje prepisuju pedijatri nisu potrebni
i predstavljaju samo skup rizik po zdravlje deteta koje ih uzima.
Sve vrste lekova su otrovne, a time i opasne po zdravlje. A pored
toga, preterana upotreba lekova tokom detinjstva moe dovesti
do toga da dete poveruje da postoji pilula za svaku bolest, pa
e moda u budunosti ono traiti i lek za svaki emocionalni
problem koji i ako bude imalo;
- najmanje 90% hirurkih intervencija nad decom je nepotrebno, samo bezrazlono izlaui dete riziku od smrti, kao mogue posledice same operacije, anestezije, ili infekcija koje se
mogu dobiti u samoj bolnici, koja je uvek leglo izazivaa bolesti;
- veina pedijatara je uila malo, ili nimalo, o osnovama nutricionizma (zdrave ishrane) i farmakologije (nauke o lekovima),
jer se u medicinskim kolama tim dvema vitalnim stvarima posveuje veoma malo panje. Pacijenti snose posledice neznanja
pedijatara o uticaju ishrane na zdravlje i o svim neeljenim dejstvima lekova koje oni prepisuju;
15

- roditelji moraju da naue kada treba da zovu lekara, i ta da

rade kada lekar nije tu u cilju jaanja tela da izlei samo sebe.
Znam da vam kao roditelju stavljam jo vei teret na vrat ako
samo nabrajam mane i nedostatke savremene prakse pedijatara,
i ako vam samo kaem da treba da izbegavate lekare, te da morate sami preuzeti veu odgovornost za zdravlje svog deteta. I
znam da je teko da se prihvati takav savet kada je re o zdravlju
vaeg voljenog deteta, i da to nije isto kao kada bi se radilo o
vama. Ali, morate znati da e vas vaa razumljiva neodlunost
po tom pitanju ostaviti na milost i nemilost pedijatrima. Jer veini dece, koja dou kod njih, nije potrebno leenje, meutim,
oni im prepiu neki lek u svakom sluaju, najee samo da biste
se vi oseali bolje, mislei da su lekari preduzeli neto da izlee
vae dete. Takva vrsta ponaanja odstupa od etikih principa, ali
treba imati na umu da pedijatri koji tako rade bivaju nagraeni
u finansijskom i psiholokom smislu za leenje deteta koje u
stvari uopte i nije bilo bolesno.
Taj finansijski problem lei u injenici da je sve manji broj pacijenata, a sve vei broj pedijatara, pa se zbog toga smanjuju plate
lekarima. U cilju poveanja svojih plata, lekari su skloni da prepisuju terapije i izvode testove i analize onda i kada one nisu
potrebne, samo da bi imali veu finansijsku dobit od svakog pacijenta kojeg lee. Takva praksa e sigurno biti sve uestalija u godinama koje dolaze, poto viak pedijatara postaje sve vei
problem.
Psiholoka dobit se sastoji u potrebi pedijatra da se osea da
je uradio neto dobro, neto produktivno, to je veoma teak zadatak ako se uzme u obzir da veini pacijenata, zapravo, nije
potrebno njegovo znanje.
Ankete sprovedene nad pedijatrima su pokazale da veina
smatra da od svog posla nemaju mnogo dobiti; ak jedna treina
njih ozbiljno razmilja o tome da svoju karijeru usmeri na vee
izazove, ili ele da je prekinu jer se oseaju potroenim, iscrpljenim. Pojedini, pak, ele samo da pokau svoje znanje i da
16

njime osvoje zahvalnost roditelja, ak i ako nisu mnogo uinili za

izleenje njihovog deteta, a moda su mu samo jo vie nakodili.
Ovakvo nedopustivo ponaanje lekara predstavlja pravu pretnju po vae dete. Morate stalno biti svesni svih ovih nedostataka
u praksi pedijatara, kako biste mogli da uvidite kako radi i kako
se ponaa lekar vaeg deteta, i kako biste izbegli njegovo nepotrebno i rizino leenje. Meutim, sama svest o tome ta ne
valja u radu pedijatara nije vam od velike pomoi kada vae dete
ima glavobolju, ili ga boli stomak, ili ima jak kaalj, ili pak
groznicu, zar ne? Zato morate i nauiti kako da razlikujete probleme za koje je potrebna medicinska intervencija od onih koji e
nestati praktino sami od sebe. Takoe, veina roditelja mora da
zna neto i o terapijama koje treba izbegavati, ili potpuno odbiti,
a koje predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje njihovog
deteta.
Poto standardni lekovi i terapije ometaju rad normalnih odbrambenih mehanizama u telu, pred kojim najvei broj bolesti
kod dece nestaje, esto je najbolje da se sami pobrinete za
leenje svog deteta nego da ga odvedete kod lekara. I jo vanije,
vi ete pomoi vaem detetu mnogo bolje time to ete mu davati onu hranu koja mu je potrebna, a izbegavati onu hranu koja
moe da nakodi njegovom zdravlju. Ova knjiga e vam pruiti
informacije o tome kako da na najbolji nain pomognete vaem
detetu kada je bolesno, i dae vam vie samopouzdanja u podizanju zdrave dece.

17

2. poglavlje

Roditelji, deke i bake su mudriji

od lekara
Roditelji esto misle da se ja alim kada im kaem da su oevi,
majke, bake i deke sposobniji od lekara u leenju dece, meutim,
ja zaista verujem u to, i to iz jednostavnih razloga koje u sada
opisati.
Osim ako nemate vie od 50 godina i ako niste odrasli izvan
velikih gradova, onda verovatno ne znate ko su bili tzv. porodini lekari, poto njih danas skoro da nema. Mi koji znamo za
te lekare priseamo ih se kao dragih, oseajnih, skromnih, samopouzdanih i vrlo saoseajnih ljudi koji su bili deo naih ivota.
Porodini lekar tog doba je esto bio na blizak prijatelj tokom
2, 3 ili ak 4 generacije. Poznavao je svakog od nas, bio je obazriv
prema nama, naem raspoloenju i naoj naravi. Ophodio se
prema nama kao linostima, kao ljudima kojima je potrebna
pomo, a ne kao prema pacijentima, kao objektima nad kojima
sme da se izvri bilo kakva tehnoloka i farmakoloka intervencija, a koja je meu savremenim lekarima preuzela mesto nekadanjeg paljivog pregleda i upotrebe zdravog razuma. Na
porodini lekar znao je za istorijat bolesti svakog od nas, a esto
i od naih roditelja, i baka i deka. Najvei deo vremena bi nas
strpljivo sasluao ta imamo da mu kaemo, promiljeno je odgovarao na naa pitanja, umirivao nas, i jednostavnim reima objanjavao ta se deava u naim telima i u naem umu. Njegova
kancelarija u kojoj radi bila je topla, prijatna i nepreteeg izgleda,
a i njegov se karakter uklapao sa njom. Ako smo se oseali pre18

vie bolesnim i slabim da doemo kod njega, on bi dolazio kod

nas, verujui da je loginije da zdrav lekar doe kod bolesnog
oveka, nego obrnuto. Nije dozvoljavao da njegovo znanje iz
medicine i ego stanu na put njegovoj ljudskosti i zdravom razumu. Ako nam je bila potrebna neka tableta, on bi nam je dao, ali
nam je najee otklanjao strahove i zabrinutost smirenim uveravanjem da e sve biti u redu i jednim prijateljskim dodirom po
glavi, doputajui da priroda obavi svoj posao u samoizleenju
tela.
Priznajem da je seanje na naeg porodinog lekara u mom
umu moda idealizovano u nekoj meri, ali on je svakako bio ono
to savremeni lekari treba da budu. Naalost, danas je malo
takvih, pa zato ostaje na vama, kao roditelju, da preuzmete ulogu
onoga ko se brine o zdravlju svog deteta.
Verovatno se pitate, kako smem da tvrdim da su roditelji, koji
nisu proli medicinsku obuku, bolji od lekara u leenju i brizi za
zdravlje svoje dece? Bolji ste od njih, jednostavno zato to svom
detetu vi posveujete vremena i panje, dok va lekar to ne radi.
Jer najbitnije u dijagnostikovanju bolesti jeste primetiti promene
u ponaanju i izgledu obolelog deteta, i znati kakav je njegov istorijat bolesti; a vi, kao roditelj, prvi ete primetiti i najmanje
promene u ponaanju ili izgledu svog deteta, i najbolje ste upoznati sa njegovim istorijatom bolesti, pa i sa svojim, a verovatno
i sa istorijatom vaih roditelja. Prosean pedijatar, koji pregleda
oko 30-40, do 50 pacijenata dnevno, ne moe poznavati vae
dete kao to ga vi poznajete, i nema ni vremena ni volje da o
tome razmilja. Medicinska tehnologija i sve postojee metode
leenja koje on ima na raspolaganju - testovi, injekcije, rendgen,
lekovi i teoretsko znanje - u veini sluajeva ne mogu da zamene
vau zdravorazumsku brigu koju, kao jedan dovoljno informisani
roditelj, gajite prema sopstvenom detetu.
To je razlog zbog kojeg pedijatri nikada ne mogu bolje od vas
odrediti da li vam je dete bolesno ili ne, i razlog zbog kojeg oni i
ne treba da budu ti koji e to odreivati. Vi ste mnogo mero19

davniji u tome da odredite kakvo je fiziko stanje vaeg deteta,

jer vi, jednostavno, bolje poznajete svoje dete od lekara. Vi ivite
sa svojim detetom i, svakoga dana, uz dosta panje i brige posmatrate njegovo ponaanje i izgled.

Pravila dijagnoze

Ako se vae dete ne osea bolesnim, i ako ne izgleda i ako se

ne ponaa kao da je bolesno, onda verovatno i nije bolesno, ili
barem nije toliko bolesno da mu je potrebna pomo lekara. Koliko puta se desilo da ste razmiljali o tome da odvedete dete
kod lekara jer vam se alilo na bol u stomaku ili glavobolju, a
posle vam bilo drago to to niste uinili, kada ste videli kako posle
samo sat-dva sa braom i sestrama juri po kui?
To bi bilo upravo jedno od tri pravila dijagnostikovanja bolesti,
ali u ga ispod ponoviti, jer je najvanije:
Pravilo br. 1: Ako se vae dete ne osea bolesnim, i ako ne izgleda i ako se ne ponaa kao da je bolesno, onda verovatno i nije
bolesno.
Pravilo br. 2: Dajte telu dovoljno vremena da se pokae na
delu i prirodnim putem samo sebe izlei, pre nego to odluite
da svoje dete izlaete potencijalnim rizicima po njegovo fiziko i
emocionalno zdravlje usled metoda leenja koje moe primeniti
va lekar. Znajte da ljudsko telo poseduje izvanredan kapacitet
za samoizleenjem, kapacitet koji u veini sluajeva prevazilazi
sve metode leenja koje moe ponuditi medicinska nauka, a uz
to, nema nikakvih neeljenh efekata.
Pravilo br. 3: Zdrav razum, tj. logiko razmiljanje, jeste najkorisnije sredstvo pri tretiranju neke bolesti. Manja je verovatnoa da e va lekar to primeniti, a sigurno nee to bolje
uiniti od vas, jer ga tome nisu uili na medicinskom fakultetu!
Naravno, s druge strane, postoje rei sluajevi bolesti kritine
prirode, za koje jeste neophodna struna medicinska pomo, ali
to je kod dece veoma redak sluaj, pre izuzetak nego pravilo.
20

Pravo pitanje glasi: Kako roditelj da napravi razliku izmeu bolesti

koje su opasne od onih koje nisu?
To ne moete uvek znati, ali ne mogu ni sami lekari. Meutim,
kada budete proitali celu ovu knjigu, biete u stanju da odredite
koliko je neka bolest kod dece opasna ili ne, a lekarima ete se
samo obraati u retkim sluajevima kada ne budete sigurni u
svoju procenu.
Tokom svojih predavanja i lekarske prakse, uvideo sam da
veina lekara odlino obavi posao u leenju teko obolelih pacijenata, a skoro nita ne postigne u leenju manje bolesnih ljudi
ili u brizi za zdrave. To je glavna mana savremenog obrazovanja
na polju medicine. Studenti medicine i staisti u bolnicama ne
znaju skoro nita o leenju i brizi za zdravlje dece, jer su svi oni
naueni da je medicinska intervencija uvek neophodna svakom
ko doe u njihovu ordinaciju.
Na medicinskim fakultetima studenti imaju predavanja o pedijatriji oko tri meseca, uglavnom uei o deijim bolestima koje
su bile uestale pre nekoliko decenija, kada su i napisani ti udbenici, ali koje su danas veoma retka pojava. Oni tamo naue veliki broj poluistinitih informacija o vakcinaciji dece, a skoro nita
o farmakologiji, uprkos tome to e kao lekari dati deci vie droge
(lekova) nego to to moe uiniti najmarljiviji diler droge u gradu.
Samo oko 60 sati predavanja je posveeno farmakologiji tokom etiri godine fakulteta, a pritom je najvei deo tog vremena
odvojen za predavanja o manje bitnim i apstraktnim teorijama
iz farmakologije. To znai da sve to lekari znaju o lekovima koje
daju svojim pacijentima jeste ono to su im rekli promoteri farmaceutskih proizvoda. Ako bismo ovaj njihov posao prodaje
lekova poredili sa prodajom ulinih droga, onda bi ovi promoteri bili proizvoai droge, a lekari bi bili dileri.

Lekari se ne ue znaaju ishrane

Na medicinskim fakultetima se skoro nita ne ui o tome da

ishrana moe biti i glavni uzrok bolesti i glavni lek za istu, pa zbog

21

toga od tih studenata nastaju lekari koji ne znaju da je alergija

na hranu primarni uzrok veine oboljenja kod dece, te da ishrana
treba da ini osnovu za njihovo ozdravljenje. To neznanje dovodi
do toga da isti ti lekari prepisuju lekove za leenje bolesti koje
mogu da se ree jednostavnom promenom ishrane.
Ako student medicine i doe u priliku da stekne direktnog
iskustva u nekoj deijoj klinici, on ni tamo nee nauiti mnogo o
stvarnom svetu medicine iji deo treba uskoro da postane, jer
e najvei deo vremena u toj klinici provesti u primeni sistema
imunizacije (vakcinacije), davanju vitamina i uzoraka napitaka
za bebe, koji se dobijaju od farmaceutskih proizvoaa i promotera. Pacijente koje bude tamo viao dolaze zbog periodinih
rutinskih pregleda, tako da su male anse da e se sresti sa
pravim bolesnikom, pa nee ni nauiti da razlikuje bolesnog od
zdravog oveka.
Ono to najbolje naue ti mladi lekari jeste da sa podozrenjem
gledaju na druge lekare i lekare prirodne medicine, na nutricionistiku terapiju, i na sve druge oblike medicine koji ne zahtevaju zvaninu doktorsku titulu. Oni se glasno protive i bune
protiv tog nadrilekarstva, a nikad ne uvide da je i u samoj konvencionalnoj medicini ono prisutno u velikoj meri. Na primer,
kako neki lekari mogu da kritikuju i osuuju one koji su svojim
pacijentima davali laetril (vitamin B17), kada su oni sami sopstvenim pacijentima davali bendektin, orafleks, zomaks ili talidomid, sve dok isti nisu povueni sa trita zbog svojih neeljenih
efekata i tete koje nanose ovekovom zdravlju?
Ono malo to se ui o dojenju, kao najboljoj postojeoj dugotrajnoj zatiti bebinog zdravlja, na fakultetu uglavnom predaju
lekari mukog pola, koji iz oiglednih razloga nisu mnogo zainteresovani za tu temu, niti mogu imati iskustva u tom za zdravlje
vitalnom inu. Bez obzira na taj ogroman znaaj dojenja na razvoj
i uopte zdravlje bebe, o kojem u neto vie rei kasnije, imao
sam samo jedno predavanje o dojenju tokom etiri godine pohaanja fakulteta. I tako, dok su moji predavai bili prilino
22

utljivi na tu temu, proizvoai flairanih napitaka za bebe su bili

budni i aktivni u svom poslu, ispirajui mi mozak velikom koliinom svoje literature o tome.
Na medicinskim fakultetima studenti najbolje naue kako da
odre svoj biznis i sebi naine karijeru, a ne kako da svoje pacijente uine zdravim. Ue se da se samo ponaaju kao lekari, da
lie na njih, i da drugima izgledaju kao da sve znaju, tako da pacijenti prema njima oseaju strahopotovanje.
Moda mislite da budui pedijatri prevaziu te nedostatke
tokom svog stairanja, no ipak, to jednostavno nije istina. Staisti
se tamo ue da hospitalizovane pacijente lee sa tetnim metodama dijagnostike, operacijama i drugim radikalnim metodama
tipinim za bolnice, koje moemo uporediti sa ubijanjem komaraca uz pomo topa. To znai da ni tu studenti ne dobiju skoro
nimalo iskustva u leenju veine deijih oboljenja sa kojima se
sree svaki pedijatar, to za posledicu ima da e kada postane
lekar i za najbezopasnije bolesti primeniti najradikalnije metode
leenja, na ta vi morate obratiti posebnu panju. Neto vie o
tome u govoriti na drugim stranicama ove knjige.
Zatim, kada zavri sa stairanjem i otvori svoju prvu ordinaciju, on postaje tipini slabo obrazovani pedijatar koji nema skoro
nikakvog iskustva. On malo zna o rizicima radikalnih terapija koje
primenjuje nad drugima, neeljenim efektima lekova koje prepisuje, rizicima operacija koje zakae ili izvodi, potencijalnim nepreciznostima testova na ije se rezulate oslanja, i nedostacima
medicinske tehnologije koju upotrebljava. I konano, on ne zna
skoro nita o najbitnijim elementima pedijatrije: uticaju ishrane
na zdravlje njegovih pacijenata, o alergijama, i o fiziolokim i
emocionalnim faktorima nastanka bolesti.
Zapravo, pedijatar najvei deo svog vremena potroi na leenje dece kojoj leenje uopte nije potrebno i na ispisivanje
uputa za lekare specijaliste. To im je toliko esta praksa da se ak
i u meu samim lekarima oni ponekad nazivaju menaderi.
23

Poto sam dugo vremena bio pedijatar, miljenja sam da lekari-specijalisti u ovom sluaju uopte nisu potrebni. Jer veinu
deijih oboljenja mogu da izlee sami roditelji kod kue, ali
roditelji koji su briljivi i dobro informisani. A ako je ba neophodno bolniko leenje, njega moe obaviti i lekar opte
prakse, i porodini lekar, i lekar-specijalista kod kojeg ste upueni. tavie, koliko je terapija jednostavna, to mogu obaviti ak
i medicinske sestre, to i jeste sluaj u mnogim zemljama u kojima radi manji broj pedijatara, a ipak postiu bolje rezultate od
lekara u naoj zemlji.
Moda deluje paradoksalno, ali postiu bolje rezultate jer imaju manje pedijatara. Deca u njihovim zemljama su zdravija od
nae, jer se ree primenjuju bilo kakve medicinske intervencije,
pa je i manji rizik od izlaganja dece potencijalnim opasnostima
lekova koje uzimaju, i medicinskoj tehnologiji koja se nad njima
primenjuje. Iako se studenti amerikih medicinskih fakulteta (a
i drugih slinih fakulteta u svetu) ne ue skoro niemu o farmakologiji, tamo ih pak naue kako da nad drugima isprobaju sve
mogune nove vrste lekova i svu medicinsku tehnologiju koja im
je dostupna. Novi lekovi i oprema im pristiu skoro svakog dana
iz laboratorija, farmaceutske industrije i proizvoaa medicinske
opreme, s tim da je najei sluaj da bezbednost istih nije proverena i da su potencijalno opasni po zdravlje ljudi.
Mnogi roditelji veruju da dravna Agencija za hranu i lekove
(FDA) ne puta nove lekove na trite dok ne proveri da li su isti
bezbedni za upotrebu, kako bi trebalo da bude sluaj. No, problem je u tome to i lekari isto veruju da su efekti lekova na
zdravlje oveka provereni, to ne bi trebalo da je sluaj, jer lekari
moraju da poseduju vee znanje od roditelja o tim lekovima.
Takvo poverenje roditelja i lekara u FDA nije opravdano, jer se
skoro sve vrste lekova putaju na trite bez ikakve, ili barem bez
dovoljne, provere njihovog efekta na zdravlje ljudi. Oni mogu
imati i momentalne ili kratkotrajne neeljene efekte na pojedine
ljude, koji jo uvek nisu obznanjeni, a mogu imati i kumulativne
24

ili dugotrajne efekte, to je i verovatnije, ali, o tome u neto vie

rei u jednom kasnijem poglavlju ove knjige. Za ove dugotrajne
efekte se ne moe nikako saznati u sluaju proizvodnje novih
lekova, a moda ni decenijama nakon njihovog putanja na trite, do kada e ve velika teta biti nainjena ljudima koji dakle
nisu sumnjali u njihovu tetnost.
Istorija medicine, i kod nas i u inostranstvu, prepuna je primera o lekovima koji su bili odobreni za upotrebu, a potom
sklonjeni sa trita kada je dokazana njihova tetnost, a nakon
to je naneta teta zdravlju velikog broja ljudi. Neki od najpoznatijih lekova koji su sklonjeni sa trita su DES, MER 29, talidomid, itd. Da sve bude gore, iako FDA moe da neproverene
lekove ne pusti na trite, ona po zakonu nema pravo da povue
sa trita te neproverene lekove ako je njihovu upotrebu ve
odobrila. Zbog toga se o njihovoj tetnosti javno moe govoriti
samo u evropskim zemljama, u kojima je mogue da se ve
odobreni lekovi ponovo provere i povuku sa trita po potrebi.

Lekari se ne zanimaju za neeljene efekte lekova

Skoro da nema lekara koji proui neeljene efekte lekova i terapija pre nego to iste primeni nad svojim pacijentima. ak i ako
postoje sumnje u neke ee prepisivane lekove, veina lekara
se na to ne obazire. Proizvoai odreenog broja lekova, koje
lekari najee prepisuju deci, u obavezi su da FDA-i dostave
dokaz o bezopasnosti tih lekova i njihovoj efikasnosti u borbi protiv bolesti, meutim, iako stalno postoje sukobi izmeu FDA i
ovih proizvoaa, oni i dalje prodaju svoje neproverene lekove.
U veini sluajeva oni im nisu dostavili nikakav dokaz o bilo kakvoj koristi svojih lekova, dok lekari, uprkos tome, jo uvek prepisuju deci iste te lekove. Pritom, tu nije re o malom broju
lekova, ve doslovno o stotinama njih.
Deluje neverovatno, ali roditelji u Americi potroe na milione
dolara svake godine na lekove koje lekari prepiu njihovoj deci,
ne dobivi nikakav dokaz da su ti lekovi bezbedni i korisni, ta25

vie, kako stvari stoje, oni i nisu nimalo bezbedni za upotrebu.

Od 30 lekova koje je FDA oznaila kao nekorisne, a koji spadaju
u najee prepisivane lekove tokom 1979. godine, ak vie od
polovine njih, ukljuujui prva tri najnekorisnija leka, prepisivani
su deci. U tih 30 lekova spadaju: dimetap (bromfeniramin), aktifed, donatal, ornad kapsule, ekspektorans fenergan, tus-ornad,
ekspektorans fenergan VC sa kodeinom, ekspektorans aktifed C,
bentil (diciklomin), isti ekspektorans fenergan, sirup za kaalj
benilin, maraks, maraks DF, ekspektorans dimetan, ekspektorans
ambenil, ekspektorans dimetan DC, i teldrin. Zato, sledei put
kada lekar prepie vaem detetu jedan od ovih lekova, vi ga pitajte zato vam daje lek ija korisnost po zdravlje vaeg deteta
nikada nije dokazana.
Kada sam tek poinjao da radim kao pedijatar, i kada sam jo
uvek naivno verovao u sve ono to su me uili na fakultetu, ja
sam radio isto kao i svi savremeni lekari. Tokom stairanja za pedijatra uili su me da koristim X-zrake u leenju krajnika, akni,
gljivinih infekcija na koi glave, i uveanih limfnih lezda i grudne
lezde. Niko mi nije rekao koje su dugotrajne posledice ove terapije, niti je meni samom ikada palo na pamet koliku tetu time
mogu da nanesem pacijentima. Tada sam verovao u ono to su
me uili, pa sam i od pacijenata oekivao da se isto tako ponaaju. Meutim, danas se stidim toga, i sada sam postao sumnjiav na svaku novu terapiju koja se izmisli, jer je spomenuta
terapija X-zracima izazvala malte ne epidemiju raka grudne
lezde kod pacijenata nad kojim je ista primenjivana. Njena tetnost se sve do danas prouava. Najgore od svega je to mi tom
terapijom nismo leili samu bolest, ve smo pokuavali samo da
smanjimo uveane lezde, koje bi se inae, vremenom, ionako
same smanjile, po prirodnom toku stvari.
Ko zna kakve negativne posledice e izazvati staisti-pedijatri
koji se danas ue da rade takve stvari. Recimo, oni ue da uticu
kod beba tretiraju tzv. bilirubinskim svetlima, da timpanostomijom lee infekcije uha, antibioticama da lee skoro sve bo26

lesti, hormonima da kontroliu rast, jakim lekovima da ispravljaju ponaanje dece, i da koriste brojne druge lekove, testove,
vakcine i metode, iji dugotrajni efekti na zdravlje nisu poznati.
Ono to je sigurno u savremenoj medicinskoj praksi jeste da
lekari ne naue skoro nita iz svojih greaka i da veina njih kao
da je zaboravila osnovu Hipokratove zakletve: Najpre ne nanosi
tetu ljudskom zdravlju. Lekari itekako nanose tetu ljudskom
zdravlju, ali je sama struktura medicinskog obrazovanja takva da
oni vremenom postanu skoro bezoseajni i neosetljivi na tetu
koju uine.
Mi elimo da nai lekari budu briljivi i oseajni, nedavno je
rekao izvesni Danijel Borentajn iz UCLA medicinskog fakulteta,
ali ako postanu previe briljivi, onda e im biti teko da rade
tako due vreme. Tokom kolovanja njihov duh mora da postane
manje oseajan.
Dakle, staista za pedijatra moe biti veoma vet u primeni
odreenih tretmana koji se najee obavljaju u bolnicama,
poput ubacivanja igle u vene i arterije, lumbalne punkcije i ak
ubacivanja cevi u dunik i bronhije, meutim, ako ode iz te bolnice i prestane toliko esto da ih primenjuje, onda brzo zaboravi
na pravilnu primenu istih. Nakon jedne ili dve godine, ne moete
vie raunati da e to znati da radi kao u poetku. No, sreom
po njega i pacijente, to i nije mnogo bitno, jer skoro da i ne postoji velika potreba za primenom svih tih tretmana. O njima su
uili dok su stairali u pedijatrijskim klinikama leei decu koja
su ivela u loim ekonomskim i nehigijenskim uslovima, i koja su
bila neuhranjena, pa su zbog toga patila od bolesti koje retko kad
snalazi decu iz srednje i bogate klase stanovnita, a sa kojom e
se najee sretati kada ponu da rade kao pedijatri. A poto
veina pedijatara ide da radi onde gde ima novca, mala je verovatnoa da e i dalje leiti tu siromanu decu kada ponu sa
privatnom praksom. Zapravo, uglavnom e leiti decu kojoj
stvarno ili bolniko leenje nije potrebno, jer ona i nisu stvarno
bolesna.

ta lekari ue o ispravljanju svojih greaka

Tokom stairanja i priprema pred poetak pedijatrijske prakse,

uili su nas ta treba da radimo u sluaju da napravimo neku veliku greku tokom leenja, mada nam nije reeno ta treba da
kaemo roditeljima obolelog deteta, kako bi mogli lake da podnesu lou vest, niti su nam bili dati bilo kakvi etiki principi kojih
treba da se pridravamo. Umesto toga, samo nam je savetovano
da pozovemo nosioca osiguranja za sluajeve greke u leenju,
te da e nam biti objanjeno kako dalje da postupimo. Stoga, ako
je trebalo neto javno da kaemo o svojoj greki pri leenju,
ponekad i fatalnoj, savetovano nam je da izgovorimo maginu
reenicu: Ovo to se dogodilo ovom jadnom detetu deava se
jednom u milion sluajeva.
Zato ete uti lekara, kada doe do neke greke pri leenju
deteta, kako kae da se to deava veoma retko, jedan u milion
sluajeva. Tako, na primer, poznat je sluaj Stefana Juza, kome
je u Deijoj bolnici u Torontu dijagnostikovan problem povraanja na psihikoj bazi; meutim, Stefan je preminuo posle nekoliko dana zbog opstrukcije u crevima. Naravno, to je samo jedan
od milion sluajeva, isto kao i ono dete koje je umrlo u ikagu
nakon to su lekari sproveli test za astmu nad njim.
Ovime sam hteo rei da ne bi trebalo da slepo verujete svom
pedijatru, i jo, da svoje dete izlaete riziku kad god ga vodite
lekaru, a pritom detetu nije potrebna njegova pomo. Medicinska intervencija bi trebalo da bude va poslednji izbor kada vam
se dete razboli, a ne prvi. Jer veina bolesti kod dece nestaje pred
dejstvom prirodnih odbrambenih mehanizama u telu, ojaani
vaom brigom za dete, ljubavlju, panjom i primenom zdravog
razuma.

28

3. poglavlje

Kako lekari zdravu decu naine

bolesnom
Ako sada malo razmislite o odnosu koji imate sa svojim lekarom, sumnjam da ete se iznenaditi ako vam kaem da taj
odnos nije nimalo nalik odnosu sa drugim ljudima koji vam pruaju neku vrstu pomoi ili usluge. Tipian odnos izmeu pacijenta i lekara moe se svesti na samo jednu reenicu: Lekar je
tako rekao. Jer lekari zaista i govore, tanije, nareuju pacijentima ta treba da rade, dok recimo, advokati, knjigovoe i ljudi
iz drugih struka daju savete, a ne nareenja.
Kada dete odvedete kod pedijatra, on prvo izvri pregled, ali
pregled koji je najee povran, ne naroito detaljan; zatim kae
da treba da se urade neki testovi i rendgen; onda postavlja dijagnozu i na osnovu toga odreuje terapiju, koja neretko podrazumeva uzimanje lekova; ponekad vam kae da dete mora
ostati u bolnici odreeno vreme. Dok tako rade, lekari vam skoro
nita ne objanjavaju, ne pitaju vas za odobrenje, obino vam ne
kau koji su potencijalni rizici i neeljeni efekti prepisane terapije,
niti vam kau koliko e to sve da vas kota. A kada se sve zavri,
od vas se oekuje da platite leenje, ak i ako je dijagnoza bila
pogrena, ako terapija nije bila uspena, ili ako vam je dete i dalje
bolesno. Najkrae reeno, lekari ne odgovaraju pacijentima ni
za ta to urade.
Oito, ameriki graani (a i graani celog sveta) su na milosti
i nemilosti svojih lekara, dok su roditelji u jo teoj situaciji, jer
29

je re o njihovoj sopstvenoj deci koja ne mogu sama da donose

odluke. Deci zato moe biti naneta teta terapijom koju im prepie lekar, a koja uz to esto onesposobljava i izaziva bolove. Ali,
poto su lekari naueni na fakultetu da potisnu bilo kakve emocionalne reakcije na ljudsku patnju, oni se jednostavno ne obaziru na to to primenom svojih terapija kode zdravlju dece i to
im nanose bol.
Od svih lekara, smatram da su pedijatri najopasniji zato to
se u njihove sposobnosti najmanje sumnja. Pedijatra ljudi najee zamiljaju kao dobrog strunjaka, i kulturnu, finu osobu sa
osmehom na licu, koja deci deli balone i lizalice (pored lekova).
Na taj nain on nezaslueno ne nailazi na kritike koje trpe uglavnom ginekolozi i hirurzi, a kojima se pak najee pridaju osobine
bezoseajnosti i pohlepe za novcem.

Zato su pedijatri opasni

Po mom miljenju, pedijatri zbog svog ponaanja i naina rada

ne zasluuju poverenje koje u njih imaju roditelji, jer oni pokuavaju da prikriju rizike primenjivanja njihovih terapija nad
decom. Evo da navedem nekoliko razloga zbog kojih smatram da
su pedijatri opasni po vae dete, od kojih u one najvanije
opisati malo kasnije u vie detalja:
1. Pedijatri slue da vae dete priveu za domove zdravlja i
bolnice. Jo od roenja deteta pedijatar vas primora da dete
tokom celog ivota dovodite u bolnicu, poev od nepotrebnih
pregleda beba i vakcinacija, preko godinjih sistematskih pregleda, pa sve do bezbrojnih terapija bezopasnih oboljenja koje
bi ionako nestale same od sebe i da se nita ne preduzme.
2. Od svih lekara, generalno gledano, najmanje je ansa da e
pedijatri rei roditeljima neto o potencijalnim rizicima i neeljenim efektima terapija i lekova koje prepisuju. Recite mi koji je
to pedijatar u svetu rekao ikada nekoj majci da postoje dokazi
da su napici za bebe povezani sa povienjem nivoa olova u krvi i
30

sindromom iznenadne smrti kod beba? Koji je to pedijatar ikada

upozorio roditelje (osim u retkim sluajevima medijskog pritiska)
na epilepsiju i mentalnu retardaciju kao mogue neeljene efekte
vakcinacije? Koji je to pedijatar ikada rekao roditeljima da antibiotici treba da se koriste samo ako nema nijednog drugog reenja za odreenu bolest, i da esta upotreba, ili zloupotreba,
istih moe imati negativne posledice po zdravlje deteta u budunosti?
3. Time to deci stalno i bez ikakve potrebe prepisuje jake lekove, pedijatar ih ui da postoji tableta za svaku bolest, to
moe dovesti do toga da dete poveruje da se tabletama moe
leiti svaki zdravstveni problem, ukljuujui odreena povremena, normalna oseanja frustracije, depresije, zabrinutosti, neraspoloenja, nesigurnosti, i tome slino. Zato su lekari direktno
odgovorni za zavisnost miliona ljudi od raznih lekova , a indirekno
za zavisnost jo nekoliko miliona ljudi od nelegalnih droga, poto
su jo od malena ueni da se lekovima (drogama) navodno moe
izleiti sve, ukljuujui i psiholoka i emocionalna stanja.
4. Pedijatri su najmanje plaeni od svih lekara, pa zbog toga
oni imaju veu sklonost ka obavljanju nepotrebnih testova i rendgenskih snimaka za svoje pacijente. Rizik od toga je dvostruk:
prvi se odnosi na potencijalne tetne efekte samih testova i Xzraka, dok se drugi odnosi na opasnost od pogreno prepisane
terapije usled toga to se pedijatar najvie oslonio na te testove,
iji su rezultati esto nepouzdan pokazatelj.
5. Pedijatri toliko esto lee pacijente koji uopte nisu bolesni,
u pravom smislu te rei, da neretko ne umeju da prepoznaju one
koji jesu stvarno bolesni. Bio sam struni svedok na mnogim sudskim procesima zbog greaka lekara u leenju nekog pacijenta,
na kojima sam se susretao sa diplomiranim pedijatrima koji kod
svojih pacijenata nisu uoavali bolesti opasne po ivot, jer su zaboravili kako da prepoznaju bolesno dete i jer su prevideli neke
simptome koji su morali da ih upozore da je re o ozbiljnom
31

problemu. Jedni su od takvih primera sluajevi dece obolele od

meningitisa, jer su ona retki pacijenti dananjih pedijatara.
Nekada je to bila bolest sa fatalnim posledicama u 95% sluajeva,
dok je danas u isto 95% sluajeva izleiva, ali jedino ako pedijatar
prepozna simptome na vreme. Tokom stairanja, svaki pedijatar
ui kako da prepozna meningitis, to je jedna od retkih korisnih
stvari koje se tamo ue. Ali, nakon nekoliko godina pregledavanja
i leenja zdrave dece, est je sluaj da pedijatri zaborave na to,
ili jo gore, toliko se naviknu na leenje dece koja nisu naroito
bolesna, da potpuno zaborave kako se dijagnostikuje meningitis.
6. Poto im je cilj da pregledaju to vei broj dece (tako imaju
veu finansijsku dobit), pedijatri ne utroe dovoljno vremena na
pregled deteta, pa i ne mogu da ga izlee kako treba. Svaki
struni lekar zna da je 85% svake prave dijagnoze zasnovano na
istorijatu bolesti pacijenata, da 10% otpada na detaljan pregled,
a onaj manji ostatak na testove i rendgen-snimke. Za to je potrebno najmanje 30-60 minuta, dok pedijatri u proseku utroe
samo po deset minuta na svakog pacijenta, te propuste da uoe
najvei deo onog to im je potrebno za pravilnu dijagnozu. Zbog
toga se lekari oslanjaju na najee dijagnoze koje su do tada
davali drugim pacijentama, umesto na promiljene procene i detaljne preglede.
7. Najvea je verovatnoa da e od svih lekara ba pedijatri
promovisati i braniti one zakone koji prisiljavaju pacijente da koriste njihove usluge (jer tako poveavaju finansijsku dobit). Pedijatri, ne politiari i zakonodavci, jesu ti koji su odgovorni za
zakonski obaveznu upotrebu srebro-nitrata i antibiotikih kapi
koje se ubacaju u oi novoroenadi; za zakonski obavezujue
sistematske preglede u kolama, kada inae imaju i prilike da
daju kreativne dijagnoze nepostojeih bolesti kod odreenih
uenika; zakonski obavezujue poraanje majki u bolnicama, i
sudski odobrenu primenu kontroverznih metoda leenja ija ispravnost nije dokazana i kojim se protive roditelji. tavie, jo
jedna od opasnosti koja vas vreba ako svoje dete odvedete kod
32

lekara jeste mogunost da vam dete bude oduzeto i stavljeno

pod dravno starateljstvo ako odbijete terapiju koju je lekar prepisao vaem detetu.
8. Pedijatri su jedni od najveih protivnika dojenja beba, iako
postoje nepobitni dokazi da je ono najbolji nain da se sauva
zdravlje deteta. Mada se tzv. La Le Liga (udruenje koje promovie dojenje) bori protiv uticaja proizvoaa napitaka za bebe
na pedijatre, mnogi od lekara ipak i dalje ne promoviu dojenje
bebe ili ga ak nipodatavaju. Ne elim da ulazim u razloge zato
oni to rade, ali je dovoljno rei da se povean broj pedijatara u
SAD-u moe u velikoj meri pripisati veoj finansijskoj podrci koju
obezbeuju proizvoai flairanih napitaka za bebe, a koji pedijatre ve dugi niz godina koriste kao svoje neplaene prodavce.
9. Pedijatri preutno podravaju radikalne ginekoloke intervencije koje kode deci u fizikom i intelektualnom smislu. Oni
pokrivaju lea ginekolozima kada doe do greke u leenju
dece. Na primer, ako roditelj, koji ima bebu sa uroenim defektom, pita pedijatra da li je ginekolog ili akuer odgovaran za to
to se desilo njegovoj bebi, on e odgovoriti ono to su ga uili
dok je stairao: ta je bilo, bilo je, sada gledajte samo napred.
Opasne ginekoloke tehnike koje izazivaju retardaciju, nesposobnosti uenja i fizike abnormalnosti kod dece, nestali bi u roku
od nekoliko godina kada bi pedijatri imali hrabrosti i saoseanja
da krivicu za isto stave na ginekologe, jer ona njima esto i pripada.
Bez obzira na sve ove nedostatke pedijatrijske prakse, mit o
tome da su deca u Americi zdravija zbog velikog broja pedijatara
i dalje opstaje. To nije tano, to dokazuju sledee dve injenice:
prvo, statistiki podaci o smrtnosti beba ukazuju na to da su deca
u Americi manje zdrava od dece u mnogim drugim tzv. razvijenim
zemljama koje imaju manji broj pedijatara. Naa deca su ak
manje zdrava i od dece u ekonomski nerazvijenim zemljama. I
drugo, razlog to su naa deca manje zdrava moe biti upravo to
to imamo prevelik broj pedijatara.
33

No, uprkos tim dokazima, ameriko zdravstvo smatra da

zdravlje populacije zavisi od broja lekara i dostupnosti lekarske
pomoi. Lekari su ubedili politiare u to, iako ga nisu dokazali.
Sa izuzetkom hitne medicinske slube, ja verujem da laka dostupnost lekarske pomoi ima negativne posledice po zdravlje
ljudi. O tome nam govore sluajevi u Izraelu, Kaliforniji, Saskaevanu, i na drugim mestima, u kojima se jednom prilikom tokom trajka lekara smanjila stopa smrtnosti!

Klju do zdravlja: Beite od lekara!

Najbolji nain da odgajite zdravo dete jeste da ga drite to

dalje od lekara, naravno, sem u sluajevima kad je neophodna
hitna medicinska intervencija, na primer, usled neke saobraajne
nesree ili dokazano opasne bolesti. Ako vam se dete razboli,
motrite na dete i simptome koje ispoljava, ali ga nemojte voditi
kod lekara dok ne budete sigurni da je zaista bolesno. Veina
lekara zaboravlja da je ljudsko telo jedna udesna maina koja
poseduje neverovatan kapacitet za samoizleenjem. No, ako dete odvedete kod lekara, on sigurno nee dozvoliti telu da se smo
izlei, ve e poremetiti prirodne odbrambene mehanizme u telu
davanjem terapije detetu koja mu nije potrebna i koju ni ne treba
da dobije, i uz sve neeljene efekte te terapije koje njegovo telo
ne moe da izdri.
Ako vas ubedim u ovo to govorim i ako posluate moj savet,
pa ne odvedete svoje dete lekaru kad god procenite da tako
treba da uinite, onda ete uspeti i da izbegnete zamke koje je
pedijatar pripremio za vae dete. Prva od tih zamki jesu tzv.
pregledi bebe - vrsta nege beba koju upranjavaju pedijatri zbog
toga to imaju finansijske dobiti od toga, dok vae dete pak nema
nikakve koristi od istog. Najvei problem tih pregleda jeste taj
to su lekari veoma skloni da tokom istih pronau bolesti kod
deteta koje uopte ne postoje (inae, to su nauili na medicinskom fakultetu). Posle dijagnoze te navodne bolesti, naravno,
34

sledi odreivanje terapije, sa svim njenim posledicama po zdravlje vaeg deteta.

Kod lekara moete da idete samo kad vam je dete stvarno bolesno, a ne kad je zdravo. Ako vam pedijatar kae da treba da
dovedete svoju bebu ili dete na sistematski pregled (meseni,
dvomeseni, i slino), vi ga pitajte zato smatra da je to neophodno da se uini. Pitajte ga da li zna za neka objektivna istraivanja
koja potvruju da dete moe da ima neke koristi od tih pregleda.
Recimo, ja ne znam ni za jedno takvo istraivanje, a verujem da
ne znaju ni pedijatri.
Mada je trebalo da se rade istraivanja kojim bi se procenila
vrednost tih preventivnih pregleda, ipak, skoro nita nije uraeno po tom pitanju. Tri dosadaanja istraivanja koja neto govore o tome nisu pruila nikakvo opravdanje za praksu pedijatara
da od roditelja trae da im redovno dovode svoju decu radi sistematskih pregleda. Pomenuta istraivanja bazirala su se na
posmatranju opteg zdravlja dece, njihovog ponaanja i sposobnosti uenja. U medicinskom asopisu Pedijatrija (Pediatrics)
objavljeno je sledee u vezi s postignutim rezultatima: Nijedno
od istraivanja nije pruilo nikakav dokaz da preventivni pregledi
imaju bilo kakav pozitivan uticaj na posmatrane parametre
zdravlja kod dece.
Zato, zbog nepostojanja dokaza o tome da pregledi beba
poboljavaju njihovo zdravlje, predlaem da vam da izbegavate
te preglede, kao i pratee rizine, nepotrebne terapije, i da na
njih ne gubite svoje vreme i novac. Tokom svih godina rada sa
decom, ne seam se nijednog jedinog sluaja da su mi ti pregledi beba pomogli da dijagnostikujem neku bolest kod njih i
da ih izleim, kao to jesam leio decu koja su dolazila kod
mene nezavisno od tih pregleda, jednostavnim uoavanjem
simptoma bolesti i paljivim pogledom u njihov istorijat bolesti.
O tome u vie govoriti u kasnijem poglavlju.
Sistematski pregledi beba su beskorisni, jer su povrni, a
povrni su zato to lekari duboko u sebi znaju da oni predstavljaju
35

isto gubljenje vremena, i nita vie. Jo jedno istraivanje obavljeno u Pitsburgu pokazalo je da pedijatri pregledaju bebe u proseku 10 minuta, a onda jo itave 52 sekunde utroe da roditeljima govore o razvoju njihovog deteta, potencijalnim problemima, i tome slino. Identini rezultati su dobijeni i u istraivanjima obavljenim u Njujorku, Baltimoru, Sijetlu, Los Anelesu
i Roesteru.
Meutim, ne postoji lekar koji moe za samo 10 minuta da
dijagnostikuje bolest ako nema jasno izraenih simptoma, niti
moe u roku od 52 sekunde da da bilo kakav koristan savet. Ja
lekarima ne bih ni pruio priliku za tako neto.
Kada svoje dete odvedete kod pedijatra na pregled, medicinska sestra najpre izmeri njegovu visinu i teinu; znajte, to je
postalo deo pregleda u savremenoj medicini samo da biste vi
pomislili da oni neto rade, i da novac koji ste im dali toboe nije
uludo potroen. Roditelji koji dolaze kod lekara sa svojim prvim
detetom s nestrpljenjem iekuju ta e rei medicinska sestra
dok meri visinu, i od njih ponekad zatrai da bebi isprave noge
dok je ne izmeri. Mami i tati te bebe pada kamen sa srca kada
se konano pojavi pedijatar, koji zatim pregleda rezultate i kae
im da im se dete razvija normalno. I obrnuto, roditelji bivaju
zabrinuti ako im pedijatar kae da im beba ima previe ili premalo kilograma.
Ono to im pedijatar ne kae je da takve vrste pregleda nemaju nikakvog medicinskog znaaja, i da su farmaceuti i proizvoai flairanih napitaka za bebe ti koji lekarima odrede kakvi
tano treba da budu rezultati pregleda. Zato se pitamo: Zato
je tim proizvoaima toliko stalo do tih rezultata i merenja teine
beba? Odgovor glasi: Zato to se telesna teina beba koje su
hranjene majinim mlekom esto ne poklapa sa teinom beba
koje su hranjene napicima za bebe, tj. sa idealnom teinom
bebe koju su odredili proizvoai tih napitaka. Oni se nadaju da
e pedijatar roditeljima rei da treba da prestanu da hrane svoju
bebu majinim mlekom i da joj umesto toga daju njihov flairan
36

napitak za bebe (to pedijatar dobro zna), a ne da roditeljima

potvrde da im je dete zdravo i normalno. Najei je sluaj da im
pedijatar kae upravo ono to su naredili ti proizvoai, pa beba
postaje liena jakog imunog sistema i drugih dobrih strana koje
proizlaze iz dojenja.
Vie od 50 godina lekari se oslanjaju na neke standardizovane
visine i teine dece i ljudi da bi navodno procenili koliko su isti
zdravi. Za stariju decu i odrasle najee se koristi lista rezultata
koju je napravila Metropoliten kompanija za ivotno osiguranje,
i koja je poslednji put menjana 1959. godine. Pedijatri stoga
uporeuju visinu i teinu vaeg deteta sa visinom i teinom sa
te liste, pa ako se rezultati ne poklapaju u potpunosti, to e
znaiti da se vae dete navodno ne razvija normalno. Tako lekar
uspeva da zavede roditelje procenom zdravlja jednog pacijenta
na osnovu nedokazanih, teoretskih, statistikih podataka.

Zato njihova idealna telesna teina nije idealna

Ta procena lekara je pogrena jer su njihovi unapred dati

rezultati za tzv. idealnu telesnu teinu dobijeni na osnovu jedne
prosene grupe ispitanika, koja se verovatno ne moe porediti s
vaim detetom u pogledu genetike, ivotnih uslova odrastanja, i
ostalog. Ako teina ili visina vaeg deteta nije makar blizu od
idealne (prema njihovom miljenju), onda e lekari rei za vae
dete da je ili previe debelo ili previe mravo, i ili premalo ili
previsoko za svoj uzrast, tako da e lekar to da iskoristi kao razlog za leenje deteta.
Takva proizvoljna tumaenja normalne ili idealne visine i
teine deteta, kao izgovor da bi se detetu dala neka terapija,
podsea me na neodrivu praksu advokata, iji je posao, kako
kau, da izazivaju sumnju kod svojih klijenata, koju e posle dueg perioda sami da im razree uz veliku dobit za sebe.
Poreenje teine i visine svakog zasebnog deteta sa nekakvom prosenom visinom i teinom predstavlja nenaunu metodu samo po sebi, naroito zbog toga to su i ti dobijeni pro37

seni rezultati pogreni. Trenutno se vodi estoka debata oko

liste tih rezultata koju je napravila spomenuta Metropoliten kompanija, a za koju mnogi lekari kau da je stavila za 5-10 kg manju
prosenu telesnu teinu za odrasle. Izgleda da e zato ova kompanija hteti da povea tu brojku, emu se pak protivi druga grupa
lekara. ta god da se na kraju desi, jedno je sigurno: lekari e ignorisati ove greke i nastavie da uporeuju visinu i teinu vae
dece sa standardizovanom normom prosene visine i teine,
kakva god ona da bude, kao da su te brojke dobili od neke Vie
sile ispisane na kamenim ploama koje ne mogu da se unite.
Istraivanja su pokazala da je prosena teina i visina (postoji nekoliko razliitih lista) za decu jo netanija od ove za
odrasle. Recimo, te brojke ne znae ama ba nita kada je re o
merenju jednog tamnoputog deteta, jer su one dobijene na osnovu prouavanja iskljuivo bele dece, a pritom, tamnoputa deca
imaju drugaije karakteristike razvoja od njih. Takoe, jo jedna
stvar koja nije uzeta u obzir pri dobijanju prosenih brojki jesu
genetski faktori u razvoju deteta. Recimo, lekari ne razmiljaju o
tome da dete iji roditelji imaju visinu manju od 1,68 m ne moe
biti iste visine kao dete ija su oba roditelja via od 1,83 m.
Isto tako, problem je i u tome to ne postoje norme za bebe
koje se doje majinim mlekom, a ija je telesna teina obino
manja od teine beba koje se hrane iz flairanih napitaka za
bebe, to je sasvim normalno i ak dobro, jer ne moemo rei da
je Bog pogreio to nije stvorio enske grudi koje mogu da proizvode Neo-Mull-Soy ili Enfamil napitak za bebe. Naalost, veina
pedijatara misli da On jeste pogreio, tako da ako bebu dojite
svojim mlekom, i ako vaa beba ne zadovolji standarde lekara u
pogledu telesne teine, velika je verovatnoa da e vas lekar
ubeivati da sa dojenja svoje bebe preete na davanje flairanih
napitaka. Ali, to ne bi bilo dobro po vas da uradite, a jo manje
po vau bebu. Kasnije u rei neto vie o ovome, ali za sada u
jo samo naglasiti da je dojenje najvanije za ouvanje zdravlja
deteta, i trenutnog i budueg.
38

Upotreba tih standardizovanih lista sa rezultatima, kojima

medicina u Americi obiluje, pravi je primer kako se pridaje preveliki znaaj ogromnoj koliini besmislica nad manjim brojem
kvalitetnijih i vanijih stvari. Zato nemojte dozvoliti pedijatrima
da utiu na vae odluke pridavanjem znaaja poreenju tih standardizovanih teina i visina sa istim od vaeg deteta. Ako pokuaju tako neto, samo znajte da su te norme nastale na osnovu
veoma davnog ispitivanja vrlo male grupe dece, i da pri njihovom
pravljenju nisu uzete u obzir razlike izmeu dece koja se doje i
dece koja se hrane napicima za bebe.
Da ponovim: va pedijatar doslovno ne zna kako treba da izgleda normalan razvoj beba koje se hrane majinim mlekom. On
vam ne govori istinu ako vam kae da vaa beba ne raste dovoljno brzo, poto se hrani majinim mlekom. Zato, ako vam je
beba zdrava, nemojte sluati besmislene savete i zakljuke vaeg
pedijatra koji je do njih doao na osnovu onih beskorisnih, unapred odreenih rezultata!
Znam da e vam teko biti da prihvatite injenicu da oni nemaju nikakvog medicinskog znaaja za dijagnozu bolesti, poto
se lekari koriste sa njima ve dugo vremena. Ali, znajte da ja
nisam jedini lekar koji tvrdi da se od toga moe imati vie tete
nego koristi po zdravlje deteta, jer postoje i mnogi drugi lekari
koji pregledaju decu na drugaiji, objektivniji nain, nauen na
osnovu iskustva, a ne na medicinskom fakultetu.
Namerno sam malo oduio sa opisom tzv. pregleda beba, da
bi vam posluio kao upozorenje na sve ostale rizike kojima pedijatar moe da izloi vae dete, o kojima u govoriti u vie detalja
kada bude bilo rei o konkretnim bolestima. Sutina je u tome
da ako lekar pregleda vae dete pogrenim metodama, onda je
sigurno da e i ga leiti na pogrean nain.
U veini sluajeva tim pogrenim metodama najvie tete se
nanese samo vaem depu i psihikom stanju, meutim, nedavno je dolo i do drugih vrsta posledica koje u ovde nakratko
spomenuti, kako bih pokazao njihovu tetnost. Re je o sve veoj
39

upotrebi estrogena i drugih hormona u cilju promene visine

dece, koju lekari smatraju za previe nisku ili previe visoku za
svoj uzrast. Istina je da se veoma malo zna o potencijalnoj teti
koju ti hormoni mogu naneti, a koji se koriste u svrhu podsticanja
ili usporavnja rasta, i nita se ne zna o dugotrajnim posledicama
koje mogu izazvati.
U nedavnim brojevima raznih medicinskih asopisa pisalo se
opirno o upotrebi estrogena u cilju odranja normalnog rasta
devojica (da ne porastu previe). U jednom od lanaka, kojim
je autor pokuao da uveri itaoce u bezbednost takvog tretmana, sitnim slovima su bili zapisani sledei rizici i neeljena dejstva istog: jutarnja munina, noni grevi, tromboflebitis (krvni
ugruci u venama), koprivnjaa, gojaznost, hipertenzija, abnormalno menstrualno krvarenje, oslabljeno luenje hormona iz
titne lezde, migrena, vei rizik od dijabetesa, uno kamenje,
ateroskleroza, rak dojke i genitalnih organa, i sterilnost. U tom
lanku je takoe zapisano da je kod veoma malog broja devojica, koje su tretirane tim hormonima, prolo dovoljno vremena... da bi se utvrdilo da li li je dolo do neoplazije (tj. nastanka
zloudnih tumora).
Sada mi recite, koliko lekara, koji preporuuju ovu terapiju,
kae roditeljima za sva ova neeljena dejstva? I koliko roditelja
bi dovodilo decu kod lekara zbog pregleda i merenja visine deteta, ako bi znali da nakon toga moe uslediti ovoliko rizina terapija?
Rizici od tzv. sistematskih pregleda deteta nisu retki i zanemarljivi, naprotiv. Zbog toga je neophodno da vi, i jedino vi,
imate kljunu ulogu u brizi za zdravlje svog deteta.

40

4. poglavlje

Kako zatititi decu jo pre

ngo to se rode
Veina nas veruje da velika odgovornost roditeljske brige o
detetu poinje onda kada se novoroena beba donese kui iz
porodilita. Meutim, istina je da zdravlje tog deteta mnogo zavisi od odluka koje se donose pre nego to se ono rodi.
ak i ako vam je dete ve odraslo, pa se prednosti ouvanja
zdravlja neroenog deteta ne odnose na vas i vae dete, trebalo
bi da znate za njih u svakom sluaju, pogotovo ako budete eleli
da imate jo dece. S druge strane, ako oekujete dete, onda e
ovo poglavlje biti od velikog znaaja za vas.
Zdravlje vaeg budueg deteta zavisie od izbora koje budete
pravili tokom trudnoe, meu kojima je i izbor ginekologa, a
onda kada bude vreme za poraanje, zavisie i od izbora izmeu
poraanja u bolnici, to vam ne preporuujem, i poraanja kod
kue.
Molim vas, nemojte doneti pogrenu odluku oko mesta poraanja. Moda vam to na prvi pogled zvui kao previe radikalna
promena, ali garantujem vam da nije. Sve je vei broj majki koje
se poraaju kod kue, tj. koje su razmatrale obe opcije, pa odluile da je upravo kuno poraanje bolja opcija.
Ono to pak jeste radikalno, ali i opasno po vas i vae dete,
jeste itav spektar raznih ginekolokih intervencija koje vas ekaju u bolnici, kao i (ne)briga bolniara o vaoj bebi nakon to se
porodite. Prevelik je broj dokaza koji ukazuju na to da medicinska
tehnologija, lekovi, anestetici, operacije i ostale ginekoloke trice
41

i kuine, koje se primenjuju u veini bolnica, predstavljaju nepotreban rizik po vae zdravlje i zdravlje vaeg deteta. Ogromna je
mogunost da ete time dovesti sebe i svoju bebu u situaciju
opasnu po ivot.

Raanje dece treba da bude prirodan proces

Porodini lekar iz mog detinjstva pomagao je majkama pri

raanju dece kada je to bilo potrebno i kada se to od njega trailo. Za njega je poraanje bilo jedan jednostavan prirodni proces, i on se tu nije nimalo meao, osim u sluajevima kada bi
dolo do nekog malo veeg problema. Ako bi poraanje i bolovi
potrajali, on majkama nije davao oksitocin u cilju ubrzanja poraaja, ve je putao da sve ide prirodnim tokom, pa je pored
takvih majki ostajao i po nekoliko sati da sedi, sve dok njen organizam, a ne farmaceutska kompanija Perk-Dejvis, ne bi odluio da je vreme da se dete rodi.
To je u potpunoj suprotnosti sa onim to danas rade akueri!
Savremeni ginekolozi i akueri vie ne pomau pri poroaju, ve
se neprestano meaju u prirodni fizioloki proces poraanja, tretirajui ga kao vrstu bolesti. U ogromnom broju sluajeva zato
dolazi do neeljenih efekata na fiziki i umni razvoj deteta, koji
ostavljaju doivotne posledice. Ponekad, takva medicinska intervencija dovodi do nestanka ivota pre nego to on uistinu i
pone.
Ako odluite da se poraate u bolnici, biete izloeni velikom
broju rizika koji dolaze od akuera, toliko velikom da ovde nema
mesta da ih sve opiem. (O njima moete detaljnije itati u mojoj
knjizi Muka posla: Kako lekari manipuliu enama (Male Practice: How Doctors Manipulate Women), ako vam je potrebno
vie informacija o tome.) U ovom poglavlju, kao i u onim koji
slede, opisau sekundarne posledice ginekolokih intervencija
nad vaim detetom, i probleme koji lekari i njihove metode leenja stvaraju vaem detetu nakon to se rodi.
42

Branei svoje zaputeno leglo, ginekolozi i akueri uporno

tvrde da je bolnica jedino sigurno mesto za poroaj. Povremeno
dolazi i do sudskih procesa u kojima pokuavaju da ubede majke
da im ne trebaju babice i da ne treba da se poraaju kod kue,
iako nema ni statistikih ni naunih dokaza da je poraanje u bolnici bezbednije i bolje, naprotiv, dokazi govore potpuno suprotno. Dovoljno je da znate da su lekari ti koji mogu da izazovu
bolesti kod dece u samim bolnicama (tzv. jatrogene bolesti), pa
da logiki zakljuite da je sopstveni dom ipak najbezbednije mesto za raanje dece.
To je jasno samo po sebi. Bolje je da se porodite kod kue
nego u bolnici zato to vei deo po ivot potencijalno opasne
medicinske opreme u bolnicama nije uopte dostupan lekarima
i babicama koje vre kune poraaje, ime se smanjuje rizik od
nepotrebnih i rizinih medicinskih intervencija, i praktino se
obezbeuje siguran, prirodan poroaj, onako kako je i Tvorac zamislio da to bude. Ultrazvuk, unutranje snimanje fetusa, preterana upotreba sedativa, lekovi protiv bolova i anestetici, upotreba oksitocina za ubrzanje poroaja i mogunost carskog reza, ni
za ta od toga nema mesta kada ste kod kue i kada odluite da
rodite bebu u sopstvenom krevetu!
Akueri koji rade u bolnicama kune poraaje smatraju nemarnim, jer bolnika oprema nije dostupna u sluaju da doe
do komplikacija, kau oni. Ako bi ti lekari koji rade samo u bolnicama hteli da odreuju koje majke mogu da porode decu kod
kue, a koje ne, i ako su spremni da ree svaku potencijalnu komplikaciju kod majki koje se poraaju u bolnici, onda bih se delimino sloio sa ovom njihovom tvrdnjom. Meutim, oni nemaju
ni znanja, niti iskustva da odrede koje majke su sposobne za
kuni poroaj, niti znaju do kakvih problema bi moglo doi kod
ovih drugih majki. Takoe, njima bi bilo teko da se izbore sa
moguim problemom tokom poroaja koji nisu oni izazvali, naroito ne bez medicinske opreme koja im je dostupna u bolnicama.
43

S druge strane, lekari i babice koji vre kune poroaje, na osnovu svog iskustva, mogu da odrede koje majke smeju da se
porode kod kue, a koje ne. Takoe, oni znaju do kojih moguih
problema moe doi tokom poroaja i bez upotrebe medicinske
opreme dostupne u bolnicama, problema koji su inae veoma
retki i sa kojima mogu da se izbore.

Kako se povreuju bebe tokom poraaja u bolnici

Postoji pet zasebnih momenata tokom kojih morate obratiti

posebnu panju na lekara, iji potezi mogu dovesti do deformiteta, oteenja mozga i mentalne retardiranosti kod bebe. Prvi
se odnosi na onaj pre zaea; drugi se odnosi na devet meseci
trajanja trudnoe; trei na period tokom trudova; etvrti na sam
poroaj bebe; i peti na period tokom kojeg vaa beba ostaje u
bolnici da se lekari brinu o njoj.
1) Period pre zaea
Lekar moe uticati na zdravlje vaeg budueg deteta jo pre
nego to vam je misao o trudnoi uopte pala na pamet. Ako ve
imate dete, onda vam ovo to itate sada nee mnogo pomoi,
ali e vam pomoi ako budete raali jo dece.
Defekti i mentalna retardacija mogu nastati kao posledica predugog izlaganja rendgen-zracima (gledano ukupno tokom celog
ivota), izlaganje koje predstavlja pretnju po zdravlje mukaraca,
ena i njihove dece.
Kod ena se posledice predugog izlaganja X-zracima obino
odnose na ene koje su rodile decu u kasnom periodu, poto Xzraci imaju kumulativan efekat na organizam, tj. to ste stariji,
vea je mogunost da ete osetiti njihove posledice. Jedna od
tih posledica jeste Daunov sindrom - vrsta mentalne retardacije
kod dece. Ali, X-zraci mogu da nakode i oevima, a ne samo majkama, jer oni oteuju spermu, to moe takoe dovesti do defekata i mentalne retardacije kod dece.
Potencijalni rizik izlaganja X-zracima na razvoj fetusa je jedan
od mnogih razloga da iste izbegavate to je vie mogue. Recimo,
44

va e lekar ili zubar hteti da uradi dijagnozu sa rendgenom, i

pritom vam rei da je rizik neznatan, jer je doza tog zraenja
veoma mala. Meutim, znajte da doza zraenja uopte nije bitna, ve vreme koje provedete izloeni tim zracima tokom celog
svog ivota, koji zbog kumulativnog efekta mogu nakoditi i vaem zdravlju i zdravlju vaeg budueg deteta.
Ja svojim pacijentima uvek predlaem da odbiju rendgen-snimanje, osim u sluajevima kada je neophodno za dijagnozu neke
po ivot opasne bolesti. Ako budete iz istog razloga morali svoje
dete da izloite rendgen-zracima, onda slobodno dajte lekaru do
znanja da ste veoma zabrinuti zbog takvog zraenja deteta, ak
i ako vam je neprijatno da mu to kaete. Zdravlje vaeg deteta
vam mora biti bitnije od toga kako e se lekar oseati. Insistirajte
na tome da doza zraenja bude stavljena na minimum, i pitajte
lekara da li je tehniar koji obavlja rendgen-snimanje dovoljno
obuen za to, i da li je ispravnost rendgen-aparata nedavno proveravana. Pogledajte da li je tehniar pravilno postavio zatitu
na reproduktivne organe deteta.
Nemojte nikad smetnuti sa uma da su rendgen-aparati potencijalno smrtonosni. Istraivanje za istraivanjem potvruje da
se u Americi preveliki broj rendgen-zraenja obavi sa neispravnim aparatima, kojim upravljaju neobueni medicinski tehniari
bez dovoljno znanja. Da stvar bude jo gora, za veinu tih rendgen-zraenja uopte nije ni bilo potrebe da se obave.
Pod jo veim rizikom stavljate zdravlje svog budueg deteta
ako je do zaea dolo nedugo nakon to ste koristili kontraceptivna sredstva, poput pilula za kontrolu raanja. I to moe izazvati
defekte ili oteenje mozga kod bebe. Stoga, ene koje su uzimale te pilule trebalo bi da saekaju nekoliko meseci pre nego
to budu poelele da imaju dete.
2) Na ta obratiti panju tokom trudnoe
Bebe koje se nalaze u najveoj opasnosti tokom prvih nekoliko
dana, sedmica i meseci ivota jesu prevremeno roene bebe,
bebe kojima se nisu svi organi razvili u potpunosti, i bebe koje
45

su previe slabane usled veoma male telesne teine pri roenju.

Da bi se vae dete rodilo zdravo i da bi se pravilno razvijalo,
potrebno je da budete na hranljivoj, zdravoj ishani od trenutka
zaea bebe do vremena kada se porodite.
U moje vreme lekari su stalno podseali majke na to tako to
su im govorili da sada jedu za dvoje, dok savremeni ginekolozi
i akueri insistiraju na tome da smanjite telesnu teinu. Sve do
nedavno, mnogi ginekolozi su smatrali da majke smeju da dobiju
najvie 5-8 kg na teini, dok je danas taj kriterijum podignut na
vii nivo, na maksimalnih 10-13 kg, ali veina lekara i dalje eli
da ogranii viak kilograma kod trudnica. Mada je ova druga
opcija od 10-13 kg bolja od prve, ipak, nikakvo ograniavanje u
pogledu telesne teine trudnica ne bi trebalo da postoji. Ba
naprotiv, ograniavanje koliine hrane i kalorija koje unese trudnica moe da se odrazi na telesnu teinu bebe, da ugrozi njen
razvoj i ak ivot.
Zaista je velika verovatnoa da e vam lekar prigovarati ako
imate viak kilograma. Federalna agencija je donela izvetaje po
kojima je tokom 1975. godine u Americi svaka trea trudnica bila
neuhranjena, to znai, milion ena godinje. Oito, pojedine
ene su bile neuhranjene jer nisu mogle sebi da obezbede odgovarajuu ishranu, druge zato to nisu htele previe da jedu i
promene svoj izgled i liniju, ali veina njih je patila od neuhranjenosti zato to im ginekolozi nisu dali da jedu. Nemojte dozvoliti da i vama lekari to urade, jer e onda i vaa beba sigurno
biti neuhranjena.
Nije sutina u tome koliko ete se ugojiti tokom trudnoe, ve
ta i koliko jedete. Lekar e vam verovatno rei da ne treba da
se ugojite vie od 7-10 kg, jer e vam navodno to olakati poroaj
i jer ete time izbei rizik od toksemije, kao jedne od najopasnijih
i ponekad fatalnih komplikacija trudnoe.
Ovo zvui kao dovoljno ubedljiv razlog da pazite na svoju teinu tokom trudnoe, ako je to zaista istina. Meutim, istina je
ba suprotna u pogledu veze izmeu telesne teine, olakanog
46

poroaja i rizika od toksemije. Jer ako ste neuhranjeni, materica

moe slabije da funkcionie, a trudovi mogu da potraju ili skroz
da prestanu. Tim ograniavanjem unosa hrane, ginekolozi i akueri poveavaju mogunost poraanja carskim rezom, to njima
itekako odgovara u pogledu finansijske dobiti, ali vama i vaem
detetu ne, i predstavlja rizik po vae zdravlje.
Isto vai i za toksemiju. Tokom poslednjih 50 godina nakupljeno je dovoljno dokaza da nedovoljna uhranjenost majki, a ne
viak telesne teine, izaziva toksemiju tokom trudnoe. Jer kada
telu fale odreeni hranljivi sastojci, jetra poinje slabije da funkcionie, a vae telo ispoljava simptome koji su povezani sa toksemijom.
Mnogim enama je teko da se naviknu na ograniavanje
unosa hrane koje su im lekari nametnuli, naroito tokom poslednja dva meseca trudnoe. A ako u svemu posluaju lekare, bie
malte ne na dijeti izgladnjivanja, smanjujui unos hrane onda
kada im je ona najbitnija u ivotu. To je vreme kada je detetu
potreban maksimalan unos hranljivih sastojaka, jer mu treba da
se to vie ugoji. Takoe, to je period koji je najvaniji za razvoj
mozga bebe, pa ako krenete sa dijetom koju vam je zadao lekar,
onda e i vaa beba gladovati, ugroavajui i svoj i njen ivot.
Moj savet buduim majkama (bez obzira ta vam kau lekari)
jeste da sami, logiki zakljuite koliko treba da unosite hrane i
koliko brzo ili u kolikoj meri treba da se ugojite. Ali nemojte se
brinuti ako se ugojite vie nego to vam je lekar rekao da navodno smete. Znajte da je 30 puta vea mogunost da e neuhranjena beba umreti tokom prvog meseca ivota nego to je
to u sluaju bebe sa normalnom telesnom teinom. Takoe, zbog
manjeg unosa hrane, polovina od neuhranjenih beba razvije i
odreen oblik mentalne retardacije, dok je stopa uestalosti
epilepsije, deije paralize i problema u uenju i ponaanju, tri
puta vea nego kod beba normalne teine. To je dovoljan razlog
da treba da jedete uravnoteenu zdravu hranu, da ne izgladnju47

jete sebe i bebu, i da kaete svom ginekologu da malo ohladi

ako vam uputi samo jednu re kritike to ste se ugojili 15 kg.
Na isti nain, nemojte dozvoliti lekaru da vam da diuretike ako
ake i stopala ponu da vam otiu, jer se to deava kod skoro
svih trudnica usled zadravanja vode u tkivima. To je skoro uvek
normalno stanje tokom trudnoe i ak korisno, jer zadrana
tenost, koja izaziva edem, jeste potrebna telu zbog poveanja
volumena krvi neophodnih vama i vaoj bebi.
Mnogi lekari takvo stanje smatraju simptomom toksemije, te
zato prepisuju diuretike radi neutralisanja zadrane tenosti. Meutim, u veini sluajeva to je pogreno, jer se time vi i vaa beba
liavate tenosti koja je potrebna vaem telu. Posledice su katastrofalne. Stopa smrtnosti kod beba ije majke nisu imale takav
edem 50% je vea nego kod beba ije majke jesu zadravale
tenost u svom telu. Rizik je tim vei kada se uzimaju diuretici,
jer ti lekovi mogu da vas ubiju smanjivanjem krvnog pritiska i
izazivanjem hipovolemikog oka!
Va lekar e vas najverovatnije upozoriti i na opasne posledice
od konzumacije duvana, alkohola i drugih vrsta droga tokom
trudnoe. Naravno, i treba da vas upozori na to, a vi bi trebalo
da posluate sve to vam kae u vezi sa tim, jer postoje jasni
dokazi da e ak i umerena konzumacija ovih supstanci imati
negativne posledice po vae budue dete. Iz istog razloga, lekar
bi trebalo da vas upozori i da ne uzimate lekove tokom trudnoe,
poput aspirina, lekova protiv prehlade, i slinog.
Na alost, s druge strane, lekari vas verovatno nee upozoriti
na posledice pojedinih drugih tretmana koje oni mogu primeniti.
Na primer, oteenje se moe naneti fetusu i preko lekova, izlaganjem rendgenu tokom trudnoe, ultrazvukom i metodama kao
to je amniocenteza, koja se koristi za detektovanje abnormalnosti fetusa. O tim posledicama neu ovde govoriti, ali bi trebalo
sami da se informiete o njima. Postoji veliki broj knjiga o opasnostima tokom trudnoe kojim vas izlau lekari; jedna od njih je
48

i moja knjiga Muka posla: Kako lekari manipuliu enama

(Male Practice: How Doctors Manipulate Women).
3) Intervencija tokom trudova i poroaja
Na poetku ovog poglavlja preporuio sam vam da razmislite
o opciji poraanja kod kue, kako biste izbegli medicinske intervencije koje vas oekuju ako se porodite u bolnici. Skoro sve vrste
takvih intervencija akuera tokom prirodnog procesa poraanja
potencijalni su uzroci oteenja mozga i mentalne retardacije
bebe. Rizici i negativne posledice od njih su umnogome manje
ako se odluite za kuni poroaj.
Pre nekoliko godina, dr Luis E. Mel, iz Centra za razvoj dece
Univerziteta Viskonsin, uradio je istraivanje nad 2.000 ispitanih
poraaja, od ega je skoro polovina obavljena kod kue. Razlike
izmeu poraanja kod kue i onih u bolnici bile su zaprepaujue:
- bilo je 30 povreda nanetih detetu tokom poroaja u bolnici,
a nijedna tokom kunih poroaja;
- za 52 bebe roene u bolnici bilo je potrebno obaviti postupak oivljavanja, dok je isto bilo potrebno za samo 14 beba koje
su roene kod kue;
- kod 6 beba roenih u bolnici i kod samo jedne bebe roene
kod kue dolo je do oteenja nervnog sistema.
Medicinske intervencije se preesto primenjuju tokom poraaja u bolnici. Naravno, neke od njih su opravdane ako se pravilno primene i ako odreena krizna situacija to iziskuje. Ali,
opasnost po majke dolazi od verovanja da ta lekari kau da
mora da se uradi, onda mora biti tako - sindrom koji je sveprisutan u amerikoj medicini. Problem je u tome to se te medicinske intervencije, primerene za hitne sluajeve, primenjuju nad
svakim pacijentom koji kroi u bolnicu.
Za tipian poroaj u veini bolnica lekari primenjuju nepotrebne medicinske intervencije jednu za drugom. No, opet, poto
sam o tome govorio u svojoj spomenutoj knjizi, o tome neu detaljnije ovde govoriti, ali neke od tih intervenija moemo i sada
49

pomenuti: unutranje i spoljanje snimanje fetusa, intravenozno

hranjenje, primena analgetika, primena oksitocina za ubrzanje
poroaja, epiziotomija i carski rez.
eleo bih sa vama da podelim najnonovija saznanja o rizicima
snimanja fetusa primenom dijagnostikog ultrazvuka, jer informacije o tome uglavnom ne dolaze do laika i do javnosti, a jo je
manja verovatnoa da e vam o tome neto rei sami lekari.
Upotreba ultrazvuka radi snimanja fetusa, ili u bilo koje druge
dijagnostike svrhe, podie niz pitanja na koja ne umeju da
odgovore oni koji tu metodu koriste. To je samo jo jedan nain
na koji savremeni ginekolozi i akueri kre glavno pravilo Hipokratove zakletve: Najpre ne nanosi tetu ljudskom zdravlju.
Aparati za snimanje fetusa spolja se sastoje iz dve trake koje
se stavljaju oko vaeg stomaka, pa se privezuju na monitor koji
belei ono to traka meri. Jedna traka je osetljiva na pritisak i
meri snagu i uestalost kontrakcija, dok druga snima fetus uz
pomo ultrazvuka. U veini bolnica ovaj aparat se veoma esto
koristi, iako je jedno istraivanje nad 70.000 trudnica pokazalo
da ne postoji razlika u ishodu poroaja kod trudnica ije se bebe
snimaju na ovakav nain od onog kod trudnica ije bebe nisu snimane. Druga istraivanja pokazala su da primena ove metode
dovodi do poveanja stope smrtnosti, to znai da od iste nemate nikakve koristi u najboljem sluaju, a u najgorem moe
samo naneti tetu.
Za sada ne postoje konani dokazi o postojanju veze izmeu
primene ultrazvuka i oteenja fetusa, ali ne postoje nikakvi dokazi ni da ultrazvuk ne kodi zdravlju. Za razliku od rendgenskih
zraka, koji odaju elektrinu energiju tokom procesa zvanog jonizacija, ultrazvuni zraci pak nisu jonizujui. Zagovornici primene ultrazvuka uzimaju to kao dokaz da ultrazvuk nije tetan,
meutim, nema dokaza da ovo predstavlja dovoljno ubedljivo
opravdanje. Jednostavnije reeno, ne mogu vam pruiti vrste
dokaze da ultrazvuk moe nakoditi vaoj bebi, ali ni lekari koji
ga primenjuju ne mogu dokazati suprotno.
50

Britanski epidemiolog Alis Stjuart, koja vodi Oksfordski pregled raka kod dece, 1983. godine izrazila je veliku sumnju da
deca koja su izlagana ultrazvuku u stomaku majke ee obolevaju od leukemije i drugih vrsta raka od dece koja nisu bila izlagana ultrazvuku. Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije
(SZO), koji su pozvali na sprovoenje jednog opsenog istraivanja tetnih dejstava primene ultrazvuka, kao i na smanjenje
primene istog, rekli su sledee o koristima i rizicima ultrazvuka
(autor je podebljao slova):
Odreivanje znaaja (ultrazvuka) u primeni nad ljudima
predstavlja veoma teak zadatak. Kumulativni period u nastanku raka moe trajati i 20 godina, mada takav efekat ultrazvuka moe se ne uoiti ni tokom sledee generacije... Poto je
ljudski fetus osetljiv na druge vrste zraenja, postoji mogunost
da je osetljiv i na ultrazvuk... Istraivanja sprovedena nad ivotinjama obuhvatila su neuroloke (senzorne, kognitivne i razvojne), imunoloke i hematoloke efekte ultrazvuka, iji se rezultati
moda mogu odnositi i na ljude. Postoje dokazi da ako se organizam izloi ultrazvuku tokom perioda formiranja organa, da
moe doi do kongenitalne malformacije kod laboratorijskih ivotinja. Ovi efekti ultrazvuka nisu proueni kada je re o ljudima,
i zato treba vie panje posvetiti tome...
Za sada se ne zna da li snimanje fetusa uz pomo ultrazvuka
ima nekog pozitivnog uticaja na majku ili fetus u pogledu ishoda
trudnoe, to bi trebalo detaljnije prouiti; ali, ako nema dokazane koristi od ultrazvuka, onda ne postoji razlog da se pacijenti izlau troku i potencijalnom riziku.
Ako uprkos sumnjama da ultrazvuk moe izazvati leukemiju,
slabljenje imunog sistema, kongenitalne malformacije fetusa, i
druge mogue probleme, va lekar i dalje bude insistirao da primeni ultrazvuk nad vama, ta treba da uinite? Predlaem vam
da mu kaete da ete dozvoliti da to uini onda kada vam bude
izneo vrste naune dokaze da je primena ultrazvuka neophodna, da ete vi i vaa beba imati koristi od njega, i da nee na51

koditi vaem zdravlju i zdravlju vae bebe, ni sada ni za 20 godina.

Lekar ne moe da vam prigovori na takav zahtev potvrde bezbednosti njegovih metoda po vas i vae budue dete, a nee moi ni da vam iznese te dokaze, jer oni jednostavno ne postoje.
Moda ete ga time ubediti da uradi ono to je trebalo odmah
da uradi: da umesto ultrazvuka iskoristi svoj stetoskop!
Ako ste ve rodili normalno, zdravo dete, onda ne treba da
brinete o ovim prenatalnim rizicima, osim ako budete hteli da
rodite jo dece. Ali ako tek treba da se porodite, onda vas molim
da obratite posebnu panju na opasnosti koje vas oekuju u bolnici. Ba zbog njih i predlaem svim majkama da je bolje da se
porode kod kue. I ba zbog toga sam bio presrean kada su mi
obe moje erke rekle da se ele poroditi kod kue. Ja sada imam
troje prelepe i zdrave unuadi od po dve, tri i pet godina, a obe
moje erke oekuju jo po jedno dete, koje e takoe biti roene
u kui.
No, ako ipak odluite da se ne porodite kod kue, ve odluite
da idete u bolnicu, onda se pazite. Dobro iskoristite informacije
iz ovog poglavlja, kao i iz drugih knjiga koje moete proitati, pa
ete biti u boljoj situaciji da izbegnete sve ovde opisane opasnosti koje u bolnici oekuju vas i vae budue dete.
4) Opasnosti koje vrebaju na novoroenad u bolnicama
Mada je usled konkurentnih pritisaka dolo do poboljanja u
odreenim uslovima rada u bolnicama, ipak je velika ansa da
e vaa beba nakon roenja odmah biti odvedena u posebnu
prostoriju za negu beba. Tamo e joj biti davane razne terapije,
od kojih su neke zakonski obavezujue u veini drava, a nakon
toga bie ostavljena da lei u krevetu, verovatno vritei itava
etiri sata. Tek nakon toga, i samo na svaka etiri sata, vama e
biti dozvoljeno da je dojite, ili pak da joj date flaicu sa mlekom,
ako ste izabrali tu opciju.
Va lekar nee nimalo oklevati da vau tek roenu bebu dovede u kontakt sa prvim hemikalijama u njenom ivotu, ija pri52

mena dominira savremenom medicinom u Americi. U bebine oi

odmah e ubaciti nekoliko kapi srebro-nitrata, koji se daje pod
iracionalnom pretpostavkom da kod svih majki postoji mogunost da su obolele od gonoreje, koja se moe preneti na bebu
tokom poroaja. Zapravo, lekari su ti koji su politiarima rekli da
takvu vrstu tretmana treba postaviti kao zakonski obavezujuu
u svim dravama.
Lekari ne ele da testiraju majke na gonoreju, ve primenjuju
tetni srebro-nitrat na oi njihovih beba, tvrdei da testovi na
gonoreju nisu stoprocentno precizni. To nije istina, to je najvea
glupost za koju sam uo, jer ni srebro-nitrat nije stoprocentno
efikasan, niti moemo tano odrediti ta je preciznije i bolje: test
na gonoreju ili srebro-nitrat. ak i da beba oboli od gonorejne
oftalmije, iz bilo kog razloga, taj problem se reava upotrebom
antibiotika.
Primena srebro-nitrata je imala smisla pre nego to je upotreba antibiotika postala dostupna, ali njegova dananja primena,
kada vie nije potreban, predstavlja opasnost po zdravlje vae
bebe. Srebro-nitrat izaziva hemijski konjuktivitis kod 30-50%
beba. Njihove okice se tada napune sa gustim gnojem, tako da
ne mogu nita da vide tokom prve sedmice svog ivota. Niko ne
zna kakve su dugotrajnije fizioloke posledice tog privremenog
slepila. Primena srebro-nitrata moe dovesti i do blokade suznih
kanala, koja iziskuje sloenu hirurku intervenciju radi popravljanja tete nanete jednom beskorisnom medicinskom metodom. I konano, pojedini lekari, u koje spadam i ja, veruju da je
visoka stopa pojave miopije i astigmatizma u Americi povezana
sa ubacivanjem tog hemijskog agensa u veoma osetljive membrane bebinih oiju.
U pojedinim dravama lekari umesto srebro-nitrata koriste
antibiotike, mada ne postoje dokazi ni da profilatika upotreba
antibiotika spreava pojavu gonoreje. U svakom sluaju, oni momentalno popravljaju tetu nanetu srebro-nitratom, ali opet,
time se zapoinje sa primenom antibiotika koje e va lekar od
53

tada preesto koristiti u kasnijem periodu ivota vaeg deteta,

to moe nakoditi njegovom zdravlju.
Drugi primer preterane upotrebe antiotika u veini bolnica
nadovezuje se na ovaj prvi primer. Naime, u cilju spreavanja pojave infekcije kod beba u prostoriji namenjenoj njima, mnogi
savremeni lekari preesto daju injekcije penicilina. Problem je u
tome to takva vrsta primene antibiotika poveava rizik od otpornosti na antibiotike u kasnijem periodu ivota, pa bi njihova
upotreba trebalo da bude ograniena samo na sluajeve odreenih bolesti za ije su leenje oni zaista potrebni. Takoe, kod
pojedine dece postoji rizik od dobijanja alergijske ok reakcije
od raznih vrsta antibiotika.
Zatim, kada vau bebu odvedu u prostoriju namenjenu njoj,
velika je verovatnoa da e pri njenom kupanju medicinska sestra koristiti heksahlorofenski sapun, za koji se unazad ve nekoliko godina zna da se upija kroz kou i da moe izazvati oteenja
nervnog sistema kod dece. No, bez obzira na to, taj sapun se i
dalje koristi u bolnicama, kakav god da je rizik po zdravlje bebe,
kako bi pokuali da izbegnu nastanak bakterijske epidemije u njihovim prostorijama za bebe koje predstavljaju pravi rasad potencijalnih bolesti.
Ono to je najgore u svemu tome jeste da pranje sa heksahlorofenskim sapunom i drugim antiseptikim sredstvima nema nikakvih prednosti u odnosu na pranje obinom vodom sa esme.
Pet istraivanja sprovedenih nad 150 novoroenadi, u kojim je
njih 25 kupano sa etiri razliita antiseptika sredstva, a njih 50
sa obinom vodom, nakon ispitivanja bakteriolokih uzoraka od
svake grupe posle kupanja beba, kao i treeg i petog dana posle
kupanja, pokazalo je da nije bilo razlike u efikasnosti izmeu kupanja obinom vodom i kupanja sa antiseptikim sredstvima.
Zato nemojte dopustiti da lekari izloe vau bebu potencijalno
opasnim hemikalijama u cilju smanjivanja rizika od infekcije,
kada isti efekat ima i najobinija voda!
54

Jo jedna meu lekarima omiljena procedura koja se primenjuje nad bebama jeste PKU test (test na fenilketonuriju). Zakonski
odobren u veini drava, ovaj test slui da bi se odredilo da li
beba pati od jedne retke vrste mentalne retardacije koju izaziva
nedostatak jednog enzima, ali retardacije koja se javlja u jednom
od 100.000 sluajeva, i ree.
Sam PKU test krvi nije opasan, osim ako se ne ubaci igla pod
kou, koja e napraviti prolaz za bakterije, a koje su veoma prisutne u prostoriji za bebe svake bolnice. Najvei je problem u
tome to su rezultati tog testa vrlo neprecizni, i esto daju pozitivne rezultate iako bolest nije prisutna. Tako da ako vam lekari
kau da vaa beba pati od PKU-a, njoj e biti davana hrana koja
se sastoji od zamena za proteine veoma jakog i neprijatnog
ukusa, koje mogu izazvati gojaznost. Ne slau se svi lekari koliko
dugo bi bolesna beba trebalo da bude na takvoj ishrani, ali se
miljenja kreu od tri godine, pa sve do kraja ivota. Veina
lekara koji dijagnostikuju PKU kod neke bebe nee dozvoliti
njenoj majci da ga doji.
Po mom miljenju, nije normalno da se bebama daje hrana
nepodnoljivog ukusa zbog rezultata dobijenih na osnovu nekog
nepreciznog testa, a naroito zbog toga to je ispravnost i te
same ishrane pod velikim znakom pitanja. Pre sedam godina, u
leilitima u Americi, Australiji, Engleskoj i Nemakoj otkriveno
je da su pojedina deca sa PKU-om doivela progresivne neuroloke poremeaje iako je bolest dijagnostikovana na vreme i
iako je odgovarajua ishrana data na vreme. Sva ta deca, za koju
je reeno da pate od raznih oblika PKU-a, koji se razlikuju od
obinog PKU-a, na kraju su preminula.
Osim ako neko od lanova vae porodice nije imao ili ima PKU,
moj savet vam je da izbeganete taj test za bebu i da je dojite, to
je ionako najbolja terapija i hrana koju jedna beba moe da dobije, ak i da pati od te bolesti. Ako ne moete izbei taj test, i
ako rezultat bude pozitivan, insistirajte na tome da se posle
nekoliko sedmica ponovi test, da biste bili sigurni da je ovaj prvi
55

bio taan. Ako i dalje bude bio pozitivan, onda neka vam lekar
kae da li je re o obinom ili onom drugom obliku PKU-a, i pobrinite se da vaa beba dobije za to odgovarajuu ishranu. I
konano, insistirajte na tome da pored te specijalne ishrane vi i
dalje dojite svoju bebu, jer ete tako obezbediti najbolju moguu
zatitu zdravlja vae bebe.
Ali, ako rezultat drugog testa bude bio negativan, nemojte
posle godinama razmiljati da li je onaj prvi test bio taan. Jedna
od veih posledica svih postojeih nepotrebnih lekarskih pregleda jeste emocionalna trauma koju roditelji doive kada uju
za lano pozitivan rezultat na tom testu. Mnoge majke su imale
obiaj da me godinama posle toga pitaju Da li mislite da je to
(beba kasno progovorila, kasno nauila da sama ide u WC, i tome
slino) moda zbog PKU-a? Isto se deava kada pedijatar kae
roditelju da njegovo dete ima jedan slabiji um na srcu. To
svima zvui opasno, meutim, ako nema drugih simptoma, onda
tu nema niega opasnog po zdravlje, niti je neka bolest prisutna.
Spisak slabo poznatih i retkih bolesti zbog kojih se obavljaju
razni pregledi i testovi nad bebama polako se proiruje, mada se
razlozi za to razlikuju od drave do drave. Lekari su ti koji najvie
insistiraju na tome da isti postanu zakonski obavezni, i po mom
miljenju, oni su ti koji od toga imaju najvie koristi. Nenormalno
je pak da se deca i njihovi roditelji izlau fizikim i emocionalnim
traumama zbog pregleda i testova na bolesti koje se viaju jednom u sto godina.
Na sve te opasnosti koje vrebaju vae dete u bolnikoj prostoriji za bebe dodajte i potencijalnu upotrebu bilirubinskih svetala kojim se tretira utica kod beba. Meutim, utica je veoma
esto stanje kod beba, i anse su ak 30-50% da e i vaa beba
imati blagu uticu. Da li e do toga stvarno doi u najveoj meri
zavisi od toga koliko e va ginekolog izvriti medicinskih intervencija tokom samog poroaja.
Izgleda da svaka nova generacija lekara stvori niz novih medicinskih intervencija i metoda, koje stvaraju nove probleme reive
56

jedino uz pomo jo novijih intervencija. Veina onoga kroz ta

proe majka koja se poraa u bolnici - primena analgetika, anestezija, ubrzanje poroaja i sve mogue vrste lekova - poveava
ansu da e njeno dete dobiti uticu, jer je to jedno od njihovih
neeljenih dejstava.
Mnogi lekari rutinski daju vitamin K novoroenim bebama,
jer su na fakultetu uili da se bebe raaju sa manjkom tog vitamina, to utie na brzinu zgruavanja krvi kod beba. To uopte
nije istina, osim u sluajevima majki koje su jako neuhranjene.
Bez obzira o kome se radi, veina lekara daje taj vitamin K, to
moe da izazove uticu, koju e potom pedijatar da tretira bilirubinskim svetlima (fototerapijom). A ta svetla izlau vau bebu
povelikom broju drugih rizika po zdravlje, za koje moda bude
bila potrebna nova terapija, i to moe ostaviti doivotne posledice.
Bilirubin je uni pigment kojeg ima u krvotoku, ali za koji e
va lekar verovatno pomisliti da predstavlja potencijalni izvor
oteenja mozga, jer se taj pigment prenosi putem krvotoka do
centralnog nervnog sistema; a zapravo, bilirubin je samo normalna posledica razlaganja crvenih krvnih zrnaca, zbog ega
bebe dobiju pomalo utu boju koe. Takvo stanje nije opasno,
osim u retkim sluajevima kada se ono pojavi veoma brzo tokom
prvog dana ivota. Uzrok tome obino je Rh oboljenje, koje se
tretira bilirubinskim svetlima ili zamenskim transfuzijama. Transfuzijom se jednostavno zamenjuje krv bebe sa krvlju koja nije
kontaminirana bilirubinom, dok bilirubinska svetla ubrzavaju njegovo izluivanje. Plavo svetlo, koje moe vetakim putem da se
sprovede u prostorijama za bebe, ili prirodno svetlo ultraljubiastih sunevih zraka, deluje tako to ubrzava oksidaciju bilirubina,
pa se on lake izluuje iz jetre.
Ako se dakle utica ne pojavi prvog dana ivota bebe, bolje je
da se ne tretira nikakvim lekovima i terapijama, jer e od toga
biti vie tete nego koristi. Bilirubin je supstanca koja se normalno lui u samom telu, a proces njenog izluivanja moe se
57

ubrzati jednostavnim izlaganjem bebe sunevoj svetlosti, s tim

da za potpun nestanak utice moda bude potrebna jedna ili dve
sedmice.
Uprkos normalnoj i bezopasnoj prirodi veine sluajeva utice
kod beba, lekari obino insistiraju da se to stanje tretira bilirubinskim svetlima, ne doputajui prirodnoj svetlosti sunca da
obavi svoj posao. Znajte da je fototerapija opasna po zdravlje
vae bebe kada se ista koristi za tretiranje bezopasnih stanja! U
samoj medicinskoj literaturi se navodi da je fototerapija verovatno odgovorna za poveanu stopu smrtnosti, naroito kod
veoma malih beba. Vei rizik od smrti nastaje zbog problema sa
pluima (respiratorni distres sindrom) i hemoragije, kao i zbog
poveza koji se stavlja na oi beba u cilju zatite od tih svetala.
Mada e vas lekar verovatno uveravati da je terapija sa bilirubinskim svetlima potpuno bezopasna, niko ne zna koji su njeni
dugotrajni neeljeni efekti, dok su oni momentalni ve poznati,
kao to su: uznemirenost i usporenost, dijareja, nedostatak laktaze, nedostatak riboflavina, poremeaj u odnosu bilirubina i albumina, slaba vizuelna orijentacija sa potencijalnim slabijim
odzivom na reakcije roditelja, i promene na DNK.
Ako, usled nepotrebno uraenog carskog reza, nedovoljne
telesne teine tokom trudnoe, ili iz nekih drugih razloga, rodite
bebu sa premalom telesnom teinom, onda ete morati da se
izborite sa terapijama koje e biti davane vaoj bebi u prostoriji
za intenzivnu negu beba. Lekari u bolnicama su posebno ponosni
na taj deo njihove ustanove i na sve te njihove tehnoloke magine sprave i tretmane koje primenjuju nad bebama, neto to
mene totalno zbunjuje, jer ne postoje dokazi da bebe izolovane
u toj prostoriji imaju ikakve koristi od toga.
S druge strane, lekari time vau bebu izlau dodatnim rizicima. Ako je dakle stave na intenzivnu negu, to znai da e vam je
uzeti odmah nakon to se rodi, i bie stavljena u radijantni greja.
Tu je prisutan odreeni rizik, jer nekada doe do pojave opekotina na bebama koje se tu nau, dok najvei i najzabrinjavajui
58

problem nastaje kada se vaem detetu u tim inkubatorima da

kiseonik.
Ako lekar ne iskontrolie dotok kiseonika prerano roenim
bebama, to moe dovesti do nastanka jedne bolesti zvane retrolentalna fibroplazija (retinopatija kod beba) - glavnog uzroka
slepila kod dece. Da bi se to izbeglo, neophodno je da se neprestano pazi na nivo kiseonika u krvi vae bebe, to znai da krv
mora da se izvlai; meutim, takav postupak moe dovesti do
pojave tzv. jatrogene anemije. A ako se ona javi, onda je bebi
potrebno da se daje transfuzija krvi, ime se poveava rizik od
dobijanja hepatitisa ili side, tako da jedna medicinska intervencija vodi ka primeni druge, i tako sve u krug.
Dakle, ako vaa beba bude stavljena na intenzivnu negu, gde
e joj biti davan kiseonik, onda dajte do znanja lekaru da ste
svesni svih ovde navedenih rizika, i da vas oni u velikoj meri zabrinjavaju, jer time moda budete predupredili nebrigu kod
jednog dela medicinskog osoblja.
5) Hirurke intervencije koje nisu neophodne
Mada je manja verovatnoa da e biti obavljene odmah po
roenju deteta, ipak treba da se uvate dve hirurke intervencije
koje se mogu sprovesti nad vaom bebom. Prva se tie pupane
kile - jednog malog defekta stomanog miia koji puta da unutranji deo stomaka izviri iz svog leita. To je prilino esta pojava, koja obino moe da nestane sama od sebe do prvog
roendana deteta. U sluaju da ne zaraste, hirurka intervencija
ne treba da se sprovede dok dete ne napuni 3-5 godina, poto
ak i do tada jo uvek postoji mogunost da e nestati samo od
sebe.
Druga intervencija se tie potencijalnog problema kod dece
koja se rode sa nesputenim testisima, zbog ega e lekar verovatno preporuiti operaciju, kako bi ih spustio na njihovo
mesto. Potreba za time je pod znakom pitanja, u najboljem
sluaju. Pojedini lekari tvrde da je to neophodno da se odmah
uradi, jer postoji rizik od nastanka raka zbog nesputenog testisa.
59

To vam moda deluje kao ubedljiv razlog, ali on to uistinu nije,

jer je stopa smrtnosti od ove operacije vea od stope smrtnosti
raka testisa. Zato bi bilo najbolje da se ne dira taj nesputen
testis deteta. Druga je stvar ako su oba testisa nesputena; tada
je operacija neophodna, jer kada oba testisa nisu na svom mestu, onda preti velika opasnost od steriliteta.
U ovom poglavlju pokuao sam da vas upozorim na sve rizike
s kojima ete se vi i vae dete suoiti ako odluite da se porodite
u bolnici, ali samo na one rizike koji vae za period odmah po
roenju deteta. Osim njih, postoje i rizici od psihikih problema
i problema sa ishranom, koji nastaju kao posledica odvajanja deteta od majke i meanja lekara u prirodni proces dojenja deteta.
O tome u govoriti u poglavljima koja slede.

60

5. poglavlje

Vanost pravilne ishrane

za zdravlje i rast
Va najznaajniji doprinos za detetovo zdravlje jeste panja
koju pridajete ishrani tokom trudnoe i ishrani deteta nakon roenja. Budui da pedijatri imaju malo znanja, a jo manje interesa za ishranu, moraete postati sam svoj majstor kad je u
pitanju ishrana vaeg deteta.
Vaa prva i najvanija nutricionistika odluka - da li dojiti ili
ne - uticae na zdravlje i razvitak vaeg deteta u detinjstvu i
tokom celog ivota. Naalost, mnogi ginekolozi i pedijatri ne
naglaavaju dovoljno znaenje dojenja i nedovoljno vas obavetavaju, ako se u to uopte i upuste, o nedostacima hranjenja vetakom hranom. Prema tome, neophodno je da se sami informiete.
Dojenje je temelj zdravog telesnog i emocionalnog rasta, a
vama i vaem detetu prua i neke druge blagodati. Evo nekih
znaajnosti dojenja:
1. Majino mleko, isprobavano hiljadama godina, je najbolja
hrana za bebe jer je prirodna i savrena. Ono vaem detetu
obezbeuje sve hranljive stvari potrebne za zdrav rast tokom najmanje prvih 6 meseci ivota. Svi odgovorni nutricionistiki i pedijatrijski strunjaci priznaju njegovu superiornost i nad vetakom
deijom hranom i kravljim mlekom.
Kravljem mleku nedostaje gvoe i ne bi ga trebalo davati deci
najmanje 6 meseci. ak i tada treba ga uvoditi paljivo, jer su
61

mnoge bebe, oko 15%, alergine na kravlje mleko. Ono je i potencijalni uzrok mnogih bolesti.
Hranjenje vetakom hranom na flaicu, s nutricionistikog
gledita, jedva zadovoljava, iako proizvoai svoje proizvode
obogauju vitaminima i mineralima i tvrde da su jednako hranljivi kao i majino mleko. Ako bebu dojite, nema opasnosti da e
vaem mleku nedostajati neki vani sastojci, ali to se ne bi moglo
rei i u sluaju hranjenja vetakom hranom. Ne samo da proizvoai mogu pogreiti, nego su i pogreili u sastavu hrane, to
je imalo kobne posledice za decu koja su bila hranjena njihovim
proizvodima. Klasini primeri su nedostatak vitamina B6 u SMA
vetakoj hrani, to je dovelo do nedostatka piroksina i grenja
kod dece koja su ga uzimala, kao i neodgovarajui sadraj soli u
proizvodu Neo-Mull-Soy, to je izazvalo sporo napredovanje beba.
Hranjenje vetakom hranom na flaicu izaziva sklonost ka
debljanju i kasnije u ivotu, jer ti proizvodi osiguravaju neodgovarajuu vrstu hranljivih sastojaka. Ljudsko mleko sadri 1,3%
belanevina, a kravlje mleko i deija vetaka hrana 3,3% belanevina ili vie. Upravo je stoga jedno istraivanje na 250 beba
starih 6 sedmica pokazalo da je 60% beba hranjenih na flaicu
preteko, naspram samo 19% dojene dece. Viak belanevina
nepotreban je teret za bubrege, a neka deca dobijaju bre na
teini jer zadravaju vie tenosti.
Napokon, bebe koje sisaju mogu da jedu koliko ele i ne treba
paziti koliko su pojele dok bebe koje se hrane na flaicu obino
imaju fiksnu emu sa ogranienom koliinom mleka pri svakom
hranjenju. Majke esto imaju potrebu podsticati dete da pojede
sve to mu je spremljeno, tako da ono ponekad popije i 2-2,5 dl
tokom jednog hranjenja, a ve mu je 1,5 dl bilo dovoljno. Kasnije
u vie govoriti o odnosu izmeu prejedanja i debljanja.
2. Dojeno dete od majke dobija prirodni imunitet na mnoge
alergije i infekcije, to je deci koja se hrane na flaicu uskraeno.
Majino mleko sadri jedinstvene stvari koje onemoguuju rast
62

bakterija i virusa, to vaoj bebi daje kritinu zatitu od bolesti u

prvih nekoliko meseci ivota kada je najosetljivija.
3. Veza izmeu majke i deteta smatra se neophodnom za bebin emocionalni razvitak, a i vama donosi emocionalnu nagradu.
Dojenje je idealan nain da se uspostavi veza gotovo od samog
roenja (osim ako niste tokom poroaja primili velike koliine
lekova, to je delovalo i na vau bebu) jer e se kod nje ve 2030 minuta nakon poroaja pojaviti jaka elja za sisanjem. Od tog
trenutka treba je dojiti kad god vam beba, na svoj nain, pokae
da to eli. U poetku to moe biti i 20 puta na dan.
Emocionalna i psiholoka vanost dojenja nikada se ne moe
dovoljno naglasiti. Ako ne budete dojili, vi i vaa beba biete liene jednog od najdragocenijih ljudskih iskustava. Dr. Grantly
Dick-Read, koga mnogi smatraju ocem dananjeg trenda povratka prirodnom poroaju, lepo je to opisao: Novoroene ima
samo tri zahteva. To su toplina u majinom naruju, hrana iz njenih dojki i sigurnost iz spoznaje da je majka prisutna. Dojenje zadovoljava sva tri.
Novoroene bi trebalo hraniti kad god je gladno, a ne prema
nekom proizvoljnom rasporedu. To je jo jedan nedostatak postnatalnih postupaka u veini bolnica koje sam ve spomenuo.
Majke i bebe esto se moraju prilagoditi bolnikom rasporedu
hranjenja, svaka etiri sata, jer je tako osoblju jednostavnije. To
nije dobro ni za vau bebu ni za vas. Njena glad javlja se zbog
potrebe za hranom, a ne zato jer sat pokazuje da je vreme jelu.
Bebu treba hraniti kad ona to eli, bilo to na svaki sat ili svaka
etiri sata.
Ako je vaa beba roena u bolnici, nastojte dobiti dozvolu da
ostane s vama u sobi tako da je moete hraniti kad god poeli i
pruiti joj panju kako bi se meu vama stvorila to prisnija veza.
Ako vam to ne dopuste, zahtevajte da vam je donose kad god je
gladna, a ne svaka etiri sata. Zahtevajte od lekara da joj se ne
daje nikakva dodatna hrana u deijoj sobi. Neke medicinske sestre ne mogu odoleti da bebama koje plau ne daju flaicu ve-

takog mleka, iako ih majke doje. To im moe pokvariti apetit, a

vi ne elite da dete uzima vetaku hranu, i zato je vano insistirati da vam, umesto toga, sestra donese dete.
4. Pri donoenju odluke dojiti ili ne treba uzeti u obzir i nekoliko faktora koji su za vas vrlo znaajni. Ako ponete dojiti nekoliko minuta nakon poroaja, krvarenje e biti slabije jer e bebino sisanje izazvati grenje materice, ime e se ubrzati njeno
vraanje u prethodno stanje, a time i smanjiti krvarenje.
Majke koje doje lake se vraaju na staru teinu nego one koje
preskoe ovu fazu reproduktivnog ciklusa i pribegnu hranjenju
na flaicu. Telesna masnoa obino ini oko 4,5 kg teine dobijene tokom trudnoe, a slui za proizvodnju mleka za bebu nakon
roenja. Ako dojite, taj viak masnoa bie potroen. U suprotnom, bie potrebne drastine mere da se vratite na eljenu teinu.
5. Ako se beba hrani iskljuivo dojenjem, to vam slui i kao
kontracepcija, u veini sluajeva, barem 6 meseci, a ponekad i
2,5 godine. Sam in dojenja stavlja reproduktivni ciklus u stanje
mirovanja i nije iskljuivo da ete dobiti menstruaciju 7 ili vie
meseci nakon poroaja, kao ni da ete zatrudneti dok opet ne
dobijete menstruaciju. Sheila Kippley, autorka izvanredne knjige
o dojenju, istraivala je podatke o Amerikankama ije su bebe
iskljuivo dojene i otkrila je da su, u proseku, 14,6 meseci nakon
poroaja bile bez menstruacije.
Iako ovaj nain kontracepcije nije mnogo pouzdan, verovatno
je bar toliko delotvoran koliko i ostali, i ne izaziva nikakve propratne posledice. Ali, zapamtite da povremeno dojenje u ovom
sluaju nee upaliti. Ako svoju bebu samo ponekad dojite, a izmeu toga joj dajete vetaku hranu, vaa zatita verovatno nee
biti tako pouzdana.
Mlade majke me esto pitaju u kojim razmacima bi trebalo
dojiti, koliko dugo i koliko bi dete trebalo pojesti. Moj je odgovor
da bez obzira na to dojite li bebu ili je hranite na flaicu, beba je
64

ta koja se pita. Hranite je kad deluje nervozno, neka jede dok

sama ne prestane i ne brinite se da li jede previe ili premalo.
Ako dojite, beba e pojesti 80-90% mleka za 4 minuta hranjenja na svakoj dojci. Ali preporuljivo je hraniti je due zbog emocionalnih razloga, a i da se podstakne dotok mleka. Sam in dojenja, ak i ako je mleko ve skroz isisano, podstie laktaciju i
poveava proizvodnju mleka. Ako neopravdano ograniite razdoblje sisanja i ne hranite bebu dovoljno esto, proizvodnja mleka se moe smanjiti do te mere da vie neete proizvoditi onoliko
mleka koliko je bebi potrebno.
Emocionalni razlozi za produeno hranjenje su veoma vani.
Moji prijatelji iz La Leche League (meunarodna organizacija koja
promovie znaenje dojenja i pomae majkama koje ele dojiti
svoje bebe, prim. prev.), kojima sam godinama bio medicinski
savetnik, rekli su mi da bi vie majki dojilo da su svesne predivnog odnosa koji se stvori izmeu majke i deteta. Kau da su neke
majke zaplaene i loim priama kako je dojenje teka, neugodna
i neizvodljiva rutina. Nema sumnje da mnoge majke mue takve
brige, ali iz iskustva znam da se one brzo izgube kada se jednom
uvere u zadovoljstvo koje prua dojenje. Ako ne moete odluiti
da li da dojite bebu ili ne, savetujem vam da proitate knjigu
enska umetnost dojenja (The Womanly Art of Breastfeeding)
koju je izdala La Leche League International i knjigu slinog
sadraja (Breast-feeding and Natural Child Spacing: The Ecology
of Natural Mothering, Sheile Kippley, Harper and Row).
Dojenim bebama nije potrebno davati dodatnu vodu ni vitamine. Ni bebama koje se hrane vetakom hranom ne trebaju
dodatni vitamini, jer se oni ve nalaze u tim proizvodima. Zdravo
dete nema nikakve koristi od vika vitamina, ak mu mogu i
tetiti.

Ne uvodite prerano tvrdu hranu

Tokom prve godine ivota dojenim bebama nije potrebno davati tvrdu hranu, a pogotovo bar ne prvih 6 meseci ivota. Bebe
65

koje se hrane na flaicu ne bi trebale jesti tvrdu hranu bar 4 meseca. Dok ne prou 4 meseca veina tvrde hrane koju beba pojede proe kroz organizam nesvarena. Creva joj jo nisu dovoljno
razvijena da vare tvrdu hranu, naroito belanevine. Na primer,
enzim koji je potreban za varenje pirina do 4. meseca ivota nije
prisutan u dovoljnim koliinama. Tvrdu hranu treba izbegavati u
prvim mesecima ivota i zbog toga to bebina odbrana od alergija jo nije dovoljno razvijena, a i ei su sluajevi guenja jer
beba jo nije savladala vetinu gutanja.
Tvrdu hranu treba polako uvoditi u bebinu ishranu: prvo se
daju itarice i voe, zatim povre. Koliko god moete, izbegavajte
fabriki pripremljenu hranu za bebe, ne samo zato to deluje
ekspanzivnije, nego i zato to je mnogo manje hranljiva nakon
svih postupaka koje je prola u fabrici.
Vaa beba e najbolje napredovati ako hranu pripremate sami. Pripremajte joj svee voe, povre i nabubrele i samlevene
itarice, jer konzervisana i smrznuta hrana sadri razliite koliine
soli, kao i razne druge dodatke poput nitrita i natrijum-glutamata. Hranu dobro perite. Zatim je pretvorite u pire, zdrobite je ili
sameljite u mikseru ili viljukom, pa hranite bebu kaiicom.
Mnoge majke primeuju da bebe dobro reaguju na zgnjeene
banane ili kuvane bundeve kao na prvu hranu. ini se da vole taj
ukus, a takav obrok se lako i priprema. itarice moete uvesti
tako da bebi date komadie hleba od celog zrna. Moete joj dati
i kuvane itarice, jer e komadii hleba verovatno biti svuda oko
nje dok ne savlada pokrete. Ako je hranite kuvanom itaricom,
uverite se da je prirodno uzgajena i iz celog zrna, a ne neka
fabriki preraena varijanta iz koje su izvaene sve hranljive
stvari, a dodate potencijalno tetne hemikalije.
Budui da esto izazivaju alergijske reakcije, jaja treba izbegavati. I kravlje mleko je dobro izbegavati. Paljivo pratite bebu
kako biste se uverili da nema nikakvih fizikih alergijskih reakcija
ili promena u ponaanju, kao to su esto plakanje ili nemir.
66

Prikrivena korist od pripremanja hrane kod kue moe imati

uticaj na ishranu ostalih lanova porodice. Oni e vam pomagati,
nastojei da beba jede to prirodnije, hranljivije i uravnoteenije
obroke. Ali ako ne elite da se hrane na drugom mestu, nemojte
oekivati da e ostali lanovi u porodici uivati ako im ponudite
pasiranu veeru.
Nemojte dopustiti da vas pedijatar ili bilo ko drugi uverava
da, iz sigurnosnih razloga, dajete bebi vetaku hranu. Proizvoai deije hrane rado e plaiti majke koje decu hrane domaom hranom, a ne njihovim konzervisanim proizvodima. Jedan
takav letak - Draga majko (Dear Mother) koji su reklamirali
proizvoai Beech Nut kompanije izazvao je ak i prosveenje,
inae tromog, Odbora za ishranu Amerike pedijatrijske akademije. Odbor je procenio kako je upotrebljena taktika zaplaivanja i izrazila zabrinutost da je odreeni materijal iz naunih
publikacija upotrebljen izvan konteksta:
Ne slaemo se s tim da je pripremljena hrana kod kue
opasna, kao to se naglaava u letku, izjavio je Odbor. Oigledno je da treba paziti prilikom pripreme i uvanja deije hrane,
ali verovatnoa da je svee pripremljena domaa hrana otrovna,
vrlo je mala.

Deiji apetiti su razliiti

Roditelji ponekad previe strepe nad tim koliko njihova deca

jedu. Ako pedijatar kae da beba treba prilikom svakog hranjenja
da popije 2 dl sadraja flaice, majka e se boriti dok dete ne
popije i poslednji gutljaj. Kako dete odrasta, borba e se preneti
za stolom, kako bi se dete pridruilo klubu istaa tanjira. To je
pogreno, a brige su nepotrebne, jer se ni jedno dete, osim ako
ne pati od anoreksije, nee izgladnjivati ako mu je hrana pri ruci.
Deiji apetit se razlikuje od dana do dana, od godine do godine. On zavisi o stepenu aktivnosti, o tome da li dete voli hranu
koju ste mu posluili, kao i o potrebama organizma u razvitku.
67

Bez obzira na to da li je re o bebi ili pubertetliji, dete e pojesti

onoliko koliko mu treba.
Deca su esto unapred osuena na debljinu u kasnijem dobu
jer su kao mala bila previe hranjena. Istraivanja dece razliitog
uzrasta do 18 meseci pokazuju da vise od 70% dobija previe
kalorija, neka ak i 250% vie od dnevne preporuene koliine
za zadovoljavanje normalnih prehrambenih i energetskih potreba. Procenjuje se i da je oko 30% kolske dece preteko.
To moe doneti neprilike u kasnijem ivotnom dobu jer je gojaznost kod odraslih posledica preterane proizvodnje masnih
elija u ranom detinjstvu. Broj masnih elija poveava se od
roenja do druge godine i onda opet u pubertetu. Previe uhranjeno dete moe imati i 75 milijardi masnih elija kad odraste,
za razliku od 27 milijardi kod dece koja su hranjena odgovarajuom hranom. Ta razlika je znaajna jer gojaznost kod odraslih nije posledica porasta broja masnih elija nego njihovo poveanje.
Ako je u detinjstvu proizvedeno previe masnih elija, one ostaju
u telu celog ivota ekajui da se poveaju kad odrasla osoba pojede visoko kalorini obrok ili okoladni desert.
Osnovno pravilo koje bi vas trebalo voditi u nastojanju da svojoj deci i ostalim lanovima porodice osigurate zdravu ishranu
jeste: to je neka namirnica vise tehnoloki obraena, to je manje hranljiva. Gotovo sve namirnice su najhranljivije sirove, u
prirodnom stanju. Ako ih morate kuvati, kuvanje bi trebalo biti
to krae. To je jedan od razloga zato je kineski nain pripremanja hrane tako privlaan. Svee voe i povre hranljivije je od
kuvanog i konzervisanog.
Na suprotnom kraju spektra nalazi se praktina hrana koja
je postala tako popularna u SAD-u, zatim hleb od rafinisanog
brana i kaice pune rafinisanog eera. Prazne kalorije koje iz
njih dobijamo, kao i hemijski dodaci koji slue za bojenje, ukus i
stabilizaciju arome, kao i razni konzervansi, poslednje je to je
vaem detetu potrebno. Imajte to na umu dok planirate obroke
68

za svoju porodicu. Posluite im sveu, prirodnu hranu i izbegavajte komercijalne proizvode poput gotova jela ispred televizora.
Ako se budete drali prirodne hrane i kuvali je to krae, vrlo
lako ete odravati zdravlje svoje porodice. Nemojte se optereivati nedokazanim medicinskim teorijama o tome kako su
prirodni proizvodi opasni za decu. Osigurajte im bogatu, uravnoteenu biljnu ishranu, i vaa porodica e dobiti sve potrebne
hranljive stvari. Ne treba zanemariti injenicu da sve prehrambene potrebe deteta, ukljuujui belanevine i kalcijum, mogu
biti zadovoljene i bez mleka i mlenih proizvoda.
Zapamtite da je doruak najvaniji obrok u danu. Ako ga vae
dete preskae, bie osetljivije na zaraze, i umornije, to se moe
odraziti na njegovo celokupno zdravlje, a uticae i na uenje.
Pazite da za doruak jede cele namirnice, a ne bezvredni dobro
zaeereni prehrambeni otpad. Nemojte mu dopustiti da se navikne da stavlja eer u kaicu od itarica i ne kupujte ve zaeerene proizvode koje proizvoai tako revno reklamiraju na
televiziji.
Setite se da iza amerikog obiaja (da se za doruak jedu
pahuljice, palainke, unka i jaja) stoji tradicija, a ne ishrana.
Prehrambene potrebe vaeg deteta bie i vie nego zadovoljene
ako mu date ostatke njegove jueranje veere. esto sam razmiljao kako je to ironino kad se mnogi Amerikanci uasavaju
nad injenicom da meksika deca dorukuju iniju mahunarki, a
Kinezi iniju pirina. I jedno i drugo jeste zdrava hrana, bogata
belanevinama i vitaminima. U meuvremenu, tipino ameriko
dete jede skupu komercijalnu kaicu koja je smrtno preraena,
dobro zaeerena rafinisanim eerom, iz koje proizilaze samo
prazne kalorije od kojih e dete imati malo koristi.

Deca ne moraju jesti sve

Nemojte se ljutiti ako vae dete trenutno ne voli neku hranu,

naroito povre. Sve dok jede osnovnu hranu u kojoj su zastupljene sve vrste biljnih namirnica, nije neophodno da jede ba
69

svaku vrstu povra koju moete kupiti. Tipian povod svaa za

stolom jeste spana koji veina dece mrzi, a za koji veina
roditelja veruje da je nezamenljiv izvor gvoa i kalcijuma. Zapravo, spana ih sadri u velikim koliinama, oni se nalaze u
takvom obliku da ih je tee svariti, pa spana nije najbolji izvor
energije. Prema tome, ne insistirajte na spanau ako ga vae
dete ne voli. Ako ba ne voli povre, nastojte ga sakriti u orbama i supama, a ponudite mu i da ga jede sirovo.
Nemojte se toliko vezati na konvencionalne obroke da detetu
ne date da jede ako vam se ini da je gladno, a nije vreme jelu.
Njegov telesni sat moda nije regulisan po vaem rasporedu. Ako
mu iznenada ponestane apetita, imajte na umu da se moda radi
o prirodnom smanjenju njegovih potreba za hranom, ali razmislite i o mogunosti da previe jede izmeu obroka. Ako se pokae
da je posredi ovo drugo, pazite da ono to mu je pri ruci bude
zdravo; neko svee voe, groice, lenici, semenke i sirovo
povre.
Zakljuiu ovo poglavlje upozorenjem o potencijalnim nutricionistikim posledicama ako bi vae dete moralo neko vreme da
provede u bolnici. Upravo tamo, na njihovom vlastitom terenu,
najvie dolazi do izraaja nezainteresovanost lekara za ishranu.
Zato je vano da paljivo pratite kako se vae dete hrani prilikom
bolnikog leenja i na kakvoj je dijeti.
Istraivanja pokazuju da i do 50% pacijenata u bolnicama pati
od neuhranjenosti ve nakon nekoliko dana. To nije zato to je
bolnika hrana neophodno loa; u veini sluajeva je, zapravo,
prilino dobra, nego je to zbog toga to su lekari naoruani medicinskom tehnologijom, laboratorijskim testovima i rentgenskim
zraenjima, koja zahtevaju da pacijenti gladuju ili da budu na
strogim dijetama. Neki doslovce propadnu zbog gladovanja dok
ih lekari podvrgavaju itavim serijama pregleda kako bi odredili
ta sa njima nije u redu. Kad doktor obavi sve testove, neuhranjenost postaje jedan od osnovnih problema toga pacijenta.
70

Jedno istraivanje o ishrani dece u njujorkim bolnicama

otkrilo je da je dve treine od 200 dece imalo prehrambenih
problema. Oni koji su sprovodili istraivanje rekli su da ih to nije
zaudilo, ali da su bili pomalo ozlojeeni kad su otkrili ta sve
lekari ne znaju o ishrani dece. Veina lekara opte prakse koja
vodi rauna o deci nije nikada prisustvovala nijednom predavanju o ishrani!
Ne znam zato bi se i trebali uditi. Pre nekoliko godina, predsednik Odbora za ishranu Amerikog medicinskog udruenja
(AMA) primetio je: ... raste sumnja da je veliki broj ljudi u dravnim bolnicama, ne svojom voljom, postao rtvom neuhranjenosti koju su izazvali lekari... Ne radi se o namernom zanemarivanju od strane lekara, nego o nedostatku razumevanja
celokupne nove nauke o ishrani.
Unutar AMA ova kritika nije prola nezapaeno. Problem je
reen na njihovo zadovoljstvo, ne moje ili vae, dizanjem ruku
clanova Odbora za ishranu!
Nema vanije stvari koju biste mogli preduzeti za zdravlje svog
deteta i nema stvari u kojoj biste trebali imati manje poverenja
u lekara nego u brizi da dete jede pravu vrstu hrane u odgovarajuim koliinama, a izbegava onu koja mu teti.

71

6. poglavlje

ta moete oekivati od
svog deteta
Mnoge knjige o bebama nadugo i nairoko govore o vanosti
razvitka u ranom detinjstvu - sedenju, stajanju, puzanju, hodanju
- i itavom nizu tipinih ponaanja koja e se javljati prilikom
odrastanja. Ponosnim roditeljima su te prekretnice vrlo vane,
ali o njima treba tek ponekad razmiljati i nije mi potrebna cela
knjiga da vam o tome dam nekoliko saveta. Uiniu to u jednoj
reenici: osim ako neto, sasvim oigledno, nije u redu s vaim
detetom, ne zabrinjavajte se oko toga kada e sedeti, stajati,
puzati ili hodati.
Ako vam je to prvo dete, biete skloni da uporeujete njegov
razvitak s razvitkom druge dece njegovog uzrasta. Znam da vas
nita to u napisati nee u tome zaustaviti, ali nadam se da u
uspeti da vas uverim kako takva uporeenja donose vie tete
nego koristi. Tokom prvih nekoliko godina ivota razvitak dece
toliko varira da je svako uporeivanje besmisleno. Ali, ako ba
hoete, isprobajte ovu metodu: veina dece sedi uz potporu sa
6-8 meseci, sedi samo bez potpore sa 8-10 meseci, hoda sa 1218 meseci, govori sa 18-24 meseca, vozi tricikl sa 3 godine i precrtava kvadrat sa 4 godine. Sad kad sam to rekao, dopustite mi
da vas posavetujem kako da se oduprete elji da hvalite svoje
dete ako neku od tih prekretnica dosegne u ranijem periodu ili
da padnete u oaj ako njegov razvitak kasni. U nekoj taki razvitka sva normalna deca nau se na istom mestu, a da li je to ranije
ili kasnije - uopte nije vano.

72

Pre ili kasnije vae dete e nauiti sve to od njega oekujete,

ako su vaa oekivanja realna. Svi znamo, mada neki od nas ponekad zaborave, da ne ue sva deca jednakom brzinom, u istom
vremenu jednako lako, niti moemo oekivati da dosegnu jednake rezultate do trenutka kad odrastu. Naalost, iako to znamo,
to nas ne spreava da oekujemo velike stvari od vlastite dece,
a ta oekivanja poinju jo u kolevci. To nas ne spreava ni da njihovo ponaanje uporeujemo sa ponaanjem druge dece, to
je i besmisleno i opasno. Dananje napredno dete sutra moe
napredovati sporo, i obrnuto.
Velika oekivanja od vlastite dece mogu biti korisna samo ako
nas podstiu da im pruamo panju i potporu, potrebnu da bi
izrazili svoje potencijale. Ona mogu biti i kobna za detetov razvitak i njegovu sliku o samom sebi ako naa oekivanja prelaze
deiji potencijal ili ako nam nedostaje strpljenja da dopustimo
da se detetove vetine i interesi prirodno razviju tokom godina
formiranja.
Roditelji koji imaju visoka oekivanja, a koji su i sami moda
bili uspeni, ponekad se teko sete da je posao dece da se igraju
i da ue. Moramo nauiti prihvatiti injenicu da se tokom razvojnih godina ne moe oekivati od dece da se ponaaju kao odrasli.
Puno je verovatnije da e vas veina stvari koje budu radili
izluivati. Nita to bih mogao rei u ovom poglavlju nee pomoi da vas ponaanje vaeg deteta manje zabrinjava i ljuti, ali
moda ete s njim lake iveti ako shvatite ta je normalno i
odakle dete dolazi.

Fiziko ponaanje koje zabrinjava roditelje

Pre svega, rastavimo fiziko ponaanje od emocionalnog.

Zbog kojih se fizikih stvari roditelji najee zabrinjavaju? Sve
bebe kalju, stenju, podriguju, tucaju, kijaju, imaju gasove,
pljuckaju i povraaju, to roditelje esto jako uznemiruje. I vi ste
se moda u poetku zabrinuli i razmiljali: Znai li to da vaoj
bebi neto nedostaje u ishrani? Nema mesta zabrinutosti, jer
73

dok beba dobro jede i ne gubi na teini, sve ove oblike ponaanja
moete smatrati normalnim.
Dok jo govorimo o zvukovima koje deca isputaju, dopustite
mi da vas upozorim na to da se podrigivanjem previe ne optereujete. Nekada davno neka je majka primetila da bi beba ispljunula manje hrane nakon obroka ako bi je lagano tapala po
leima dok nije podrignula viak vazduha iz eluca. Ovaj postupak postao je takav obred da neke majke veruju kako im dete
nee preiveti ako glasno ne podrigne nakon svakog obroka. Zapravo, nigde ne stoji da vae dete ba mora podrignuti. Neke bebe
stvamo progutaju puno vazduha pa lako i zvuno podrignu, dok
neke druge progutaju vrlo malo vazduha i nemaju potrebu za podrigivanjem. Ako otkrijete da podrigivanje nakon jela spreava
izbacivanje hrane, moete bebu ohrabriti da podrigne, ali ne
pravite od toga cirkus. Nema medicinskih razloga zbog kojih bi
beba morala podrignuti.
Dok smo kod ove teme, dopustite mi da kaem nekoliko rei
i o grevima. Taj naziv su lekari i majke dali fenomenu koji se
obino javlja u prva 3 meseca ivota. Dotad mirna i zadovoljna
beba iznenada poinje privlaiti noge prema stomaku i imati napade vritanja. Moda e vas zauditi, s obzirom na duinu razdoblja koliko bebe ve ive na zemlji, da nema ni traga naunom
dokazu koji bi otkrivao uzrok te pojave. Pa ipak, re kolike esto
se upotrebljava meu medicinskim osobljem, a slui za objanjenje zato beba plae, onda kada drugog objanjenja nema.
Neki medicinski udbenici spominju nadudost u crevima koji
su nastali jakom fermentacijom ugljenih hidrata kao jedan od
moguih uzroka. Ali isto tako navode da izbacivanje ugljenih
hidrata iz ishrane ne reava problem, to celu teoriju dovodi u
pitanje. Jednostavna je istina da mnoge majke i veina lekara
govore o grevima kao nekontrolisanom plau izazvanom nadutou u bebinom elucu. Naunici kau da ne znaju ta ih prouzrokuje. Slaem se sa njima. Ni ja ne znam ta ih prouzrokuje!
74

Plakanje je takoe ponaanje koje zabrinjava, a javlja se odmah nakon roenja. Prvi pla koji zaujete ohrabruje, ali nakon
toga plakanje je neto bez ega bi svaki roditelj lako mogao iveti.
Tokom godina lekari su roditeljima dali toliko loih saveta o tome
ta da rade kad im beba plae, pa su mnoga deca zbog toga
patila.
Nedavno sam se dobro zabavio naiavi na knjigu Dr. Luthera
Emmetta Holta, koji se smatra ocem pedijatrije, iz 1894. godine.
Knjiga Briga o deci i njihova ishrana tampana je u vie od 75
izdanja na tri jezika, a kad sam je proitao, shvatio sam odakle
pedijatrima veina loih saveta. Ovde je, u njegovom stilu pitanja
i odgovora, ono to je rekao o plakanju:
Kada je plakanje korisno?
Kod novoroenadi plakanje iri plua i neophodno je da se
ponavlja nekoliko minuta svakoga dana kako bi plua bila dovoljno rairena.
Koliko je plakanja normalno za vrlo malu bebu?
Od 15 do 30 minuta na dan.
Kakva je priroda tog plaa?
On je glasan i snaan. Od njega deca pocrvene u licu. To je zapravo vrisak i on je neophodan za zdravlje. To je bebina veba.
Kako dete plae iz navike, a kako kad eli da mu ugodimo?
To se esto uje kod vrlo male dece koja plau zato da se ljuljaju, nose, ponekad zato da se upali svetlo, da bi dobila flaicu
ili da se nastavi sa bilo kojom loom navikom koju su stekli.
Kako mozemo biti sigurni da dete plae zato sto eli da mu se
ugodi?
Ako prestane im dobije ono to eli, a pone da plae kad
mu to uskratite.
Kako treba postupiti s detetom koje plae jer je razdraeno ili
trai da mu se ugodi?
Treba ga pustiti da se isplae. Vrlo retko e biti potrebna i druga bitka.
75

U kom dobu moemo poeti da se igramo sa bebom?

Nikako pre 4 meseca, a bolje ne do 6 meseci. to manje igre
u bilo kom dobu, to je bolje za dete.
Zato nije dobro igrati se sa jako malim bebama?
To ih ini nervoznim i razdraljivim, loe spavaju, a pate i na
razne druge naine.
Dr. Holt preporuuje i hranjenje u redovnim intervalima, stavljanje dece u krevet svakog dana i veeri uvek u isto vreme, prestanak nonog hranjenja sa 5 meseci, a ljuljanje bebe ne doputa
nikako jer je to beskorisno, a ponekad i tetno. Takoe insistira
na tome da dete nipoto ne sme spavati u krevetu sa majkom.

Deca plau jer imaju problema

Mnogi pedijatri jo uvek se dre saveta Dr. Holta. Dobro ih

prouite, a zatim postupite upravo obrnuto. Deca plau jer su
gladna, usamljena, umorna, mokra ili ih neto boli. Saoseajni
ljudi nee uskratiti utehu odraslima kad plau, bez obzira na razlog. Zato bi onda roditelj uskratio utehu svom malom voljenom
detetu? Ako vam dete zaplae, ne dopustite da nastavi. Podignite ga i otkrijte zato plae. Ako plae nou zato to je usamljeno
ili se boji, prenesite ga u svoj krevet.
Psiholozi i psihijatri uvek me napadaju zbog ovoga saveta.
Seam se da sam jednom bio pozvan da uestvujem u TV ou
Phila Donahue-a, zajedno sa psihijatrom Tinom Thevenin, autorom knjige The Family Bed (Porodini krevet), gde je obrazlagao Edipov kompleks i ostale teorije. Donahue se okrenuo ka
meni i pitao me za miljenje. Ja sam mu rekao da se potpuno
slaem sa psihijatrima. Rekao sam da psihijatri ne bi trebali da
putaju decu u svoj krevet, ali da je za ostale ljude to u redu!
Higijenske navike, proliv, zatvor, takoe su neki od roditeljskih
strahova koji poinju roenjem i nastavljaju se tokom godina.
Mnoge mlade majke preterano strepe zbog izgleda i stanja stolice svojih beba, naroito ako doje bebu. Boja i struktura bebine

76

stolice prilino se razlikuje zbog ishrane. Dojene bebe, recimo,

obino imaju stolicu nalik mekanom omletu od jaja. To nije proliv, to je normalno i nimalo zabrinjavajue. Jedina opasnost lei
u tome to va pedijatar moe to iskoristiti kao razlog da dete
prebaci s dojenja na vetaku hranu.
Ako se to dogodi, nemojte se obazirati na to to govori. Najmudrije je postupiti ovako: ako vae dete dobro napreduje i dobija na teini, ne optereujte se strukturom njegove stolice, bez
obzira na to je li izuzetno meka ili tvrda poput kamenia. Treba
vas zabrinuti samo ako beba na napreduje, gubi na teini ili ako
u stolici ima krvi. U tom sluaju posetite lekara. Ali i tada budite
oprezni prema lekovima koje bi doktor mogao prepisati, a da ne
ustanovi uzrok bolesti. Pedijatri gledaju u stolicu, skloni su prepisivanju opijata poput Lomotila za leenje meke stolice. U nedostatku specifine bolesti, mnogo je razumnije potraiti uzrok
u alergiji na hranu, a zatim eliminisati uzronika. Najverovatnije
je re o kravljem mleku.
Isto vai i za zatvor. Ne postoji taan broj pranjenja creva na
dan i nema razloga uznemirenosti ako vae dete nema stolicu
ba svaki dan. Ako vam se ini da pati od zatvora, potraite uzrok
u ishrani, a doktoru se obratite tek ako zatvor prati bol ili krvarenje.
Sto se tie higijenskih navika uenja deteta da ide u toalet, ne
obraajte panju na medicinske savete, jer va pedijatar ne zna
nita vie od vas. To je isto porodina stvar. Svejedno je, osim
zbog vae vlastite udobnosti, hoe li vae dete nauiti da trai
da ide u toalet pre ili kasnije. Neka deca brzo ue, druga ne, i ja
nemam nikakvu udotvornu formulu koju biste mogli upotrebiti
ako je vae dete ba takvo. Moda vam u tome mogu pomoi
moje keri. One su se za pomo obratile svojoj majci!
Emocionalno ponaanje dece, koje moe izazvati frustraciju i
bes roditelja, veoma je kreativno, a protee se od stranih dvogodinjaka do buntovnih pubertetlija. Ono to ne smete zaboraviti, ni kada vam ivci popuste, jeste da je takvo ponaanje
77

posledica razvojnih procesa bez kojih vae dete nikada ne bi

moglo postati odrasla osoba. Retko kad je fizika kazna pravo reenje.
Kada vae malo dete, koje je jedva prohodalo, povue stolnjak
sa stola i razbije vau dragocenu vazu, verovatno ete besno reagovati. Ako je tako, morate nauiti da se kontroliete, jer u tom
uzrastu nagle fizike kazne ne donose reenje nego samo zbunjuju dete. Puno prikladnija reakcija bi bila setiti se da dete nije namerno nevaljalo. Ono je samo iskazalo svoju prirodnu radoznalost, to mu omoguuje da ui i isproba svoje novootkrivene
motorike sposobnosti. Zatim ga moete odluno, ali ne i ljutito,
uiti znaenju rei ne, a ostale vredne predmete premestite na
sigurnije mesto.

Kazna nije reenje

Uzrok gotovo svakog uznemirujueg detetovog ponaanja je

emocionalne prirode. Na vama nije da dete kaznite nego da otkrijete uzrok. esto e dete opet mokriti u gaice, iako ste ga
jedva, nakon duge borbe, nauili da trai kad treba da ide u toalet. To nije namerno, jer dete ne uiva u mokrim gaama ili negativnoj majinoj reakciji koju time izaziva. Moete biti sigurni
da se radi o reakciji na neki stres iz okoline. Ne tucite dete;
pokuajte da otkrijete i uklonite uzrok stresa.
Ako vae dete iznenada postane grubo prema svojim prijateljima ili u koli ima probleme sa disciplinom, setite se da
verovatno reaguje na neku situaciju ili problem koji nadilazi njegove mogunosti kontrole. Moda je re o bolesti, iscrpljenosti,
gladi, problemima s vidom ili sluhom ili, jednostavno, reakciji na
kune probleme. To moe biti i reakcija na njegovu sve goru sliku
o samom sebi jer vi od njega oekujete previe. Ako je tako, dete
e pozitivno reagovati na kaznu. Emocionalna potpora i stalno
iskazivanje ljubavi i bliskosti mnogo bre e reiti problem.
Naravno da decu treba usmeravati prema odgovornom,
odraslom ponaanju, ali roditelji ne bi trebali oekivati da e se
78

to dogoditi preko noi. Isto tako nema dokaza ni da e se to

postii primenom stare poslovice Batina je u raju izrasla. Telesna kazna u tom uzrastu samo zbunjuje i traumatizuje dete jer
ono ne moe razumeti zato su majka i otac koje voli, i koji bi trebali voleti njega, iznenada tako ljuti i nanose mu telesnu bol.
Zbog toga se osea nesigurnim, nezadovoljnim, ak i bezvrednim, a posledice toga mogu biti i psihike smetnje.
Uticaj telesnog kanjavanja na detetov razvitak uveliko se prouava, i opte je prihvaeno miljenje da nasilje teti i roditelju i
detetu. Ono ne ui dete ta treba da radi, a donosi samo privremenu korist, i to sumnjivu. Neu poricati da sam ponekad u besu
podignuo ruku, ali u veini sluajeva sam nastojao dostii eljeni
cilj dobrim primerom i blagim podsticanjem. Rezultatima sam i
vie nego zadovoljan, a nadam se, i verujem, da e i moji unuci
biti retko podvrgavani telesnoj kazni bilo koje vrste.

Nekoliko naela o deijem ponaanju

Ako vas neki oblik ponaanja vaeg deteta toliko nervira da

pomiljate na fiziko disciplinovanje, suzdrite se. Razmislite o
drugim mnogo delotvornijim nainima delovanja na njegovo
ponaanje. Ima mnogo drugih mogunosti, ali je ta tema preiroka da bih se njome ovde bavio. Vaa biblioteka je puna knjiga
u kojima moete nai bilo kakav razuman savet, tako da u ovde
navesti samo nekoliko naela o deijem ponaanju koje sam
tokom godina pripremio za svoje pacijente.
- Deca nisu odrasli ljudi i zato ne oekujte da se tako ponaaju.
- Deca ue radei i zato ne oekujte da ete se uvek sloiti s
onim to rade.
- Retka su deca ije ponaanje ispunjava oekivanja roditelja.
- Mnogo je verovatnije da e dete napraviti ono to radite
nego ono to govorite.
- Adolescencija je razdoblje kada deca poprimaju ponaanje
odraslih i razmahuju se krilima. Iako ih treba drati na uzici,
svakako ih ne treba zatvoriti u kavez.
79

- Mnogo je vanije da roditelji nadziru vlastito ponaanje nego

ponaanje svoje dece.
- Deca reaguju na bes, a odgovaraju na ljubav i panju.
- Bol koju nanesete vaoj deci ona e verovatno preneti i na
svoju.
Siguran dom pun ljubavi i emocionalna stabilnost su najvaniji
faktori u savladavanju nekih oblika ponaanja koji zabrinjavaju
ili ljute roditelje. Neki od njih su: sisanje palca, grickanje noktiju,
akanje nosa, ljuljanje i udaranje glavom, mokrenje u krevet, i
udne navike u vezi sa spavanjem. Za takve probleme postoji
itav niz narodnih lekova, od kojih neki deluju kod neke dece, ali
medicina nema univerzalni lek.
Najlake ete se nositi s tim problemima ako oko njih ne diete prainu nego obratite panju na detetove emocionalne potrebe. Uverite se da dete zna da ga volite ma ta napravilo i potrudite se da se osea sigumo. Ako uspete postii takav topao odnos, sasvim je sigurno da e se osloboditi loih navika, a postii
ete i neto vie: biete nagraeni srenim, samouverenim i
emocionalno stabilnim detetom!

80

7. poglavlje

Temperatura: Vae se
telo bori protiv bolesti
Zabrinete li se kad vam dete dobije temperaturu i odmah
zovete lekara? Mnogi roditelji uine upravo to, jer su ih lekari i
medicinske sestre uverili kako su sve poviene temperature
opasne. Lekari imaju pogreno verovanje da je visina temperature merilo detetove bolesti. Zato je temperatura simptom zbog
kojeg 30% pacijenata zavri kod pedijatra.
Kad pozovete pedijatra da mu kaete da vam je dete bolesno,
njegovo prvo pitanje gotovo uvek e biti: Jeste li mu izmerili
temperaturu? Bez obzira na to da li je va odgovor 38,3 ili 40C,
verovatno e vam rei da detetu date aspirin i dovedete ga u ordinaciju. Za pedijatre je ovaj obred postao gotovo univerzalan.
Mislim da ga mnogi sprovode mehaniki i da bi vam rekli isto i
kad biste im rekli da dete ima temperaturu 43,3C! Ono to
mene mui jeste njihovo sasvim pogreno pitanje i isto takav
savet. injenica da je temperatura prvo to ih zanima, podrazumeva da je ona sama po sebi opasna. Zatim, kada prepiu aspirin, vi naravno zakljuujete da je neophodno i vrlo poeljno dati
detetu lek kako bi temperatura pala.
Predstava se nastavlja u ordinaciji. U veini sluajeva sestra
e prvo izmeriti temperaturu i upisati je u detetov karton. U tome nema nita loe. Poviena temperatura moe se pokazati kao
znaajan element za dijagnozu unutar konteksta svega ostalog
to doktor uoi prilikom pregleda. Problem je u tome to se
samoj povienoj temperaturi esto pridaje vee znaenje. Kada
81

se doktor napokon pojavi u ordinaciji, vrlo je verovatno da e

pogledati karton, na licu e mu se pojaviti izraz blage zabrinutosti
a onda e ozbiljno rei: Hmmm, 38,9C. Dakle, najbolje e biti
da neto odmah preduzmemo!
To je ista besmislica koja vas moe zavesti jer sama prisutnost
poviene temperature ne znai da se mora neto i preduzimati.
Osim ako nema i drugih simptoma, kao to su nemir, nenormalno ponaanje, tekoe s disanjem ili neki drugi koji bi mogao
upuivati na ozbiljniju bolest, npr. difteriju i meningitis, doktor
bi trebao da vam kae da nema mesta strahu i da vas poalje
kui.
Ako uzmemo u obzir doktorovo zbunjujue bavljenje povienom temperaturom, ne udi to je u jednoj anketi veina roditelja izjavila da se jako boji, i da stepen njihove zabrinutosti raste
s temperaturom koju uoavaju na toplomeru. Taj strah je retko
kad opravdan. Ako budete imali na umu nekoliko osnovnih injenica o temperaturi, utedeete mnogo roditeljske patnje, a vae
dete e izbei i nepotrebne i mogue tetne preglede, zraenja
i lekove. To su istine koje bi svaki doktor trebao znati, ali koje
mnogi ignoriu, a veina njih nije spremna da ih podeli sa vama.
injenica br. 1: Temperatura od 37C nije normalna temperatura za svakoga.
To je ono to je veina od nas sluala celog ivota, ali to jednostavno nije tano. Standard od 37C za telesnu temperaturu
samo je statistiki prosek, a normalno je za veinu ljudi ili neto
vie ili neto nie od toga. To se posebno odnosi na decu. Njihove
normalne temperature, merene vrlo paljivo, kretale su se od
niskih 35,9C do visokih 37,4C. Retko ko je od zdrave ispitane
dece imalo temperaturu upravo 37C.
Temperatura kod deteta se primetno menja i tokom dana.
Kasno posle podne moete oekivati za stepen viu temperaturu
nego rano ujutro. Prema tome, poveanje izmereno uvee moda je sasvim normalno za to doba dana, samo ga vi jo niste
uoili.
82

injenica br. 2: Dete moe dobiti temperaturu iz razliitih razloga koji nuno ne znae bolest.
Detetova temperatura moe se povisiti dok vari teak obrok.
U doba puberteta moe porasti za vreme ovulacije. Katkada se
javlja kao propratna pojava na neke lekove koje je prepisao lekar
- antihistaminici i drugi.
injenica br. 3: Temperature koje bi vas trebale zabrinjavati
obino potiu od jasnog uzroka.
Veina temperatura koje izazivaju ozbiljne probleme nastaju
kao posledica trovanja, izlaganja otrovnim stvarima u okolini i
uzrocima koji izazivaju toplotni udar. Ovaj poslednji verovatno
ste videli uivo ili na televiziji - vojnik koji pada u nesvest usred
parade ili maratonac koji se rui prilikom tranja zbog prevelikog
fizikog napora na arkom suncu. Temperature od 41,7C navie,
koje potiu od navedenih uzroka, mogu izazvati dugotrajna telesna oteenja poput onih izazvanih pregrevanjem zbog predugog boravka u sauni ili vruoj kupki.
Ako sumnjate da je vae dete progutalo neku otrovnu supstancu, odmah nazovite hitnu pomo. Ako je ne uspete dobiti,
dete odmah odvezite u najbliu bolnicu i sa sobom, po mogunosti, ponesite flaicu s otrovom kako bi se lake odredio odgovarajui protivotrov. U veini sluajeva ono to dete proguta nije
nita opasno, ali ete se oseati bolje ak i ako ste zatraili pomo
onda kada nije bila vana.
Brzina je vana i ako dete doivi kolaps ili padne u nesvest,
ak i na kratko, nakon naporne aktivnosti na suncu ili u sauni.
Nemojte samo pozvati lekara. Istog trena odvedite dete u bolnicu. Takvi spoljanji uticaji su opasni jer mogu otupeti obrambene snage organizma, koje u normalnim sluajevima spreavaju
porast temperature do opasnih visina.
Zbog tih uzroka povienja temperature su veoma retka. Mogu
se prepoznati poznavanjem naela zbog kojih se do njih dolazi
kao i simptoma kao to su gubitak svesti, kada vie nema sumnje
da je dete u opasnosti.
83

injenica br. 4: Oitana temperatura razlikuje se s obzirom

na to kako se meri.
Rektalno merena temperatura kod starije dece obino je za
stepen via od oralne i pazune. Prema tome, temperatura merena ispod ruke moe posluiti za odreivanje da li dete ima povienu temperaturu i zbog toga nije neophodno upotrebiti rektalni toplomer. Nastojte izbegavati upotrebu rektalnog toplomera kako ne biste sluajno probili crevo, to se, dodue retko,
dogaa prilikom stavljanja toplomera. Spomenuo sam ovu opasnost samo zato to su rektalna probuenja kobna u 50% sluajeva. Zato roditeljima savetujem da temperaturu ne mere rektalno. Za to nema nikakvih razloga, zato onda dete nepotrebno
izlagati opasnosti?
Na kraju, nemojte biti uvereni da moete odrediti visinu temperature stavljanjem ruke na elo ili grudi vaeg deteta. Dokazano je da to ne mogu ni iskusni zdravstveni radnici, a ni roditelji.
injenica br. 5: Iako savetujem da se temperatura, kao takva,
ne lei, izuzetak ine novoroene bebe.
Novoroenad moe patiti od raznih infekcija vezanih na intervencije ginekologa tokom poroaja i pre poroaja, od naslednih inioca ili dogadaja koji su usledili ubrzo nakon poroaja.
Mogu dobiti apscese koe glave koji nastaju kao posledica praenja fetusa neposredno pre poroaja ili upale plua izazvane
amniotikom tenou koja je prodrla u plua zato to su majci
preterano davali lekove tokom trudova. Na kraju, sama bolnica
je leglo klica. (To je jedan od razloga zato su svi moji unuci
roeni kod kue!) Ako vaa novoroena beba dobije bilo kakvu
temperaturu tokom prvih nekoliko meseci ivota, mudro je
odvesti je doktoru.
injenica br. 6: Ako vaa beba ima temperaturu, ne zaboravite da je moda samo pretoplo obuena.
Roditelji, naroito ako im je to prvo dete, esto ne znaju da li
je bebi toplo. Dete dobro obuku u nekoliko slojeva odee i pokrivaa zaboravljajui da bebe ne mogu odbaciti pokrivae sa sebe
84

ako im postane prevrue. To moe uzrokovati porast temperature. Ako beba ve ima temperaturu, moda praenu drhtavicom, a vi je jo dobro utoplite, temperatura e jo vie porasti.
Roditeljima obino savetujem da se dre jednostavnog pravila:
bebu obucite u onoliko slojeva odee koliko i sami imate na sebi.
injenica br. 7: Veinu povienih temperatura uzrokuje virusna ili bakterijska infekcija (upala) koju e obrambeni mehanizam
tela sam savladati bez medicinske pomoi.
Obina prehlada ili grip najei su uzroci poviene telesne
temperature kod dece svih uzrasta. One mogu podii temperaturu i do 40,5C, ali ni to jo nije razlog za uzbunu. Jedini potencijalni rizik jeste dehidratacija, koja se moe javiti zbog preteranog znojenja, brzog disanja, kalja, curenja nosa, povraanja
ili proliva. Tada je potrebno davati detetu to vie tenosti. Vano
je da pacijent popije svakoga sata bar tri decilitra neke hranljive
tenosti. Nije vano koja e to tenost biti. Dajte detetu voni
sok, negaziranu vodu, aj, svakako ono to eli popiti.
U veini sluajeva lako ete prepoznati povienu temperaturu
koju je uzrokovala virusna ili bakterijska upala prema popratnim
simptomima koji su tipini za takve tegobe - blag kaalj, zaepljen
nos ili nos koji curi, mutne, suzne oi itd. Ako nema drugih simptoma, nema potrebe zvati lekara niti detetu davati lekove, jer
nema niega to bi on ili vi mogli uniti, a to bi sredilo virusnu
ili bakterijsku upalu delotvornije od samih odbrambenih snaga
organizma. Lekovi za olakavanje tegoba mogu se samo uplesti
u rad obrambenog mehanizma, o emu u vie govoriti u drugom poglavlju. Antibiotici mogu skratiti trajanje bakterijske upale, ali rizik njihove upotrebe premauje dobrobit.
injenica br. 8: Nema dosledne veze izmeu visine detetove
temperature i teine bolesti.
Sasvim je pogreno miljenje da visina telesne temperature
upuuje na teinu bolesti. U svakom sluaju, ni lekari ni roditelji
jo se nisu sloili o kojoj je visini temperature re. Kod svojih pacijenata nailazio sam na razna verovanja o tome, npr. koliko se
85

temperatura moe popeti pre nego to postane previsoka. Istraivanja su pokazala da vie od polovine ispitanih roditelja smatra temperaturu visokom ako prelazi 37,8C, odnosno 38,9C, a
veina veruje da je visoka ako dosegne 39,4C. Ti roditelji
oigledno veruju da je visina temperature merilo koliko je njihovo dete bolesno.
To nipoto nije tano. Ako znate kolika je detetova temperatura, to vam nita ne govori o tome koliko je ono bolesno ako je
poviena temperatura uzrokovana virusnom ili bakterijskom
upalom. Kad jednom ustanovite da je poviena temperatura uzrokovana upalom, nema smisla stalno visiti detetu nad glavom i
meriti mu temperaturu svaki sat. Time to ete ustanoviti da je
temperatura na vrhuncu neete postii nita, osim to ete se i
vi i dete oseati nelagodno.
Neke este, bezopasne bolesti poput rozeole (jednodnevne
boginje) izazivaju, kod neke dece, vrlo visoku temperaturu, dok
druge ozbiljnije bolesti mogu proi bez poviene temperature.
Ako temperatura kod dece nije propraena dodatnim simptomima kao to su povraanje ili problemi disanja, nemojte se
optereivati ak i ako dosegne 40,5C.
Da bi se odredilo da li je poviena temperatura rezultat blage
infekcije, kao to je prehlada, ili ozbiljnije, poput meningitisa,
mnogo su vaniji opti izgled, ponaanje i dranje vaeg deteta.
To su elementi koje moete mnogo bolje proceniti nego va doktor jer ste vi najvei strunjak za izgled i ponaanje vlastitog deteta. Ako je nemirno, zbunjeno ili se udno ponaa, ima smisla
pozvati lekara ako potraju takvi simptomi dan ili dva. Ali, ako je
dete aktivno, igra se i normalno se ponaa, nemojte strahovati
da je posredi neka ozbiljna bolest.
U pedijatrijskim asopisima tu i tamo naiem na lanak o
temperaturnoj fobiji. To je termin kojim se lekari koriste za nerazumni strah koji neki roditelji doive od temperature. To je tipino za stav okrivi rtvu koji preovladava u mojoj struci. Lekari
ne gree. Ako i ima greaka, to su uvek greke pacijenata. Ako
86

mene pitate, temperaturna fobija jeste bolest pedijatara, a ne

roditelja; pedijatri su onoliko krivi koliko su roditelji rtve.
injenica br. 9: Neleene temperature izazvane virusnim i
bakterijskim upalama ne penju se u nedogled i nee prei 40,5C.
Prepisivanjem lekova za sniavanje temperature lekari ine
medveu uslugu i vama i vaem detetu. Takav lek deluje najpre
tako da plai mnoge roditelje kako e temperatura rasti u nedogled ako ne preduzmu neke mere za njeno suzbijanje. Lekari vam
ne kau da snienje temperature nee ni na koji nain pomoi
pacijentu ili da naa tela imaju ugraeni mehanizam (on jo nije
sasvim istraen) koji spreava da temperature izazvane upalama
dosegnu 41,1C.
Samo u sluaju toplotnog udara, trovanja ili drugog spoljanjeg uzroka telesni mehanizam moe otkazati. Tada se temperatura moe popeti i iznad 41C. Lekari to dobro znaju, ali se veina dri kao da ne zna. Verujem da iza takvog dranja lei elja
da vas, roditelje, ostave u uverenju kako su neto uinili za vae
dete. Osim toga, iskazuju i svoju potrebu da se meaju kad god
im se prui prilika, kao i nesklonost da priznaju da ima bolesti
koje ne mogu delotvomo leiti.
Osim u sluajevima terminalnih bolesti, da li je doktor ikada
rekao pacijentu: Ne mogu vam pomoi?
injenica br. 10: Mere za snienje temperature, kao to su lekovi ili vlaenje sunerom, ne samo da nisu vane, ve su i tetne.
Ako vae dete dobije upalu, temperatura koja je prati je pravi
blagoslov, a ne prokletstvo. Ona se javlja zbog spontanog luenja
pirogena koji izazivaju porast temperature. To je prirodni obrambeni mehanizam kojim se nae telo bori protiv bolesti. Prisutnost
temperature govori da su se obrambeni mehanizmi maksimalno
aktivirali.
Taj proces izgleda ovako: kada doe do upale, telo vaeg deteta reaguje stvaranjem dodatnih belih krvnih zrnaca zvanih leukociti. Oni unitavaju bakterije i viruse te izbacuju oteena tkiva
i nepoeljne stvari iz organizma. Aktivnost belih krvnih zrnaca
87

poveana je i ona se bre kreu prema mestu upale. Ovaj deo

procesa naziva se leukotaksija, a podstie je luenje pirogena koji
podie telesnu temperaturu. To je poviena temperatura. Podizanje telesne temperature samo upuuje na to da se proces izleenja ubrzava. To je neto emu se valja radovati, a ne strepeti
nad tim.
Ali ne dogaa se samo to. Gvoe, potrebno mnogim klicama
za opstanak, izluuje se iz krvi i sprema u jetri. To smanjuje brzinu
mnoenja bakterija. Delovanje interferona, stvari koju telo prirodno proizvodi za borbu protiv bolesti, postaje intenzivnije.
Kod laboratorijskih eksperimenata na ivotinjama vetaki se
izazivaju poviene temperature kako bi se pratili ti procesi. Poviena temperatura smanjuje smrtnost zaraenih ivotinja; ako im
se telesna temperatura snizi, smrtnost se poveava. Vetako
izazvane temperature ve godinama se iskoriavaju u leenju
ljudskih bolesti koje same od sebe ne izazivaju porast temperature.
Ako vae dete ima povienu temperaturu zbog upale, oduprite se elji da mu date lek ili da ga hladite vlanom krpom kako
biste temperaturu snizili. Pustite da sama proe. Ako vas roditeljska ljubav nagoni da preduzmete neto ime biste detetu
olakali tegobu, obriite ga mlakom vodom ili mu dajte tabletu
paracetamola one jaine koja se preporuuje za njegov uzrast.
Ne inite nita vise od toga, osim ako temperatura potraje vie
od tri dana ili se pojave drugi simptomi, a dete vam se ini bolesnim i tako se ponaa. U tom sluaju posetite lekara.
elim naglasiti da iako snienje temperature moe detetu
olakati podnoenje bolesti, to je i meanje u prirodne procese
izleenja. Jedini razlog zato raspravljam i o metodama sniavanja temperature jeste taj to se neki roditelji verovatno nee
moi odupreti tom postupku. Ako je tako, vlaenje krpom je bolje
od davanja lekova, zbog potencijalnih rizika davanja aspirina ili
paracetamola. Uprkos tome to se esto upotrebljavaju, daleko
od toga da su bezopasni. Aspirin verovatno otruje vie dece go88

dinje nego bilo koja druga otrovna stvar. On je vrsta salicilne

kiseline koja je baza nekih antikoagulanata koji se primenjuju u
komercijalnim otrovima za pacove da bi umrli od unutranjeg krvarenja.
Aspirin moe izazvati itav niz popratnih pojava i kod dece i
kod odraslih, meu kojima je i intestinalno krvarenje. Povezuje
se i s Rejevim sindromom ako se daje deci koja boluju od gripa
ili variela. Bolest je kod dece esto kobna i zahvata u prvom redu
mozak i jetru. To je jedan od razloga zato sve vie lekara
prepisuje paracetamol ili acetaminofen (Tylenol i sl.) umeste aspirina. Time problem nije reen, jer postoje dokazi da su vee
doze ovog leka tetne za jetru i bubrege. Ne treba zanemariti ni
to da su trudnice koje su pred kraj trudnoe ili prilikom poroaja
uzele aspirin ponekad rtve cefalohematoma, stanja u kojem se
pod koom glave javljaju otekline ispunjene vodom.
Ako se ne moete suzdrati da ne sniavate detetu temperaturu brisanjem krpom, upotrebite mlaku vodu - nikako hladnu
ili alkohol. Temperatura pada zbog isparavanja, a ne zbog hladnoe vode, tako da neugodno hladna voda ne pomae nita vie
od mlake. Ne upotrebljavajte alkohol, jer nije puno delotvomiji
od mlake vode, a isparavanja mogu biti tetna za malo dete.
injenica br. 11: Poviene temperature izazvane virusnom ili
bakterijskom upalom nee uzrokovati oteenje mozga, ni trajna
fizika oteenja.
Strah od visoke temperature potie pre svega iz rasprostranjenog verovanja da ona moe izazvati trajna fizika ili modana
oteenja ako se dopusti da postane previsoka. Kada bi tako
bilo, roditeljska panika bila bi sasvim opravdana, a budui da
mnogi roditelji veruju da je tako, esto i panie.
Ako i vi osetite takav strah, odbacite sve u ta vas je uverio
doktor, roditelji, bake i deke, mu, ena ili bilo koji prijateljski
naklonjen medicinski strunjak koji ivi u okolini i ponudi vam
svoj savet uz jutarnji aj. Ni bake nemaju uvek pravo. Prehlada,
grip, ili bilo koja druga upala nee izazvati temperaturu viu od
89

41,1C, a takva temperatura nee uzrokovati nikakva trajna

oteenja.
Budui da telesni obrambeni mehanizmi nee dopustiti da
upala podigne temperaturu iznad 41,1C, ne morate iveti u
strahu od mentalnih ili fizikih oteenja kada detetu temperatura pone da raste. Tvrdim da mnogo pedijatara, ak i onih koji
ve decenijama deuraju, nije videlo vie od jednog ili dva sluaja
temperature vie od 41,1C u celoj karijeri. I one na koje su naili
uzrokovane su neim drugim, a ne upalom, npr. trovanjem ili
toplotnim udarom. Leio sam na desetine hiljada dece, a video
sam samo jedan sluaj temperature vie od 41,1C. To nimalo
ne udi, jer se procenjuje da 95% dejih povienih temperatura
ne dostie ni 40,5C.
injenica br. 12: Visoka temperatura ne izaziva grenje. One
su posledica vrlo naglog rasta temperature.
Mnogi roditelji boje se povienih temperatura jer su videli
napad greva i veruju da bi i njihovo dete moglo to dobiti ako se
temperatura popne previsoko. Saoseam se s onima koje mue
takve brige, jer dete u grevima uistinu izgleda strano. Ako ste
to ikada videli, moda e vam biti teko poverovati da je to stanje
retko kad opasno. Inae je prilino retko; samo 4% dece s visokom temperaturom dobije i greve. Nema dokaza da ona koja
su ih dobila pate od bilo kakvih ozbiljnih posledica. Jedno istraivanje na 1.706 dece koja su patila od febrilnih konvulzija (greva)
nije otkrilo nijedan smrtni ishod ili motoriko oteenje. Nema
dokaza ni da su grevi u detinjstvu povezani s poveanom sklonou epilepsiji u kasnijem periodu.
Mnogo je vanija injenica da je leenje febrilnih konvulzija
(greva) obino uvek prekasno da bi pomoglo. Lekovi i vlaenje
krpom su beskorisni jer do trenutka kad postanete svesni da vam
dete ima temperaturu, grevi bi se ve verovatno pojavili. Razlog
je u tome to oni nisu povezani s visinom temperature nego sa
brzinom njenog rasta do bilo kojeg stepena do kojeg je dola.
Kad postanete svesni detetove temperature, velika je verovat90

noa da se taj nagli porast ve dogodio, pa ako dete vie nema

greve, opasno razdoblje je prolo.
Verovatnoa febrilnih konvulzija (greva) ograniena je pre
svega na decu mlau od pet godina, a ak i ona deca koja ih
imaju u toj dobi kad navre 5 godina obino vie ne pate od tih
tegoba. Kada dete dobije greve, mnogi lekari prepisuju dugotrajnu terapiju fenobarbitonima ili drugim antikonvulzivima kako
bi spreili ponovni napad pri sledeoj temperaturi.
Ako vam doktor preporui leenje, savetujem vam da ga pitate o rizicima dugotrajne antikonvulzivne terapije. Pitajte ga i o
promenama u ponaanju koje moete oekivati kod svog deteta.
Lekari se ne slau oko dugotrajne terapije febrilnih greva. Lekovi
koji se obino daju mogu izazvati oteenja jetre, a istraivanja
na ivotinjama pokazuju da mogu negativno delovati i na razvitak
mozga. Jedan strunjak za to podruje rekao je da bi se neki
pacijenti oseali mnogo bolje i iveli normalnije izmeu napada
nego sasvim bez napada, ali u stalnom stanju omamljenosti i
zbunjenosti izazvanih lekovima ...
Uili su me da deci s febrilnim konvulzijama prepiem fenobarbiton kako bih spreio ponovne napade. Studenti jo uvek
ue da li treba preduzeti isti tretman. Otkako sam video nekoliko
pacijenata kod kojih su se napadi ponovili bez obzira na fenobarbiton, sve vie sumnjam u delotvornost te terapije. Pitanje je
mogu li svi oni kod kojih su napadi prestali nakon terapije fenobarbitonima to zahvaliti leku ili bi ozdravili i bez njega. Moje sumnje su se pojaale kad su mi se neke majke poele aliti da su im
deca zbog fenobarbitona ili preaktivna, a trebala bi biti smirenija,
ili su pak premirna, tako da normalno aktivna otvorena deca
postaju poluzombiji. Budui da do konvulzija dolazi u tako retkim
sluajevima i ne izazivaju nikakva trajnija oteenja, vie ne
prepisujem ovu terapiju deci koja su mi poverena.
Ako vae dete pati od febrilnih konvulzija i pedijatar mu
prepie dugotrajnu terapiju, moraete odluiti da li je prihvatiti
ili ne. Znam da vam je moda neugodno dovoditi u pitanje tret91

man koji je va doktor prepisao; to vie to moete doiveti

mnoge neugodnosti. Prihvatite savet, a zatim potraite i miljenje nekog drugog doktora pre nego to se odluite za tretman.
Ako vaa ker ili sin upadnu u greve izazvane temperaturom,
nemojte paniiti. Ovaj savet je mnogo lake dati nego slediti jer
izgled vaeg deteta u tom trenutku moe stvarno obeshrabrivati.
Umirite se i prisetite da grevi nisu opasni po ivot i da nee ostaviti fizika oteenja, a zatim preduzmite nekoliko jednostavnih
mera da zatitite dete od povrede.
Pre svega, okrenite dete na stranu da se ne gui vlastitom
pljuvakom. Pazite da glavom ne udari u neto tvrdo ili otro.
Proverite da nita ne ometa disanje, a izmeu zuba stavite mu
neto meko i vrsto, poput kone rukavice ili tane (ne va prst),
kako ne bi pregrizlo jezik. Zatim pozovite lekara i recite mu ta
se dogodilo.
Veina napada ne traje due od nekoliko minuta. Ako traju
due, nazovite lekara i pitajte ga ta da radite. Kada napad proe,
dete e moda zaspati, ali, ak ako i ne zaspi, ne dajte mu da jede
i pije bar jo 1 sat. Zbog iscrpljenosti moglo bi mu neto zastati
u grlu.

Kratki vodi dr. Mendelsona kroz povienu

temperaturu

Temperatura se kod dece vrlo esto javlja kao simptom. Ona

jo ne znai ozbiljnu bolest ako nije povezana i s promenama kod
detetovog izgleda i ponaanja, kao i drugim simptomima kao to
su tekoe pri disanju ili gubitak svesti. Visina temperature nije
merilo ozbiljnosti bolesti. Temperature uzrokovane infekcijama
nee se popeti do onih visina koje mogu uzrokovati trajna oteenja. Poviena temperatura obino ne zahteva lekarsku intervenciju, osim u sluajevima koje u kasnije navesti. Ona je prirodna odbrana organizma od infekcija i treba joj dopustiti da proe svoj normalni put bez uplitanja raznih lekova ili tretmana za
sniavanje temperature.

92

1. Ako vam je dete mlae od 2 meseca, a temperatura pree

37,8C, pozovite lekara. Ona je moda simptom neke infekcije
koja potie iz prenatalnog razdoblja ili poroaja. Poviene temperature kod novoroenadi su tako retke da je odlazak kod lekara u tom sluaju neophodan, pa makar se kasnije pokazao nepotrebnim.
2. Za stariju decu ne treba zvati lekara, osim u sluajevima
kada temperatura ne padne u roku od tri dana ili je prati drugi
znaajan simptom kao to je povraanje, problemi pri disanju,
uporan kaalj koji traje danima te ostali znaajniji simptomi koje
obino ne povezujemo s prehladom. Posetite lekara i ako je dete
stalno uznemireno, preosetljivo, nepaljivo ili se na neki drugi
nain ponaa bolesno ili tako izgleda.
3. Bez obzira na visinu temperature, pozovite lekara ako dete
ima potekoe s disanjem, ako je vie puta povratilo ili ima povienu temperaturu praenu trzajima ili udnim pokretima, ukratko, ako vas uznemiruje neki drugi element izgleda ili ponaanja vaeg deteta.
4. Ako dete pri povienoj temperaturi ima i drhtavicu, ne pokrivajte ga sa nekoliko pokrivaa. To e samo izazvati bri rast temperature, a drhtavice se ne treba bojati jer je to prirodna telesna
reakcija. Drhtavica ne znai da je detetu hladno, nego je deo
mehanizma pomou kojeg se telo prilagoava vioj temperaturi.
5. Dete sa povienom temperaturom podstaknite da se vie
odmara, samo ne pravite scene. Nema potrebe da stalno lei u
krevetu. Ne mora biti ni u kui ako je lepo vreme. Sve vazduh i
umerena aktivnost mogu mu olakati tegobe i nee mu tetiti.
Ali nastojte da se ne bavi nekim napornijim, takmiarskim sportom.
6. Ako s razlogom verujete da je povienu temperaturu uzrokovalo neto drugo a ne upala, kao to su trovanje ili toplotni
udar, odmah odvedite dete u bolnicu ili pozovite hitnu pomo.
7. Zanemarite bapske price: Nahrani prehladu, a izgladni povienu temperaturu. Ishrana je vana za oporavak od bilo koje
93

bolesti. Trebali biste hraniti i prehladu i povienu temperaturu

onoliko koliko to odgovara vaem detetu. Oba stanja trae telesne zalihe belanevina, masti i ugljenih hidrata i treba ih nadoknaditi. Ako dete ne eli da jede, dajte mu tenost, npr. vone
sokove, koji su hranljivi. I ne zaboravite supu od povra.
8. Poviena temperatura i ostali simptomi koji se obino uz
nju vezuju izazivaju poprilian gubitak telesnih tenosti. To moe
izazvati dehidraciju, to moete spreiti ako pazite da dete pije
dovoljno tenosti. Voni sokovi su dobri, ali ako ih ne eli, bie
dobra svaka druga tenost. Bitno je da dete popije oko 3 dl na
svakih sat vremena.

94

8. poglavlje

Glavobolja: obino emocionalne

prirode, ali bol je uvek stvaran
Gotovo svako nenormalno stanje tela - organsko, psiholoko
ili emocionalno moe uzrokovati glavobolju. Kod dece je najei
organski uzrok virusna ili bakterijska upala negde u telu, mada
este su i alergije, metaboliki poremeaji ili traume. Sledi psiholoki ili emocionalni stres.
Glavobolje retko zahtevaju medicinsko leenje, a i kada je ono
potrebno, treba leiti osnovnu bolest ili povredu, a ne samu glavobolju. Kada dete kae da ga boli glava, vano je odmah ustanoviti uzrok. U veini sluajeva to je mnogo lake vama, nego doktoru.
U pronalaenju uzroka glavobolje lekari se slue statistikim
pristupom. Ispitivanjem roditelja i deteta nastoje ustanoviti da
li su prisutni jo neki simptomi ili se dogodilo neto neobino to
bi moglo izazvati emocionalni stres. Ako razgovor i klinika slika
fizikog pregleda nita ne otkriju, doktor e preduzeti niz testova
da pronae jedan uzrok, a iskljui ostale. Proces eliminacije zapoee na temelju statistike uestalosti nekog uzroka. Ako se i
taj pokuaj zavri neuspehom, doktor e pretpostaviti da je
glavobolja posledica neke vrste emocionalnog ili psiholokog
stresa. Tada e verovatno prepisati neki lek protiv bolova, kao
to su paracetamol ili acetaminofen (Tylenol), ili aspirin. Upozorie roditelje i na to da dete brino nadziru kako bi uoili i koji
novi simptom.
95

Iz iskustva znam da se 85-90% dejih glavobolja moe dijagnostikovati na temelju razgovora. Ne treba otii doktoru da biste
ustanovili da li vae dete ima prehladu, grip ili je uzrok glavobolje
emocionalna uznemirenost. U veini sluajeva vi ete lake otkriti uzrok nego doktor. Samo vi moete pratiti ponaanje deteta
i njegove reakcije tokom celog dana kako biste otkrili dogaaje
koji su mogli izazvati psiholoku ili emocionalnu traumu. Vi znate
kakvo je normalno ponaanje vaeg deteta i, u veini sluajeva,
prvi ete osetiti ta mu smeta. Ukratko, vi posedujete znanje i
iskustvo da otkrijete psiholoki ili emocionalni uzrok, a va doktor ga nema. Sve sa ime on raspolae jeste minimalna koliina
informacija koje je uspeo da izvue iz vas i vaeg deteta prilikom
kratkog pregleda.
Zbog svega toga, ako vam se dete ali na glavobolju, ne trite
odmah doktoru. Pre toga podvrgnite ga pomnom ispitivanju kako biste sami otkrili uzrok. Ako je dete malo, prvo se uverite na
ta dete misli kad kae da ga boli glava. Ne biste verovali koliko
dece je zavrilo u mojoj ordinaciji zbog povrinske boli koju su
osetili jer su od sestre ili prijatelja dobili igrakom po glavi!

Kako otkriti uzrok glavobolje

Traganje zaponite ispitivanjem glavnih i najeih uzroka

dejih glavobolja. Potraite odgovore na ova pitanja:
1. Da li dete ima simptome prehlade ili gripa koji su opisani u
10. poglavlju? Ako je tako, moete sa sigurnou pretpostaviti da
je glavobolja jo jedan od simptoma tih bolesti i ne zahteva
nikakav medicinski tretman.
2. Da li je dete palo ili se udarilo u glavu neposredno pre poetka glavobolje? Da li je taj traumatski dogaaj bio propraen
gubitkom svesti? Ako je tako, i ako ima i drugih zabrinjavajuih
simptoma kao to su dezorijentacija ili vrtoglavica, pozovite
lekara ili, jo bolje, odvedite dete u stanicu hitne pomoi ili bolnicu. Ako niste videli kako je dolo do povrede ili ne moete us96

tanoviti da li je dolo do gubitka svesti, postupite sigurno i pozovite lekara.

3. Da li je nedavno bilo nekih promena u detetovoj ishrani pa
je moglo doi do alergije na hranu koju dete jo nije jelo? Moda
se vaa porodica preselila u podruje gde uspevaju neke druge
vrste povra koje vae dete jo nije probalo?
4. Kada ste prvi put uoili glavobolje? Da li je prvoj glavobolji
prethodio neki neugodan, zastraujui ili emocionalno uznemirujui dogaaj?
5. Da li se glavobolje javljaju uvek u isto doba dana? Da li se
to moe povezati sa odreenim dogaajem ili aktivnou - kolom, satom klavira i slino?
6. Da li je dete vezano uz osobu koja se iz navike slui glavoboljama kako bi privukla panju, izazvala sauee ili izbegla odgovomost?
7. Koje je zamore ili neugodne zadatke, zastraujue dogaaje
ili aktivnosti dete izbeglo zbog prethodnih glavobolja?
8. ta je dete postiglo prethodnim glavoboljama? Nemojte
zanemariti poveanu panju i saoseanje.
Unutar tih okvirnih kategorija moda ete pronai neki uzrok.
Pomoi e vam ovakva pitanja:
- Da li je dete nedavno doivelo emocionalni ok zbog prilika
u porodici ili u krugu prijatelja? (Primeri: smrt voljene osobe;
svaa roditelja koja ih je uznemirila zbog mogunosti razvoda i
odvajanja.)
- Da li je glavobolju izazvala neka neugodna ili zastraujua situacija? (Primeri: strah od fizikog susreta s nekim detetom iz
kole; strah od kazne zbog nenapisanog domaeg zadatka; zabrinutost zbog testa.)
- Da li je glavobolja moda posledica nedavne promene u nainu ivota? (Primeri: odvajanje od prijatelja ili roaka; preseljenje i potreba sklapanja novih poznanstava; bolest na letovanju;
poetak leta.)
97

- Da li je glavobolja moda izazvana eljom da se izbegne odgovornost? Da li je dete pozajmilo simptom od nekog roaka
ili prijatelja koji se rutinski slui glavoboljom da bi izbegao rad i
odgovornost? (Primeri: ako vae dete uvek mora samo da pere
sudove jer njena tetka uvek dobije glavobolju upravo kad je na
njoj red, moda je shvatilo poruku!)
- Koji su dogaaji neposredno povezani s poetkom glavobolja
i njihovim prestankom? (Primeri: posumnjajte na probleme s prijateljima ili nastavnicima u koli ako se dete za dorukom ali na
glavobolju, ali ona prestaje ubrzo nakon to ste pristali da toga
dana ne ide u kolu.)

I emocionalne glavobolje su prave

Uvek imajte na umu: iako glavobolja vaeg deteta moe biti

na emocionalnoj osnovi, ona je uvek prava. Odrasli esto kau:
Zadaje mi glavobolje, i to nije puka fraza. Ponaanja drugih
ljudi, briga, strah, bes i niz drugih emocija mogu i kod vas i kod
vae dece izazvati glavobolju, i to pravu.
Ako ustanovite da je to uzrok takve prirode, leenje ne bi smelo biti medicinsko. Dovoljno je detetu iskazati roditeljsku panju.
Detetu je potrebna vaa pomo, iskrena ljubav, nenost, razumevanje, moralna potpora i dokazi da vam je stvarno stalo do
njega. Lek protiv bolova ili aspirin nisu zamena za emocionalnu
potporu koja mu je potrebna.
U veini sluajeva pregled pacijenta, kao i razmatranje dogaaja koji su se nedavno dogodili, otkrie uzrok glavobolje. Ako
ga ipak ne otkrijete, nastavite dete paljivo da posmatrate kako
biste otkrili svaki novi simptom koji bi se mogao pojaviti. To moe
biti: poviena temperatura, povraanje, kaalj, osipi, poremeaji
vida, gubitak teine, hronian umor i iscrpljenost, kao i bilo koji
drugi uzrok koji je suprotan od normalnog fizikog stanja.
I mesto glavobolje moe pomoi u utvrivanju uzroka. Ako se
bol pojavi u prednjem delu glave, posumnjajte na sinuse. Dodatna indikacija je zelenkast ili ut iscedak iz nosa. Ovo stanje
98

obino prolazi samo od sebe, a detetu moete dati ograniene

koliine paracetamola kako biste smanjili bolove, ako su jaki. U
meuvremenu, inhalacijom otvorite nosne kanale pa e se sinusi
isprazniti. Detetu dajte dovoljno tenosti kako ne bi dehidriralo.
Ako je glavobolja uporna i jaka, moda ete morati odvesti dete
doktoru da mu prepie neki jai lek protiv bolova, npr. kodein.
Ne volim da prepisujem taj lek, kao ni druge narkotike, jer izaziva
zavisnost i ima brojne propratne pojave, od kojih su neke vrlo
ozbiljne. Ali ograniena upotreba kodeina za olakavanje akutnih
bolova moe se prihvatiti.
Ako se upala sinusa ponovi, onda je vreme da razmislite radije
o prevenciji nego o ponovnom leenju. Moda je uzrok u alergiji
na hranu ili neto iz okoline. Pokuajte sami da pronaete uzrok
ili potraite strunu pomo. Dr. Theron Randolph iz ikaga autor
je izvanredne knjige Alternativni pristupi alergiji (Alternative
Approaches to Allergies) i voa je grupe poznate kao Liga humane ekoloke akcije (Human Ecology Action League) koja sastavlja popis specijalista sa tog podruja.
Imajte na umu da se frontalni sinusi ne razviju do este godine. Ako je vae dete mlae, nije re o sinusnoj infekciji. Jo
jedno upozorenje: problemi sa sinusima poveavaju se pri promeni vazdunog pritiska. Ako vase dete pati od takvog stanja,
neka ne putuje avionom.

Glavobolje izazvane napetou

Bolovi u zadnjem delu glave obino su uzrokovani napetou

emocionalnog porekla. Ako boli bona strana glave, moda je re
o migreni, mada je ona kod dece retka, a do 10. godine praktino
nepoznata. Migrena je obino familijarna ili nasledna, ali katkada
moe biti i alergijske prirode. esto je prati povraanje. Prestaje
nakon to je rtva povratila i odspavala. Nema nikakva posebnog
tretmana, osim lekova protiv bolova.
Ako propadnu sva vaa nastojanja da otkrijete uzrok glavobolje, a ona i dalje mui vae dete, potraite lekarsku pomo. Vae
99

vreme i va trud ipak nisu izgubljeni jer ete doktoru moi dati
iscrpne informacije koje e mu pomoi da postavi dijagnozu.
Dobro je obratiti se doktoru i ako se jave drugi simptomi koji se
ne mogu povezati s poetkom prehlade, gripa ili neke druge lake bolesti.
Kada doete kod doktora, recite mu sve to ste otkrili u istraivanju moguih uzroka jer su ti podaci vrlo vaan deo istorije
bolesti koju doktor mora paljivo da prikupi. Ako deluje nezainteresovano ili nije spreman da posveti dovoljno vremena, moda
ste kod pogrene osobe.
Doktor bi trebao paljivo i iscrpno da pregleda vae dete. Taj
pregled obino obuhvata sve, od glave do pete. Morao bi sadravati ove elemente:
- Pregled pozadine oka oftalmoskopom, kojim otkriva stanje
mrenjae. Pregledom ivaca i krvnih ila u pozadini oka doktor
moe otkriti odstupanje od normale, to moe upuivati na
vaskularne poremeaje ili poveani intrakranijalni pritisak, koji
mogu biti uzrokovani tumorom mozga. Takvi tumori su kod dece
vrlo retki i, ako postoje, obino ih prati povraanje i munina koja
je naglaenija u rano jutro, padanje u nesvest, vrtoglavica, problemi vida i drugi neuroloki poremeaji. Tumori mozga kod dece
toliko su retki da se nalaze pri dnu popisa moguih uzroka glavobolje.
- Pregled bubne opne i spoljanjeg uha otoskopom, to omoguuje uoavanje perforacija bubne opne, infekcija ili prisutnosti
stranog tela. Mala deca stavljaju u ui bojice, pasulj, pupoljke i
ostale predmete koji mogu izazvati upalu i glavobolju.
- Merenje krvnog pritiska odgovarajuom trakom koja je prilagoena deijem uzrastu. Visoki krvni pritisak moe upuivati
na probleme s bubrezima, neke tumore i vaskularne poremeaje.
- Paljiv neuroloki pregled tokom kojeg doktor ispituje reflekse pomou ekia, kao i senzorne funkcije pomou igala, etkica i muzike vilice. Doktor traga za tetivom ili nekim dragim refleksom koji treba normalno biti jednak na oba ekstremiteta. Ne100

jednaki refleksi na obe ruke i obe noge mogu upuivati na neke

poremeaje sredinjeg ili perifernog nervnog sistema, bolesti
kime, tumor mozga ili neki drugi neuroloki poremeaj.
- Pregled srca i plua stetoskopom kao i, jednako vaan, pregled pulsa na razliitim delovima tela. To e upozoriti na bolesti
srca, probleme s pluima i krvnim sistemom.
- Doktor bi trebao vizuelno da pregleda svaki deo tela vaeg
deteta, ali nije neophodno da sve vidi istovremeno. Trebao bi da
opipa i pregleda stomak kako bi ustanovio da nema znakova
poremeaja jetre, tiroidne lezde i limfnih vorova.
Vae bolesno dete zasluuje upravo ovakav pregled kakav sam
opisao, ali retko ga i dobije. Za pedijatre je tipino da imaju toliko
pacijenata da obino kroz sve faze samo prelete, ukljuujui i uzimanje istorije bolesti kao i fiziki pregled. Zapravo, mnogi lekari
su nemarni prilikom fizikih pregleda. To sam prvi put primetio
dok sam radio na internistikoj klinici u okrugu Cook u ikagu.
Tamo su se odravali ispiti za budue specijaliste, a deo ispita
sastojao se u tome da je specijalista morao da pregleda pacijenta
koji je pokriven leao u krevetu. esto se dogaalo da kandidat
nije otkrio da pacijent ima drvenu nogu! Dok sam radio na odeljenju za hitne sluajeve iste bolnice, primio sam pacijenta koji
je stigao iz druge bolnice, a uz njega se nalazila beleka s dijagnozom - srani udar. Kada sam mu skinuo jaknu, pronaao sam
ubodnu ranu!

Ne bojte se da postavljate pitanja lekaru

Nemojte biti uvereni da e va doktor obaviti detaljan fiziki

pregled. Ako to ne napravi, zatraite objanjenje. Ako ga vae
ispitivanje razljuti ili izbegava odgovor, razmislite o drugom doktoru. Ako oseate potrebu da mu objasnite zato ga ispitujete,
recite mu ta ste ovde proitali. To e ga sigurno razljutiti!
Ako doktor ne uspe da otkrije uzrok glavobolja na temelju
bolesti i fizikog pregleda, a moda i ako uspe, verovatno e vam
rei da bi trebalo obaviti neke analize. One bi trebale obuhvatiti
101

krvnu sliku i analizu mokrae kako bi se otkrile prikrivene upale

i metaboliki poremeaji, poput dijabetesa. Slaem se sa sprovoenjem takvih analiza ako drugi uzrok glavobolje nije otkriven,
jer za razliku od mnogih drugih analiza koje lekari rutinski obavljaju - ove daju prilino pouzdane rezultate. Ali o svakom daljem
testiranju, osim ovih dveju, trebalo bi jako dobro razmisliti.
Recimo, rentgenski pregled glave ili CAT skeniranje ili encefalogram (EEG) retko daje rezultate, a mnogi lekari rado ih zahtevaju. Naalost, previe lekara veruje da moraju uiniti sve to
mogu. Po mojoj proceni, rentgenski pregledi i CAT retko su indicirani, i obino bi ih trebalo izbegavati, kao, uostalom, i sva
nepotrebna izlaganja zraenju. ak i traumatska povreda glave
nije indikacija za rentgenski pregled ako povreda nije praena
nesvesticom, upornim povraanjem ili drugim simptomima (nemogunosti fokusiranja pogleda, ili gubitak pamenja) i slino.
Isto upozorenje odnosi se i na EEG, postupak koji je vrlo znaajan u otkrivanju tumora mozga, krvnih ugruaka kao i u dijagnostikovanju epilepsije, ali u veini drugih sluajeva nije pouzdan. Kao dijagnostiko sredstvo, daje koliko tanih toliko i pogrenih odgovora. Istraivanja pokazuju da 20% pacijenata sa ozbiljnim ili smrtonosnim neurolokim problemima ima normalan
EEG nalaz, a 20% pacijenata koji nemaju neurolokih problema
ima abnormalan nalaz. U jednoj od svojih prethodnih knjiga
izneo sam iskustvo istraivaa koji je povezao EEG aparaturu sa
glavom lutke napunjene lepkom. Aparat je lutku proglasio ivom
i zdravom!
Nakon pregleda doktor bi mogao preporuiti i neke lekove.
Ograniena upotreba lekova protiv bolova moe pomoi ako se
ustanovi uzrok glavobolje, ali u suprotnom valja ih izbegavati
zbog opasnosti koje su vezane i uz aspirine i uz paracetamole.
Ne uzimajte antihistaminike i psihotropne lekove ako nije postavljena vrsta dijagnoza i doktor nije kadar odbraniti njihovu upotrebu. Imate potpuno pravo, makar se to njemu ne svialo, da
pitate lekara o potencijalnom korisnom delovanju svakog leka
102

koji je prepisao, kao i o tome kakav je odnos tog korisnog delovanja i potencijalnih rizika, kao i tetnih propratnih pojava.
Moje neslaganje s upotrebom lekova protiv glavobolje ukoliko
se ne pronae njen uzrok zasluuje detaljno objanjenje. Bol je
nain na koji nam priroda daje do znanja da neto nije u redu.
Lekovi protiv bolova mogu ukloniti bol, ali time se ne reava
problem koji lei iza toga. Vae dete je i dalje bolesno, ali budui
da bola nema, vie niste tako odluni da naete uzrok. Vano je
da i vi i doktor pratite pojavu novih simptoma sve dok glavobolje
ne prestanu same od sebe ili se ne utvrdi njihov uzrok.
Evo mojih saveta roditeljima ije dete pati od glavobolja:

Kratki vodi dr Mendelsona kroz glavobolje

1. Glavobolje izazvane prejakim emocijama moete izbei tako to detetu osigurate toplu, oseajnu i brinu sredinu punu
ljubavi. Nastojte uspostaviti s detetom odnos poverenja, tako da
mu moete pruiti moralnu potporu i utehu kada se nae u tekoj situaciji. Nikada, niti na trenutak, ne zaboravite da je to glavna uloga roditelja i da upravo ona presudno utie na zdravlje i
razvitak vaeg deteta.
2. Pazite da svom detetu ne postavljate prevelike zahteve, od
ega bi moglo emocionalno patiti zbog straha da nee moi ispuniti vaa oekivanja. Od dece se ne bi smelo oekivati da na
sebe preuzmu terete odraslih. Kao to je neko rekao: Posao deteta je da se igra i ui.
3. Ako se vae dete ali na ponovljene glavobolje, a nema nikakvih drugih simptoma, pokuajte sami da odredite uzrok. Pre
nego to ponete razmiljati o drugim potencijalm uzrocima, eliminiite emocionalne uzroke i poetne simptome prehlade ili
gripa.
4. Ako nema drugih simptoma, nemojte odmah misliti da glavobolja upuuje na neki ozbiljniji fiziki problem. Poseta doktoru
bila bi prerana.
103

5. Ako ste toliko uznemireni da je detetova glavobolja izazvala

i vau, odvedite ga doktoru, ali paljivo pratite ta radi s detetom.
6. Ako je glavobolja neprestana ili se javlja nekoliko dana uzastopno, posetite lekara ak i ako nema drugih simptoma.
7. Kada doete doktoru, uverite se da je, osim detaljnog fizikog i neurolokog pregleda, paljivo razmotrio i istoriju bolesti.
Vae dete zasluuje najbolje to doktor moe da ponudi, pa ako
to ne dobije, razmislite o drugom doktoru.
8. Dovedite u pitanje svako ispitivanje koje doktor eli da preduzme, osim krvne slike i analize mokrae. Opirite se svim drugim pregledima, kao to su rentgenski pregled glave i EEG, ako
prilikom fizikog i neurolokog pregleda nisu otkriveni neki dodatni simptomi ili dobijeni abnormalni nalazi. Traite objanjenje
zato je potrebno svako dodatno ispitivanje koje doktor eli da
preduzme. Ako vae ispitivanje lekara ljuti, ili on izbegava odgovor, razmislite o drugom doktoru.
9. Odbacite sve lekove, osim blagih lekova za kratkotrajno
oslobadanje od boli, ako taj lek nije posebno indiciran za konkretan sluaj glavobolje. Ne prihvatajte lekove za svaki sluaj. U
meuvremenu, zahtevajte da doktor i dalje prati fiziko i neuroloko stanje vaeg deteta, a i sami pazite na pojavu drugih simptoma koji bi mogli uputiti na uzrok.
10. Ako znate da je glavobolja uzrokovana povredom i da je
vae dete izgubilo svest ili je dobilo vrtoglavicu, bilo dezorijentisano i zbunjeno, odmah potraite hitnu medicinsku pomo. Jednako postupite i ako niste bili prisutni kad je dolo do povrede,
a ne moete odrediti da li je dete bilo u nesvesti.

104

9. poglavlje

Mama, boli me stomak!

Bol u stomaku, zajedno s temperaturom i prehladom, ubraja
se meu vodee uzroke nepotrebnih odlazaka pedijatru. Ta bol
je kod dece vrlo esta, ali retko ima organske uzroke, pa tako
obino ne upuuje na ozbiljnu bolest. Procenjujem da je u mojoj
praksi zbog bolova u stomaku tek jednom od 10-oro dece koje
je dolo na pregled zaista trebala medicinsku pomo.
Ako abdominalnu bol ne prate drugi simptomi - povraanje,
proliv, gubitak apetita i gubitak teine - obino se nepotrebno
uznemirujete. Ako se poigrate dobrog detektiva, verovatno ete
pronai nemedicinski uzrok problema. U veini sluajeva otkriete da su bolovi u stomaku posledica loe stolice zato to dete
jede previe ili prebrzo; da su nusproizvodi proizvod nekog drugog poremeaja; da su izazvani psiholokim ili emocionalnim
uzrocima; ili da su posledica alergije na hranu, lekove ili hemijske
dodatke hrani koju dete jede.
Psiholoki i emocionalni uzroci slini su onima ve opisanim
za glavobolje. Uzmimo za primer da vae dete uvek pone da
boli stomak ujutru, pre odlaska u kolu. Nije vam drago da izostaje sa nastave, ali ono izgleda tako jadno da napokon pristajete
da ostane kod kue. Vrlo je verovatno da e doi do udesnog
izleenja u trenutku kada je ve prekasno da krene u kolu!
Poto se scena ponovi nekoliko puta, moda ete poeleti da
izgrdite ili kaznite dete zato to vas vara. Nemojte, jer je bol bila
stvarna, ali je nestala istog trena, kako i treba, im je trauma koja
ju je uzrokovala uklonjena.
105

Ova reakcija je tako esta da je ak dobila i ime fobija od

kole (strah od kole). Takav problem doktor ne moe reiti.
Umesto toga, bol u stomaku je poziv da strpljivo i sa razumevanjem ispitate svoje dete kako biste ustanovili vezu izmeu kole
i bola. Da li mu neko preti na putu do kole ili kad se vraa kui?
Da li ima problema sa nastavnicima? Da li se stidii ili je zabrinuto
to nije napisalo domai zadatak? Da li ima nesposobnog nastavnika kojeg jednostavno ne podnosi? Ili, ako je dete malo, moda
strahuje zbog odvajanja od vas i nepoznate, moda zastraujue,
sredine? Ako uspete da uklonite uzrok njegove teskobe, verovatno e nestati i bol.
Kao i u sluaju glavobolja, bol u stomaku moe se razviti kao
oblik podsvesnog izbegavanja neugodnih zadataka ili elje da se
privue panja roditelja koji ne zadovoljavaju potrebu svog deteta da se osea voljenim. Mnogi ponovljeni bolovi u stomaku
zauvek bi nestali da se roditelji pridravaju saveta koji esto
nalazimo na bedevima: Da li ste danas zagrlili svoje dete?

Bol u stomaku esto je uzrokovana alergijama

Alergije na hranu i hemikalije su jo jedan est izvor bolova u

stomaku. Nepodnoljivost laktoze, alergija na kravlje mleko je
mnogo ea nego to mnogi roditelji misle. Ali mleko je samo
jedna od mnogih namirnica na koju deca (i odrasli) mogu biti
alergini.
Da biste utvrdili da li je uzrok abdominalnog bola alergija,
morate ustanoviti da je jedna namirnica ili vie njih povezana s
njegovom tegobom. To zahteva vreme i napor, a ponekad se i
dete buni, ali ako je re o alergiji, ovaj sistem deluje. Izbacujte
odreene namirnice iz njegove ishrane, jednu po jednu, i posmatrajte da li se bol, u roku od nekoliko dana, izgubila. Ako izgleda da je jedna od namirnica uzronik, opet je uvedite u ishranu da vidite da li e se bol vratiti. Ako se vrati, problem je reen!
Ovaj postupak e biti malo otean ako je dete alergino na
vie namirnica, jer tada uklanjanje jednog uzronika nee uklo106

niti bol koju e drugi jo izazivati. U tom sluaju moraete postupiti na suprotan nain. Prvo eliminiite sve mogue alergene
iz detetove ishrane, a zatim ih vraajte jedan po jedan. Ako se
bol vrati kao reakcija na novu hranu, pronali ste jednog od uzronika. Uklonite i njega i nastavite da isprobavate ostale namirnice, jednu po jednu, dok ne otkrijete sve one na koje je vae
dete alergino.
Ako se priklonite prvom pristupu, ubrzaete proces jer poinjete od najverovatnijih kandidata. Hrana koja sadri hemijske
dodatke je glavni krivac, a ako je elite eliminisati, znai da morate izbaciti doslovce svu fabriki proizvedenu hranu i vratiti se
prirodnim namirnicama i sami ih pripremati.
Zaboravite hleb, kolae i testeninu iz prodavnice jer su puni
hemijskih dodataka. Kupite prirodnu hranu, proizvode sa oznakom 100% prirodno i paljivo itajte ta pie na omotu.
Meu prirodnim namirnicama alergiju bi mogli izazvati paradajz,
krastavci, narande, kajsije, suve ljive, breskve, ljive, maline,
kupine i groe... Ali vae dete moe biti alergino i na neto
drugo.
Dopustite mi da vas upozorim da ete biti jako zaueni kad
otkrijete koliko hemikalije preovladavaju u naoj svakodnevnoj
ishrani kad ponete da tragate za hranom koja ih ne sadri. Tekst
ispisan sitnim slovima na omotima mnogih namirnica pokvario
bi vid veini potroaa da im je vid dovoljno dobar da otkriju ta
tamo pie. Kako bi vam prijao tanjir supe od natrijum-karbonata,
kalijum-karbonata ili natrijum-tripolifosfata, disodium-inozinata
i disodium-guanilata? Da vam je neko ponudi i da ste svesni ta
sadri, verovatno je ne biste pojeli, to je i u redu. Pa ipak, sve
su to sastojci jedne vrlo poznate meavine za kinesku supu sa
testeninom!
Sve hemijske boje, konzervansi, stabilizatori, pojaivai ukusa,
mogui su uzronici alergijskih reakcija, a da i ne spominjemo
ostale opasne posledice. Oni su osnovni uzronici hiperaktivnosti
o kojoj u kasnije neto vise rei. Nije ih lako izbei, ali ako us107

pete, to se nee uoavati samo na izleenju abdominalnog bola.

to se vise oslanjate na prirodnu hranu, to e vaa porodica biti
zdravija.
Savetujem vam da se pozabavite vlastitom ishranom iz dva
razloga. To va doktor ne moe, ak i da hoe, a nee. Drugo, ako
ste kadri pronai i ukloniti izvor nelagodnosti, pomoi ete detetu da izbegne jo veu nelagodnost i potencijalni rizik od poseta doktoru. Ako vae dete pati od ponovljenog bola u stomaku,
a dobro napreduje, izgleda zdravo i dobija na teini i visini, a nema drugih simptoma, odgovarajue medicinsko leenje za takvo
stanje ne postoji i nije potrebno ii kod doktora. Pruite mu moralnu podrku i tragajte za alergijskim ili emocionalnim uzrokom.

Ne uzimajte lekove da biste izleili bolove u

stomaku

Ako se vae dete ali na bol u stomaku, ne preporuujem

upotrebu lekova. Neki roditelji daju deci natrijum-bikarbonat
(sodu bikarbonu) ili neki od lekova protiv kiseline u elucu koji
se mogu dobiti bez recepta. To nije ba pametno, iz dva razloga:
1. Kada se dete ali na bol u stomaku, ne znai da misli na eludac. Ta bol moe biti u bilo kom delu abdomena: crevima,
bubrezima ili u nekom drugom organu.
2. Ako je bol zaista izazvan vikom kiseline u elucu, to je kod
dece mala verovatnoa, natrijum-bikarbonat trenutno e
olakati, ali, budui da neutralizuje svu eluanu kiselinu, imae
povratno delovanje. eludac e raditi prekovremeno kako bi
nadomestio kiselinu, verovatno jaom nego pre. Jedino razumno
trenutno olakanje koje moete ponuditi svom detetu jeste velika doza ljubavi, nenosti, razumevanja i razonode. Ako je simptom emocionalne prirode, problem e time biti reen.
Ne bih eleo da zakljuite kako je abdominalni bol uvek bezazlen. On je i jedan od simptoma u vie od 50 bolesti, od kojih su
neke ozbiljne pa i opasne po ivot. Ali, u svakom sluaju, ako bol
upuuje na ozbiljan problem, javljaju se i drugi simptomi. Ako
108

dete odmah odvedete doktoru, on e moda zanemariti mogunost da su uzrok ishrana ili emocije, i zapoee traganje za boleu na temelju samo jednog simptoma. Budui da je abdominalni bol jedan od simptoma tolikih bolesti, popis testova i analiza koje ekaju vae dete je gotovo beskonaan. Mnogi od tih
testova su tek priblini, to moe dovesti do pogrene dijagnoze.
Mnogi su bolni, pa se i dete i vi bez potrebe muite. Doslovce svi
su opasni, a za neke se rauna i stopa smrtnosti. Ali, bez dodatnih
simptoma, ni jedno takvo ispitivanje nije neophodno.
Sledei rizik koji nosi poseta doktoru jeste mogunost da vae
dete ostane u bolnici na pretragama, od kojih su mnoge povezane s klistirom. Za ono to e verovatno biti uzaludna potraga to
je previsoka cena, i to ne samo u novcu. Osim rizika koji prate
samo ispitivanje i zraenja, tu je i emocionalna trauma koju doive hospitalizovana deca. Prisutna je i vrlo realna opasnost da
e se vae zdravo dete razboleti za vreme boravka u bolnici.
Ako vae dete zaista pokazuje i druge simptome osim bolova,
poput povraanja, proliva, krvave stolice, treba ga odvesti kod
doktora. Verovatno je rtva neke od brojnih bolesti, najverovatnije apendicitisa, odnosno upale slepog creva.

Dijagnostikovanje upale slepog creva

Uestalost upale slepog creva je najvea meu mukarcima

od 15 do 30 godina, mada je nalazimo u svim generacijama, pa
ak i kod novoroenadi. Najopasnija je, verovatno, kod vrlo male dece jer ju je teko dijagnostikovati. U veini sluajeva crevo
pukne pre nego to se postavi dijagnoza.
Upalu slepog creva gotovo uvek prate povraanje i poviena
temperatura, ali povraanje ne mora biti uporno, a poviena
temperatura moe biti vrlo blaga. U ranoj fazi bol obino nije
lokalizovan i iri se po celom stomaku, ali u roku od nekoliko sati
lokalizuje se u donjem desnom kvadrantu i pritisak na tom delu
uzrokovae jaki bol. Ako crevo kasnije pukne, bol e se opet
109

proiriti preko celog podruja stomaka. Napadu gotovo uvek

prethodi gubitak apetita.
Kada dete odvedete kod doktora, on bi trebao da sastavi iscrpnu istoriju bolesti, s posebnim naglaskom na dogaajima koji
su prethodili poetku bolova. Trebao bi da obavi detaljan fiziki
pregled, ukljuujui i vebe koje e mu pomoi da tano odredi
mesto gde se javlja bol. To znai da e zatraiti od vaeg deteta
da podigne noge dok lei na leima, ime se optereuju trbuni
miii, a posmatrae ga i dok hoda kako bi odredio da li tedi
jednu stranu abdomena zbog bola. Trebalo bi sprovesti analizu
krvi kako bi se ustanovilo da li je povean broj belih krvnih zrnaca, to upuuje na upalu, kao i analizu mokrae da bi se otkrila
eventualna prisustnost belih krvnih zrnaca, to bi upuivalo na
upalu mokranog trakta.
Ako na temelju pregleda pedijatar sumnja na upalu slepog
creva, verovatno e dete uputiti hirurgu. Ako hirurg preporui
uklanjanje slepog creva, istrajte na tome da va pedijatar potpie
saglasnost s preporukom i da je spreman da podeli odgovornost.
Posao hirurga ine operacije, pa ako postoji opravdan razlog da
se sumnja na upalu slepog creva, on e obino iskoristiti priliku
da svom talentu d maha. Upravo zahvaljujui tome, svake godine odstrani se na hiljade savreno zdravih slepih creva. Ne
samo da je to bolno i skupo, nego postoje vrsti razlozi da verujemo kako slepo crevo obavlja neke korisne funkcije. Zato nije
razumno dopustiti da se izvadi slepo crevo vaem detetu ako mu
ivot nije u opasnosti. Osim toga, dok upala slepog creva moe
biti kobna, naroito ako doe do pucanja creva, operacije odstranjivanja slepog creva imaju svoju vlastitu stopu smrtnosti, koja
je gotovo jednako visoka kao i ona od same upale. Pre nego to
dopustite da vae dete podnese rizik operacije, uverite se da se
pedijatar i hirurg slau u dijagnozi i da preti ozbiljna opasnost od
pucanja slepog creva.
Ako pristanete na operaciju, zahtevajte da va pedijatar prisustvuje operaciji. To je samo dodatno osiguranje ako bi neto
110

krenulo krivo, a on vam je i svedok u sluaju da se neto nepredvieno zaista i dogodi. Nije ba opte poznato, ali u operacijskim
salama sprovode se brojna istraivanja, katkada i bez znanja i
odobrenja pacijenata ili njihovih roditelja. Mudro je zahtevati da
va pedijatar prisustvuje operaciji kako biste bili sigumi da vae
dete nije postalo nesvesni predmet istraivanja.
Bol u stomaku koji se uvek ponovno javlja moe jako frustrirati, uostalom, kao i sva hronina fizika stanja zbog kojih se vae
dete osea jadno, jer se taj jad neminovno prenosi i na vas. Sreom, da se posluimo klasinom medicinskom izrekom, vi se ne
morate nauiti iveti sa tim. Sledite savete koje sam vam dao
u ovom poglavlju, a takoe biste trebali znati da odredite uzrok
upornim bolovima kod vaeg deteta.

Kratki vodi dr. Mendelsona kroz bol u stomaku

U veini sluajeva kod bolova u stomaku kod dece nije potrebna medicinska pomo ako je ne prate dodatni simptomi.
Prema tome, to je prvo to treba da ustanovite kad se vae dete
ali da ga boli stomak. Sledei saveti pomoi e vam da odredite da li je uzrok mogao biti upala slepog creva, zatvor ili drugi ozbiljniji poremeaj koji zahteva lekarsku pomo, ili je ipak re o
problemu koji moete reiti sami.
1. Ako je abdominalni bol jedini simptom, vi ete pre odrediti
uzrok nego va doktor. Ali ako je bol praen dodatnim simptomima, poput poviene temperature, povraanja, bolnog mokrenja ili krvave stolice, valja se obratiti lekaru.
2. Ako nema dodatnih simptoma, paljivo razmotrite dogaaje i okolnosti koje su prethodile poetku javljanja bolova. Da li
vae dete jede prebrzo ili jede previe? Da li je pojelo ili popilo
neto na ta nije naviklo? Da li je moglo popiti neto otrovno ili
progutati neki predmet kao to su klikeri ili zihernadla? Da li je
popilo lek koji nikada pre nije uzimalo? Da li je doivelo neku
traumu - tuu ili svau s prijateljem, dobilo lou ocenu, neko ga
je strogo prekorio ili kaznio? Ako se bol u stomaku javlja esto,
111

da li mu uvek prethodi isti dogaaj? Da li je moda povezan s

izbegavanjem neeljenog iskustva (npr. kole) ili neugodnog zadatka (npr. pranje sudova)? Uz takvo detaljno razmatranje morali
biste znati da odredite da li je bol emocionalnog porekla.
3. Ako je neophodno da posetite lekara, pratite ta radi. Pazite
da paljivo ispita istoriju bolesti i da sprovede detaljan fiziki
pregled, koji bi trebao da obuhvati analizu krvi da bi se odredilo
da li je povien broj belih krvnih zrnaca, to ukazuje na upalu;
analizu mokrae, kako bi prisutnost belih krvnih zrnaca ukazivala
na upalu mokranih puteva; i pregled kojim bi se odredilo da li
je bol lokalizovana u donjem desnom kvadrantu abdomena, to
upuuje na upalu slepog creva.
4. Ako doktor zakljui da je glavni krivac slepo crevo, moda
e vas uputiti hirurgu. Ako se preporuuje operacija, zahtevajte
da se va pedijatar s njom sloi i da i on snosi odgovornost za
takvu odluku. Istrajte i na tome da svakako prisustvuje operaciji.
5. Ne ostavljajte dete samo u bolnici ni pre ni posle operacije.
Ostanite s njim ili zamolite prijatelja ili roaka da bude s njim
umesto vas dok ne budete sigurni da se stanje poelo poboljavati. Nastojte da ga to pre otpuste iz bolnice.

112

10. poglavlje

Kaljanje, kijanje i curenje iz nosa

Svake godine Amerikanci potroe vie na lekove protiv kalja
i prehlade nego to Gvatemala, Honduras i El Salvador zajedno
potroe na izdravanje svojih dravnih aparata. Ako tome dodate
i koliko se troi na antibiotike, antihistaminike i ostale medikamente za koje je potreban lekarski recept, mogli biste verovatno
dodati jo i Kosta Riku i Ekvador. Ovo poreenje sasvim odgovara, jer vlade tih zemalja nisu delotvorne, ba kao ni lekovi protiv prehlade.
Svi patimo od kalja, prehlade i gripa, ali ini se da su deca
osetljivija od odraslih i verovatnije je da e se leiti ako se razbole. Lekovi e verovatno ukloniti simptome, ali ni jedan nee
zaista izleiti pacijenta. Suvini lekovi koji esto izazivaju suprotne
efekte su povod za alu lekara koju nisu spremni da prepriaju
pacijentima: neleena prehlada traje sedam dana, a leena nedelju dana.
Prehlada je toliko rasprostranjena pojava koja zahvata gotovo
svakog bar jednom godinje. Teorija obiluje njenim uzrocima i
nainima leenja. Te teorije moemo podeliti u dve kategorije:
moralna teorija i virusna teorija. Moralna teorija, koja se temelji
na veoj uestalosti prehlada zimi, zastupa stav da su prehlade
povezane sa izlaganjem hladnom vremenu. Ova teorija, omiljena
meu mamama i bakama, kae da se dete prehladilo jer nije
stavilo al, rukavice i obuklo duboke cipele. Virusna teorija, koju
zastupaju lekari, kae da prehladu uzrokuje jedan od stotine
virusa i da je ea zimi jer su deca tada u koli zajedno s ve
113

obolelima. Pobornici virusne teorije smatraju da bi dete obolelo

i da je na sebi imalo dva ala, tri para vunenih arapa i izme.
Smatram da je svaka od tih teorija, odnosno njihova kombinacija, tana. Nema sumnje da su prehlade virusne upale i da se
virus prenosi vazduhom od rtve koja kalje i kija ili dolaskom u
dodir s virusom na tvrdoj povrini. Ali uprkos tome to nema
dokaza da izlaganje loem vremenu izaziva prehladu, opredeljujem se za stranu majki i baka koje istrajavaju na tome da se deca
pri izlasku iz kue toplo obuku. Ta podvojenost je posledica toga
to smatram da majke i bake znaju vie o zdravlju nego naunici
i lekari, kao i injenice da se jo uvek pitam u sebi da li se pri izlaganju nevremenu moda smanjuje otpornost tela na viruse koji
su direktni uzronici prehlada.
U svakom sluaju, nemate ta da izgubite ako zahtevate da se
vae dete obue u skladu s vremenom. Ali neto moete izgubiti
ako va doktor istraje na tome da se virusna prehlada vaeg deteta lei antibioticima koji su protiv virusa uglavnom nedelotvorni. O tome u detaljnije govoriti kasnije u ovom poglavlju.

Simptomi prehlade i gripa

Simptomi prehlade, koji se od deteta do deteta razlikuju po

jaini, jesu oseaj slabosti, umora, curenje iz nosa, kaljanje i kijanje, mutan pogled i obino lagano poviena temperatura. Grip,
koji takoe uzrokuje virus, odlikuju uglavnom isti simptomi, uz
povraanje, proliv, telesne bolove i, u veini sluajeva, visoka
temperatura.
Ako je sluz iz nosa bistre, sive ili bele boje, vae dete je verovatno rtva virusne upale (prehlade ili gripa). uta ili zelena
sluz znai prisutnost gnoja, koji upuuje na bakterijsku upalu sinusa (sinusitis). I same prehlade mogu se zakomplikovatii drugim
bakterijskim upalama kao to su bronhitis i upala srednjeg uha
(otitis media).
Prehladu i grip ne treba medicinski leiti. Lekovi koji se obino
daju, kako sam ve spomenuo, samo e ukloniti simptome. Nji-

114

hovo delovanje bie ak i tetno jer se upleu u napore obrambenog sistema organizma da se sam izlei.
Isto vai i za virusnu upalu plua, poznatu i pod nazivom hodajuda upala plua, bolest koja se moe dijagnostikovati iskljuivo rentgenskim pregledom. Simptomi su obino blagi i u ovom
obliku upale plua vaem detetu ne preti nita osim rentgenskog
pregleda, koji bi lekar eventualno mogao da prepie. Ali nije tako
kao sa bakterijskom upalom plua. Ta bolest se obino moe
otkriti po vrlo visokoj temperaturi, iznad 38,9C, i vrlo kratkom
dahu, a koa poplavi. Ako se kod vaeg deteta pojave ovi simptomi, moete biti sigurni da je re o hitnom sluaju koji zahteva
lekarsku pomo bez odlaganja.
Sledea esta deja bolest disajnih puteva jeste krup ili
laringo-traheo bronhitis. On je takoe virusnog porekla i moe
se prepoznati po grevitom, metalnom zvuku koji se uje kad
dete udie; promuklom, metalnom kalju; neobinom uvlaenju
plua prilikom udisaja. Ako vae dete boluje od krupa, simptome
ete ublaiti tako ako dete odvedete u kupatilo i otvorite tu na
vrue. Pustite ga da dvadeset minuta udie vlani, topli vazduh.
Ako se nakon toga stanje ne pobolja, posumnjajte na bakterijsku upalu plua i odvedite dete kod doktora.
Ako nema nekih vidljivih ozbiljnih tegoba, roditelji ne bi trebali decu da vode kod doktora niti im davati lekove koje su dobili
bez recepta kako bi leili simptome. Lekovi kojima se lee simptomi prehlade i gripa - bilo da se izdaju na recept ili se kupuju
u prvoj apoteci - mogu biti svakojaki; dekongestivi, ekspektoransi, antihistaminici, lekovi protiv kalja, lekovi protiv bolova i
antibiotici. Svima je zajedniko da su nepotrebni, da ponekad
izazivaju nepoeljne i opasne propratne pojave, da ometaju nastojanja tela da se odbrani od bolesti i da su isto bacanje novca.
esto se daje nekoliko lekova u kombinaciji, iako jedan ili vie
njih deluju na simptome koje dete uopte nema.
Dekongestivi, koji su poznati i kao vazokonstriktori, prepisuju
se kako bi olakali tegobe sa disanjem kroz nos do kojeg dolazi
115

zbog oticanja sluznih membrana u nosnom prolazu. Dekongestivi

otvaraju nosni prolaz steui oteene membrane. To izaziva
trenutno olakanje, ali u tome i lei problem. Delovanje je samo
privremeno i kada disanje opet postane teko, skloni ste da detetu date jo jednu dozu. Na kraju e doi do obrnutog delovanja
i zaepljenje e biti jo gore nego pre leenja. Puno razumniji
i bezopasniji pristup sastoji se u primeni osveivaa vazduha ili
estom odlasku u kupatilo punom pare, kao to sam opisao.
Antihistaminici koji se esto prepisuju pojedinano ili u kombinaciji sa lekovima upotrebljavaju se za leenje alergija. Telo se
bori protiv alergija luenjem prirodnog histamina koji izaziva vlaenje oiju i curenje iz nosa. Antihistaminici spreavaju luenje
histamina, isuuju nosne membrane i ometaju telo da samo izlei prehladu. oveku koji je prehlaen treba vie tenosti, a ne
manje.
Ekspektoransi slue za vlaenje sluzi u pluima kako bi je dete
lake iskaljalo. Za veinu preparata te vrste koji se mogu nabaviti
na tritu proizvoai tvrde da su delotvorni, ali to jo nisu dokumentovali dravnoj Agenciji za hranu i lekove (FDA). Nema puno
smisla kupovati lek ako ni sam proizvoa nije u stanju da dokae
njegovu delotvornost.
Nekoliko lekova protiv prehlade sadri dekstrometorfan hidrobromid, u koliinama od 3 mg do 20 mg. FDA smatra da su delotvorni u spreavanju kalja, ali pitanje je zato spreiti kaalj?
injenica je da nam kaalj smeta, ali on ima i svoj smisao. Zato
bismo se uplitali u obrambeni mehanizam tela koji nastoji da
izbaci sluz koji ometa disanje vaeg deteta?
Glavni lekovi protiv bolova koji se daju kod prehlade i gripa
jesu aspirin i acetaminofen. Oni se obino daju iz dva razloga: da
snize temperaturu, o emu sam ve izneo svoje miljenje, i da
ublae bol koji se obino javlja kao simptom gripa.

116

Opasnosti od leenja gripa aspirinom

Mala je verovatnoa da vam je ovo ikada rekao va pedijatar,

ali davanje aspirina u sluaju gripa je vrlo rizian potez. Isto vai
i za sredstva protiv povraanja, kao to su Compazine, Thorazine
i Tigan. Compazine i Thorazine su naroito opasni lekovi koji su
zapravo namenjeni leenju psihoza. Povezuju se s Rejevim sindromom koji je kod dece esto koban. Oituje se uglavnom sa
encefalitisom (upalom modane opne) i hepatitisom (uticom).
Preporuuje se da se aspirin i ovi drugi lekovi ne prepisuju u sezoni gripa, a jo manje detetu koje boluje od gripa, jer je njihovo
udrueno delovanje mogui uzronik Rejevog sindroma.
Ja sam protiv upotrebe bilo kakvih lekova kako bi se olakali
simptomi vezani za grip i prehladu. Ako vie ne moete da gledate kako se vae dete mui, dajte mu odgovarajui lek najdue
dan-dva, i to samo onaj lek koji deluje na odreeni simptom ili
simptome koji dete najvie mue. Ne poseite za kombinovanim
lekovima koji deluju na etiri ili pet simptoma istovremeno.
Moda ste primetili da mnoge tenosti protiv prehlade koje
se mogu dobiti bez recepta sadre visok procenat alkohola. rtva
prehlade e moda malo bolje spavati, ali isto delovanje bi izazvalo i malo konjaka, a on ipak nije zatrovan silnim lekovima koji
vaem detetu uopte nisu potrebni! (Ovim ne preporuujem
konzumiranje alkohola.)
Ako dete odvedete pedijatru jer ima grip ili prehladu, verovatno e dobiti lekove za ublaavanje simptoma; po svoj prilici kombinovani lek koji deluje na nekoliko simptoma istovremeno.
Mnogi od tih lekova su na vrhu spiska najee prepisivanih lekova, ali u mnogim sluajevima, proizvoai jo nisu FDA predoili dokaze o njihovom delovanju, tako da se moe dogoditi da
FDA zabrani prodaju. Ali lekari ih i dalje prepisuju bez obzira na
njihovu sumnjivu vrednost i uprkos injenici da bi pacijentu bilo
mnogo bolje da ne uzima nikakav lek.
117

Naalost, to nije najgore to vam se moe dogoditi ako zatraite medicinsku pomo za svoje prehlaeno dete. Ako dobije
antibiotike, koji su uglavnom nedelotvorni u leenju virusnih
bolesti, vae dete je u pravoj opasnosti. Otkako su pre nekoliko
decenija otkriveni, ljudi misle da su to lekovi koji e im u svakoj
prilici spasiti ivot. U poetku su se pravilno uzimali i zaista su
zasluili etiketu udesan lek. Pobedili su brojne infekcije koje
su pretile oveanstvu, medu njima sifilis i gonoreju, a neki optimistini futuristi predviali su dan kada e sve zarazne bakterijske bolesti nestati s lica Zemlje.
Naalost, do toga nije dolo. Kao to se obino dogaa s lekarima kojima se predstavlja novi oblik leenja, i najbolji postaju
proseni, pa su tako antibiotici poeli da se prepisuju za sve vie
bolesti, bez obzira na to da li su u datom sluaju delotvorni ili
ne. Nekoliko njih, koji su stvoreni kako bi leili bakterijske bolesti
opasne po ivot danas se prepisuju kao lekovi protiv prehlade i
gripa.
Doktori bi se s razlogom mogli osuditi zbog prepisivanja antibiotika za leenje tih virusnih bolesti ako su jedine posledice
takvog leenja nepotrebno izlaganje potencijalno tetnim propratnim pojavama i nepotrebni troak. Ali, to su samo blae posledice onoga to bi se moglo nazvati medicinskom maloumnou. Postoje jo dve opasne posledice nekritike upotrebe antibiotika. Prva je sve vei broj organizama otpornih na antibiotike u
celini. Druga: ako je vae dete nepotrebno i stalno izloeno antibioticima, moda e jednog dana doi u dodir s organizmima
koji e odolevati svakom obliku leenja.

Zato treba izbegavati preterano uzimanje

antibiotika

Nekontrolisano prepisivanje antibiotika, emu su skloni naroto pedijatri, je vrlo esto. To je moda pre pravilo nego izuzetak. Istraivanje davanja antibiotika u jednoj bolnici je pokazalo
da ih uzima treina pacijenata, a u 64% sluajeva njihova upot118

reba nije bila utvrena ili su bili davani nepravilno. Autori tog istraivanja su primetili: Posledica uzimanja velikih koliina lekova
koji mogu onemoguiti rast mikroorganizama moda je odabiranje mikroskopske flore otporne na te lekove. Odgovarajua
upotreba tih lekova je posebno vana za samog pacijenta, kao i
za one pacijente koji bi mogli doi u dodir sa organizmima otpornim na postojeu terapiju. Mikrobicidni lekovi su u tom pogledu
jedinstveni pa njihovo uzimanje moe uticati na njihovu delotvornost.
Time se, zapravo, na sloen nain kae da antibiotici ubijaju i
poeljne mikroorganizme, a ne samo nepoeljne, kao i da doputaju napredovanje tetnim mikrobima. Nepravilnim leenjem bolesti, koju je trebalo leiti na drugi nain, doktor stvara novu
bolest koju poznati antibiotici ne mogu drati pod kontrolom. To
je vrlo visoka cena koja se plaa za medicinsku nebrigu i nesposobnost.
Sve vea otpornost mikroorganizama na antibiotike mogla bi
na kraju vratiti medicinu na poziciju koju je imala pre etrdesetak
godina kad jo nije bio uveden penicilin. Zapravo, smrtnost od
nekih infekcija kao to je septikemija (infekcija krvotoka) ve se
vratila na onaj nivo na koji je preovladavala pre nego to su poeli da se upotrebljavaju antibiotici. Ako lekari ne promene ponaanje i ne postanu racionalniji i oprezniji u davanju antibiotika,
moda emo doiveti dan na koji je upozoravao jedan nobelovac.
Profesor Walter Gilbert, hemiar s Harvardskog univerziteta je
rekao: Moda dolazi vreme kada e 80% bolesti biti otporno na
poznate antibiotike.
Zato toliki lekari prepisuju antibiotike za leenje prehlade,
gripa i drugih virusnih stanja koja ti lekovi ne lee? Jedni drugima
se opravdavaju da to ine zato to to pacijenti od njih trae. Takva
racionalizacija ih nimalo ne opravdava, jer roditelji decu dovode
kod doktora da bi dobili medicinski savet, a ne da ga oni daju
doktoru. Mnogo je verovatnije da doktori prepisuju antibiotike
za virusne upale poput prehlade i gripa zato to ih nita ne moe
119

izleiti, a tokom kolovanja su ih uili da pacijentu uvek daju

neto kako se njihov ugled ne bi srozao. To mogu da razumem
jer sam i sam proao kroz to ispiranje mozga prilikom studiranja
medicine. Ali ne mogu razumeti, ako i dalje imaju takvu potrebu,
zato pacijentima ne daju placebo koji bi posluio svrsi, a ne bi
naneo nikakvu tetu.
Ako ne moete odoleti potrebi da prehlaeno dete odvedete
kod lekara, sauvajte ga od antibiotika i drugih nepotrebnih
lekova koje bi doktor mogao prepisati. Verovatnoa da e ih doktor zaista prepisati je velika, jer istraivanja pokazuju da ak 95%
lekara daje pacijentima vie recepata za leenje prehlade, a oko
60% lekova ine antibiotici. Kaem da dete uvate jer se ne radi
samo o plaanju nepotrebnih lekova. Uestalost propratnih pojava od antibiotika nije nimalo zanemarljiva. Jedno istraivanje
je otkrilo da je 4% dece leeno penicilinom G sulfisoxazolom i
29% dece koja su dobijala ampicillin patilo od povraanja, retke
stolice i osipa. Dok je veina propratnih pojava beznaajna, do
jaih reakcija je dolo kod 2% dece. Ovi procenti se ne ine opasnim lekarima koji su navikli da prepisuju i lekove koji izazivaju
nepoeljne propratne pojave kod gotovo svakog ko ih uzme. Ali
oni bi i te kako trebali da zabrinu roditelje koji ne ele da se njihovo dete nae meu 2% onih koji su izvukli krai kraj zbog lekova od kojih nema nikakve koristi i koje uopte nije ni trebalo uzimati.
Budite naroito oprezni ako pedijatar prepie tetraciklin. Ako
je vae dete mlae od osam godina, a va doktor prepie tetraciklin za bilo koju bolest koja mu ne dovodi ivot u opasnost, istog trenutka napustite njegovu ordinaciju. Naite drugog pedijatra, jer ovaj ili ne zna ta radi ili o tome ne vodi rauna.
Godine 1975, Amerika akademija za pedijatriju je preporuila da se tetraciklin ne primenjuje u leenju dece mlae od 8
godina jer moe usporiti rast kostiju, otetiti jetru i izazvati eludane tegobe, muninu, proliv, povraanje i osip. Duom upotrebom boja zuba se trajno menja u utu.
120

Dok razmiljate da li dete da odvedete doktoru ili da mu date

lek koji je doktor prepisao, uvek imajte na umu da e mnogi lekari uiniti gotovo sve to mogu, imalo to smisla ili ne. To su
pokazala mnoga istraivanja upotrebe antibiotika. Jedna velika
gradska bolnica zahtevala je da doktor koji prepie lek dobije
odobrenje od specijaliste za zarazne bolesti pre nego to se antibiotici mogu nabaviti u apoteci. Kada je bilo ukinuto to ogranienje, potronja ampicillina se poveala osam puta. Isto tako,
kada je Phenicol doao na spisak lekova ograniene upotrebe,
potronja mu se smanjila za faktor 10.
Ako se ini da sam se previe iscrpno posvetio zloupotrebi antibiotika, to je samo zbog njihove vanosti za budue zdravlje i
blagostanje vaeg deteta. Ali nadam se da ete se odupreti i
drugim lekovima i da neete pedijatru dati priliku da primeni sve
svoje bezvredne, oportunistike trikove koje uva u torbi. to se
tie vene bolesti disajnih puteva, obrazovanje pedijatara je slaba i verovatno opasna zamena za vae zdravorazumsko rasuivanje.

Kratki vodi dr. Mendelsona kroz kaalj, prehladu i

grip

Prehladu, grip i krup uzrokuju virusi i ne mogu se izleiti ni

jednim poznatim medicinskim oblikom leenja. Obino za nekoliko dana reaguju telesni obrambeni mehanizmi, pa medicinska
intervencija nije potrebna. Ali ima stvari koje moete preduzeti
kako biste detetu olakali tegobu i ubrzali oporavak dok boluje
od bilo koje navedene bolesti. Evo nekoliko saveta u vezi sa prehladom i gripom.
1. Neka vazduh u deijoj sobi ili stanu bude dovoljno vlaan.
Pazite da osveiva vazduha redovno istite kako ne bi irio
iritirajue estice. Ako dete ne moe da die kroz nos ili ga mui
suvi kaalj, odvedite ga u kupatilo, zatvorite vrata, otvorite tu
na najtoplije i ostavite dete da udie paru 20 minuta.
121

2. Pazite da detetu dajete dovoljno tenosti kako bi nadoknadilo onu koju gubi kaljanjem, kijanjem i znojenjem. Nastojte
da svakog sata popije 2,5 dl tenosti. Najbolji su sokovi jer su
hranljivi, ali poto je va cilj da dete neto popije, dajte mu ta
god eli - vodu, aj, kompot.
3. Podstiite dete da se to vie odmara. Nastojte da u ranoj
fazi bolesti ostane u krevetu, ali ne pravite od toga predstavu.
Ako se opire leanju, dopustite mu da ustane, ali nastojte da se
ne umara previe. Nee mu koditi i ako izae, ali samo onoliko
dugo dok se ne napregne previe.
4. Izbegavajte sve lekove, ak i ako ublaavaju simptome. Ako
detetovo bolesno stanje vie ne moete da podnosite, dajte mu
lek koji lei one simptome koji mu najvie smetaju, a ne kombinovane lekove koji lee etiri ili pet simptoma. Neka ne uzima
lekove due od jednog dana ili dva. Izbegavajte tablete protiv
kalja jer mogu izazvati propratne pojave pri preteranoj dozi, to
se lako moe dogoditi jer imaju ukus slatkia.
5. Pre nego to doete u iskuenje da detetu olakate bolest
i date mu neki lek koji se izdaje bez recepta, setite se da moda
oteavate telu borbu protiv bolesti. Onoliko koliko mogu pomoi
lekovi, toliko moete pomoi i vi stalnom negom i brigom da dete
uzima dovoljno tenosti i da je vazduh vlaan.
6. Klonite se lekara ako dete nema ozbiljnih tekoa sa disanjem i ako mu koa ne poplavi, to moe upuivati na bakterijsku
upalu plua. U tom sluaju odmah ga odvedite u bolnicu ili pozovite hitnu pomo.
7. Bez obzira na to da li je vae dete prehlaeno ili ne, nastojte
da mu ishrana bude uravnoteena, bogata hranljivim stvarima i
vitaminima koji su mu potrebni, kao i da sadri to manje hemijskih dodataka koji se nalaze u gotovo svim fabrikim proizvodima koji se danas mogu kupiti.
8. Setite se da e strpljenje, ljubav, panja i topla podrka vie
pomoi vaem detetu nego svi lekovi sa polica apoteke!
122

11. poglavlje

Mitovi o bakterijskim
upalama grla
Retka su deca koja ive u severnoj temperaturnoj zoni, a provedu zimu bez barem jedne upale grla. Hrapavo, iritirano grlo
moe biti bolno i uznemirujue ne samo za decu nego i za roditelje. Ono esto ometa jelo, govor, gutanje, pa i spavanje, tako
da dete stalno plae i trai olakanje.
Ako je vae dete rtva, moda ete instinktivno reagovati tako
to ete pozvati lekara. Ali ako to zaista napravite, bie zapoeti
medicinski postupci namenjeni otkrivanju bakterijske upale grla.
Gotovo je sigurno da e doktor napraviti bris grla i, ako se dokae
prisutnost streptokoka, verovatno e prepisati antibiotik. To e
moda malo skratiti bolest, ali e i poveati izglede da vae dete
celu zimu oboljeva od upale grla zbog razloga koja u kasnije objasniti.
Lekari nisu direktno odgovorni za veinu upala grla, ali su odgovorni za brigu roditelja koja se javlja zajedno sa simptomima.
Ta briga potie iz verovanja, koje lekari podstiu, da bol u grlu
moe biti uzrokovan streptokoknom upalom koja moe izazvati
teke posledice ako se ne lei. Meu njima su akutni nefritis ili
reumatska groznica i doivotne srane bolesti, dovoljni razlozi za
roditeljsku brigu. Prema tome, ne udi to se roditelji obraaju
doktoru ako se dete ali na jak bol.
Vano je da, kao roditelj, znate kako se liiti straha i da ne traite nepotrebnu, preskupu i potencijalno tetnu strunu pomo.
123

Potrebne su vam injenice o streptokoknoj infekciji i upali grla

na koje vas doktor verovatno nije upozorio.
Pre svega, morate znati da su upale grla, u veini sluajeva,
uzrokovane virusima za koje savremena medicina nema leka. Jedini opravdani tretmani koje doktor moe prepisati nee izleiti
upaljeno grlo. Oni e donekle ublaiti simptome, ali to isto mogu
i sami roditelji bez medicinskog obrazovanja.
Drugo to trebate znati jeste da je uzimanje brisa grla da bi
se odredila prisutnost streptokoka isto gubljenje vremena i novca. Ono nee nesumnjivo dokazati da vae dete ima ili nema
streptokoknu upalu. Ali na to pitanje moe se odgovoriti nakon
jednostavnog klinikog pregleda koji mogu obaviti i sami roditelji.
Tree, verovatnoa da vae dete dobije reumatsku groznicu,
ak ako i ima streptokoknu upalu, je neznatna. Tokom 25 godina
lekarske prakse, u kojoj sam pregledao vie od 10.000 pacijenata
godinje, video sam samo 1 sluaj reumatske groznice. Zapravo,
u veini zemalja ona i ne postoji. Ta bolest se retko via, osim
meu neuhranjenom decom koja ive u prenaseljenim uslovima
krajnjeg siromatva.
Pogledajmo zato tako samouvereno tvrdim neto to se verovatno nimalo ne slae s onim to vam je rekao va doktor, ako
vam je uopte ita i rekao.
Budui da je veina upala grla uzrokovana virusima, nema osnove za njihovo leenje jer delotvornih lekova nema. Ali one
reaguju na normalne odbrambene sposobnosti organizma i nakon tri do etiri dana simptomi obino nestaju.
Rei uzrok bolova u grlu jeste bakterijska upala, kada se gotovo uvek radi o bakteriji Streptococcus. Takva upala e reagovati
na leenje 24-48 sati penicilinom. Ali i bez tog tretmana, bakterije e srediti antibiotici koji se proizvode u krvotoku, tako da ni
takva upala obino ne traje due od sedam dana. Leenje antibioticima samo malo ubrzava proces.
Trei uzrok upale grla mogu biti tri bolesti zbog kojih se, ako
su prisutne, roditelji mogu opravdano uplaiti. Prva je infektivna
124

mononukleoza (ona je ea u odnosu na druge dve). Druga je

difterija, nekada vrlo opasna, a danas praktino iskorenjena. Trea je leukemija, srazmerno retka, ali najopasnija. Sve te bolesti
zahtevaju medicinsku negu i, ako na temelju dijagnostikih
saveta koji slede posumnjate na neku od njih, dete odmah odvedite doktoru. O mononukleozi i difteriji detaljnije se govori u
19. poglavlju.

Uzroci upala grla koje moete kontrolisati

Zauujue veliki broj upala grla uzrokovan je spoljanjim uslovima koje vi, kao roditelji, moete uveliko kontrolisati. Ti uslovi
izazivaju nadraenost membrana, to dovodi do upale. Glavni
krivci su suvi zimski vazduh, antihistaminici koje ste dali detetu
da biste mu olakali prehladu (prema doktorovom savetu ili vlastitom intuicijom), puenje ili izlaganje zadimljenom prostoru, hemijski zatrovan vazduh u kojem ivite, pa ak i preterano dranje
i vikanje, to moe nadraiti glasnice.
Virusna upala grla obino se dijagnostikje eliminacijom. Ako
nema simptoma koji bi upuivali na druge uzroke, a doktor ne
moe pronai objanjenje, bolest se pripisuje virusu. Takva dijagnoza je u veini sluajeva tana.
Ne postoji nikakav lek ni tretman koji bi se mogao primeniti
na virusnu upalu grla, i to bi vam va doktor trebao rei. Neki lekari radije uzimaju bris grla i prepisuju penicilin jer bi se moglo
raditi o streptokoknoj angini nego da priznaju da su nemoni.
Najjednostavniji nain da spreite takav tok dogaaja jeste izbegavanje lekara ako nema jasnih nagovetaja da je vaem detetu njegova pomo zaista potrebna. Da biste to ustanovili,
morate znati sledee:
Za virusnu upalu tipino je da se razvija postupno, u roku od
dan - dva. Prvi znak virusne upale grla jeste nejasno bockanje u
predelu mekog nepca koje oticanjem postaje jae. Upala grla razvije se u roku od dan ili dva i esto je prati curenje iz nosa (obino
bistra, vodenkasta tenost), blago poviena temperatura, kaalj
125

i oteene lezde na vratu. Ako su se dogaaji tako razvijali, moete opravdano misliti da vae dete ima virusnu upalu grla. Dete
treba odvesti lekaru samo ako simptomi traju due od sedam
dana ili ako se pojave smetnje disanja.
Za razliku od virusne upale, bakterijska se razvija naglo, za nekoliko sati, izaziva visoku temperaturu, oticanje limfnih lezda
ispod vilice i jaki bol u grlu. Ne mora je pratiti curenje iz nosa,
kaalj ili drugi simptomi prehlade.

Streptokokna upala grla ne zabrinjava

U veini sluajeva streptokokna upala grla, kod dece starije

od 4 godine, moe se dijagnostikovati traganjem za onim to lekari zovu klasina trijaa simptoma: gnojni krajnici i grlo, oteene lezde na vratu i temperatura preko 39,4C. Gnoj je prisutan
ako je inae ruiasto grlo sada jako crveno s belim ili utim pegicama koje izgledaju kao sir. Ako je vae dete mlae od etiri
godine, moete se osloniti na takav kliniki pregled kako biste
odredili prisutnost streptokoka. Bris grla bi ih potvrdio, ali nema
smisla uzimati ga jer dete mlae od etiri godine ionako ne moe
dobiti reumatsku groznicu zahvaljujui obrambenom sistemu organizma.
simptomi upale grla traju due od sedam dana, to je
due od normalnog trajanja obinih virusnih i bakterijskih upala,
odvedite ga kod lekara. To je samo preventivna mera kako biste
bili sigumi da ne boluje od infektivne mononukleoze ili leukemije, koje se mogu dijagnostikovati samo analizom krvi, a to sami
ne moete utvrditi. Odlaganje posete doktoru nee ugroziti vae
dete jer u poetnoj fazi upale grla doktor nee i ne sme sprovoditi takva ispitivanja. Leenje mononukleoze sastoji se samo od
mirovanja, a vae bolesno dete e ionako mirovati, tako da sedam dana odlaganja ne utie na izleenje. Leukemija je toliko
retka da su analize koje bi vam uklonile takve strahove gotovo
besmislene, a izgledi da vae dete ima difteriju su jo manje. Ako
je ima, odmah ete je prepoznati jer e oticanje grla izazvati oz126

biljne potekoe u disanju, tj. guenje. Ako tog simptoma nema,

ni va doktor nee posumnjati na difteriju jer verovatno nikada
nije video ni jedan sluaj te bolesti.
Upale grla izazvane spoljanjim uslovima popustie pred vaim staloenim rasuivanjem. Ako ih ne prati temperatura, oticanje lezda, gnoj ili drugi simptomi, prvo posumnjajte na suv
vazduh. Zimi je vlanost u severnoj hemisferi oko 15%. Taj broj
e vam vie znaiti ako imate na umu da je uobiajena vlanost
Sahare via 18%! Ako je suv vazduh izvor problema, potroite
novac na kvalitetan osveiva vazduha, a ne na lekarske preglede
i lekove. Na isti nain moete razmisliti i o ostalim moguim spoljanjim uzronicima.

Bris grla, penicilin i streptokokna upala grla

Roditelje, nastavnike i ostale laike su lekari uverili da je dete

u ozbiljnoj opasnosti od reumatske groznice ako se streptokokna
upala grla ne lei. Ova bolest je opasna u prvom redu zbog toga
to moe izazvati reumatsku bolest srca. Suoen s detetom koje
ima upalu grla, tipian pedijatar e vam rei da e napraviti bris
grla kako bi odredio da li dete ima streptokoknu upalu. Moda
e se pozvati i na reumatsku groznicu da bi objasnio zato to ini.
Ono to vam nee rei jesu svi razlozi zato uzimanje brisa viemanje nema smisla.
Nee vam rei, na primer, da je upala grla uglavnom uzrokovana virusom i da je bris grla nepotrebna veba ako nije prisutna
klasina trijaa i ako nema klinikih indikacija streptokokne upale.
Nee vam rei da ak i ako je nalaz pozitivan, to ne znai da
dete ima streptokoknu upalu. U proseku, 20% savreno zdrave
kolske dece nosi streptokoke u grlu cele zime, ali ne obole zbog
prirodnog imuniteta koji je razvio njihov organizam.
Doktor vam verovatno nee rei ni da je najvie 85% stvarnih
streptokoknih upala otkriveno brisom grla i da, ako se laboratorijski posao radi u privatnoj lekarskoj ordinaciji, a ne u ovlaenoj
127

laboratoriji, procenat tenosti rezultata opada na samo 50. To je

posledica injenice da su saradnici u privatnim ordinacijama esto nedovoljno osposobljeni i neiskusni, pa samo povremeno rade
takve analize.
Doktor vam gotovo sigurno nee rei da penicilin, iako moe
skratiti trajanje streptokoknih simptoma za tri ili etiri dana,
moe izazvati i ponovne upale tokom cele zime. Antibiotici ubijaju streptokokne bacile, ali istovremeno spreavaju i razvitak
antitela koja su prirodna odbrana organizma od bolesti. Ako se
streptokokna upala ne lei nego joj se dopusti da se razvija, telo
e proizvesti antitela koja e i nakon izleenja tititi dete od ponovnih upala te zime. Penicilin deluje protiv reumatske groznice
upravo zato to spreava delovanje antitela. Posledice antibiotikog leenja jesu da, ako je dete izloeno uzimanju brisa grla
i penicilinu na poetku zime, njegovi krajnici e biti meta vate na
tapiu za uzimanje brisa i sledeih meseci. Ako je jedno od vae
dece jedne zime stalno bolovalo od upala grla, onda je moda
upravo leenje stvarni krivac, a ne bacili.
Doktor e vas moda pitati da li vam je dete alergino na penicilin. Zapravo, on e vas to sasvim sigurno pitati jer se boji da
ete ga tuiti za nesavestan postupak. (U SAD-u su lekari zakonski
odgovorni za sve svoje postupke, oteeni pacijenti mogu da ih
tue i dobiju odtetu. prim. prev.) Ali vam verovatno ipak nee
otkriti mogue posledice alergijskih reakcija na taj lek. Penicilin
moe izazvati proliv i osip, a u retkim situacijama, anafilaktiki
ok i smrt. Ako vae dete treba prvi put da primi penicilin, proverite da li je doktor svestan moguih posledica i da li paljivo
posmatra dete kako bi uoio svaku reakciju koja bi mogla upuivati na koban ok. Zapamtite i ovo, iako penicilin nee izgubiti
delotvornost u leenju streptokokne upale grla, njegova nepotrebna i nekontrolisana upotreba moe uticati na druge puno
opasnije bakterije u kasnijem ivotu vaeg deteta. Kao to sam
ve objasnio, pacijent moe razviti neki broj bakterija koje su ot128

porne na penicilin tako da on vie nee delovati kada bude ivot

u opasnosti.
Ako vam doktor da recept za oralni penicilin, moda e se
setiti da vas upozori kako lek nee delovati kao preventiva protiv
reumatske groznice ako ga dete ne uzima redovno svaka 4 sata
10 dana zaredom. Ali postoje dokazi da se ovaj savet prouje,
ak ako ga doktor i da, to nije teko shvatiti. Budui da antibiotik
oslobaa od simptoma upale grla za nekoliko dana, kao to bi
priroda i sama uinila bez lekova, tako roditelj pretpostavi da je
lek napravio svoje. To je tano to se tie streptokokne upale, ali
ako se ne uzme tano onoliko koliko je prepisano, nee biti potpuno delotvoran kao preventiva protiv reumatske groznice.
ak i kad je toga svestan, samo izuzetno uporan roditelj istrajae u tome da dete uzima lek svaka 4 sata i ostalih 8 dana
nakon poboljanja. Istraivanja su pokazala da se pri uzimanju
penicilina ljudi pridravaju saveta samo u 50% sluajeva. To znai
da u vie od polovine sluajeva pacijent ne uzima penicilin dovoljno dugo da bi on delovao protiv reumatske groznice koju bi
trebao spreiti, a ne streptokokne upale.

Reumatska bolest srca uglavnom ne preti deci

Da su deca zaista u opasnosti da se razbole od reumatske bolesti srca, trebalo bi se zabrinuti zbog nepridravanja lekarskih
saveta. Zapravo, treba se zabrinuti samo za decu koja se ubrajaju
u visoko rizinu grupu, koja ive u siromanim domainstvima i
koja verovatno nee dobiti medicinsku pomo, a ako je i dobiju,
verovatno nee uzimati lekove onoliko dugo koliko bi trebalo.
Ali uprkos mnogim dokazima da je reumatska groznica gotovo
iskorenjena, osim u niim socio-ekonomskim slojevima drutva,
lekari retko priznaju da je rizik minimalan. Roditelje navode, ili
barem putaju da misle, kako reumatska groznica i potencijalne
bolesti srca neposredno prete svakom detetu koje ima upalu
grla. Taj zakljuak nije logian ni statistiki taan.
129

Pre svega, gotovo sva istraivanja uestalosti reumatske groznice meu rtvama streptokokne upale grla raena su na uzorku
unutar vojnih baza i domova za siroad. Poznato je da epidemiologija zatvorenih graanstava nije tipina i za otvorena, ali
su ta istraivanja ipak primenjena na graanstvo u celini; na milione streptokoknih upala grla preventivno je leeno zbog bolesti
koje jedva da i postoji. Sasvim je na mestu pitanje da li teta od
takvog preventivnog leenja nadilazi rizik upotrebe penicilina u
leenju. Lekari su brzi kada roditelje treba upozoriti na opasnosti
od reumatske groznice, ali ne znam koliko njih upozori roditelje
na opasnosti od metoda ili lekova koje prepisuju.
Da je reumatska groznica tako opasna, mogli bismo pretpostaviti da e u gradu, tako velikom i naseljenom kao to je Njujork,
biti bezbroj tekih sluajeva, naroito ako uzmemo u obzir siromatvo u kojem ive mnogi njegovi stanovnici. Takva pretpostavka teko bi mogla biti dalje od istine. Izmeu 1970. i 1977.
godine u njujorkoj bolnici Bellevue bilo je samo 57 sluajeva
reumatske groznice, a 1978. godine nije bilo ni jednog sluaja.
To je ujedno i poslednja godina za koju imam podatke.
Pod prisilom, lekari e priznati da uestalost reumatske bolesti srca opada, no taj pad e verovatno pripisati penicilinu koji
spreava njegovu pojavu. Tvrdnja je glupa i neodriva, jer je
uestalost reumatske groznice poela da opada davno pre nego
to je penicilin stupio na scenu. Pre 25 godina pokualo se na
irem podruju ikaga napraviti popis svih sluajeva reumatske
groznice. Od svih lekara zatraeno je da prijave sve sluajeve te
bolesti. Istraivanje je ubrzo naputeno jer nije bilo ni jednog
sluaja u predgrau i okolini ikaga. Jedine prijave su dole iz
siromanog sredita grada, to je jo jednom dokazalo da su u
opasnosti samo deca iz siromanih porodici.
Istraivanja pokazuju da je uestalost reumatske groznice povezana s brojem dece u istoj sobi, to takoe objanjava rezultate
koji su dobijeni istraivanjima u vojnim bazama i sirotitima. Reumatska groznica je, u svakom sluaju, socio-ekonomska bolest
130

i mala je verovatnoa da je upotreba penicilina, ak i meu najsiromanijima, imala vanije posledice. Delotvornost penicilina
menja se s obzirom na uhranjenost pacijenta, a dobra ishrana
nije odlika siromatva.
Jasno je da dok uestalost sluajeva reumatske groznice opada, manje je sigurno da je ta bolest ikada i predstavljala stvarnu
opasnost. Istraivanje sluajeva koji su pre 40 dijagnostikovani
kao reumatske bolesti srca otkrilo je da je u 20% sluajeva dijagnoza bila pogrena zbog pogrene primene klasinog kriterijuma.
9 od 10 rtava bolesti nisu zapravo imale tu bolest. Prema tome,
moglo bi se pogreno rei da reumatska bolest srca vie ne znai
opasnost jer to nikada nije ni bila. To je vrlo vano onim pacijentima kojima je ta bolest dijagnostikovana davno i otada ih ta
spoznaja mui.
Poslednje pitanje vaem doktoru, ako jo uvek insistira na tome da se morate zabrinuti zbog mogue pojave reumatske groznice, ako uzmemo u obzir da se ak 15 do 20% sluajeva streptokokne upale grla ne dijagnostifikuje, pa prema tome ni ne lei,
i da polovina onih koji se lee od toga nemaju nikakve koristi jer
se ne pridravaju pravila upotrebe, gde su svi ti ljudi koji su se
ve trebali razboleti od reumatske groznice jer su preleali bakterijsku upalu grla?

Tri pristupa leenju streptokokne upale grla

Veina lekara zastupa jedno od dva pristupa leenju streptokokne upale grla. Postoji i trei pristup, usamljen, kom pripada
tek nekolicina nas.
Prva grupa lekara tvrdi da se pacijentu s upaljenim grlom mora odmah dati penicilin, bez ekanja na rezultate brisa grla. Oni
svoj stav temelje na injenici da penicilin moda nee spreiti
pojavu reumatske groznice ako se ne da u roku od 48 do 72 sata
od izbijanja simptoma. Budui da su simptomi ve neko vreme
prisutni kada se uzima bris grla, dalje odlaganje upotrebe penicilina za 24 ili 48 sati moe oslabiti njegovu delotvornost.
131

Druga grupa smatra da penicilin ne treba davati pre nego to

se vide rezultati brisa grla. Oni upozoravaju na opasnosti od
upotrebe penicilina i smatraju da pacijenti ne bi trebali troiti
novac na lekove koji im nisu potrebni.
Trei pristup, njegov sam pobornik i ja, zastupa miljenje da
treba izbegavati i uzimanje brisova grla i antibiotika, jer opasnosti od tretmana nadilaze vrlo malu mogunost da detetu ostanu bilo kakve trajnije posledice, ak i ako ima streptokoknu
upalu.
Moj stav je rezultat mojeg 25-ogodinjeg iskustva i posmatranja. Kada sam zavrio medicinski fakultet, poeo sam da radim
u jednoj ordinaciji u ikagu. Moj stariji kolega je bio obrazovan i
savestan doktor, dr. Ralph Kunstadter. Ubrzo sam iznenaeno ustanovio da retko kad uzima bris grla, i kad sam ga pitao zato,
rekao je da ga smatra nebitnim postupkom i gubljenjem vremena.
Dr. Kunstadter se kolovao 20 godina pre mene, pre nego to
su medicinske kole sasvim odbacile Majku Prirodu, mada sam
ja bio proet svim to sam nauio o raznim postupcima. Tako sam
neko vreme uzimao briseve grla, uprkos njegovom stavu. Na
kraju sam i ja prestao kad sam ustanovio da moji rezultati, nakon
svih postupaka i nepotrebnih trokova za pacijente, nisu bili nita
bolji od rezulatata dr. Kunstadtera. Kao to sam ranije naveo, iako
smo u proteklih 15 godina zajednikog rada doli u dodir sa vie
od 150.000 pacijenata, videli smo samo jedan sluaj reumatske
groznice. Oigledno je da bi rizik leenja svakog deteta penicilinom koje je imalo upalu grla, samo zato da bi se spreio jedan
sluaj reumatske groznice, bio lo postupak.

Zato treba izbegavati vaenje krajnika?

Na kraju nekoliko rei o deijim krajnicima. Oni presreu bakterije koje ulaze u grlo i mogu se upaliti dok se bore protiv bakterijske bolesti. Budite oprezni ako vas doktor nastoji uveriti kako
132

je upala tonzila (krajnika) razlog za njihovo uklanjanje, jer je to

zaista retko potrebno.
Tonzilektomija (hirurko uklanjanje krajnika) je ve decenijama operacija od koje ive i hirurzi i pedijatri. 30-ih godina ovog
veka godinje se radilo izmeu 1,5 i 2 miliona operacija odstranjivanja krajnika. Vrlo malo dece je doekalo pubertet nedirnutih
krajnika, uprkos injenici da je njihovo odstranjivanje samo u
retkim sluajevima bilo medicinski opravdano. Zbog te besmislene operacije na milione dece je doivelo emocionalnu traumu,
izgubilo prirodnu odbranu od bolesti, a neki sluajevi su se zavrili i tragino.
Jedina apsolutna indikacija za odstranjivanje krajnika ili adenoidne vegetacije jeste maligna bolest ili ometanje prolaska vazduha, jer su krajnici toliko oteeni da dete praktino ne moe da
die. Pa ipak, ve decenijama lekari rutinski obavljaju te operacije, branei svoje nerazumno ponaanje nedokazanom tvrdnjom da ostavljanje upaljenih krajnika moe dete izloiti gubitku
sluha ili, u najmanju ruku, stalnim upalama grla.
Nagon pedijatara i hirurga da odstrane krajnike bez opravdanja se iskazao u eksperimentalnom istraivanju sprovedenom
sredinom 40-ih godina. Jedna grupa pedijatara je trebala da pregleda 1.000 dece. Preporuili su da kod 611 dece izvade krajnici.
Ostalih 389 je upueno na pregled drugoj grupi pedijatara, koji
su 174 predloili za operaciju. Preostalih 215 od 1.000 dece je
odvedeno treoj grupi pedijatara i oni su, iako su ih ve dva
lekara pre toga pregledala, savetovali operaciju za 89 dece! Da
se ta pria nastavila jo krug ili dva, verovatno bi i preostaloj
grupi od 126 dece bila preporuena operacija.
Tonzile (krajnici) i adenoidna vegetacija (trei krajnik) jesu limfoidna tkiva koja su na prvoj borbenoj liniji obrambenog sistema
organizma. S obzirom da presreu bakterije koje ulaze u grlo, neminovno je da se upale i oteknu. Ako se uklone, prva borbena
linija odbrane vaeg deteta je unitena i odgovornost se prebacuje na limfne vorove vrata. Odbrambena sposobnost organiz133

ma se smanjuje, i vee su mogunosti da vae dete bude rtva

Hodgkinove (ili Hokinove) bolesti.
Zbog otpora roditelja, koji je podstaknula medijska kritika neodgovornog odstranjivanja krajnika, broj godinje izvrenih tonzilektomija se smanjio za dve treine. Ali, jo uvek ih ima previe
i vae dete je potencijalna rtva. Sumnjam da je i jednom od
10.000 dece ta operacija vana, a jo uvek se svake godine izvede
na stotine hiljada tonzilektomija. U 100 do 300 sluajeva operacije se zavravaju smru pacijenta, a komplikacije se javljaju u
16 od 1.000 sluajeva.
Primetio sam, jo davno, da je smetaj krajnika nadohvat hirurkog noa bila moda jedina Boija greka. Ako krajnici vaeg
deteta nisu toliko oteeni da ometaju disanje, nemojte doktoru
dopustiti da ih odstrani ako vam ne moe ponuditi uverljiv razlog
da opravda svoj postupak. ak i u tom sluaju savetovao bih vam
da potraite i drugo miljenje.

Kratki vodi dr. Mendelsona kroz upalu grla

Iako mogu uzrokovati priline neugodnosti, upale grla same

po sebi nisu ozbiljne, ak i ako su uzrokovane streptokoknom infekcijom. Osim kada su simptomi jako uporni, to moe upuivati
na ozbiljnu bolest, nije potrebno medicinsko leenje. Ovo su moji
saveti roditeljima ije dete boli grlo:
1. Ne trite sa detetom odmah kod lekara ako ima blagu temperaturu i upaljeno grlo. Posetite ga samo ako simptomi traju
due od sedam dana.
2. Nadoknadite tenost koja se gubi znojenjem, kaljanjem,
kijanjem, iscetkom iz nosa, prolivom, ubrzanim disanjem i gubitkom apetita. Dok je dete budno, dajte mu svakog sata 2,5 dl
tenosti. To nije mnogo, ali je moda vie nego to ono eli da
popije. Zato ga podstaknite veim izborom napitaka. To moe biti
obina voda, aj, sokovi od voa ili povra, supe, pa ak i gazirana
pia, ako je to jedino to dete eli da proguta.
134

3. U deijoj sobi odravajte vlanost vazduha, a ako je mogue

i u celoj kui. Osveivai koji isputaju hladnu paru su izvrsni i sigurni. Ali ne zaboravite: vano je da budu isti kako ne bi jo vie
iritirali upaljeno grlo. Pokuajte da podignete vlanost u deijoj
sobi na bar 50%, to je ponekad vrlo teko.
4. Ako vae dete buno jadikuje, moda ete poeleti da mu
na neki nain pomognete. Preporuujem dozu jednostavnih lekova protiv bolova, kao to je npr. Tylenol (paracetamol). Neke
opasnosti vezane su i uz taj lek, ali za trenutno olakanje mislim
da male doze nisu opasne.
5. Rekao sam ve ta mislim o lekovima za snienje telesne
temperature, samo mi dopustite da vas podsetim na to kako je
povienje temperature telesni mehanizam koji slui za borbu
protiv bolesti u koji se nije pametno upletati. Temperature ispod
40,5C ne znae veu opasnost, osim mogunosti grenja.
Grenja su zastraujua, ali retko i opasna i verovatno se ne mogu izbei jer su povezane sa brzinom rasta temperature, a ne sa
njenom visinom.
6. Sklonost lekara da prepiu aspirin ili neki drugi lek kako bi
snizili temperaturu, to mnogi od njih rade rutinski, je zaista
uasna. Svaki doktor prilikom kolovanja naui da svaki stepen
za koji se temperatura povisi, dvostruko ubrzava kretanje leukocita koji se bore protiv bolesti. Taj proces je poznat kao leukotaksija. Ne mogu shvatiti zato bi doktor eleo da onemogui
mehanizam koji pokuava da ozdravi pacijenta.
7. Neleena upala grla, ak i ako je uzrokovana i streptokokama, trebala bi krenuti nabolje ili proi za sedam dana, moda
i pre. Ako ne proe, posetite lekara jer se moda radi o drugoj
bolesti: mononukleozi ili, vrlo retko, difteriji ili leukemiji.
Mononukleoza se lako dijagnostifikuje analizom krvi, i leenje
ne zahteva nita drugo osim dobre ishrane i odmora u krevetu.
Difterija se javlja tako retko da va doktor na nju verovatno nee
ni posumnjati ako dete nema velikih tegoba s disanjem. Ako se
135

dete gui i ne moe pravilno da die, odvedite ga u najbliu bolnicu ili pozovite hitnu pomo.
8. Upotrebu penicilina u leenju streptokokne upale grla lekari pravdaju injenicom da slui kao preventiva protiv reumatske bolesti srca. To stanje je tako retka posledica streptokokne
upale da ne opravdava leenje antibioticima. Ali ako ipak odvedete dete kod lekara i on prepie penicilin u sluaju streptokokne
upale grla, simptomi bi trebali da nestanu za 24 do 48 sati. Ako
ne nestanu u roku od sedam dana, obavestite lekara. Moda je
upaljeno grlo posledica neke druge bolesti, pa bi on trebao sprovesti odgovarajue analize kako bi utvrdio o emu je re.
9. Ako vae dete nema hronine potekoe s disanjem zbog
oteenih krajnika, nemojte dopustiti da doktor odstrani krajnikee, a da prethodno ne potraite i drugo struno miljenje. Krajnici vaeg deteta pokazae da li je operacija vana. Oni su deo
odbrambenog sistema organizma vaeg deteta. Dete se ne bi
smelo s njima oprostiti tako lako ako za to nema naroite potrebe.

136

12. poglavlje

Upale uha bolne - da,

opasne - ne
Upale uha su esto najbolnije deije bolesti. Vae dete e
mnogo patiti, a i vi zajedno s njim jer se oseate nemono, a bojite se da upala ne dovede do gubitka sluha ili nekih drugih posledica.
Statistiki gledano, otitis media (upala srednjeg uha) odgovoran je za oko 8% svih poseta pedijatrima i ini 17% svih dijagnostikovanih upala. Ali to jo uvek ne znai da je 17% svih upala otitis
media, zato to je to najnepreciznije dijagnostikovana i esto preterano leena deija bolest.
Veina roditelja odmah pozove lekara im se dete poali da
ga boli uho. To vai ak i za one roditelje kojima je doktor zadnje
reenje ako se njihovo dete ali da je bolesno. Njihovu neobinu
zabrinutost zbog upale uha pojaava otar bol njihove dece ili
strah da e postati otar. Osim toga, mnogi roditelji pogreno veruju da upala uha moe izazvati gubitak sluha ili mastoiditis
(upala mastoidne kosti koja se nalazi iza uha), zastraujuu relikviju medicinske prolosti.
Ne mislim da su roditelji krivi zato to su uplaeni jer ih, u veini sluajeva, lekari plae. Pedijatri esto dijagnostifikuju upalu
uha kada ona uopte ne postoji. Tano je da vae dete moe privremeno da slabije uje zbog ponovljenih upala uha u zimskim
mesecima. Ali ako do toga i doe, ne oajavajte jer e mu se sluh
vratiti u prolee, zajedno s prvim lalama. U svojoj 25-godinjoj
praksi nisam video ni jedan sluaj trajnog gubitka sluha zbog
137

upale uha. to se tie mastoiditisa, koji je zadavao mnogo briga

roditeljima dok sam bio dete, nisam ga jo video, bez obzira na
to da li je rtva upale uha leena ili ne. On je misteriozno nestao.
U veini sluajeva bol u uhu je uzrokovan pritiskom koji nastaje kad neto (obino upala) ometa ienje uha kroz Eustahijevu tubu. Bakterijske i virusne upale mogu se javiti u spoljanjem
unom kanalu (otitis externa), u srednjem uhu (otitis media) i u
unutranjem uhu. Upale unutranjeg uha su retke kod dece, ali
kod starijih ukljuuju vrtoglavicu, muninu i umove u uima.

Uhobolje uzrokovane stranim telima

Strana tela u uhu su drugi, srazmerno est uzrok upale uha.

Ona mogu sama izazvati bol, ili ak upalu koja stvara bol. ini se
da manja deca uivaju u guranju malih predmeta u ui, a ponekad i u nos. Neko je ak napisao i pesmu o pasulju u tvojim
uima. Ali uveravam vas da krivac nije uvek samo pasulj. Godinama sam prilazio unim kanalima kako bih vadio komadie papira, loptice vate, tablete, vitaminske pilule, male tvrde bombonie, ele bombone, zrnca itarica, pa ak i nalice i pribadae.
Ako vam dete kae da je neto stavilo u uho ili vi sami pomislite da je tako, odvedite ga odmah kod doktora. Ta strana tela
obino ne izau sama, a opasno je ako pokuate sami da ih vadite. Ako nemate razloga da posumnjate na strano telo, zbog
uhobolje ne treba ii kod doktora ako ne traje 48 sati ili due.
Alergije su takoe esti uesnici u stvaranju upale uha. Mogu
izazvati sklonost ka bakterijskoj upali. Najei krivac je kravlje
mleko, u svom prirodnom obliku ili u obliku deije hrane. Ono
izaziva oticanje sluznih membrana, to ometa oticanje izluevina
kroz Eustahijevu tubu. Na kraju se, zbog njihovih nakupljanja
javlja upala. Alergija na mleko prouzrokovala je mnoge upale uha
kod beba koje se hrane vetakom hranom. Ali i alergije na druge
138

namirnice, prainu, polen i sl. mogu izazvati iste posledice. Isto

vai i za alergiju na hlorisanu bazensku vodu.
Roditelji i lekari mogu biti odgovorni za povredu unog kanala
prilikom nastojanja da iz uha izvade cerumen (una mast). Taj
postupak je obino nepotreban, a ako jeste, postoje sigurni
naini njegovog vaenja. Ako elite izbei oteenja, predlaem
vam da se drite pravila koje ve godinama preporuujem roditeljima: Ne stavljajte detetu u uho nita manje od vaeg lakta!
Niko ne moe nauno objasniti zato neka deca proizvode vie
cerumena od druge, ali, to je tako. Postoje razlike i meu rasama
s obzirom na koliinu, gustinu i boju cerumena. Nagomilavanje
cerumena ponekad moe izazvati blagi privremeni gubitak sluha,
ali se to kod dece retko javlja.
Najbolji nain za uklanjanje cerumena iz uha jeste ukapavanjem nekoliko kapi vodonik-peroksida dva puta dnevno 2 do 3
dana. Moda e se dete aliti na ukanje ili pucketanje dok
budete kapali, ali ga nita nee boleti. Ostavite da vodonik-peroksid deluje nekoliko minuta, a zatim uho isperite mlakim mlazom vode iz prica za injekciju. Moete upotrebiti i fabriki preparat, kapi za ui Murine, ali peroksid je jeftiniji, a jednako deluje.

Opasnosti od vadjenja cerumena iz uiju

Nije preporuljivo da se vi ili va doktor koristite bilo kakvim

instrumentima da biste silom izvadili cerumen iz detetovih uiju,
pa ak ni vatom na tapiu. To je opasno i nepotrebno iz vie razloga:
1. Ulazite u slepi kanal s vrlo osetljivom opnom na kraju i ne
znate koliko duboko smete ii.
2. Povrina uha je osetljiva i sastoji se od brojnih lezda i dlaica koje uho tite od neistoa. lezde lue sluz i ulja. Ta povrina uha je toliko osetljiva da je ak i meki dodir tapiem od
vate jednak prolasku tenka kroz vae dvorite.
139

3. Uho ima svoje vlastite mehanizme uklanjanja nepoeljnih

stvari iz unog kanala. Pokuajem da tapiem oistite uho moete se uplesti u taj prirodni mehanizam, jer time obino cerumen i neistoe samo gurate dublje i vie ih stisnete tako da je
prirodno ienje onemogueno. Moete i fiziki otetiti uni
kanal ili bubnu opnu.
I vaeg pedijatra bi trebalo odvratiti od upotrebe bilo kakvog
instrumenta za uklanjanje cerumena. On e rei da to mora da
uradi kako bi video bubnu opnu i ustanovio da li je dolo do
upale. To nije valjan razlog, jer je dovoljno da mu se instrument
samo malo izmakne ili da vae dete iznenada pomeri glavu pa
da doe do pucanja bubne opne. Iako e ona sama od sebe
zarasti, ostae oiljak koji moe uzrokovati neto slabiji sluh.
Ponekad se dogaa da dete samo oteti bubnu opnu guranjem otrog predmeta, npr. olovke, u uni kanal. Bubna opna gotovo uvek zaceli sama od sebe, bez leenja. U celoj svojoj praksi
nisam nikada video bubnu opnu koja nije sama zacelila. Ipak,
bolje je posetiti specijalistu za ui ako se to dogodi vaem detetu.
U vrlo retkim situacijama oteenje moe biti toliko da je potrebna hirurka intervencija. U svakom sluaju, lekara treba dobro
ispitati pre nego to prihvatite operaciju, pa ak i antibiotike za
povredu ovakve vrste.

Uhobolje uzrokovane promenom vazdunog

pritiska

Drugi est uzrok upale uha jeste promena atmosferskog pritiska do koje dolazi u avionu ili liftu. Te promene izazivaju bol, a
ponekad i privremeni gubitak sluha, kao to verovatno i sami
znate iz vlastitog iskustva. Simptomi prestaju kada se unutranji
i spoljanji pritisak izjednae. Ako ne doe do izjednaavanja,
zaepljenost Eustahijeve tube moe izazvati upalu. Odrasli i starija deca mogu izjednaiti vazduni pritisak gutanjem, zevanjem,
vakanjem gume za vakanje ili pokuajem da izbace vazduh kroz
nos dok istovremeno usta dre vrsto zatvorena. Nema dokaza
140

da je ovaj poslednji postupak tetan. Bebe kojima se ne moe

objasniti ni jedan od ovih postupaka obino izbegnu simptome
ako ih hranite prilikom uzletanja i sletanja. Druga mogunost je
da detetu date neto da vae ili proguta.

Kako veina lekara lee upalu uha

Pogledajmo sada to se dogaa kada vae dete koje boli uho

odvedete kod lekara. Dok sam studirao medicinu, profesori su
me upozoravali na to da se neleena upala uha zavrava gluvou. Dugo sam prenosio taj podatak svojim pacijentima i kljukao ih antibioticima, dekongestivima i antihistaminicima. Kasnije, kad je to postala moda, revno sam buio bune opne i umetao
plastine tube u ui pacijenata kako bih olakao drenau.
Kako su godine prolazile, shvatio sam da mnogi pacijenti,
moda veina, nisu uzimali antibiotike onoliko dugo koliko je trebalo, a mnogi ih nisu uopte ni kupili u apoteci. U medicinskim
krugovima ovo ponaanje se naziva nepokoravanjem pacijenta
savetima lekara i izaziva preke poglede lekara i proizvoaa lekova. Ali ono to je meni vie smetalo od nepokoravanja bila je
injenica da su se moji nepokorni pacijenti izleili od upale uha
jednako brzo kao i oni koji su se pridravali saveta i ni jedan od
njih nikada nije ogluveo!
U poetku sam se zadovoljio standardnom uzreicom koju svi
lekari ue kako bi znali ta rei pacijentu koji je ozdravio, a nije
sledio njegove savete: Eto, ovaj put ste imali sree. Ve dugo
me takvo reenje ne zadovoljava, jer je toliko neleenih pacijenata ozdravilo bez ikakvih lekova da jednostavno nije mogue da
su ba svi srenici.
Time se moja vera u antibiotike poljuljala i prestao sam da ih
prepisujem, bez ikakvih vidljivih posledica za pacijente. Pre toga
ve sam odustao i od timpanostomije - plastinih tuba, jer mi
mnoge majke nisu doputale da ih stavljam u ui njihove dece ili
su ispadale ubrzo nakon to bih ih ugradio. Usprkos savremenom
medicinskom miljenju, ti pacijenti su se oporavljali jednako brzo
141

kao i oni ije su tube ostale na mestu. Moje tube za timpanostomiju pridruile su se antibioticima na polici na kojoj drim lekove
i instrumente koji slue za dobrobit lekara i proizvoaa lekova,
a ne pacijenata.
Danas ne prepisujem antibiotike, dekongestive i antihistaminike ni jednom pacijentu koji pati od upale uha. Borim se protiv
timpanostomija i svoje studente uim to isto. Ni njihovi pacijenti,
a ni moji, nee izgubiti sluh zbog upale uha.
Naalost, meu pedijatrima mi smo manjina. Ostali se jo
uvek dre udbenika. Ako vae dete zaboli uho i odvedete ga kod
lekara, redosled dogaaja se moe predvideti. Poto je medicinska sestra izmerila temperaturu, doktor u urbi ulazi u ordinaciju, pita u emu je problem i zatim obavlja letimian telesni
pregled. Pregleda grlo, oslukuje srce i plua, zatim otoskopom
zagleda u uho kako bi proverio stanje bubne opne.
Svetlo na kraju otoskopa osvetljava uni kanal (koji moe biti
upaljen) i bubnu opnu. Ako je upala u nekom drugom delu uha,
onda je to obino u srednjem uhu. To je iza bubne opne, tako da
doktor nee moi da vidi mesto upale, ako uopte postoji. Dijagnozu e postaviti na temelju stanja bubne opne, a ne samog
upalnog podruja.
Bubna opna je obino biserno bele boje. U sluaju ozbiljne
upale srednjeg uha (otitis media) dobie jarko crvenu nijansu.
Kada doktor pogleda u uho vaeg deteta, videe jednu od te dve
boje ili nijanse meu njima. Ako uoi da je bubna opna crvena
poput cvekle, verovatno e vam rei da dete ima teku upalu
srednjeg uha i prepisati Amoxicillin, 3 puta dnevno 10 dana. Ako
uoi neku neniju nijansu, dijagnoza i leenje bie isti.
Takvo leenje nije dobro iz dva razloga. Prvo, iako je bubna
opna ruiaste ili ak neno crvene boje, to jo uvek ne znai da
dete ima upalu srednjeg uha. Do promene boje moe doi i ako
je dete uznemireno ili je plakalo, a i kao posledica alergijske reakcije. Jedan pogled na bubnu opnu koja je blago ruiaste ili cr142

vene boje ne opravdava dijagnozu upale uha, jer ista bubna opna
moe delovati sasvim normalno ve sat vremena kasnije.
Druga gruka je leenje pacijenta antibioticima, bez obzira na
to da li mu je uho ruiasto, crveno kao cvekla ili ak plavo! Jedini
sluaj u kojem bi se upotreba antibiotika moda mogla opravdati
jeste ako iz uha curi gnoj, do ega dolazi u manje od 1% sluajeva, a nisam siguran ni da je tada sasvim opravdana.
Niz istraivanja su pokazala da upotreba antibiotika u leenju
upale uha nije bitno poboljala posledice bolesti, gubitak sluha,
irenje upale ili mastoiditis. Njihova upotreba malo skrauje trajanje bolesti i smanjuje bol, ali te olakice idu na tetu prirodnog
odbrambenog mehanizma. Prema tome, da biste malo skratili
trajanje upale, poveavate mogunost da dete dobije novu, i to
svakih 4 do 6 sedmica.
Najnovija istraivanja navode rezultate eksperimenta koji je
obuhvatio 171 dete iz Holandije. Polovina je leena antibioticima, a druga polovina ne. Nije bilo znaajnije razlike u klinikoj
slici bolesti (bol, temperatura, iscedak iz uha, promenjen izgled
bubne opne ili jaine sluha) izmeu leenih i onih drugih.
Neke moje kolege me optuuju zbog gledita o tetnosti antibiotika u leenju upale uha. Ponekad me optuuju da time
dovodim u opasnost ivot svojih pacijenata. Moj odgovor je,
verujem, neoboriv. Niko ga, do sada, nije uspeo opovrgnuti:
Veinu deijih upala uha lekari ne lee. Meu onima koje lekari lee antibioticima vrlo malo njih se pridrava saveta. U bolnici u Buffalu, drava Njujork, prouavali su 300 dece kojoj su
prepisani antibiotici za leenje upale uha. Manje od 50% je zaista
primilo prepisanu dozu. Samo 22 od 300 se potpuno pridravalo
saveta. Ukratko, veina dece nije leena, a veliki deo onih koji
dobiju antibiotike ne slede savete pa lekovi ne deluju. Da su antibiotici zaista vani u spreavanju gubitka sluha, veina dece u
zemlji bi imala problema sa sluhom.
143

Na drugom mestu sam ve govorio o opasnostima od nekontrolisane upotrebe antibiotika. One se odnose i u sluajevima
leenja upale uha.
Godinama su lekari prepisivali i oralne dekongestive i antihistaminike. Tu se, uglavnom, radi o pseudoephedrin hydrochloridu
i chlorpheniramin maleatu. Nazivi pod kojima se ti lekovi najee prodaju jesu Actifed i Sudafed. Ti lekovi su, kao i mnogi
drugi, prepisivani milionima dece koja su patila od upale uha ili
prehlade. FDA godinama ispituje vrednost tih lekova i zahteva
od proizvoaa da dokau njihovo delovanje ili da prestanu da
ih prodaju. Ali lekari ih i dalje uporno prepisuju deci. 1983. godine nakon trogodinjeg istraivanja na Univerzitetu u Pitsburgu
otkriveno je da ni jedan od tih lekova nije delotvoran u leenju
upale uha. Istraivanje je obuhvatilo vie od 500 dece, od kojih
je polovina dobijala te lekove, a druga polovina placebo. Obe
grupe su se oporavljale istom brzinom.
Na prethodnim stranicama pokuao sam da vas liim svih strahova koji vas moda mue u vezi s posledicama upale uha i da
vas uverim ne samo da lekovi nisu potrebni nego da su, u veini
sluajeva, tetni. Isti savet vai i za hirurke intervencije, kao to
je npr. timpanostomija, koja je danas najuestaliji hirurki zahvat
na deci.

Timpanostomija je retko opravdana

Timpanostomijom pedijatri esto lee hronine, ponovljene

upale srednjeg uha ako je prisutno mnogo tenosti. To je ista
tenost, ne gnoj. Cilj je da se prekine vakuum u unutranjem uhu
kako bi tenost izala kroz Eustahijeve tube. Princip je isti kao
kad na tetrapaku soka izbuite jo jednu malu rupicu kako bi kroz
onu veu sok lake tekao.
Prilikom ovog zahvata doktor probui rupicu na bubnoj opni
i postavi polietilensku tubu. Ona ponekad ostaje sedmicama, ak
i mesecima. Ponekad je ukloni doktor, a nekad ispadne sama.
144

Glavno opravdanje za taj zahvat jeste spreavanje gubitka sluha,

to nije nikakvo opravdanje.
Istraivanja su pokazala da, ako su oba uha upaljena i tuba se
umetne u jedno, bolest se razvija jednako u oba uha. Istovremeno, sam zahvat je vrlo rizian i moe izazvati mnoge propratne
pojave. Timpanostomija se opravdava kao sredstvo za spreavanje gubitka sluha, ali ona moe ostaviti oiljke na bubnu opnu i
izazvati njegovo otvrdnue, to dovodi do gubitka sluha. Neverovatno zvui, ali jedna od propratnih pojava ove intervencije
koja slui za leenje ponovljene upale srednjeg uha jeste - akutna
upala srednjeg uha!

ta uiniti usred noi

ta biste trebali uiniti kad vae dete boli uho i probudi vas
usred noi? Pre svega, ne trite odmah kod lekara, ak i ako dete
osea jaku bol. Nema toga to bi doktor mogao uiniti odmah, a
vi ne. Stavite mu na uho toplu oblogu, u uho mu ukapajte 2 kapi
toplog (ali ne i vrueg) maslinovog ulja svaka 2 sata, dajte mu da
popije malo aja kako bi lake zaspalo. Ako je potrebno, postupak se moe ponoviti nakon sat vremena. Ako jaki bol ne jenjava,
dajte detetu odgovarajuu deiju dozu acetaminophena (paracetamola). Cilj je olakati simptome dok se telo brani.
Ako bol traje due od 48 sati, posetite lekara kako biste odredili da li je uzrok bola moda traumatska povreda ili strano telo
u uhu. Ako nije to i ako iz uha ne izlazi gnoj, odvedite dete kui
bez ikakvog leenja i pustite prirodu da obavi svoj deo posla.
Veina mojih kolega smatra ovo radikalnim odstupanjem od
prihvaenih medicinskih naela. Ali ja i dalje smatram, za ta sam
vam predoio i dokaze, da su prihvaena medicinska naela radikalna i da je moj pristup konzervativan. Nauna, kontrolisana
istraivanja pokazala su da konvencionalno leenje upala uha ne
daje rezultate i moe otetiti pacijenta. Iako nemam naune dokaze da e maslinovo ulje i aj izleiti upalu uha, moji pacijenti
145

e vam rei da se bol smanjila, a znaju i da im moj napitak nee

tetiti.
U meuvremenu, pacijenti mojih kolega ne gube sluh od upale uha, kao to ga ne gube ni moji pacijenti. Ali se kod njihovih
pacijenata, esto, kao posledica leenja, javlja slabljenje sluha.

Kratki vodi dr. Mendelsohna kroz upale uha

Upale uha nee izazvati trajni gubitak sluha, a mastoiditis je

tako redak da ga veina aktivnih lekara nikada nije videla. Konvencionalno leenje antibioticima, drugim lekovima i hirurkim
zahvatom poznatim kao timpanostomija nije nita delotvornije
od samih obrambenih snaga organizma. Ako se vae dete ali na
bol u uhu, preduzmite sledee:
1. Saekajte 48 sati pre nego to pozovete lekara.
2. Umanjite bol toplim oblogama, ukapajte u uni kanal dve
kapi zagrejanog (ne vrueg) maslinovog ulja i, ako bol postane
neizdriva, dajte detetu primerenu dozu acetaminophena (paracetamola). Nemojte mu davati aspirine zbog potencijalno tetnog delovanja. Jo 1955. godine, kao mladi staista, dijagnostikovao sam svoj prvi sluaj trovanja aspirinom. Dete je umrlo i
od tada sam sumnjiav prema tom leku.
3. Ako bol ne prestane ni nakon 48 sati odvedite dete kod
lekara, ali ne zato da lei upalu (ako se ustanovi da je o tome
re), nego da iskljuite mogunost fizikog oteenja ili prisutnost stranog tela u uhu.
4. Ne dopustite doktoru da bilo kakvim instrumentom uklanja
mast iz uiju vaeg deteta, a nemojte to pokuavati ni vi.
5. Ako doktor pregledom ustanovi da je posredi virusna ili
bakterijska upala, uverite se u stvarnu neophodnost uzimanja
prepisanih antibiotika. Ako pronae strano telo, dopustite mu
da ga izvadi, ali ponovno proverite da li su antibiotici zaista neophodni. Ako je vae dete samo povredilo uho, pedijatar e vas
moda poslati specijalisti za uho, grlo i nos. Budite sumnjiavi i
pitajte da li su operacija ili antibiotici zaista potrebni. U svojoj
146

praksi nikada nisam video sluaj u kojem bi takvo leenje bilo

opravdano.
6. Ako vae dete pati od hronine upale srednjeg uha, uzrok
su verovatno alergije ili antibiotici koje je pre uzimalo. Ako doktor preporui timpanostomiju, ne dopustite takav zahvat a da ne
potraite i drugo miljenje. Taj zahvat, zamena za tonzilektomiju,
i sada je najomiljeniji meu pedijatrima. Iako nema vrstih naunih dokaza da pomae, postoji itav niz podataka o tome da
moe tetiti.

147

13. poglavlje

Sauvajte detetov vid

i veina ljudi, verovatno smatrate najvanijim ulo vida i
uasava vas i sama pomisao da bi ga vae dete moglo izgubiti.
Zbog toga je veoma vano znati kako izbei nepravilno leenje.
Oni kapacitet pojedinca meri se u odnosu na ono to normalno oko mora videti. Prema tome, vid 20/20 znai da oko vidi
na 20 stopa (1 stopa = 0,3 metra) ono to mora videti na toj udaljenosti. Ako je vid 20/50, znai da na 20 stopa vidi ono to bi
trebalo da vidi sa udaljenosti od 50 stopa.
Nakon roenja bebe imaju veliki vizuelni kapacitet, ali njihova
sposobnost da razlikuju pojedinosti je ograniena. Vid im se pomalo popravlja dok ne dosegne celokupni kapacitet (oko 5. godine). Ve sa est meseci deije oi su dovoljno razvijene da bi
videle 20/20, ali meusobno delovanje oka i uma jo nije dobro
razvijeno da bi vid zaista bio takvog kvaliteta. Oko 2. godine deiji
vid je 20/70, oko 3. je 20/30 ili 20/40, oko 4. je 20/25, a oko 5.
je 20/20.
Budui da se neki roditelji uplae kad njihovo trogodinje dete
ima vid 20/40, vano je znati da ne mora svako neophodno imati
20/20. Deca mogu prilino dobro funkcionisati i sa vidom od
20/40. Verovatno e 3-ogodinjak sa takvim vidom imati 20/20
kad napuni 5 godina. To je vrlo vano znati i zbog toga to e neki
lekari 3-ogodinjaku sa vidom 20/40 prepisati korektivne naoare. To je sasvim nepotrebno, osim u sluaju posebne mane
koja zahteva ispravljanje, ili ako dete bolje vidi na jedno oko pa
valja uskladiti fokusiranje. To treba ispraviti, jer bi inae jedno
oko moglo prestati da funkcionie kako treba.
148

Tri najea problema vida jesu kratkovidnost (miopija), dalekovidnost (hiperopia) i astigmatizam. Sve su to stanja do kojih
dolazi zbog oblika oka i ne upuuju na slabost ili bolest. Ako je
razmak izmeu ronjae i mrenjae preveliki, oko fokusira ispred mrenjae, a ne na njoj, pa se javlja kratkovidnost. Ako je
razmak premali, oko fokusira iza mrenjae i osoba je dalekovidna. Astigmatizam uzrokuje nepravilnost ronjae ili soiva. Sva
ta stanja se mogu ispraviti naoarama ili kontaktnim soivama, i
nijedno ne znai ozbiljnu opasnost od onih bolesti u budunosti.
Oko 10% dece nosi naoare iz ovog ili onog razloga, ali ako ih
i ne nose nee pogorati postojee stanje. Dalekovidnost esto
sama od sebe nestaje kad dete navri 21. godinu, a kratkovidnost
se obino pogora, ali i stabilizuje, do tog doba.

Gledanje u krst se obino samo od sebe ispravi

Tokom prvih meseci ivota bebine oi mogu funkcionisati nezavisno jedno od drugog, to kod roditelja izaziva strah da im
dete moda gleda u krst. Nekontrolisani pokreti oiju nisu ni
neobini ni nenormalni. Oko 3. meseca ivota oi poinju da prate predmete u sobi. Ali neka deca imaju ono to se naziva alterirajui strabizam u kojem jedno ili drugo oko odluta u stranu.
To se gotovo uvek samo ispravi do pete godine. Ako dete odvedete kod doktora, verovatno e uslediti leenje, a moda ak
i operacija, koja detetu uopte nije potrebna.
Stanje moe biti ozbiljno ako jedno oko sedi u uglu i uopte
se ne kree. Ako se takvo stanje ne ispravi, funkcija tog oka moe
biti trajno oslabljena. To stanje je poznato pod nazivom ambliopija, odnosno nemogunost normalnog vida usprkos normalnoj
jabuici i onom ivcu zato to oko ne prenosi vizuelni podsticaj
do osetilnog podruja u mozgu koje slui oku. Stanje se, u veini
sluajeva, lei pokrivanjem zdravog oka, ime se lenje oko
podstie na rad. To se radi vebama za oi (ortoptika), noenjem
naoara i, u krajnjem sluaju, operacijom.
149

Vrlo je vano da se pravi strabizam, koji moe dovesti do ambliopije, ispravi dok dete ne poe u kolu. Ako mu jedno oko
sedi u uglu, trebali biste ga odvesti kompetentnom oftalmologu da preduzme korektivne mere. Ne dopustite da vam dete
operie dok ne isproba sve druge manje radikalne mere. Tek ako
one ne budu delotvorne, odluite se za operaciju.
Pre nego to dete odvedete kod lekara, uverite se da li se zaista radi o pravom strabizmu, da je jedno oko u uglu, a ne o srazmerno estom, alterirajuem strabizmu. Zato? Zato to sam
video previe sluajeva alterirajueg strabizma kod dece izmeu
2. i 3. godine, a lekari su istrajali na leenju, ak operativnom,
uprkos injenici da bi se stanje gotovo sigurno popravilo samo
od sebe pre detetove navrene pete godine.
Iako je ideja ove knjige da roditelje podstakne na to da lzbegavaju sve nepotrebne medicinske intervencije, isto tako bih
eleo da vam toplo preporuim da na njima istrajete kada stanje
vaeg deteta to zahteva. To je sluaj s povredama oka. Ako vae
dete ozbiljno povredi oko, ne pokuavajte nita sami, a ni uz
pomo pedijatra. Dete odmah odvedite oftalmologu ili u bolnicu
na onom odeljenju. Laiko leenje, bilo od strane roditelja ili
lekara koji nije strunjak za to podruje, moe izazvati trajna
oteenja oka.
Jedino to moete uiniti ako dete povredi oko jeste topao,
vlaan oblog i ispiranje oka istom, sterilnom vodom u sluaju
hemijskih povreda. U meuvremenu, neka neko pozove oftalmologa ili bolnicu i opie povredu kako biste znali da li je potrebno jo neto uiniti pre nego to krenete u bolnicu.
Ako znate da se radi samo o trunici u oku, a suze je ne otklanjaju, pokuajte isprati oko. Povucite kapak i utrpricajte prokuvanu i ohlaenu vodu (ne vruu!) pomou sterilne kapaljke.
Dobro pazite na gornji kapak jer se trunice obino tu zavlae.
Ako ne uspete, nastojte da dete ne trlja oko dok ne doete kod
doktora. Moglo bi ga povrediti ako je re o otrom predmetu.
150

Veina problema s vidom lee se vie nego to je

potrebno

Osim u stvarnim povredama oka, lekari obino preterano lee

ostale one probleme, kao, uostalom, i sve ostale. Mnoga deca
pate jer im se prijatelji smeju zato to nose naoare kojima im
lekari ispravljaju vid koji uopte ne treba ispravljati. Istraivanje
pedijatrijskog tretmana onih problema, koje je obuhvatilo 2000
dece i 300 pedijatara, pokazalo je da 7 od 10 dece koja nose
naoare nema od njih nikakve koristi, verovatno zato to im vid
nije ni bio dovoljno poremeen da bi bila potrebna korekcija.
Uasavajuih 40% ispitanih koji su imali naoare na nosu nije
prolo test otrine vida!
Roditelji su izloeni nepotrebnom naporu i troku kada pedijatri insistiraju na rutinskom pregledu oiju jednom godinje. Jedini koji izvlai korist iz te besmislice jeste doktor (ako je za to
plaen). Ako nema uoljivih problema s vidom, vaem detetu
nije potreban rutinski pregled, a ponajmanje ne svake godine.
Mudro je dete odvesti na pregled oko 4. godine, kada testiranje postaje mogue, a zatim opet oko 9. ili 10. godine. Nikakvi
drugi pregledi ne bi trebali biti vani, osim ako ne sumnjate na
neki problem. Za odrasle je uobiajeno pregledati oi na svakih
10 godina do 40. godine, a nakon toga svake 5. godine.
Lekari su skloni i preteranom leenju onih bolesti od kojih je
veina uzrokovana alergijama ili iritacijom. Najea deija boljka
jeste konjuktivitis koji je obino posledica alergija, ali ponekad i
virusne ili bakterijske upale. Deca mogu imati hronino crvene
oi ako su izloena dimu cigareta ili nekim drugim oblicima zagaenja vazduha, naprezanjem oiju ili ako premalo spavaju.
Alergijski konjuktivitis moe uzrokovati polen, praina, ivotinjske dlake, lekovi, kozmetika sredstva, hrana, hemijski dodaci
hrani i mnogi drugi alergeni. Obino ga prati svrab i crvenilo, ali
se iz oiju izluuju jedino suze. Drugi oblik alergijskog konjuktivi151

tisa ima posebno ime koje sve objanjava: bazenski konjuktivitis.

Proleni konjuktivitis, kao to samo ime kae, sezonskog je
tipa. Javlja se u prolee, traje tokom leta i nestaje s prvim zimskim mesecima. Simptomi su svrab, suzenje oiju, osetljivost na
svetlo, kao i sluz, ali ne i gnoj.
Poslednja i najtea kategorija jeste kataralni konjuktivitis, koji
je zarazan. Oi rtve su crvene i osetljive na svetlo, svrbe, peku,
i izluuju gustu sluz ili gnoj koji se ponekad skuplja na rubovima
kapaka. esto se dogaa da deca koja pate od ovog oblika konjuktivitisa ujutru ne mogu otvoriti oi jer su se kapci zalepili. To
za dete moe biti zastraujue, pa ga morate uveriti kako mu vid
nije u opasnosti. Oigledno je, s obzirom na to da je stanje zarazno, da su higijenske mere vane kako se bolest ne bi proirila
na ostale lanove porodice.
Ne morate razlikovati sve oblike konjuktivitisa, ali ako je vae
dete esta rtva, trebali biste posumnjati na alergiju. Ni jedno
od tih stanja ne zahteva hitnu medicinsku intervenciju, ali ako
gnojni iscedak katarskog konjuktivitisa traje danima moda bi koristio tretman lokalnim antibioticima. U veini sluajeva deiji
konjuktivitis dobro reaguje na neno ispiranje oka prokuvanom
mlakom vodom pomou iste krpe.
Ako sumnjate na alergijsku reakciju, dobro razmislite sa ime
je dete dolo u dodir kako biste odredili tip alergije. Razmiljajte
o promenama aktivnosti, sredine, ishrane, lekova ili o neobinim
stanjima ili dogaajima koji su prethodili simptomima. Ponovo
napominjem da je to neto to moete uiniti mnogo bolje nego
va doktor.
Upala lojnih lezda na rubu onih kapaka je jo jedna esta
tegoba koja se javlja kod dece. U samom poetku se javlja oseaj
kao da je u oku neko strano telo. Zatim dolazi do suzenja, bolne
osetljivosti i crvenila. Napokon, na rubu kapka nastaje neto slino bubuljici. Lekovi nisu potrebni, a vrue obloge svakog sata,
od 10 do 15 minuta, obino ogranie upalu te ona ubrzo nestaje.
152

Katkada se primenjuje borna kiselina ili Epsom solni rastvor, ali

je i ista prokuvana voda takoe dobra.

Mitovi o vidu

Puno vremena i novca se troi na mitove o vidu. Mnoga takva

verovanja su izvor nepotrebnih sukoba izmeu dece i roditelja.
Neki ljudi veruju u tanost veine sledeih tvrdnji, a veina u
neke. Ali nema naunih dokaza da je bilo koja od njih tana:
1. itanje pri slabom svetlu kvari vid.
2. Previe itanja kvari vid.
3. Sedenje preblizu televizijskog ekrana kvari vid. (Ali to ipak
treba izbegavati jer jo nisu sprovedena istraivanja o potencijalnoj tetnosti niskog nivoa zraenja.)
4. itanje u vozilu koje se kree kvari oi.
5. Izloenost blicu i jakom vetakom svetlu kvari vid.
6. Noenje tuih naora kvari vid.
7. Noenje jeftinih sunanih naoara kvari vid.
8. Nenoenje naoara kvari vid.
9. Noenje naoara izaziva, s vremenom, sve slabiji vid.
10. Ako se strano telo odmah ne ukloni iz oka, moe se izgubiti iza oka. (To nije mogue jer opna odvaja vidljivi deo oka od
one upljine. Jedini otvor je suzni kanali kroz koji izlaze suze).
11. jedete argarepu, poboljae vam se vid. (Ako vam
ovaj mit pomae da dete pojede povre, i dalje ga drite u tom
uverenju)!
Ima toliko situacija u kojima roditelji deci moraju rei Ne!
da je sasvim nepotrebno poveavati napetost zbog ovakvih predanja.

Kratki vodi dr. Mendelsohna kroz one probleme

1. Osim ako nemate neku polnu bolest, nastojte da uverite

doktora da u oi vaeg tek roenog deteta ne ukapa srebrni nit153

rat ni antibiotske kapi. Korist od njihove upotrebe ne opravdava

rizik.
2. Ako vae dete nema problema s vidom koji bi bili oigledni
kod kue ili u koli, nema potrebe da ga vodite na rutinske preglede. Ugovorite samo 2 pregleda u detinjstvu, prvi oko 4., a drugi
oko 9. godine.
3. Ako oi vaeg novoroeneta ne funkcioniu usklaeno, ne
uzrujavajte se! Stanje se obino samo od sebe popravi do treeg
meseca ivota. Ako dete i dalje pati od alterirajueg strabizma,
kada se jedno ili drugo oko katkada kreu svojim putem, ne preduzimajte nita. Do 4. ili 5. godine obino doe do samoizleenja.
4. Ako je oko vaeg deteta i dalje fiksirano u jednom uglu oka,
moe doi do ambliopije - trajne slabosti vida. Posetite oftalmologa, ali suprotstavite se operaciji. Zatraite od lekara da leenje
najpre pokua pokrivanjem oka, ortoptikom i korektivnim naoarama. Operacija je poslednje reenje.
5. Ako dete dobije konjuktivitis, istite mu oko prokuvanom
vodom i istom krpicom. Nastojte odrediti uzrok tog stanja. Drite se podalje od lekara, osim u sluajevima kada gnojni iscedak
traje nekoliko dana usprkos svim vaim nastojanjima.
Upalu lojnih lezda leite vruim oblogama kako bi se lokalizovala, a obolele lezde iistite i izleile. Lekovi nisu potrebni.

154

14. poglavlje

Koni problemi:
Prokletstvo pubertetlija
Kone bolesti retko ugroavaju ivot, ali su ipak na visokom
mestu na spisku bolesti koje izazivaju brigu roditelja zbog emocionalnih i psiholokih posledica koje esto izazivaju kod svojih
rtava, naroito kod pubertetlija. Izobliavajue delovanje akni
oteava ivot milionima adolescenata i odraslih, i ta bolest i dalje
zbunjuje pedijatrijsku medicinu.
Prvi problem medicinske prirode koji mui mnoge mlade majke je koa - pelenski osip. Uporni sluajevi, koji kod bebe izazivaju
stalnu neugodnost i razdraljivost, mogu biti zaista frustrirajui.
Majke, iz oaja, esto kupuju razne pomade ili poure pedijatru
kako bi izleile ovaj jednostavan i vrlo est problem. Ni jedno ni
drugo nije neophodno, a oboje moe biti i tetno za dete.
Jedna od prvih stvari s kojom se susree dete kada prvi put
doe pedijatru nakon to je roeno je tipino preterivanje s
lekovima. Gotovo svi lekari nepotrebno koriste neke lekove, veina ih koristi bez razmiljanja, a posledica takvog ponaanja je
da je opasno preterivanje s lekovima postalo pre pravilo nego
izuzetak u amerikoj medicinskoj praksi. Pelenski osip je jednostavan problem koji se moe, i trebalo bi, reavati ga jednostavnim
merama. Takav stav je, naravno, neprihvatljiv proizvoaima lekova i kozmetike, a takoe i pedijatrima. Pokaite im ruiastu,
iziritiranu zadnjicu svog deteta i odmah e vam predloiti itavu
paletu raznih krema i pomada koje sadre antibiotike, kortizon i
155

hidrokortizon, ije su potencijalne tetne posledice zaista neto

oko ega bi se trebalo zabrinuti!
Preventiva je klju da izbegnete pelenski osip. Ne upotrebljavajte ni plastine ni gumene gaice, niti pelene za jednokratnu
upotrebu. Sluite se pamunim pelenama i pazite da su dobro
isprane. Bebu paljivo operite blagim sapunom i vodom nakon
svake stolice i ostavljajte je to vie na vazduhu, bez pelena. Ako
se osip pojavi uprkos ovim merama, i dalje jednako negujte bebu, ali joj zadnjicu napraite obinim kukuruznim skrobom pre
sledeeg presvlaenja. Ako ni time ne reite problem, skrob zamenite nekom mau na bazi cinkovog oksida ili Lassarovom pastom, to je takoe preparat na bazi cinka. Paljivo pratite u kakvom su stanju pelene, i im su mokre zamenite pelenu.
Ako uporno sledite ove mere, a osip ostaje uporan, moda
postoji neki drugi problem koji zahteva medicinsko leenje. Takvi
sluajevi su retki. Jedan primer su osipi uzrokovani gljivinom infekcijom (esto izazvani antibioticima) koje e moda biti neophodno leiti prepisanim mastima. Hrana, kao to je kravlje mleko
ili vetako mleko na bazi soje, su esti krivci. To je samo jo
jedan od bezbroj argumenata u korist dojenja. Ono u velikoj meri
smanjuje uestalost pelenskog osipa kao i drugih problema koji
proizlaze iz alergija na hranu.
Akne su na drugom kraju spektra konih bolesti koje mue
decu i adolescente. Ta izobliavajua bolest napada nebrojene
tinejdere, neku mlau decu, i odrasle. Fiziko delovanje je prilino razjanjeno, ali je medicina jo uvek zbunjena pred njenim
uzrocima. Na polju olakavanja simptoma akni vrlo malo se napredovalo, jo manje u njihovom leenju onim, to je za mene,
neprihvatljivo rizino.

Zato se javljaju akne

Akne su bolest lojnih lezda koje su smetene oko 30 mm

ispod povrine koe. One izluuju loj poznatiji kao sebum koji
podmazuje kosu, kou i spreava isuivanje koe, ime se stabi156

liziuje telesna temperatura. Sebum sadri oko 50% triglicerida,

odnosno obine masti. To je hrana za Corynebakteriju akni, bakteriju koja se nalazi u folikulima kose. Mnoenjem tih bakterija
stvara se nusproizvod koji izaziva iritaciju folikula. Proces je
sloen i njegove posledice su zaepljenje pora, nakupljanje sebuma i razvoj bolesti od belih do crnih mitisera, preko gnojnih
bubuljica, da bi se, na kraju, u oko 2% sluajeva, razvile ciste. Upravo te ciste mogu ostaviti oiljke, naroito ako se probijaju ili
stiskaju, to izaziva irenje infekcije.
Uz akne je vezano puno pria. Mnogi ljudi veruju da su mitiseri uzrokovani nakupljanjem neistoe u porama. To nije tano.
Crna boja ne proizlazi iz neistoe ve iz nakupljanja pigmenta
melanina - iste stvari koja Kavkaanima daje tamni ten ako su izloeni suncu. Ali, upravo zahvaljujui tom verovanju mnoge pubertetlije peru i strugaju lice do gole koe. Uobiajena istoa
je vrlina, ali snano ribanje sapunom i vodom nee imati nikakvo
delovanje na akne jer ne dopire u duboke slojeve koe gde se
sebum nakuplja. Previe ribanja moe ak pogorati stanje.
Pogreno shvatanje uloge hrane u razvoju tog problema je
takoe raireno meu rtvama akni, pa ak i meu lekarima.
Neka od tih uverenja su korisna iz razloga to deca bar ne jedu
bezvrednu hranu. injenica je da postoje odreene kategorije
hrane koje izazivaju i podstiu razvitak akni. Tu su pre svega
okolada i masna hrana. Postoje empirijski dokazi da neka hrana
moe oteati stanje pacijenata. Ovde se ne radi o tome da bi alergija na hranu mogla biti uzrok, ve trovanje organizma loom
hranom.
Ali, ini se da neki pojedinci ipak reaguju na odreene namirnice. Kada se odredi da neka namirnica podstie razvitak akni,
treba je izbegavati bez obzira na to ta pokazuju istraivanja.
Neki nutricionisti imaju uspehe u prehrambenom pristupu aknama. Lekari se tome mogu podsmehivati i navoditi istraivanja
koja negiraju bilo kakav uticaj ishrane u razvitku akni. Neki ak
to nazivaju i arlatanstvom. U meuvremenu, svoje pacijente i
157

dalje lee nekim oblikom vlastitog nenaunog arlatanstva, koje

ne moe udovoljiti kriterijumu naunog istraivanja.

Leenje, u sluaju akni, vrlo malo pomae

U apotekama se nudi vie od sto pedeset preparata koji se

mogu dobiti bez recepta. Veina poznatijih sadri benzoil peroksid koji ukloni jedan deo masnoa i moe pruiti blago olakanje
nekim pacijentima. ak i ako tako ne deluje, bolje je da va sin
ili kerka u pubertetu upotrebljavaju jedan od tih preparata nego
neki mnogo opasniji, a ni malo delotvorniji lek koji prepie doktor. Godinama tokom prakse gledao sam doktore koji akne lee
antibioticima poput tetraciklina i eritromicina; vitaminom A u
velikim (i tetnim) dozama; tabletama cinkovog sulfata; kortizonom; injekcijama triamcinolon acetonid kako bi se rane oistile;
hormonalnom terapijom; ultravioletnim zracima; losionima koji
sadre sumpor; natrijum thiosulfat; salicilnu kiselinu s alkoholom
u razliitim kombinacijama; ljutenjem gornjeg sloja koe; hemijskim pilingom lica; rentgenskim zracima, pa ak i, neverovatno, ginekolokom operacijom! I, nakon svog tog nadrilekarstva, neki jo uvek imaju petlju nutricioniste nazvati arlatanima!
Ne elim ulaziti u raspravu o teti koju moe izazvati svaki od
navedenih naina leenja, od kojih ni jedan nije delotvoran, ali
dopustite mi da vam pokaem ta se moe dogoditi pacijentima
kada lekari primenjuju neproverene i nedokazane oblike leenja.
Pre dvadesetak godina desetine hiljada rtava akni leeno je
rentgenskim zraenjem kako bi se bolest kontrolisala ili izleila.
Moram priznati da sam i sam prepisivao takvo leenje. Rezultati
takvog opasnog i nerazumnog ponaanja vidljivi su danas u pravoj epidemiji tumora tiroidne lezde (od kojih su neki zloudni)
meu onima koji su bili izloeni katastrofalnom zraenju iz ovog
ili onog razloga.
Iako je terapija zraenja u sluaju akni prevaziena, pedijatri
i dermatolozi su je zamenili drugim oblicima leenja koji su uglavnom nedelotvorni, a sami po sebi su vrlo opasni. Usprkos tet158

nosti, koriste se razni preparati tetraciklina. Dugotrajnije uzimanje antibiotika izaziva osetljivost tela na ozbiljne upale jer njihovo delovanje nije ogranieno samo na tetne bakterije. Oni
takoe ubijaju bakterije koje tite telo, otvarajui put ozbiljnim
upalama koje su bile gotovo nepoznate 30 ili 40 godina unazad.
Ako se tetraciklin daje maloj deci, moe izazvati trajno utilo zuba
i delovati ak i na kosti.
rtve akni iji je ten jako unakaen i pun oiljaka podvrgavaju
se skidanju sloja koe. Ti postupci ukljuuju upotrebu peanog
papira (smirka), ianih etki i drugih otrih stvari kako bi se skinuo sloj koe koji je pun oiljaka. Delotvornost takvih postupaka
nikada nije dokazana. Istraivanja jednog naunika s medicinskog
fakulteta Houstons Baylor College iz 1977. godine pokazala su
da je: Leenje udubljenja i oiljaka akni klasinom dermabrazijom, u najboljem sluaju je pomalo razoaravajue; u najgorem,
ono je neuspeno i esto praeno neeljenim posledicama.

to rei o Accutanu?

Najnoviji glumac na sceni leenja akni je derivat vitamina A,

cis-retinana kiselina, koja se u SAD moe dobiti na recept jo od
septembra 1982. Prodaje je vajcarska farmaceutska kompanija
Hoffmann-La Roche pod nazivom Accutane. Procenjuje se da su
lekari ispisali 60.000 recepata za taj lek tokom prva 2 meseca
njegove prodaje na tritu.
Accutane se razlikuje od ostalih lekova za leenje akni u jednoj
znaajnosti - delotvoran je, ali ni proizvoa ni FDA ne znaju
zato i kako. Prilikom klinikih ispitivanja bio je delotvoran u 90%
sluajeva. To je dobra vest. Loa vest je da ima i zastraujui spektar propratnih pojava pa su uvaeni dermatolozi vrlo oprezni u
njegovoj upotrebi. Ali, jo uvek, previe drugih dermatologa prepisuje taj lek jednako nepromiljeno kao to su se pre 20 godina
ljudi zraili, ne upozoravajui pacijente na potencijalne posledice.
159

Rizik i propratno delovanje mogu biti veliki. Bilten FDA o lekovima (FDA Drug Bulletin) ukazao je na to da Accutane izaziva
upalu usana kod vie od 90% pacijenata koji ga upotrebljavaju.
Kod 80% pacijenata je dolo do isuivanja koe i sluznice, 40% je
dobilo konjuktivitis, a gotovo 10% osip i istanjenje vlasi kose. Kod
5% pacijenata je dolo do ljutenja koe na dlanovima i stopalima, upale koe i poveane osetljivosti na sunce.
Potpuno saoseam sa pubertetlijama koji su rtve akni kao i
sa oseajnim i brinim roditeljima koji pate od emocionalnih i
psiholokih posledica zajedno sa svojom decom. I mogu razumeti
zato je pubertetlija spreman na svaki rizik da bi se mogao pogledati u ogledalo i videti besprekorno lice.
Ono to morate uzeti u obzir, ako i vae dete ima isti problem,
jesu dodatne potencijalne tetne kratkorone ili dugorone posledice tog leka. Ako va pubertetlija ima akne, odmerite rizike i
koristi upotrebe Accutanea i odluite da li je dobrobit vredna tog
rizika. Zbog toga, morate znati SVE opasnosti, a ne samo one
oigledne koje je doivela veina onih koji uzimaju lek. Nije
sasvim sigurno da e vam doktor vaeg deteta pruiti takvo
obavetenje sa svim problematinim detaljima, pa je ja zato ovde
iznosim. Moj cilj nije da odluku donesem umesto vas, ve da vas
osposobim da na temelju podataka razmislite o upotrebi tog leka
i odluite da li ste vi i vae dete spremni zameniti kratkotrajno
udo za moguu dugotrajnu katastrofu.
Na listiu koji se nalazi u pakovanju Accutane-a pie da on ne
deluje samo na kou ve njegova visoka koncentracija hemikalija
dopire i do onih tkiva na koje leenje nije usmereno. Istraivanja
su pokazala da se prisutnost leka moe i nakon sedam dana ustanoviti u jetri, mokraovodu, nadbubrenim lezdama, jajnicima
i suznim lezdama. Lek izaziva i reakciju u krvi. 25% pacijenata
je imalo poviene trigliceride u plazmi, 15% je imalo pad lipoproteina visoke gustine (HDL), a 7% pad nivoa holesterola. Ta tri
inioca su osnovna u razvoju vaskularnih bolesti srca i krvnih sudova. Te propratne pojave su toliko znaajne da proizvoa Ac160

cutane-a preporuuje odreivanje lipida (masti) u krvi pre nego

to osoba pone uzimati Accutane, a zatim ponovo, za sedmicu
dana ili dve, sve dok se ne uspostavi reakcija lipida na Accutane.
Accutane ne deluje samo na masne elemente krvotoka. Kod
40 pacijenata koji su primali taj lek je ustanovljeno nenormalno
stanje krvi. To upuuje na to da neto nije u redu, ali nije bilo
jasno o emu je re. 13% je imalo povien broj krvnih ploica,
promenu koja moe dovesti do poremeaja u zgruavanju krvi.
U 10 do 20% sluajeva se smanjio broj crvenih i belih krvnih
zrnaca, pojavila su se bela zrnca u urinu i abnormalan nivo krvnih
enzima (SGOT). Ostali korisnici Accutana (njih manje od 10%)
imali su belanevine u mokrai, crvena krvna zrnca u urinu ili povien eer u krvi.
U klinikom ispitivanju 5 pacijenata leenih Accutaneom due
od dve godine je zadobilo deformacije na kostima. 3 odrasla pacijenta doivela su degeneraciju kime, a kod 2 deteta ustanovljeno je na rentgenskom snimku prerano zatvaranje epifize. Poslednje otkrie je vrlo vano za adolescente jer je epifiza deo kosti
koji obino ostaje otvoren sve dok razvitak traje. Prerano zatvaranje epifize spreava dete da dosegne normalan stas. Drugi indikator rasta kostiju, nivo alkalne fosfataze u krvi, bio je nenormalan kod 14% pacijenata leenih Accutaneom.
72 pacijenta kod kojih je pre leenja bio normalan nalaz oftalmologa oboleli su prilikom leenja Accutaneom od katarakte.
Za deake adolescente moda nisu nevani ni rezultati eksperimenata na psima koji pokazuju degeneraciju testisa nakon leenja Accutaneom i smanjenu proizvodnju sperme. Upravo se
istrauje uticaj Accutanea na proizvodnju sperme kod mukaraca.

Potencijalne opasnosti za devojke mladalakog

doba

Potencijalna opasnost vreba i devojke i ene zbog karakteristike ovog leka jer izaziva deformacije fetusa kod mladunadi ivo161

tinja koje su ga primale. Kod zeeva Accutane je bio otrovan za

embrion i izazvao je pobaaj. Na trudnim enama nisu sprovedena nikakva istraivanja, ali je jasno da je proizvoa osetljiv na
primedbe da bi to mogao biti drugi thalidomid. Na listiu u pakovanju leka proizvoa upozorava da ... pacijenti koji su u drugom stanju ili to nameravaju biti, nakon leenja ne bi smeli
uzimati Accutane. enama u plodnim danima ne bi trebalo davati Accutane ako se ne tite delotvornim kontraceptivnim
sredstvima i treba ih upozoriti na potencijalne opasnosti po fetus
ako ostanu u drugom stanju. Ako prilikom leenja Accutaneom
doe do zaea, doktor i pacijentkinja bi trebali odluiti o tome
da li je poeljno odrati trudnou. Proizvoa je dovoljno zabrinut za deformacije fetusa da bi naglasio kako kontracepciju
treba nastaviti jo mesec dana ili dok se ne vrati normalan menstrualni ciklus nakon prestanka leenja Accutaneom.
Nema sumnje da Accutane olakava ili uklanja bubuljice kod
onih koji ga uzimaju, ali mehanizam koji izaziva takvu blagodat,
a prouzrokuje niz propratnih pojava, jo nije objanjen. Budui
da je tek srazmerno kratko u upotrebi, dugotrajne posledice su,
naravno, nepoznate. S obzirom da preti zdravlju vaeg deteta,
poteno je rei da je njegova upotrebljivost na ljudima, u najmanju ruku, sumnjiva. Da se hemikalija sa toliko opasnih karakteristika kao to je Accutane prodaje za uklanjanje masti s vaeg
kuhinjskog poda, na nalepnici bi bila mrtvaka glava s kostima i
upadljivo upozorenje: Nije za pie. Pa ipak, lekari ga rado prepisuju uz malo ili nimalo upozorenja.
Zbog toga je na roditeljima velika odgovornost da svoju decu
usmeravaju u odluci da li uzeti takav lek ili ne. Dete koje ima ozbiljne probleme sa bubuljicima je sklono gotovo da sasvim ignorie sve rizike vezane uz Accutane. Osim toga, adolescenti su vie
od odraslih skloni verovanju da su tragedije neto to se dogaa
samo drugima i radije biraju put zadovoljstva nego put zdravog
razuma. Odraz takvih sklonosti jesu premije osiguranja automobila adolescenata, kao i rairenost konzumiranja droge. Prema
162

tome, verovatnije je da e tinejder izrovanog lica odbaciti

eventualne tetne posledice upotrebe Accutanea zbog svoje potrebe da se rei bubuljica. Za njega e propratne pojave biti
neto to se dogaa drugima i ubedie sebe da se to njemu
nee dogoditi. Zbog toga je vrlo vano da roditelji prisile dete
da dobro razmisli o opasnostima uzimanja Accutanea i da mu
pomognu u odluci da li uzimati lek ili ne.
Ja moda reagujem pod uticajem grie savesti to sam pre 30
godina i sam prepisivao leenje bubuljica zraenjem, ali svojim
pacijentima ne bih prepisao Accutane. Rizici su veliki, a samo
Bog zna koje su dugorone posledice koje tek treba otkriti.

Eksperimentiite sigurnim nainima leenja

O leenju bubuljica postoje razne teorije, ali ne i dokazi o njihovoj uspenosti, osim u sluaju Accutanea. Svaki doktor i zdravstveni radnik koji lei bubuljice ima svoj mali katalog naina
leenja koji su, po njegovu miljenju, delotvorni. Ali nema naunih dokaza da bilo koji od njih zaista lei. Zbog toga je moja
dugogodinja strategija u leenju bubuljica prepisivanje samo
onih naina leenja za koje postoji minimalna verovatnoa da e
koditi pacijentu. Kao i kod onih opasnijih, neki su delotvorni, a
neki ne. Ne znam zato, a ni drugi to ne znaju. tavie, ni jedan
ne zahteva medicinski nadzor, pa moete eksperimentisati dok
ne pronaete najuspeniji nain leenja koji nee biti opasan za
zdravlje i bie jeftin.
Napomenuo sam da postoje dokazi da su akne vezane za nain ishrane, ali se ini da je u mnogim sluajevima vaan pristup.
Dr. Jonathan Wright, autor izvrsne rubrike u asopisu Prevention (Preventiva), ponudio je neke dokaze o povezanosti ishrane
i bubuljica. Dokazi su uverljivi. Wright pie da su bubuljice bile
nepoznate Eskimima na severu Kanade sve dok nisu preli sa
primitivne ishrane na civilizovanu. U tom trenu uestalost
bubuljica meu Eskimima je dosegla gotovo 100%. Dr. Wright
163

nije jedini cenjeni doktor koji veruje da je pristup ishrani jedini

razuman nain leenja te bolesti.
Naiao sam na samo nekoliko sluajeva bubuljica (ak i meu
onim najgorim sluajevima), kae dr. Wright, koji nisu reagovali
na leenje koje se sastojalo od izbegavanja svih namirnica koje
izazivaju alergije i dodavanja cinka, esencijalnih masnih kiselina,
vitamina B kompleksa i vitamina A. ak i u mnogim upornim
sluajevima ini se da je pomagalo praenje faktora asimilacije
hranljivih stvari. Zapravo, zadnjih etiri ili pet godina jedva da
sam leio nekoga ije se bubuljice nisu smirile ili sasvim izleile
zahvaljujui promeni ishrane.
Svojim pacijentima savetujem da posebno pripaze na ishranu.
Nije dovoljno samo izbaciti one namirnice koje oteavaju stanje
nego treba pronai dijetu koja e to stanje poboljati. Ne pokuavajte s doktorom razgovarati o ishrani, jer on o njoj ne zna nita
pa, prema tome, u nju ni ne veruje. On veruje u bolji ivot pomou hemije i verovatno e prepisati tetraciklin, hidrokortizon
ili Accutane. Umesto da odete kod doktora, proitajte nekoliko
dobrih knjiga o ishrani i pokuajte primeniti ono to se preporuuje.
Pokuajte sa dijetama u kojima se izbegava eer, belo brano
i sva preraena hrana koja sadri hemijske dodatke ili konzervanse bilo koje vrste. Paljivo pratite detetovu ishranu kako biste
odredili da li dolazi do napada bubuljica istovremeno sa uzimanjem odreene namirnice. Pazite na istou, ali izbegavajte
preterano ribanje ugroenih podruja jer od toga moe biti vie
tete nego koristi. Ako mislite da bi ipak trebalo uzeti neki lokalni
lek, idite u apoteku, ne doktoru. Preparati koji se mogu dobiti
bez recepta verovatno nee biti jako korisni, ali su sigurniji u
poredjenju sa lekovima koje moe prepisati doktor.

Ostali koni problemi

Posvetio sam puno panje bubuljicama jer su, nesumnjivo,

najea muna deija kona bolest. Ima i drugih estih konih

164

problema koji bi vas jednog dana mogli uznemiriti. Jedan od najbezazlenijih jeste toplotni osip, koji ne izaziva medicinske posledice, ali smeta roditeljima zbog kozmetikih razloga. Moe
delovati tako runo da majke hrle pedijatru kako bi im vratio lepe
bebe.
Toplotni osip ne zahteva lekarski tretman. Zapravo, to se
manje lei, to bolje. Toplotni osip kod beba je obino posledica
pretoplog odevanja zahvaljujui roditeljskoj brizi oko toga da
bebi bude toplo. Bebe ne treba oblaiti nimalo toplije nego odrasle i nee im se nita dogoditi na sobnoj temperaturi ako na
sebi imaju samo pelene, ili ni njih.
Ako vae dete dobije toplotni osip, obucite ga lagano ili neka
bude golo, kako bi koa bila to vie izloena vazduhu. Da prestane svrab, maite ga cinkovim tenim puderom. Uzmite ist losion, a ne Caladryl koji sadri i jedan antihistaminik. Dete moe
biti alergino na antihistamin i iskazati niz propratnih nus pojava,
ukljuujui i mogunost dodatnog osipa. Nema smisla izlagati
dete toj mogunosti jer nema dokaza da antihistaminici olakavaju svrab vie nego sam losion.
Druga (prilino esta) kona bolest koja se obino javlja kod
beba i mlae dece jeste ekcem. Javlja se u obliku grubog, nepravilnog, crvenog osipa. Koa postaje tvrda i perutava. Ako se
grebe, iz njega procuri iscedak koji oblikuje runu krastu. Konvencionalna medicina ekcem smatra naslednom boleu, ali ne
znam ni za kakve dokaze koji bi govorili u prilog tom verovanju.
ak i ako je tano, verujem da se nasleuje alergija, a ne sklonost
samom ekcemu.
Moje iskustvo u leenju ekcema je pokazalo da je re o stanju
alergijskog porekla koje obino proe bez leenja kad se ustanovi
alergen ili alergeni koji ga prouzrokuju. U veini sluajeva krivac
je kravlje mleko ili deija hrana na bazi sojinog mleka, kao i druge
namirnice i izvori alergija. Dojene bebe retko dobiju ekcem.
Ako ga dobije i vae dete, pre nego to primenite neku mast
ili lek, pokuajte eksperimentisati eliminacijskom dijetom kako
165

biste ustanovili koji alergen izaziva problem. Prvo izbacite mleko

i deiju hranu, pa ako ekcem nestane, izbacite ih zauvek iz deije
ishrane. Ako bebu ne dojite, potraite u lokalnoj knjiari knjigu
o ishrani dece koja nudi reenja bez mleka i vetake hrane za
bebe.

Leenje steroidnim hormonima je rizino

Ako dete odvedete kod doktora jer ima ekcem, verovatno e

mu prepisati lokalni lek na bazi steroidnih hormona, Kenalog, ili
drugi steroid, prednizon.
Kod upornih sluajeva, ako nita od ovoga ne deluje, nemam
nita protiv upotrebe Kenaloga na malim povrinama i u ogranienom trajanju, najvie nekoliko dana. Ali ponovljena i dua
upotreba na veim povrinama koe moe biti opasna jer se steroidni hormoni u Kenalogu kroz kou jednako apsorbuju u organizam.
Setite se da su i Kenalog i prednizon namenjeni leenju stanja
opasnih po ivot u kojima njihova korist uveliko nadmauje ozbiljno propratno delovanje. Sam proizvoa jasno navodi da
prednizon valja uzimati samo u ogranienom broju sluajeva
kada se radi o ozbiljnim ili po ivot opasnim stanjima. Upotreba
takvog leka za leenje ekcema, bubuljica pa i opekotina od sunca
je jo jedan primer opasne sklonosti amerike medicine da se
igra opasnim merama u leenju srazmerno bezazlenih stanja.
Impetigo (povrinska upala koe) je jo jedna deija kona bolest koja izgleda runo, a roditeljima i deci jo vie smeta jer je
bakterijskog porekla i zarazna je. Zapoinje bubuljicom koja pukne i iri se, stvarajui smee i ukaste kraste i koru. Bubuljice
se obino javljaju na licu, to ih ini jo nepoeljnijima. Nekad se
impetigo leio ljubiastim encijanom ili kalijum permanganatom.
Impetigo time nije bio izleen, ali je upala bila prikrivena bojenjem u ljubiasto, to je bilo jednako runo kao i same kraste.
Danas su lekari skloni da prepiu antibiotike, poput eritromicina
i tetraciklina, lokalno ili sistemno. Nema dokaza da su delotvorni,
166

ali zato mogu izazvati tetne posledice koje sam ve objasnio na

drugom mestu.
Impetigo ne zahteva medicinsko leenje. Odravajte besprekornu istou kako se infekcija ne bi irila na druge lanove porodice, izbacite eer iz ishrane i ekajte da se organizam sam
izlei.
Osipi su jo jedan koni problem, obino vezan uz alergije, koji
izaziva dosadan svrab. Javljaju se u obliku crvenih mrlja, esto
po itavom telu. U sredini mogu biti beli, jer oteklina istiskuje
krv iz mrlje. Ova boljka ne zahteva medicinsku negu. Svrab moete olakati cinkovim tenim puderom ili kupanjem deteta u kukuruznom skrobu. Iako je ovo drugo narodni lek, a ne prihvaen
medicinski postupak, vrlo je delotvorno. Zatim pokuajte da ustanovite uzrok alergije koja je izazvala tegobu, u emu vam doktor moe pomoi. Alergeni na koje valja sumnjati jesu lekovi,
hrana, odea, parfemi, kozmetika, sapun, hemijski dodaci hrani,
ujedi insekata. Ako zbog tih potekoa odvedete dete kod doktora, on e moda prepisati kortizon ili antihistaminike, koji nisu
potrebni, a mogu biti tetni.
Gljivine infekcije poput liajeva i atletskog stopala se mogu
pojaviti i kod dece i kod odraslih. Liajevi se javljaju u obliku
krunica grube koe, obino veliine kovanice. Ako su na glavi,
kosa unutar kruga moe otpasti. Mnogi lekari takvo stanje lee
antibioticima i antigljivinim stvarima poput griseofulvina. To je
napredak prema onome kada su upotrebljavali rentgenske zrake
koje su izazivale rak tiroidne lezde, ali leenje je jo uvek preterano. Moj savet je da se drite podalje od lekara, paljivo odravajte higijenu i pustite da se stanje samo od sebe popravi. Taj
savet se odnosi i na atletsko stopalo, ali uporni sluajevi ove
gljivine infekcije se mogu leiti preparatom Desenex, koji se
moe dobiti bez recepta.
Budui da su deca vrlo aktivna i veinu vremena provode
napolju, izloenija su otrovnim biljkama i ujedima insekata od
odraslih. Kod veine dece oni ne izazivaju ozbiljne probleme, ali
167

kod nekolicine dolazi do teke alergijske reakcije koja moe biti i

smrtonosna.
Ako je dete u dodiru sa otrovnim brljanom, otrovnim hrastom ili otrovnim ibljem, na mestu dodira na koi mogu se pojaviti mehurii i bolan svrab. Ovo stanje se moe leiti cinkovim
tenim puderom i estim tuiranjem ili kupkama u kukuruznom
skrobu, kada u kadu treba dodati oljicu ili dve skroba. Ako je
ugroena velika povrina koe i dete reaguje veoma burno, posetite lekara. On e verovatno prepisati lokalni ili sistemski kortizon ili, ako je reakcija izuzetno jaka, zadrae dete na bolnikom
leenju i dati mu intravenoznu tenost. To je prihvatljivo ako je
stanje opasno za ivot, ali kortizon ne bi trebalo uzimati u blagim
sluajevima trovanja zbog moguih propratnih pojava i dugotrajnih posledica.
Ubodi i ujedi pela, osa, komaraca i drugih insekata izazivaju
srazmerno blagu, a katkada i bolnu reakciju veine rtava. Ali ako
je vae dete preterano osetljivo na ujede te vrste, oni mogu,
(veoma retko) izazvati smrt. Leenje je obino jednostavno. Ugroenu povrinu treba isprati sapunom i vodom, naneti kalaminski losion i staviti hladnu oblogu kako bi se spreilo oticanje. Ako
se aoka vidi, treba je izvaditi pincetom.
Ako vae dete burno reaguje na ubode insekata, oteano die
ili je u stanju slinom oku, odvedite ga kod doktora. Nastojte da
se dete ne kree podrujima gde bi moglo doi u dodir s insektima. Imao sam pacijente koji su tako burno reagovali na ugrize
insekata da su padali u stanje oka. Adolescentima bih davao
adrenalin i injekciju kako bi je uvek imali kod sebe ako im zatreba.
I vama to doktor moe dati. Za mlau decu, sve to je potrebno
bih davao roditeljima.
Bradavice su verovatno najtajanstvenije, ak mistine deformacije koe. Mnogi ljudi jo uvek veruju da mogu nastati ako
primite u ruku abu, a bapske prie su pune vilinskih pria o njihovom uklanjanju. Uglavnom nastaju kao posledica pada imuniteta i treba se pozabaviti promenom ishrane.
168

Bradavice se mogu otkloniti i hirurki, hemijski i elektrolizom,

ali nijedan od tih oblika leenja nije neophodan, osim iz kozmetikih razloga. Ako vam smetaju ili su vrlo rune, idite kod dermatologa.

Nekoliko injenica o sunanim opekotinama

Napokon nekoliko rei o opekotinama od sunca koje su (u

mojoj naciji su najee kod poklonika sunanja), verovatno
najei dermatoloki problem. im naiu prvi letnji dani, plae
i bazeni se pune milionima ljudi od kojih neki uopte ne dou ni
blizu vode. Oni su doli zbog zdrave boje i uvereni su da e tako
biti privlaniji. Ali to i nije tako zdravo, a dugorono gledano nee
biti ni naroito privlani.
Postoje tri negativne posledice preteranog izlaganja suncu
zbog kojih biste trebali dvaput razmisliti pre nego to deci dopustite da letnje praznike provedu rotiljajui se na suncu. Prvu
ine kratkorone posledice - bolne opekotine, a druge dve su
dugorone. Jedna je prerano isuivanje, boranje, otvrdnue i pucanje koe, zbog ega e, nakon nekog vremena, izgledati starija
nego to jeste. Druga mogunost je da preterano zraenje, koje
se akumulira, izazove rak koe.
Suneva svetlost sadri dve vrste ultraljubiastih zraka. Prvi
tip je poznat kao UVA koji izaziva tamnjenje koe, a drugi kao
UVB koji izaziva opekotine razbijanjem kolagena i elastinih vlakana derme (sloja neposredno ispod koe). U poetku jedina
posledica ovog drugog jesu bolne opekotine, ali kasnije mnogi
ljudi pate od preranog starenja, a neki dobiju i rak koe.
Akutne opekotine se obino javljaju prvih dana meu onima
koji nisu ograniili izlaganje suncu. Da biste sebi upropastili letovanje, dosta je da detetu dopustie da prvi dan provede nekoliko sati na suncu igrajui se na obali ili uz bazen. Najopasniji sati
su izmeu 10.00 i 14.00, pogotovo tokom vruih dana, jer se delovanje ultraljubiastih zraka toplotom pojaavaju. Ako je dete
u amcu, mnogo lake e dobiti opekotine zbog zraka koji se od169

bijaju od morske povrine. Ulja za sunanje koja ne sadre zatitni faktor koji filtrira ultraljubiaste zrake nee spreiti nas- tajanje opekotina, a mogu ih ak i izazvati jer ulje pojaava snagu
zraka. Napokon, nemojte misliti da je dete zatieno ako je oblano, jer oblaci ne tite potpuno od ultraljubiastih zraka.
Postoje dva naina da spreite tetne posledice sunanja. Prvi
je oigledan - ne izlagati se suncu ili ograniiti vreme sunanja
na ona razdoblja u godini, i sate onim danima kada zraci nisu tako intenzivni. Drugi nain je zatititi deiju kou zatitnom kremom koja sadri odgovarajui zatitni faktor. Takvi proizvodi
moraju imati broj koji to je vei vea je zatita koju nude. Brojevi
se oznaavaju obino od 2 do 15 i vie. Odaberite onaj koji odgovara osetljivosti koe vaeg deteta.
Budui da je delovanje sunevog zraenja kumulativno, kao i
rentgensko zraenje, rizik od raka se poveava svakim izlaganjem
suncu. Po mom miljenju, verovatnoa da e vae dete dobiti rak
zahvaljujui sunanju je mnogo manja od verovatnoe da ga dobije od rentgenskih zraka, jer sunce oteuje samo povrinu i ne
prodire duboko u telo, za razliku od rentgenskih zraka. Lekari
uvek preteruju naglaavajui rizinost izlaganja suncu (jer za to
mogu okriviti pacijenta), a umanjuju opasnost od rentgenskog
zraenja, za ta sami snose krivicu. Bilo kako bilo, rizik ipak postoji. Veza izmeu raka koe i izlaganja suncu je jasno dokazana u
istraivanjima lokacija na kojima se javlja rak. U vie od 90%
sluajeva rak se javio na licu, uima, zadnjem delu glave i zadnjem delu vrata. Ljudi koji puno vremena provode za volanom
ee dobijaju rak koe na levoj strani lica, koja je izloenija
suncu. Napokon, ako je u vaoj porodici zabeleen sluaj raka
koe, verovatnoa da ete oboleti je vea.
Koliki je rizik da e vae dete jednog dana dobiti rak koe ako
previe vremena provodi na suncu? U svakom sluaju, ne toliki
da biste time trebali da se zamarate. Budui da su oteenja vidljiva, rak koe se lako otkriva i dijagnostifikuje jednostavnom biopsijom. Veina oblika raka koe se dobro lei. Sluajevi mela170

noma, koji moe biti opasan jer se moe proiriti na druga

podruja tela, su srazmerno retki. Oni ine samo 2% svih dijagnostifikovanih sluajeva raka koe u SAD-u 1982. godine. Vi, naravno, ne elite da vam dete dobije rak koe, ali bojazan da e
ga dobiti zbog sunanja nije vredna panje.

Kratki vodi dr Mendelsona kroz kone tegobe

Nijedna od najeih deijih konih bolesti ne zahteva medicinsko leenje. Izuzetak su ona deca koja su alergina na otrovne
biljke i ujede insekata, koja mogu doiveti teak, ak i fatalan,
ok. Takvoj deci bi trebalo pruiti odmah medicinsku pomo.
Osim tih izuzetaka, ostale tegobe se mogu leiti kod kue.
1. Pelenski osip - Odravajte besprekornu istou. Pelene menjajte im primetite da su mokre ili prljave. Detetovu zadnjicu
napuderiite obinim kukuruznim skrobom i ostavite kou na
vazduhu to due. Kod upornih sluajeva upotrebite mast na bazi
cinkovog oksida.
2. Toplinski osip - Dete lagano obucite ili neka bude golo. Namaite ga cinkovim tenim puderom ili ga okupajte u vodi u kojoj
ste dodali oljicu ili dve kukuruznog skroba.
3. Ekcem - Odravajte besprekornu istou, izbegavajte lekove
i pokuajte u ishrani da pronaete krivca. Pustite da bolest sama
od sebe proe.
4. Impetigo - Odravajte besprekornu istou. Pazite da se infekcija ne proiri na druge lanove porodice. Iz ishrane izbacite
eer i saekajte da se stanje samo od sebe zalei.
5. Osipi - Svrab olakajte cinkovim tenim puderom ili kupkama sa kukuruznim skrobom i pokuajte da ustanovite ta je
prouzrokovalo alergiju koja je izazvala osip.
6. Ujedi insekata - Ako se vidi aoka, izvadite je i ranu namaite cinkovim tenim puderom kako bi svrb prestao. Ako je vae
dete vrlo alergino na ujed insekata, odmah potraite medicinsku pomo da ne bi dolo do oka koji moe biti opasan po
ivot. Ako je to prvi put da je vae dete neto ujelo, paljivo pra171

tite njegovu reakciju kako biste uoili da li je alergino na ujede

insekata.
7. Otrovni brljan, otrovni hrast i sl. - Ugroenu povrinu isperite sapunom i vodom. Svrab olakajte cinkovim tenim puderom ili kupkama sa kukuruznim skrobom. Ako je to prvi put da
je vae dete dolo u dodir sa otrovnim biljem, pratite njegovu
reakciju i odmah zatraite lekarsku pomo ako primetite da je
stanje ozbiljno.
8. Bubuljice - Razmislite o detetovom nainu ivota koji je
prethodio pojavi bubuljica. Pokuajte da ustanovite uzrono-posledinu vezu izmeu pojave ili jaeg napada bubuljica i uzimanja
neke namirnice ili nekog drugog alergena. Eliminacijska dijeta
moe pomoi u utvrivanju da li je re o alergiji na hranu. Kou
redovno istite blagim, neparfimisanim sapunom kako ne bi
dolo do sekundarnih upala. Izbegavajte preterano trljanje koe
i nemojte cediti bubuljice. Osim ako niste spremni da prihvatite
rizike vezane uz upotrebu Accutanea, drite se dalje od lekara
jer oni o aknama ne znaju mnogo vie od vas, a mogu prepisati
opasan, nedelotvoran i skup lek.

172

15. poglavlje

Male tajne velikih

majstora ortopedije
to ste zabrinuti za razvitak ponaanja i intelektualnih
sposobnosti svog deteta, sigurno ste osetljivi i na svaki oblik njegovog fizikog izgleda. Sa velikom zainteresovanou ekaete
vreme kada e se vae dete prvi put okrenuti s lea na stomak,
ustati u krevetiu, puzati i hodati. Ako vae dete pokazuje bilo
kakve neoekivane fizike znaajnosti ili kasni u razvitku motornih sposobnosti, moda ete pomisliti da je re o ozbiljnom problemu.
Ne izvodite pogrene zakljuke uporeujui svoje dete s drugom decom. Ako dete vaeg suseda vrlo rano prohoda, a vae
ne, to jo ne znai da je njihov potomak pametniji ili fiziki napredniji od vaeg. Raspon u kojem tee razvoj je prilino irok, a
razlike retko kad imaju ikakve veze sa intelektualnom nadarenou ili sa telesnim kapacitetima.
Takva uporeenja su podjednako besmislena i kad je re o
fiziolokim strukturama deteta. Naroito mlade majke su sklone
gotovo kliniki da posmatraju fiziki izgled svog deteta. Dolaze
mi zabrinute zbog ravnih bebinih stopala, iskrivljenih nogu ili razmaknutog palca na nozi, kao kod ptica, u strahu da je neko od
tih stanja nenormalno i da zahteva korekciju.
Takve umiljene nenormalnosti su zlatan rudnik za agresivne
pedijatre i ortopede. Mnogi lekari rado interveniu pomou raznih kalupa, remena, udlaga, korektivne obue, ak i operacije,
kako bi se ispravilo stanje koje bi se, s vremenom, popravilo
173

samo od sebe. Ako je vae dete rtva takvog ortopedskog preterivanja, zatitite ga jer su takve intervencije vrlo retko zaista
vane, a mogu izazvati psiholoke traume zbog same injenice
da je dete proglaeno nenormalnim.
injenica da vae jednogodinje dete ima krive noge ne znai
da e, kad odraste, hodati kao kauboj!
Neki strahovi roditelja oko razvitka njihovog deteta potiu iz
pria koje se prenose sa kolena na koleno. Recimo, proireno je
verovanje da dete moe imati krive noge ako ga prerano podstiete da hoda. Nema naunih dokaza da je ta tvrdnja tana.
Naprotiv, takvo podsticanje e verovatno pomoi detetu da u
ranom dobu razvije oseaj za ravnoteu. Pogreno je verovanje
i da e debeli sloj pelena izazvati iskrivljenje nogu. Nee, ali e
zato spreiti poplavu dok vam dete sedi u krilu!
Po roenju, gotovo sve bebe imaju krive noge i stopala prema
unutra zbog poloaja koji je fetus zauzimao mesecima pre roenja. Masne naslage koje se esto nalaze ispod svoda stopala
odaju utisak ravnih stopala. Budui da roditelji nisu upoznati sa
normalnim tokom razvitka donjih udova, ne udi to te naoko
nenormalne pojave izazivaju zabrinutost.

Razvoj deijih nogu

Nakon roenja bebe, njene noice prolaze kroz etiri faze razvitka. Otprilike do 12 ili do 16 meseci, preovladava savijenost
nogu koja e se poeti ispravljati kada miii dovoljno ojaaju
hodanjem i drugim telesnim aktivnostima. Do 2. godine obino
dolazi do preokreta i krive noge dobijaju oblik slova X. Takav izgled preovladava izmeu 2. i 12. godine. Zatim se u pubertetu
noge izravnavaju.
Ako uzmemo u obzir postupnost razvitka, oigledno je da lekari imaju dovoljno prilika za intervenciju u bilo kojoj fazi, kao i
da lee stanje koje bi se samo ispravilo da su dete jednostavno
ostavili na miru. Lekari imaju jo jednu prednost pred pacijentima, a to su velike razlike u razvitku dece. Razvitak donjih udova

174

se ubraja u ono to je jedan nadahnuti specijalista nazvao graninim podrujem ortopedije. Ne postoje odgovarajue definicije stanja koja su normalna i onih koja to nisu, ba kao to se ne
moe definisati kako treba izgledati normalno uho ili nos.
Ako va doktor nije dijagnostifikovao odreenu fizioloku abnormalnost i dokazao vam da je leenje zaista potrebno, dok
dete ne ue u pubertet ne treba preduzimati nikakve korektivne
mere da bi se ispravile krive ili X noge. U gotovo svim sluajevima
stanje e se samo popraviti pre puberteta.
Ako se X noge ne isprave do puberteta, dete je, verovatno,
preteko. U tom sluaju mu nije potrebna pomo ortopeda nego
nutricioniste, iju ulogu moe preuzeti i sama majka. Izuzetak
ine retki sluajevi deformacije stopala, neuroloka bolest, ili
poremeaji osteogeneze (rasta kostiju) koje karakterie niz simptoma koji se ne mogu pomeati s razlikama u razvitku meu
decom.

Cipele nisu bitne

Panja koju mnogi roditelji pridaju razvitku deijih stopala

oigledna je kada vidite kako dvomeseno dete lei u kolevci, a
na nogama ima cipele vredne 20 dolara. Dete jo ne hoda, ali je
opremljeno kao atletiar! U tome, svakako, ima i elemenata tatine jer su cipelice za bebe slatke. Ali ini se da veina roditelja
veruje kako e njihovo dete imati probleme kasnije u ivotu ako
od roenja ne nosi prave cipele. Suvino je rei da proizvoai
cipela ne pokuavaju da to uverenje obeshrabre. Industrija obue zarauje na injenici da u SAD-u ak 600 miliona pari cipela
zavri na deijim nogama, od ega milion ili vie ine skupe i nepotrebne korektivne cipele.
Cipele, skupe ili ne, nisu vane za pravilan razvoj stopala. Bosonogi domoroci imaju zdravija stopala od milionera obuvenih
u Guijeve cipele. Osim spoljanjeg izgleda, jedini cilj cipele je
da stopalo titi od povreda. Prema tome, nepotrebno je investi175

rati novac u skupe deije cipele iz bilo kog drugog razloga osim
izgleda.
Par jeftinih platnenih patika posluie svrsi. Skupe cipele nee
pomoi da se stopala vae dece razviju pravilnije niti e jeftine
patike izazvati ravna stopala, sputene svodove ili atletsko stopalo, u ta, ini se, mnogi roditelji veruju.
Jedno istraivanje sprovedeno na 104 normalna deteta koja
su dovedena na kliniku je pokazalo da je 87% nosilo posebne visoke cipelice, 74% cipele s tvrdim potpeticama, a 50% cipele sa
posebnim ortopedskim ulocima. 73 deteta nosilo je cipele pre
nego to je prohodalo, a 35 pre nego to su mogli stajati.
Nijedno dete nije imalo nikakve koristi od cipela. Zapravo, visoke cipele i tvrdi potplati mogli su usporiti razvoj jaine glenja
i ograniiti detetovu sposobnost da naui pravilno da hoda.
Noenje korektivnih cipela, u veini sluajeva, ima jo manje
smisla. Nema dokaza da e skupa ortopedska obua ispraviti bilo
koji otklon od normale, do onog stupnja do kojeg se ta normala moe deformisati. Osim u sluajevima deformiranog stopala ili drugih pravih deformacija, korektivne cipele nisu vredne
cene koju za njih plaamo. U meuvremenu, dete koje nosi ortopedske cipele, a one nagovetavaju da s njim neto nije u redu,
moe patiti od emocionalnih problema. Isto vai i za korektivna
pomagala i remenje.
Iako su krive noge, noge u obliku slova X i prsti koji gledaju
prema unutra najee leeni ortopedski problemi, ima i drugih
koji se esto pogreno dijagnostikuju i s leenjem kojih se esto
preteruje. Jedan od njih je kongenitalna displazija kuka koja se
javlja u detinjstvu kada femur (bedrena ili butna kost) nije pravilno povezan sa aicom. Prava displazija kuka najee se javlja
prilikom tekih poroda unazad, kada je femur iaen. Stanje
treba odmah ispraviti, gde ortoped koji dete hvata za glenjeve
iaen zglob vraa na svoje mesteo.
U veini sluajeva tu je i kraj problemima, ako su uopte i postojali. Kongenitalna displazija kuka, u kojoj se zglob ne vraa na
176

svoje mesteo, vrlo je retka, iako esto dijagnostifikovana. Istraivanja pokazuju da se javlja tek u jednom sluaju na 1.000 dece,
verovatnije je ak na 2.000. Ovo stanje moe se ustanoviti tako
da se dete poloi na lea podignutih kolena, a stopala se postave
na stolu na kojem dete lei. Zatim se kolena guraju prema vani,
pa ako jedno ili oba pruaju otpor, moda je re o displaziji. To
se obino moe ispraviti stavljanjem vie pelena izmeu nogu
kako bi se oblikovala neka vrsta pomagala. Agresivni pedijatri
moda se time nee zadovoljiti. Mnogi su skloni da problem
prate brojnim rentgenskim snimcima, nepromiljeno izlaui dete zraenju, te uz pomo brojnih pomagala i kalupa da pokuaju
da uklone taj problem. uvajte ih se jer takvo leenje obino nije
potrebno, a pomagala mogu izazvati odumiranje miia, probleme u cirkulaciji, a o emocionalnim da ne govorimo.

Skolioza - preesto dijagnostifikovana

Trenutno je meu pedijatrima u modi i dijagnostifikovanje

skolioze. Ovo stanje, na koje ee nailazimo kod devojica nego
kod deaka, jeste lateralno (bono) iskrivljenje kime. Moe se
uoiti vizuelnim pregledom detetovog dranja s lea kako bi se
ustanovilo da li je:
- jedna lopatica via ili izboenija od druge;
- nagib struka nenormalan; da li je udubljenje s jedne strane
vee;
- kukovi u kosoj liniji, da li je jedan naglaeniji od drugog;
- postoji oigledno iskrivljenje kime;
- jedna strana lea ili jedno rame nenormalno povieno kad
se dete sagne.
U poetku moje prakse skolioza se retko dijagnostifikovala, a
jo ree se leila u detinjstvu. Danas ta bolest poprima razmere
epidemije jer lekari zahtevaju rutinske rentgenske preglede koji
se uvode u sve vie amerikih drava. Lekari otkrivaju sluajeve
koje nikada ne bi pronali klasinim telesnim pregledom i esto
lee blaga stanja koja ne trae leenje.
177

Ne elim umanjiti znaenje leenja skolioze u ozbiljnim sluajevima. Ako se ne lei, ovo stanje moe kasnije u ivotu izazvati
mnoge deformacije. Ali uveren sam da nepotrebno leenje blagih sluajeva skolioze znai veu opasnost za decu nego neleenje ozbiljnih sluajeva.
Ako je kod vaeg deteta ustanovljena skolioza, ne podvrgavajte ga leenju pre nego to se uverite da je ono opravdano stupnjem iskrivljenosti kime. Ne prihvatajte ni jedan oblik leenja,
a da ne prouite i druge mogunosti. U nekim sluajevima moda
mora da se upotrebi Milwaukee steznik, neudobno metalno
sredstvo koje se protee od brade do kukova i okruuje telo,
rasteui i uvrujui kimu. Dete ne bih osedlavao tom napravom dok ne isprobam sve druge manje drastine mere. Meu
njima su elektronski biofeedback, vebe, duboka miina terapija, terapija plesom, fizioterapija i ostale manje radikalne mere.
Operaciju smatram poslednjim utoitem kojem treba pribei
tek kada sve metode leenja ne uspeju. Ako se preporuuje operacija, svakako potraite i drugo miljenje.
U vezi s leenjem skolioze savetujem vam isto ono to govorim o problemima u kojima su parametri normalnosti i nenormalnosti definisani relativno. Mislim da bi lekari trebali slediti
naelo manje daje vie, ali mnogi to ne ine. Ne prihvatajte
zdravo za gotovo savet svog lekara ako predlae preduzimanje
nekih drastinih mera. Pomno ispitajte posledice takvog leenja,
ali i druge mogunosti koje vam stoje na raspolaganju, pa zahtevajte od lekara da obrazloi svoju preporuku. Ako nakon toga jo
uvek sumnjate, miljenje drugog lekara bie vredno i truda i
novca.

Kratki vodi dr. Mendelsohna kroz ortopedske

tegobe

Ima vrlo malo odgovarajuih definicija koje se oznaavaju kao

normalne ili nenormalne u telesnom razvitku vaeg deteta.
Neto to izgleda nenormalno u ranom detinjstvu, kao to su

178

krive noge i stopala okrenuta unutra, samo je faza u normalnom

telesnom razvitku. U takvim sluajevima retko je potrebna medicinska nega, a gotovo nikada leenje. Ako zapamtite sledee
injenice, izbei ete nepotrebna leenja i trokove.
1. Gotovo uvek se ini da deca imaju ravna stopala zbog masnih naslaga ispod svodova. ak i ako su im stopala zaista ravna,
to je nasleena funkcija koju ne treba leiti i koja ne opravdava
noenje ortopedskih cipela. ini se da osobe ravnih stopala imaju manje problema sa stopalima od onih iji su svodovi izraeni.
2. Gotovo sve bebe raaju se sa krivim nogama koje se same
od sebe izravnaju kad se razviju noni miii. Oko 2. godine veina dece ima noge u obliku slova X i to stanje se gotovo uvek
samo ispravi do puberteta. Leenje tih stanja nije opravdano,
osim ako potraju i u pubertetu.
3. Kongenitalna displazija kuka je vrlo retka i retko zahteva radikalno leenje udlagama (potporama) i operacijom. Blagi oblici
se esto preterano lee. Ne dopustite pedijatru da posegne za
krajnjim merama, a da se prethodno ne uverite u njihovu neophodnost. U veini sluajeva nije potrebno nikakvo leenje, a u
veini preostalih dovoljno je meu noge staviti jastui ili dodatnu pelenu.
4. Skolioza nije zabrinjavajue stanje ako iskrivljenje nije ozbiljno, ali kako se dijagnostifikuje u previe sluajeva, tako se
preterano i lei. Ako je vae dete proglaeno rtvom skolioze,
nemojte prihvatiti operativno leenje, pa ak ni steznike, bez
prethodnog ispitivanja preostalih manje radikalnih mogunosti.

179

16. poglavlje

Nezgode: Medicina
u svom elementu
Uvek mi je bilo paradoksalno da se toliko roditelja neopravdano brine zbog estih, bezopasnih bolesti, a pogotovo to ne
obraaju panju na deije nezgode koje ubiju vie dece nego sve
vodee deije bolesti zajedno. Vie od 8.000 dece mlae od 15
godina nastradae ove godine u SAD-u. Mnoge od tih nezgoda
mogle bi se spreiti, kao i mnogo smrtnih ishoda, ako se se preduzmu odgovarajue mere odmah nakon nezgode.
Na kraju ovog poglavlja nai ete spisak saveta koji bi mogli
pomoi da spasite svoje dete od nesrene smrti ili povrede. Unutar poglavlja nai ete pojedinane savete o tome kako se ponaati u hitnom sluaju ako snae vae dete.
Veina manjih povreda ne zahteva lekarsku intervenciju, ali
hitnu pomo treba pozvati odmah ako je povreda ozbiljna. Kako
ih razlikovati? Najvanije pravilo je ako se vae dete povredi - ne
paniiti! To nije uvek lako, jer i male ogrebotine na nekim mestima mogu jako krvariti, a ne treba puno krvi da bi bela majica
izgledala tako da roditelji pretrnu od straha.
Ipak, morate nastojati da ostanete mirni jer vaa reakcija na
deiju povredu mora biti brza i razumna. Morate proceniti da li
je povreda dovoljno ozbiljna da bi bio potreban lekarski tretman,
da li treba odmah pouriti u bolnicu na odeljenje za hitne intervencije ili je bolje da prvo pozovete lekara i prvu pomo, ili je
bolje da dete sami odvezete u bolnicu svojim automobilom. ak
i u sluajevima koji su oigledno tako teki da e dete morati os180

tati u bolnici, morate odluiti da li treba preduzeti neke spasonosne mere u kolima hitne pomoi ili u vaem autu na putu do
bolnice.
Pokuau da vam dam nekoliko saveta koji e vam pomoi da
odredite koliko je povreda ozbiljna i koje metode leenja treba
primeniti ako lekarska pomo nije neophodna. Kao to je sluaj
i sa svim drugim savetima u ovoj knjizi, ako vagate, igrajte na sigurno.
U sluaju ozbiljnih povreda savetujem leenje u bolnikim
odeljenjima za hitne sluajeve, ne samo zato da bi do leenja
dolo to pre, nego i zato to je tu amerika medicina u svom
elementu. U veini sluajeva lekari na takvim odeljenjima su
bolje osposobljeni, vetiji i iskusniji od ostalih. Naviknuti su da
reaguju hitro u hitnim sluajevima. Ako je detetov ivot ozbiljno
ugroen, nema boljeg mesta gde biste ga mogli odvesti.

Posekotine i ogrebotine

Svaki roditelj zna da su izgrebani prsti i oguljena kolena svakodnevna pojava meu decom, ali uveren sam da veina roditelja ne zna ta s njima da uini. Opte je prihvaeno pogreno
verovanje da se moraju upotrebiti antiseptici, pa ak i antibiotici,
kako bi se spreila upala ako je rana otvorena. Zbog toga, kad se
dete posee ili ogrebe koleno, roditelj tri u apoteku po neto
to je onde ve spremno za ovakve sluajeve. To je nerazumna
reakcija jer takvi lekovi nisu potrebni i mogu pogorati povredu.
Veina antiseptikih sredstava koja se prodaju bez recepta u
apoteci - jod, vodonik-peroksid i masti razliitih sastava - mogu
nadraiti tkivo, a moda uopte ne deluju na klice. Telo ima vlastite sisteme za borbu protiv infekcije i oni su prilino delotvorni
ako im pruite priliku.
ta uiniti ako se dete malo posee ili ogrebe? Malo! Isperite
neno povredu pod tekuom vodom da biste uklonili sve neistoe. Zatim je pokrijte istim povezom ako je neophodno da bi
181

prestalo krvarenje, zatim je ostavite da se sui na vazduhu. Kod

manjih posekotina i ogrebotina nikakvo leenje nije potrebno.
Lekarska pomo moe biti potrebna ako rana neobuzdano
krvari ili je tako teka da je treba zaiti kako bi se olakalo zaceljivanje ili iz kozmetikih razloga. U tom sluaju najbolje je da
odmah krenete u bolnicu, na odeljenje za hitne sluajeve.
Jako krvarenje je takav tip hitnih sluajeva kada treba delovati
brzo, bez medicinskih saveta. Ako krv tee iz vene, zaboravite
sve to ste ikada uili o podvezivanju ila i pokuajte zaustaviti
krvarenje pritiskom direktno na ranu. Ugroeno podruje pokrijte komadom iste tkanine ili gaze i pritisnite dok krvarenje ne
prestane ili dok rtva ne doe na odeljenje za hitne intervencije.
ilu treba podvezati tako da prekinete cirkulaciju u ekstremitetu
samo ako krv iklja iz arterije. U tim retkim sluajevima cirkulacija se sme prekidati samo na minut ili dva. Ako povez ostane
predugo stegnut, moe doi do gubitka ekstremiteta.
Mnogi roditelji se pitaju da li je neophodno vakcinisati dete
protiv tetanusa svaki put kad se ogrebe ili posee. Veina dece
je vakcinisana jo u ranom detinjstvu (to je T iz DTP vakcina), ali
neki lekari insistiraju na dodatnoj dozi nakon povrede. Dok sam
bio mlad, govorili su da opasnost od tetanusa preti ako je do
povrede dolo u seoskom dvoritu ili ako smo se naboli ili ogrebali na zarali ekser. Zbog toga sam dodatne doze davao samo
u tim sluajevima. Davao sam ih i svakih 10 godina, preventivno.
Danas se pitam da li su i te dodatne doze ikada bile zaista
potrebne i da li vakcinisanje protiv tetanusa ima uopte smisla.
Nema naunih dokaza koji bi upuivali na to koliko esto treba
davati dodatne doze i jesu li one uopte potrebne. Milioni
amerikih vojnika su vakcinisani protiv tetanusa kada su regrutirani uoi Drugog svetskog rata. Iako su 4 decenije prole,
pokazalo se, osim u nekoliko sluajeva, da su jo uvek imuni. To
mi se ini jakim argumentom protiv rutinskih dodatnih doza vakcina u bilo kom razmaku kraem od 40 godina!
182

Opekotine

Dok sam bio dete, tipian domai lek koji se stavljao na blae
opekline bio je sloj maslaca ili masti. Teorija u pozadini toga leka
bila je da se time koa omekava i titi od vazduha, ime se smanjuje bol. Pri ruci je bilo uvek i mnogo lekovitih masti koje mora
da su bile jo bolje jer su mirisale na lek koji su sadrale. Danas
znamo da ima nekoliko vrsta opekotina koje se dele prema
veliini nanesenih oteenja i za svaki tip treba upotrebiti primerene metode leenja.
Kada se vae dete opee, leenje koje preduzimate mora zadovoljiti tri cilja: ublaiti bol, spreiti infekciju i izbei ili izleiti
ok. Vano je znati kako ostvariti sve te ciljeve u svakoj kategoriji
opekotina.
Opekotine prvog stepena deluju samo na spoljanji sloj koe
koji postaje crven, upaljen i osetljiv, ali nema mehura ni ugljenisanih mesta. Neposredno leenje koje treba preduzeti sastoji se
od uranjanja ugroene povrine u hladnu vodu, koja e sniziti
temperaturu koe i smanjiti bol. Nakon toga na kou se moe naneti antiseptiki preparat rastvorljiv u vodi ili obloga od praka
za pecivo koja se zatim prekrije gazom. To nije medicinski neophodno, ali e olakati bol jer povreda nee biti izloena vazduhu.
Opekotine drugog stepena su mnogo ozbiljnije. One unitavaju gornje slojeve koe, ali i neka tkiva. To moe ostaviti trajne
oiljke, a i vea je opasnost od infekcije zbog isticanja tenosti iz
krvi koja stvara plikove, a oni se mogu inficirati kad puknu. Opekotina drugog stepena vrlo male povrine, kao to se kod dece
moe dogoditi ako se opeku na cigaretu, moe se leiti kod kue,
ali ako su zahvaene vee povrine tela, treba odmah potraiti
lekarsku pomo.
Opekotine treeg stepena jesu one u kojima je dolo do
ugljenisanja ili unitenja svih slojeva koe, pa ak i delova mesa
ispod koe. Katkad su uniteni i krajevi ivaca, tako da je bol mala
ili je uopte nema. Ako je vie od 10% povrine koe zahvaeno
183

opekotinama II i III stepena, postoji opasnost od smrti zbog oka

ili kasnije infekcije.
U sluaju opekotina II ili III stepena roditeljima je teko da neto preduzmu iz straha da detetu ne nanesu jo vei bol. Ali, vrlo
je vano, da ako je vae dete rtva (to je imperativ), da se prisilite
da napravite ono to treba napraviti odmah, pre nego to stigne
medicinska pomo.
Ako vam medicinska pomo nije odmah na raspolaganju, najbolje to moete uiniti jeste da opeenu povrinu uronite u
hladnu (ne ledenu) vodu to bre moete. Time ete sniziti temperaturu opeene povrine tako da oteenja izazvana toplotom
dalje ne napreduju i umanjiete bol jer povrede nee biti izloene vazduhu.
Ako se ini da bi rtva mogla pasti u ok, neka ostane u potrbunom poloaju, utoplite je i podignite joj stopala i noge, ali to
moete uiniti samo ako nije dolo do povrede glave i plua. Ne
dajte joj nikakva stimulativna sredstva ni tenost. Simptomi oka
koje morate uoiti jesu ubrzani puls, bledilo lica, hladna i vlana
koa, drhtanje kao i neobina e.
Ako se odea rtve zalepila za opekotinu, ne moete je skidati.
Ako su izbili plikovi, pazite da ih ne probuite jer se time poveava opasnost od infekcije. Ne dodirujte opeenu povrinu rukama ni bilo kakvim predmetom. Napokon, ne stavljajte na
opekotinu mast, maslac, razne masti, antiseptina sredstva ni
bilo koji drugi lek. Oni samo oteavaju posao doktoru.
Deca su esto rtve opekotina hemijskim sredstvima kad ponu da ih privlae sredstva za ienje, neoprezno ostavljena u
njihovoj blizini. Mnogi takvi preparati sadre jake kiseline, deterdente, alkale.
Ako se vae dete njima opee, ugroeno podruje treba
odmah isprati velikim koliinama hladne vode. Pazite da odmah
skinete odeu koja bi mogla biti natopljena tetnom hemikalijom. Zatim, za svaki sluaj, potraite medicinsku pomo.
184

Drugi esti izvor teih opekotina kod dece jeste prevrua voda. Nema potrebe da termostat na grejau vode bude podeen
na vie od 50C, ali ima dosta dokaza da je veina grejaa podeena na vie od 55C - temperaturu koja e izazvati teke opekotine za 30 sekundi. U nekim domovima grejai se podeavaju i
na 70C, temperaturu koja e gotovo istog trenutka izazvati teke
opekotine treeg stepena.
Nije retkost da deca koja ostanu sama u kadi namerno ili sluajno otvore toplu vodu, a zatim se prestrae kad se nau pod
vodom koja je bolno vrua. Ako je termostat grejaa vode podeen na vie od 50C, posledice mogu biti, a esto i jesu, kobne.
Procenjuje se da je svake godine kod vie od 2.000 sluajeva opekotina uzrokovana vruom vodom potrebno bolniko leenje i
da se ak 15% takvih opekotina zavrava smru.
Zato ne biste odmah proverili na koju je temperaturu podeen termostat u vaem kupatilu?

Povrede glave

Povrede glave zadobijene padom ili sluajnim udarcem glavom u tvrde predmete su retko kad opasne. Medicinske intervencije i rentgenski snimci obino nisu potrebni, ali treba paljivo
pratiti reakcije rtve nakon nesree kako biste bili sigurni da nije
dolo do neurolokog oteenja. Budui da se roditelji boje
mogunosti trajnog oteenja mozga, mnogi odmah tre doktoru
im se dete udari u glavu. I kod mene su esto dovodili decu koja
nisu imala nikakvih vidljivih simptoma samo zato to su pala s
kreveta. Takve posete samo u retkim sluajevima su zaista opravdane i mogle bi se izbei kada bi roditelji znali koji simptomi
opravdavaju medicinsko leenje povrede glave njihovog deteta.
Ako je vae dete povredilo glavu, prvo i najvanije pitanje
treba biti: Da li je dete izgubilo svest nakon povrede, makar i na
kratko? Ako jeste, ili ako je do nesree dolo kad je bilo samo i
niste sigurni da li se onesvestilo ili ne, odmah ga odvedite doktoru ili u bolniko odeljenje za hitne intervencije. Doktor e ve185

rovatno rentgenski snimiti glavu kak bi se utvrdilo da prilikom

nezgode nije dolo do frakture lobanje. Ako se snimkom otkrije
jednostavno naprsnue, ono je u retkim prilikama ozbiljno, ali
ako je naprsnue ulegnuto i pritiska mozak, bie neophodno
leenje, a moda i operacija.
Ako nije dolo do gubitka svesti, nema potrebe da odmah zovete lekara. Mnogi lekari su skloni da odmah snimaju glavu, to
nije opravdano ako nema drugih simptoma osim same injenice
da se dogodila nezgoda. Neki lekari trae i elektroencefalogram
(EEG), usprkos injenici da dokazi upuuju na to da EEG nema
znaajniju vrednost pri dijagnostifikovanju.
Vrlo je vano da, nakon povrede pri kojoj nije dolo do gubitka
svesti, paljivo pratite to se dogaa sa vaim detetom bar idua
24 sata kako biste odredili da li ima nekih drugih inilaca koji bi
zahtevali medicinsku pomo. Tragajte za simptomima pitajui se
sledee:
- Kakav je nivo svesti kod vaeg deteta? Da li je ivahno ili
letargino i nepokretno?
- Da li je veliina njegovih zenica nenormalna? Da li je zenica
jednog oka rairenija od druge ili moda ne reaguje na jako
svetlo?
- Da li vae dete vidi dvostruko? (Da li mu se oi kreu onako
kako bi trebale?)
- Da li dete moe normalno da pokree sve udove?
- Da li ima potekoa u disanju na koje upuuje neprirodno
disanje?
- Da li je dete izgubilo koordinaciju pokreta, ima li vrtoglavicu
ili tekoe pri odravanju ravnotee?
- Da li mu curi krv ili bistra tenost iz nosa ili uiju?
- Da li ima jaku glavobolju koja ne poputa ili ak jaa?
Ako je prisutan neki od tih simptoma, igrajte na sigurno i odvedite dete doktoru.
Na kraju, koja re zabrinutim majkama: nemojte odmah pretpostaviti da se dogodilo neto strano ako vae dete mlae od
186

pet godina padne s visokog stola ili iz kreveta. Ono verovatno

vriti vie od straha nego od povrede, jer su istraivanja pokazala
da je samo u 3% sluajeva kada se tako neto dogodi potrebna
medicinska pomo. U veini sluajeva re je o slomljenim kostima, a ne o povredama glave. Razloga za brigu zbog povrede
glave ima samo ako je dete izgubilo svest.

Trovanje

Sluajna trovanja dece i smrtni sluajevi od trovanja dramatino su se smanjili u poslednjoj etvrtini veka. Razlog lei delimino u razvitku centara za kontrolu trovanja te u odredbama
koje obavezuju proizvoae da na mnogim lekovima i sredstvima
za domainstvo stavljaju epove koje deca ne mogu da otvore.
Usprkos tom napretku, svake godine se u SAD-u dogodi vie od
2 miliona trovanja, a veliki postotak otpada na decu. Do veine
trovanja ne bi dolo da su sprovedene odgovarajue mere zatite
u domainstvu.
Kod najmanje 3/4 dece koja se otruje nije potrebna medicinska pomo ako roditelji odmah reaguju na primeren nain.
Prvo to morate uiniti jeste da utvrdite koju je otrovnu stvar
dete progutalo, pa ako je protivotrov naveden na pakovanju,
odmah ga dajte detetu. Zatim pozovite lokalnu slubu za kontrolu trovanja kako biste proverili ta trebate dalje initi.
Ako ustanovite o kojoj je stvari re, ali na nalepnici nije naveden protivotrov, nazovite slubu za kontrolu trovanja kako biste
dobili potrebna uputstva. Neka vam ambalaa bude pri ruci jer
e vas verovatno zamoliti da proitate ta na njoj pie. Ako vam
kau da sa detetom odmah odete u bolnicu, ambalau ponesite
sa sobom.
Leenje kod kue, uz pomo saveta strunjaka iz slube protiv
trovanja, u veini sluajeva je zadovoljavajua. Veina lekara nije
struno osposobljena u leenju od trovanja. Po miljenju dr Richarda Moriarityja, direktora Nacionalne mree centara za kontrolu trovanja, veina lekara ima vrlo malo znanja (o trovanju)
187

i vrlo malo prakse. Dr. Moriarity veruje da otprilike 85% sluajeva trovanja nije opasno po ivot. Oni se mogu uspeno reiti
kod kue.
ta uiniti u sluaju trovanja zavisi od otrova koji je dospeo u
telo, tako da je vano potraiti savet u slubi za kontrolu trovanja.
Ako to do sada niste uinili, potraite broj telefona lokalne slube
i dodajte ga spisku brojeva za hitne sluajeve. Osnovni cilj svakog
leenja od trovanja jeste uklanjanje to vee koliine otrova iz
sistema i razreivanje ili neutralizovanje onoga to je ostalo. U
veini sluajeva za to je potrebna supena kaika sirupa ipeke
kako bi se izazvalo povraanje, pa je mudro da kod kue imate
malu koliinu tog sredstva kako bi se nalo pri ruci ako zatreba.
Ali ne dajte ga detetu bez savetovanja sa slubom za kontrolu
trovanja jer ima situacija (kao npr. kad se proguta korozivno
sredstvo) kada se povraanje ne preporuuje.
Povraanje ne treba izazivati ni kada je dete progutalo petrolej, sredstvo za nagrizanje, ili jaku kiselinu. Proizvodi petroleja
mnogo vie tete pluima nego probavnom traktu, pa nije poeljno ponovo ih vraati prema pluima. to se tie sredstava za
nagrizanje i kiselina, one pale grlo dok ulaze pa je nepoeljno da
isto delovanje ponovimo u suprotnom smeru.
Stvari koje se najee progutaju, a kod kojih se povraanje
ne sme izazivati, jesu benzin, kerozin, teki benzin, odstranjivai
boje na bazi petroleja, terpentin, razne boje nametaja i automobila, sredstva za ubijanje muva, sredstva za ienje odvodnih
cevi i penica, amonijak i druga belila, proizvodi koji sadre sumpornu, azotnu, sonu, karbonsku ili neku jaku kiselinu. Ovaj spisak
nije sveobuhvatan pa zato ipak nazovite slubu za trovanja pre
nego to kod deteta izazovete povraanje.
to napraviti kad pronaete svoje dvogodinje dete sa praznom flaicom lekova u ruci? Pre svega, nastojte da ustanovite
koliko je lekova ili kapsula bilo u flaici. Zatim nazovite slubu za
kontrolu trovanja i dajte im sve podatke sa kojima raspolaete.
Nemojte pretpostavljati da, zato to dete ne pokazuje nikakve
188

znakove trovanja, ono nije u opasnosti. Posledice uzimanja velikih koliina lekova ne moraju se videti prvih nekoliko sati i, ako
nita ne preduzmete pre nego to se pojave simptomi, ivot vaeg deteta moe biti ugroen.
Najbolji nain da dete zatitite jeste da se ono ne nae u takvoj situaciji. Zbog toga e vam moda organizacija domainstva
biti malo nespretna, ali to je niska cena za sigurnost vaeg deteta. Evo nekoliko saveta kojih biste se trebali pridravati u svakom domainstvu gde ima male dece.
- Pretpostavite da su svi lekovi i sredstva za odravanje istoe
u kui, koliko god bezazleno izgledala, opasna ako ih proguta radoznalo dete. tetne mogu biti i deije vitaminske tablete ako
dete pojede sadraj cele flaice.
- Vrata ormara u kojima drite kune potreptine, lekove i
druge opasne stvari osigurajte sigurnosnim bravama (na tritu
postoje posebni plastini dodaci koje deca ne mogu otvoriti,
prim. prev.). Nije dovoljno skloniti ih na sigurno.
- Ne ostavljajte decu bez nadzora u blizini opasnih stvari da
biste se javili na telefonski poziv ili zvono na vratima. Deca zaas
shvate kako doi do neega, ak ako imaju na raspolaganju samo
nekoliko trenutaka.
- Lekove i proizvode za domainstvo drite u njihovoj originalnoj ambalai. To e spreiti greke i podaci s nalepnica bie
vam na raspolaganju ako dete tu stvar proguta.
- Praznu ambalau i stare, neiskoriene lekove odmah bacite.
- Ako detetu dajete lek, pazite da ima dovoljno svetla kako
biste videli ta mu dajete.
- Kad vam dou gosti, pazite da detetu ne budu nadohvat
ruke novanici i torbice. Nije se jedno dete otrovalo lekom iz neije torbice.
Deca su povremeno rtve trovanja hranom, od ega se nakratko oseaju loe, ali nema ozbiljnijih posledica. Simptomi su
povraanje, obino praeno prolivom koji se ne moe objasniti
poetkom gripa. Ako nema oiglednih ozbiljnijih simptoma, osim
189

ovih navedenih, ne treba traiti medicinsku pomo ili dete leiti

neim drugim osim ljubavlju i panjom. Ako je edno, dajte mu
da sisa komadie leda, ali mu ne dajte nita da jede niti pije 6
sati nakon to povraanje prestane. Tada moe popiti biljni aj,
supu od povra ili prokuvanu vodu, ali nemojte mu davati tvrdu
hranu dok se dobro ne naspava. Ako povraanje ne prestaje, a
dete je izgubilo vie od 10% svoje prethodne teine, odvedite ga
doktoru. On e ga moda leiti kako ne bi dehidriralo.

Uganua, iaenja i lomovi

Kotana i miina struktura dece i odraslih se bitno razlikuje i

to utie na vrstu povreda koje se javljaju na rukama i nogama.
Uganua, koja ukljuuju kidanje ili istezanje ligamenata, retka su
kod male dece ligamenti jo nisu privreni uz kost. Deca
dok rastu ee povreuju epifizu, meki deo kosti koji raste. Ako
dete izvrne zglob, koleno ili stopalo, a oticanje i bol traju due
od dva dana, posetite lekara jer ako je dolo do loma epifize,
treba staviti gips.
Kod dece je spoljanji sloj kosti, zvan periosteum (pokosnica),
srazmerno debeo u poreenju s tim slojem kod odraslih ljudi, a
i manje je krhak. Zbog toga, povrede koje bi kod odraslih izazvale
otre lomove sa razmaknutim krajevima slomljene kosti, kod
dece esto izazivaju samo delimian lom kosti (engl. greenstick). Ime je sasvim odgovarajue jer se takvi lomovi mogu uporediti sa cepanjem kada se slomi grana na drvetu. Kost se ne
odvaja nego se savije, stvarajui male uzdune pukotine na
mestu loma. Medicinska intervencija je ipak potrebna.
Ako vae dete iskrene stopalo ili koleno, nema potrebe da
odmah traite lekarsku pomo. Odlaganje pregleda na nekoliko
dana kako bi se videlo da li se bol i otok smanjuju, nee oteati
leenje. Ako je ipak posredi lom, treba potraiti medicinksu pomo. Upozorite dete da povreenu nogu ne optereuje, a na to
podruje stavljajte hladne obloge kako bi se smanjio otok. Nakon
sat vremena takav postupak vie nema vrednosti i tada mnogi
190

lekari savetuju tople obloge kako bi se poboljala cirkulacija u

povreenom ekstremitetu.
Moram iskreno priznati da je ovo jedna od mnogih situacija
u kojima je medicinksa nauka vie nego neprecizna. Velike su
razlike u miljenju oko toga treba li na uganuti zglob staviti hladne ili tople obloge.
Medicinskim krugovima krui klasina pria o doktoru koji je
rekao pacijentu da na uganuti zglob stavlja hladne obloge. Pacijent se drao njegovih saveta dva dana, uz velike muke i nelagodnosti, ali stanje zgloba se nije popravljalo. Poalio se svojoj
kunoj pomonici koja ga je posavetovala da stavlja tople obloge.
Pacijent je to i uinio, a stanje zgloba se gotovo odmah popravilo.
Kada je sledei put doao kod doktora, vodio se ovakav razgovor:
Pacijent: Doktore, poslednji put kada sam bio kod vas rekli
ste mi da na uganuti zglob stavljam hladne obloge. To sam i radio
i nije mi pomoglo. Onda mi je kuna pomonica rekla da stavim
tople obloge i to je odmah delovalo.
Doktor: Hmmm. To je udno. Moja kuna pomonica je rekla
da treba stavljati hladne obloge.
Poruka je, naravno, ta da mnogi ne znaju ta je bolje za uganuti zglob - hladno ili toplo. Vano je zglob imobilisati i umotati
elastinim zavojem kako bi se spreilo kretanje koje bi pogoralo
povredu. Pazite da zavoj ne bude previe stegnut kako ne bi oteavao cirkulaciju. Ne sluajte nikoga ko vam kae da je najbolje
da dete koje je uganulo stopalo odmah hoda. Bol je nain na koji
priroda kae da neto nije u redu. Prema tome, ako je stopalo
bolno, poruka je: Nemoj stati na ovu nogu!
Ako se stanje povreenog stopala, kolena, runog zgloba, lakta ili ramena ne popravi za nekoliko dana, idite kod doktora. Dva
dana odlaganja smanjie mogunost da vae dete bude podvrgnuto nepotrebnom rentgenskom zraenju, odnosno osigurae mu da bude podvrgnuto ako je to potrebno. Procenjuje se da
191

98% rentgenskih snimaka povreda ruku ili nogu ne otkrije lom,

pa je oigledno da se mnoga preduzimaju bez prave potrebe.
Roditelji ija deca dobijaju steroidne hormone za leenje
astme ili drugih stanja trebaju biti oprezni zbog mogunosti da
njihovo dete pati od slomljenog rebra ili prljena bez nekog posebnog razloga. Dua upotreba steroida izaziva poroznost kosti,
pa astmatino dete koje prima steroidnu terapiju godinu dana
ili due moe zaista slomiti rebro prilikom napada kalja. Nacionalni centar za astmu prouavao je 128 dece koja su uzimala steroide godinu ili due i otkrili da je 14-oro dece slomilo 58 rebra
ili prljena. Lomovi takve prirode se nisu javljali u kontrolnoj
grupi od 54 astmatine dece koja nisu bila podvrgnuta dugotrajnoj terapiji steroidima.
Ako se vae dete ozbiljno povredi padom sa drveta ili ga udari
automobil, velika je verovatnoa da bi moglo zadobiti ozbiljnije
lomove ili povrede vrata i kime. Ne pokuavajte ga pomaknuti
niti podignuti. Pokrijte ga prekrivaem da bi izbeglo ok i zaustavite krvarenje pritiskom na ranu. Proverite da li je pozvana
hitna pomo i priekajte da dou bolniari koji znaju kako da pomaknu dete i ta treba preduzeti.

Guenje

Mala deca imaju jaku potrebu za oralnim uicima, to objanjava zato razne predmete stavljaju u usta. Ti predmeti se mogu
ukljetiti u grlu ili udisajem biti uvueni u plua, ime nastaje situacija koja zahteva da se neto hitno preduzme.
Oprezni roditelji nee davati deci igrake sastavljene od sitnih
delova koji se mogu odvojiti, kikiriki ili bombonie u obliku kapsula od kojih bi se mogli uguiti. Ali ne moete imati dete na oku
svakog trena, pa uprkos svim merama opreza, dete moe nai
neto to mu stane u usta. Taj predmet moe zastati u grlu.
Kada se naete u takvoj situciji, vrlo je vano da reagujete
brzo i pravilno. Prvo treba odrediti moe li dete govoriti i disati.
Ako moe, prolaz vazduha je samo delimino onemoguen. Dete

192

radije odvedite u bolnicu na odeljenju za hitne sluajeve nego

da se sami uputate u vaenje predmeta, uz rizik da ga pomaknete u jo opasniji poloaj.
Ako je prolaz vazduha sasvim onemoguen pa dete ne moe
da die, nemate vremena da traite pomo od drugog. Morate
sami preduzeti hitne mere. Prvo, pogledajte detetu u grlo i ustanovite da li se predmet vidi. Ako se vidi i mislite da ga moete
ukloniti prstima, pokuajte, ali ne pokuavajte ako mislite da
biste ga gurnuli jo dublje.
Ako predmet ne moete dohvatiti, dete stavite na krilo ili
preko ruke, tako da mu glava i ramena vise. Udarite ga snano
izmeu lopatica donjim delom dlana. Ponovite to 3 do 4 puta
kako biste izazvali iskaljavanje. Zapamtite, nikada ne udarajte u
lea osobu koja stoji uspravno kako biste joj pomogli da iskalje
neki predmet jer to moe gurnuti predmet dublje u dunik ili
grlo.
Ako ovaj nain ne uspe, pokuajte Heimlichov hvat. Stanite
iza deteta i obuzmite ga rukama tako da se vae ake spajaju
upravo ispod sredine njegovog grudnog koa. Palac jedne ruke
okrenite prema njegovom abdomenu i brzo ga pritisnite prema
unutra i gore. Poveani pritisak vazduha u pluima e esto izbaciti predmet iz grla.
Imajte na umu da je ovaj zahvat namenjen u prvom redu
odraslima. Ako je pritisak na abdomen kod male dece prevelik,
moe doi do oteenja unutranjih organa, pri emu je jetra
prva na udaru. Druga mogunost je da dete stavite na krilo oprueno na stomak i naglo pritisnete gornji deo lea kako biste
vazduh izbacili iz plua.
Mnoge bolnice i organizacije, npr. Crveni krst, nude besplatne
asove iz kardiopulmonalne reanimacije. Zbog uestalosti gutanja nepoeljnih predmeta meu decom pametno je upisati se
na takav kurs ako imate priliku.
193

Ujedi ivotinja

Ako je vae dete ugrizao pas ili neka druga ivotinja, ranu
treba odmah isprati sapunom i vodom, a zatim je drati pod
tekuom vodom nekoliko minuta. Za svaki sluaji treba potraiti
medicinsku pomo ako ranu treba zaiti.
Najvea opasnost od ivotinjskog ugriza jeste besnilo. Ako je
krivac pas, odmah proverite da li je vakcinisan protiv besnila. Ako
vam je dete ugrizla veverica ili neka druga ivotinja, vano je ustanoviti da li je dotina vrsta na tom podruju zaraena besnilom.
Besnilo uzrokuje virus koji napada nervno tkivo tako da deluje
na kimenu modinu i mozak. Kod ljudi inkubacija moe trajati
od 10 dana do 2 godine, pa i due. Uobiajeni simptomi su nekontrolisano uzbuenje, poviena temperaturaa, grenje miia,
grkljana i drela. Kako bolest napreduje, rtva jako slini i silno
osea e, ali ne moe progutati vodu. Zbog toga se besnilo esto
naziva hidrofobijom. Do smrti esto dolazi zbog grenja, umora
ili paralize. Kad se bolest razvije, jedino leenje je mirovanje i lekovi za smirenje kako bi se spreili grevi.
Ako je vae dete ugrizla sumnjiva ivotinja, morate birati izmeu posledica bolesti i posledica vakcine protiv besnila. Budui
da je bolest stravina, mnogi roditelji prihvataju rizik vekcinacije
ak i kada nema dokaza da je virus prisutan u ivotinji koja je
ugrizla dete.
Ako i vi budete morali doneti takvu odluku, ne zaboravite uzeti u obzir i mogue posledice vakcinacije. Pre svega, propratne
pojave ukljuuju veliki bol. Ali mnogo vie zabrinjava injenica
da vakcina protiv besnila moe izazvati fatalni anafilaktiki ok i
ozbiljnu paralizu koja moe ostaviti doivotne posledice.
Ne dogaa se esto da vakcina protiv besnila izazove ove
uasne posledice, ali ni da dete oboli od besnila nakon ugriza ivotinje ako nije dokazano da je ivotinja bila besna. Na desetine
hiljada Amerikanaca ivotinje ugrizu svake godine, ali ni 10% ne
oboli od te strane bolesti.
194

Va izbor je jo tei zbog injenice da ako se i ustanovi da je

dotina ivotinja bila besna, moe se dogoditi da je dijagnoza
pogrena. Nedavno je u dravi Illinois, odeljenje za javno zdravlje,
pogreno dijagnostifikao besnilo kod deset pasa i maaka na
podruju ikaga. Zbog toga je vie od 100 osoba podvrgnuto bolnom i opasnom serumu, a mnogi skupi psi su nepotrebno ubijeni. U nekim sluajevima su pogrene dijagnoze potvrene i na
saveznom nivou.
Kada dete ugrize nepoznati pas ili divlja ivotinja, roditelji i lekari se nau pred zastraujuom dilemom za koju ne postoji
pravo reenje. U svojoj praksi sam proao kroz tri faze reagovanja na mogunost da je dotina ivotinja besna. Danas dajem
serum samo ako se zna da je ivotinja bila besna, ako se radi o
ugrizu imia, koji esto prenose besnilo, ili o divljoj ivotinji iz
vrste za koju se zna da je zaraena besnilom na podruju gde je
dolo do ugriza.
Dakle, ta da vi kao roditelj uinite ako vam dete ugrize neka
ivotinja? Jedini poten odgovor koji vam mogu dati, a da ne izigravam Boga, jeste da je to dilema koju ete morati da reite sami, uz Boju pomo. Mogu vam samo rei ta bih ja uinio da je
rtva jedno od moje oboavane unuadi: ako je ivotinja koja je
ugrizla dete besna ili ako postoji verovatnoa da moda jeste,
dao bih serum protiv besnila. U drugim situacijama ne bih.
U nekim krajevima i ujedi zmija su prava opasnost. Dok sam
bio dete, izviai su nas uili kako pruiti prvu pomo ako te ugrize zmija - tako da se na ranu noem izree X i istisne ili isisa otrov.
Seam se kako mi je to bilo odvratno i da pomislim. Ako do ugriza
doe na podruju gde medicinska pomo nije dostupna, taj postupak nee biti naodmet. Inae pozovite slubu za kontrolu trovanja kako biste dobili savete ta preduzeti ili odmah pourite s
detetom u bolnicu. Vano je da pokuate da otkrijete o kojoj vrsti
zmije je re i da dete odvedete tamo gde moe dobiti protivotrov
to pre.
195

Nazeblost

ini se da su deca manje osetljiva na hladnou od odraslih.

Kad uivaju u sankanju ili skijanju, esto ostanu napolju due
nego to bi trebalo. Kad uu u kuu, povrina koe, naroito ui,
nos, prsti na rukama i nogama mogu biti sasvim beli. Ako ih dodirnete, te ozeble povrine bie neosetljive.
Dok sam bio dete, svi su verovali da ozebline treba istrljati
snegom. To je jedan kuni lek koji nema nikakvog smisla! Cilj
je zagrejati kou, a ne ohladiti je. Pravilno leenje se sastoji u
postupnom zagrevanju oteenog dela uranjanjem u vodu ili vlaenjem pekira koji je zagrejan na temperaturu tela. Ne smete
uroniti u vruu vodu jer povrinu moramo lagano zagrejati, a
smrznuta koa ne osea da li je voda prevrua.
U lakim sluajevima ozeblina obino nije potrebno medicinsko leenje, ali due izlaganje hladnoi, naroito ako je rtva
zaspala ili pala u nesvest, obino zahteva bolniko leenje.

Automobilske nesree

Iako su tipovi povreda do kojih moe doi u automobilskim

nesreama ve obraeni u ovom poglavlju, ne bi bilo u redu ne
progovoriti ni rei o sigurnosti u automobilu. Automobilske nesree (uz prve dane ivota) su vodei uzrok smrtnosti kod dece.
Najvie stradaju bebe mlae od godinu dana, zatim deca od 1.
do 6. godine, a zatim ona izmeu 6. i 12. godine.
Statistike pokazuju zato deca vie stradaju u automobilskim
nesreama od odraslih. Budui da su laka, sila udara dalje ih
odbaci. Oigledno je da je upotreba posebnih sedita za decu do
25 kg i sigurnosnih pojasa za stariju decu izuzetno vana. Nemojte pogreiti mislei da je beba sigurna ako vam sedi u krilu. Ona
mora biti u svom seditu ve kad je vozite iz bolnice kui.
Mnoge drave zahtevaju upotrebu samo onih sedita koja su
u skladu sa propisima. Tako bi trebalo da bude u svim dravama.
To govorim kao osoba koja se morala potruditi da zalei zastra196

ujue povrede koje su bile posledica automobilskih nesrea. Svi

smo skloni da mislimo da se nesree dogaaju drugima. Ali 1981.
godine automobilske nesree su izazvale 1.900.000 povreda koje
su se zavrile invaliditetom, 1.750.000 privremenim potpunim
invaliditetom, 150.000 trajnim oteenjima i 50.800 smru. Budui da su smrtnost, povreivanje i invaliditet tako uestali u automobilskim nesreama, oigledno je da se nesrea moe
dogoditi i svakome od nas ili naoj deci.

Kratki vodi dr Mendelsohna kroz nezgode

Kod veine sluajnih povreda medicinska intervencija nije

potrebna ako su roditelji upoznati sa leenjem koje mogu preduzeti kod kue. Ali valja razumno proceniti da li je povreda dovoljno velika i opasna, pa je ipak potrebna medicinska pomo.
Prouite dobro sadraj ovog poglavlja i moi ete primeniti odgovarajui postupak i pravilno doneti odluku ako se vaem detetu
dogodi nezgoda.
Mere opreza u domainstvu:
- Nauite dete osnovama sigurnosti i posluite mu kao dobar
primer.
- Ne ostavljajte bebe lli malu decu bez nadzora.
- Proverite termostat na grejau vode i uverite se da vodu ne
zagreva na vie od 50C.
- Ne dajte deci da se igraju ibicama ili rernom. Pazite da drke
posuda u kojima kuvate nisu nadohvat deijih ruku, a vrue tenosti stavite na sigurno.
- Makaze i noeve drite onde gde ih mala deca ne mogu pronai.
- Iz oruja izvadite municiju, zakljuajte ga, a municiju spakujte i zakljuajte na drugo mesto.
- Elektrine utinice poklopite, a elektrine ureaje nemojte
drati u kupatilu.
- Proverite da li neka igraka moe povrediti dete.
- Sve lekove i sredstva za ienje drite pod kljuem.
197

- Proverite vrstou ograda i reetki.

- Ne ostavljajte igrake na stepenitu, niti na neprivrene
tepihe.
- Dok je dete u krevetiu, neka mu ograda bude podignuta.
Kad sedi za stolom, priveite ga, a kad pone da puzi, sa svake
strane stepenita postavite ogradu.
- Poravnajte neravnine u dvoritu i popravite izlomljene
ploice.
- Ako imate bazen, pazite da deca ne plivaju bez nadzora niti
da tre oko njega ako je podloga uz rub bazena klizava.
- Spisak brojeva za hitne sluajeve drite kod telefona. Na listi
bi trebao biti broj vaeg pedijatra, broj hitne pomoi, broj bolnikog odeljenja za hitne sluajeve, broj slube za kontrolu trovanja kao i vatrogasci i policija. To e vam utedeti dragoceno
vreme ako doe do nezgode.
- Ako putujete automobilom, pazite da vae dete lake od 15
kg sedi privezano u posebnom seditu koji zadovoljava prepisane
standarde i da je svaki lan vezan sigurnosnim pojasom.

198

17. poglavlje

Astma i alergije - najpre

dijeta, a potom lekovi
Ni kod ekspira, a ni u engleskoj knjievnosti prolog veka
neete nai re alergija. Medicinsko uverenje da su alergije
odgovorne za mnoge ljudske bolesti je relativno novo. Ali nije
dovoljno novo da bude opravdanje za promaaj mnogih lekara
u njihovoj dijagnozi. Tuna injenica je da se alergijama i ishrani,
dvema glavnim silama ljudskog zdravlja, posveuje tako malo
panje u medicinskim kolama i da je to podruje velikog neznanja u savremenoj medicinskoj praksi.
Iako toga esto nismo svesni, mnogi od nas su alergini na
odreene elemente u hrani koju jedemo i u vazduhu koji udiemo. Ali zahvaljujui medicinskom neznanju, mogli bismo se
liiti mnogih bolesti tako da odredimo i uklonimo alergene koji
ih uzrokuju, umesto to ih leimo opasnim lekovima i operacijama. U mnogim sluajevima taj nepotreban tretman je gori od
same bolesti koju leimo.
Alergije najee pune nos, koji nakon toga procuri, izaziva kijanje i kaljanje. Ako se ovi simptomi javljaju samo u jesen, pretpostavljamo da je krivac polen u vazduhu i tu boljku nazivamo
polenskom groznicom. Ali neki ljudi pate od tih simptoma cele
godine. Imaju hronino zaepljene noseve, to moe izazivati
upale (npr. sinusa). U tom sluaju krivci su drugi alergeni.
Neke alergene nalazimo u okolini u kojoj ivimo, a druge u
hrani koju jedemo. Prvi ukljuuju polen i bu, zagaenost vazduha smogom, izduvnim gasovima iz automobila i duvanskim
199

dimom, ivotinjske dlake, komadie koe ili perja, kunu prainu,

pijau vodu (hlor), odeu i pokrivae (naroito vunene), kozmetiku i sapune, hemijske sprejeve, ujede insekata. To su samo oni
najei alergeni.
Od alergija na hranu, najee su one na kravlje mleko. Druge
namirnice koje mogu izazvati alergijske reakcije kod neke dece
jesu proizvodi koji sadre kukuruz, penicu, jaja, ribu, paradajz,
beli luk, citrusno voe kao i hemijske dodatke, konzervanse, stabilizatore, vetake boje i ukuse koje nalazimo u veini vetako
proizvedene hrane.

Alergije izazivaju brojne simptome kod dece

Deca su vrlo sklona alergijskim reakcijama koje mogu izazvati

veliki raspon simptoma poput glavobolje, migrene, bolova u oima i zamagljen vid, vrtoglavice, gubitak sluha, tahikardije (ubrzano kucanje srca), munine, povraanja, goruice, prolive, bolova
u stomaku, alergijskog cistitisa (krv u mokrai), umora, slabosti
miia, mokrenja u krevetu, poremeaja u uenju, nesanice,
hiperaktivnosti i slabog pamenja. Bebe koje su hranjene na
flaicu su bar 20 puta osetljivije na alergije nego dojena deca.
Svi lekari pretpostavljaju da su alergije izvor bolesti kao to
su astma i polenska groznica, a veina misli da su krive i za neke
kone bolesti, ali moda nee posumnjati na alergiju ako vae
dete ima neke od navedenih simptoma. Umesto toga, pucae u
pogrenu metu i prepisae lekove koji lee simptome, umesto
da se bace na medicinski detektivski posao koji bi mogao utvrditi
da je alergija na hranu ili okolinu glavni krivac za bolest vaeg deteta.
Dok zanemarivanje alergija kao moguih uzronika bolesti
moe dovesti do pogrene dijagnoze i neodgovarajueg leenja,
prihvatanje te mogunosti moe biti podjednako opasno. Ako
pedijatar posumnja na alergiju, to obino znai da e vas poslati
specijalisti alergologu, ija reakcija moe takoe biti neprimerena. Mnogi specijalisti zloupotrebljavaju testove na koi; nasumi-

200

ce izvode na desetine neugodnih, skupih i potencijalno opasnih

testova. Oni su, naroito u ispitivanju alergije na hranu, poznati
kao neprecizni i sasvim nepotrebni ako se, kao to se esto radi,
dete testira i na one alergene s kojima nikada ne dolazi u dodir.
Takvi testovi su opravdani i imaju smisla samo u potvrivanju
odreene alergije na koju se sumnja, pa se njihova nekritina
upotreba ne moe niim opravdati.
Testiranje je samo deo problema. Leenje moe biti gore od
samih simptoma koje bi valjalo ublaiti. Ako test na koi otkrije
da je vae dete alergino na kunu prainu, oigledno je da ima
smisla odravati to veu istou. Izbacivanje sumnjivih namirnica iz ishrane ima smisla ako se sprovodi kao deo eliminacijske
dijete da bi se potvrdili iii ponitili nalazi testa. Ali nema smisla
trajno izbaciti hranljivu namirnicu bez prethodnog proveravanja
reakcije deteta na tu namirnicu kako bi se potvrdili nalazi testa.
Budui da je tako, zato dete uopte testirati? Zato ne primeniti
eliminacijsku dijetu kako bi se videle reakcije deteta na odreene
namimice i izbegao test na koi?
Kada dete odvedete specijalisti alergologu, prava opasnost
lei u mogunosti da prepie injekcije za smanjenje osetljivosti
ili neke druge lekove poput antihistaminika, kortikosteroidnih
adrenalnih hormona (poput kortizona ili prednizona) kao i derivate ksantina (poput teofilina).
Vrednost injekcije za smanjenje osetljivosti nije potvrena, a
dugotrajne posledice nisu poznate. Retka kontrolna istraivanja
njihove delotvornosti u najboljem sluaju su kontradiktorna. Pa
ipak, ini se da pokazuju kako injekcije protiv polenske groznice
mogu ublaiti simptome kod mnogih pacijenata, dok injekcije
protiv alergija na hranu verovatno ne mogu. Osnovno pitanje na
koje jo nema odgovora jeste - koje potencijalne posledice mogu
snai dete u kasnijim godinama ivota ako primi takve injekcije.
ini se da specijalisti alergolozi ne ele da znaju odgovor, jer se
takve injekcije daju ve decenijima, a da se ovim pitanjem niko
nikada nije pozabavio.
201

Lekovi koji se primenjuju u leenju alergijskih stanja, ukljuujui i astmu, imaju brojne tetne i opasne propratne pojave. Antihistaminici, steroidni hormoni i derivati ksantina prodaju se
pod nazivima Aminophyllin, Aarane, , Slophylline, Theodur
i Theobid, od kojih se neki uzimaju oralno, a neki inhalacijom.
Svi imaju propratne pojave koje mogu uznemiriti vae dete, ali
su, u mnogim sluajevima, i opasne. Na primer, leenje astmatine dece steroidnim hormonima dokazano usporava dozrevanja
plua i fiziki rast, takoe izaziva veu uestalost katarakte kod
dece koja dugo primaju tu vrstu terapije.
Preporuujem roditeljima da ne prihvataju injekcije za smanjenje osetljivosti, a ni lekove ako stanje nije opasno po ivot ili
tako dugo dok ne iscrpite druge mogunosti. Ako sumnjate da
je bolest vaeg deteta alergijske prirode, paljivo tragajte za izvorom. Za to vam ne treba doktor. Pre svega, razmotrite sve uzroke koji se kriju u detetovoj okolini, uklanjajte ih i pratite da li
su se simptomi smanjili ili nestali. Zaponite eliminacijsku dijetu
izbacujui sumnjive namirnice, jednu po jednu, kako biste ustanovili da li je re o jednom krivcu ili je vie njih. Verovatno ete
sami otkriti uzrok i reiti problem.

Teki sluajevi astme zahtevaju medicinsku pomo

Iako sam uveren da za veinu alergijskih stanja nije potrebna

medicinska pomo, ne elim umanjiti znaenje medicinskog leenja u tekim sluajevima astme kao i u trenutnom olakanju
jakih astmatinih napada. Ovo stanje moe biti opasno po ivot
i kao takvo trebalo bi ga i leiti.
Za razliku od polenske groznice, koja deluje u prvom redu na
nosne kanale, astma se ustremljuje na bronhije. Alergen izaziva
oticanje malih bronhijalnih kanala i luenje guste sluzi, pa dolazi
do zaepljenja vazdunih puteva, to oteava disanje. U teim
astmatinim napadima pacijent teko die, kalje i udie vazduh.
ivot vaeg deteta moe biti u opasnosti ako odmah neto ne
preduzmete. Odmah ga odvedite u bolnicu ili, jo bolje, na ode-

202

ljenju za hitne sluajeve, pre nego to se disajni putevi toliko

zaepe da dete ostane bez kiseonika. Injekcija adrenalina otvorie disajne puteve i izazvati privremeno udesno izleenje. Kada
se adrenalin upotrebi u takvoj prilici, on je izvrstan lek i moe se
uzimati bez tetnih posledica.
Iako je astma obino alergijskog porekla, zbunjuje mnogo vie
od drugih alergijskih bolesti jer joj je poetak nedosledan, a ponekad i nije vezan uz alergene iz hrane ili okoline. Astmatine napade mogu izazvati prehlade ili druge zaraze, uzbuenost, emocionalna uznemirenost i druga psihika stanja. Mnogi roditelji su
frustrirani kad njihovo astmatino dete dobije napad astme zato
to se emocionalno uzbudi zbog razoarenja i sl. Uestalost napada moe biti povezana i sa telesnim vebanjem, klimom, ak i
godinjim dobom.
Kao roditelj koji je u stalnoj vezi sa svojim detetom, sasvim
ste svesni kako se hrani, ime je okrueno i kako je raspoloeno.
Stoga, pre nego to potraite medicinsku pomo zbog bilo kojeg
alergijskog stanja koje nije opasno po ivot, budite uporni i pokuajte sami odrediti uzrok. Vi ste za to kvalifikovaniji od lekara.
Tek ako su svi vai napori uzaludni, a bolest je uporna i postaje
opasna po ivot, posavetujte se sa doktorom.

Kratki vodi dr Mendelsona kroz alerglje

Kao to je u ovoj knjizi objanjeno, u alergije treba posumnjati

i kada se radi o bolesti koja obino s njima nije povezana. Ako je
bolest alergijske prirode ne treba leiti simptome potencijalno
tetnim lekovima ni injekcijama za smanjenje osetljivosti (desenzibilizaciju) nego odrediti i ukloniti alergene iz detetove ishrane
ili okoline. U preduzimanju takvog poduhvata roditelji su sposobniji od lekara i dete im je uvek na oku. Ako posumnjate da je
bolest vaeg deteta uzrokovana alergenom, preduzmite sledee:
1. Prouite svaki element detetove okoline. Posebnu panju
posvetite alergenima koji se navode u ovom poglavlju. Ako se
203

simptomi alergije javljaju periodino, u jesen, treba posumnjati

pre svega na polensku groznicu.
2. Ako se ne moe pronai krivac iz okoline, zaponite eliminacijsku dijetu kako biste odredili da li je vae dete alergino na
jednu namirnicu ili vie njih. Izbacite one namirnice koje najverovatnije izazivaju alergije i desetak dana tite da li se simptomi povlae. Ako se povlae, ponite ponovo uvoditi svaku od tih
namirnica, jednu po jednu. Ako se simpotmi vrate, otkrili ste
jednu od namirnica na koju je dete alergino. Do reakcije bi trebalo doi za nekoliko dana. Isti postupak ponovite sa drugim namirnicama dok ne pronaete sve one koje bi vae dete trebalo
izbegavati.
3. Ako ne moete otkriti alergen koji mui vae dete, obratite
se strunjaku za alergije humane ekologije koji e vam pomoi
savremenim tehnikama. Tek ako se i taj pokuaj zavri neuspehom, idite kod tradicionalnog specijaliste za alergije. Ali budite
vrlo oprezni ako vam preporui alergijski koni test, injekcije za
smanjenje osetljivosti ili lekove.
4. Ako alergije vaeg deteta izazivaju stanja opasna po ivot,
kao to je tea hronina astma, u sluaju napada posavetujte se
sa merodavnim doktorom. To vas ne bi trebalo ometati u traganju za alergenom koji smeta vaem detetu, ali svakako izbegnite
situacije opasne po ivot. Ako vae astmatino dete dobije tako
teak napad da oteano die, odvedite ga kod doktora ili na odeljenje za hitne sluajeve najblie bolnice, kako bi odmah dobilo
injekciju adrenalina.

204

18. poglavlje

Dete koje nikada nema mira

Kada vae dete prohoda, moda ete otkriti da ima jau energiju, da je aktivnije i da manje slua nego druga deca njegovog
uzrasta. U poetku ete biti zadovoljni to je otvoreno i aktivno,
a ne letargino i povueno. Zatim ete, nakon svakodnevnog
tranja za njim iz jedne istraivake nevolje u drugu, otkriti da
su vae zalihe strpljenja i snage polako na izmaku. U tom trenutku pitaete se da li je njegova beskrajna energija zaista blagoslov. Moda ete se ak zabrinuti da li njegovo ponaanje nije
normalno, da li je hiperaktivno ili rtva poremeaja panje
(ADD), oteanog uenja (LD) ili minimalnog oteenja mozga
(MBD) koji su danas vrlo esti.
Cilj ovog poglavlja je da vas upozori na opasnosti od toga da
sami postavljate dijagnozu, ali i od toga da to radi bilo ko drugi doktor, nastavnik ili prijatelj, umesto vas. Kad vae dete dobije
takvu dijagnozu, verovatno e biti izloeno nekim neprihvatljivim opasnostima.
Struno savetovanje i leenje lekovima one dece koja pokazuju prenaglaeno, ali savreno normalno razvojno ponaanje
postalo je prava epidemija u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Uglavnom zahvaljujui pritisku kolskih autoriteta, mnogi ameriki roditelji izgubili su veru u verodostojnost svojih vlastitih odluka i mudrost svojih roditelja, rodbine i prijatelja. Uverili su ih
da lekari, psiholozi i psihijatri jedini znaju odgovore na ona pitanja na koja je prethodna generacija sama znala primerene odgovore.
205

Da se deca prave pomou kalupa za kolae, poput medenjaka,

mogle bi se postaviti i norme za razvitak njihovih ponaanja kao
i nivo aktivnosti. To, sreom, nije tako, pa tako ni dvoje dece nije
sasvim jednako. To smeta nastavnicima, lekarima i drugim profesionalcima koji smatraju da se sve u ivotu mora odvijati po
unapred odreenom redosledu. Danas se esto dogaa da deca
koja su tako aktivna i nepaljiva nastavniku daju povod da posumnja na hiperaktivnost ili oteenje mozga i da ih lee
depresivnim hemikalijama i u kolama izdvajaju u poseban razred.
Moe se dogoditi da i vae veoma aktivno, ali savreno normalno dete dobije takvu etiketu, za koje nema naune definicije.
Broj dece koja su doivela takvu sudbinu se popeo za 500.000 u
poslednjih 5 godina. I vae dete bi se moglo nai meu njima
ako iskae neko od onih ponaanja koja se nalaze na spisku dananjih psihologa: ne slua uvek ono to mu se govori, vrpolji se
i ne sedi mirno, na asovima sanjari, petlja se u ono to ga se ne
tie, sporo je u pripremanju za polazak u kolu, pravi se vano
pred drugom decom, telesno je aktivnije od druge dece iz razreda.
Vaa reakcija na ovaj spisak je verovatno ista kao i moja. Ja
bih se zabrinuo kad se dete ne bi tako ponaalo. Zatim bih pokuao otkriti zato se ponaa kao biljka! Ali ako se dete tako ponaa, profesionalci za mentalno zdravlje e mu verovatno prepisati lekove koji ga obino doslovce smire i pretvore u neto
nalik na biljku.

Izbegavajte lekove za promenu ponaanja

Ako su neki oblici ponaanja vaeg deteta malo naglaeniji pa

zato vie smetaju nego isto ponaanje kod druge dece koju poznajete, ne dovodite dete u opasnost terapijom ili lekovima.
Umesto toga tragajte za injenicama iz okoline, u kui, koli,
meu njegovim prijateljima koji bi mogli izazvati emocionalne
probleme. Da li je vae dete pod pritiskom zbog ponaanja koje
206

se od njega oekuje u kui i u koli? Proverite nije li moda alergino na neke namirnice i da li problem lei u tome. U meuvremenu nastojte da mu olakate emocionalni pritisak koji izaziva
njegovo ponaanje tako da mu pruite jaku emocionalnu podrku kod kue i da mu date do znanja da ste na njegovoj strani
kad izvan kue naie na probleme.
Iz iskustva znam da ovakav pristup deluje ako se sprovede objektivno i u celini. Tada je to, naravno, mnogo poeljnije reenje
od saveta profesionalaca koji mogu dete etiketirati kao hiperaktivno, MBD ili ADD. Ako do toga doe, kola e ga, verovatno,
prebaciti na poseban program koji e ga, meu vrnjacima, obeleiti kao manje vrednog. (U nekim kolama postoje razredi za
ludake.)
Smatram da nijedno dete ne zasluuje takvu sudbinu samo
zato to se s njim tee izlazi na kraj ili slabije ui od druge dece
iz razreda. To bi vas trebalo zabrinuti, ali trebali biste biti jo vie
zabrinuti ako mu lekari prepiu psihoaktivne lekove kao to su
Ritalin ili Cylert.
Odgajatelji i lekari koji proglase dete hiperaktivnim ili sa problemima u uenju i zatim predloe leenje hemikalijama, svoje
stavove uvek brane tvrdnjom da e se njihove sposobnosti za
uenje poboljati. Znaju da ete na takav odgovor pozitivnije
reagovati nego na njihovu stvarnu motivaciju, koja predstavlja
drogiranje deteta gotovo do pospanosti kako bi se s njim lake
izalo na kraj i kako bi manje smetalo na asu.
Niko nije uspeo da dokae da lekovi poput Cylerta i Ritalina
poboljavaju sposobnosti za uenje kod dece koja ih uzimaju. Osnovno delovanje Ritalina i slinih lekova jeste kratkotrajno obuzdavanje hiperkinetikog ponaanja. Uenik se drogira kako bi se
nastavniku olakao ivot, a ne da bi dete bilo bolje i produktivnije. Ako je vae dete rtva, mogua opasnost od takvih lekova
je previsoka cena za veu oputenost njegovog nastavnika.
207

Opasne propratne pojave Ritalina

Kojim rizicima je izloeno vae dete ako mu je prepisan Ritalin

ili slian lek? Pre svega, brojni dokazi upuuju na to da se lekovi
prepisuju nepaljivo i kada nisu potrebni, a propratne pojave su
same po sebi opasne. Tome dodajte i injenicu da otklanjaju
potrebu i inicijativu da se otkrije pravi uzrok problema vaeg deteta, pa ete imati celi paket koji slui kao primer najgoreg oblika
savremene medicinske prakse i obrazovne politike.
Na informativnom listiu koji proizvoa Ritalina (Ciba-Geigy)
dostavlja svim lekarima, kompanija priznaje da ne zna kako Ritalin deluje i kakve posledice moe izazvati na sredinjem nervnom sistemu. Upozorava da lek ne treba davati deci mlaoj od
est godina i priznaje da nije poznato kako deluje ako se dugo
uzima. Na listiu takoe pie da je, kod onih koji ga uzimaju, u
nekim sluajevima primeen zastoj u rastu i da postoje kliniki
dokazi kako moe izazvati napade grenja kod nekih pacijenata.
Na informativnom listiu zatim se navode mogue tetne
posledice koje su tako zastraujue da u ih navesti direktno iz
teksta (u zagradama su moje primedbe):
Nervoza i nesanica su najee nepovoljne reakcije, ali obino
se mogu drati pod kontrolom smanjenjem doze ili neuzimanjem
leka poslepodne i uvee. Ostale reakcije ukljuuju hipersenzitivnost, kao i kone osipe, urtikarije (oteene delove koe koji
svrbe), povienu temperaturu, artralgiju, eksfolijativni dermatitis
(delovi koe koji se ljute), erythema multiforme (akutna upala
koe) sa histopatolokim nalazima nekrotizirajueg vaskulitisa
(unitenje krvnih ila), i trombocitopenine purpure (ozbiljan
poremeaj zgruavanja krvi), anoreksiju, muninu, vrtoglavicu,
lupanje srca, glavobolje, diskineziju (poremeaj namernih miinih pokreta), omamljenost, promenu krvnog pritiska i pulsa prema gore ili prema dole, tahikardiju (ubrzano kucanje srca),
anginu (greviti napadi jakih bolova oko srca), sranu aritmiju
208

(nepravilno kucanje srca), abdominalnu bol, gubitak teine tokom produene terapije.
Bilo je nekoliko izvetaja o pojavi Turetovog sindroma. Kod
pacijenata koji uzimaju l uoena je i toksina psihoza, leukopenija (smanjenje belih krvnih zrnaca) i/ili anemija, nekoliko
sluajeva opadanja kose. Kod dece se gubitak apetita, abdominalna bol, gubitak teine tokom produene terapije, nesanica i
tahikardija mogu javiti ee, ali moe doi i do bilo koje druge
nepoeljne reakcije, osim navedenih.
Ovakav tip obavetenja proizvoa je (po zakonu) duan dati
lekarima koji ga prepisuju. Na alost, ni jedan zakon ne obavezuje
doktore koji ga prepisuju da to obavetenje o potencijalno tetnim ili kobnim posledicama podele i sa vama. Upravo zato sam
naveo toliko podataka o Ritalinu, a oni se odnose i na srodne
lekove.
Ako vas nastavnik, direktor kole, savetnik ili pedijatar nastoje
da nagovore da pristanete na hemijsko leenje ponaanja vaeg
deteta, bez razmiljanja odbacite savet. Vae dete nee imati
nikakve koristi koji bi opravdali rizik, niti se on moe opravdati
time da se nastavniku olaka ivot i da ga se lii neprekidnih upozoravanja i smirivanja dece u razredu.

Zapitajte se da nije moda emocionalni pritisak

uzrokovao problem

Ne prihvatajte nastavnikovu pritubu na vladanje vaeg deteta bez provere, jer se moda radi o njihovom meusobnom
nerazumevanju. Sukobi razliitih linosti nisu retkost, pa ako je
do takvog sukoba dolo izmeu nastavnika i vaeg deteta, problem je moda u tome to nastavnik ne uspeva pravedno i dobroduno da se odnosi prema vaem detetu. U tom sluaju
reenje je promena nastavnika, a ne lekovi za promenu ponaanja uenika.
Dok nastojite otkloniti uzrok svemu to ga mui u koli, razmislite i o onome to bi moglo da mu smeta kod kue. Ako se
209

dete osea nesigurno zbog stresa meu drugim lanovima porodice, nastojte te probleme reiti ili se bar potrudite da dete ne
izlaete napetosti. Ako ima problema sa vrnjacima ili sa osobama van kue, nastojte mu pomoi. Usredredite se na mogunost
da je njegovo hiperaktivno ponaanje moda uzrokovano alergijom na hranu ili neku stvar. Dokazano je da pristup ishrani pomae u poboljanju emocionalnog stanja i ponaanja.
Moram vas upozoriti na to da se vaem pedijatru ovakav
pristup moda nee svideti. Pokojni dr Benjamin Feingold, pionir
kontrole hiperaktivnog ponaanja pomou ishrane, naiao je na
veliku sumnjiavost svojih kolega. To ne udi, jer lekari stalno
odbacuju nemedicinska reenja problema za koja veruju da pripadaju njihovom domenu. Neka vas to ne obeshrabri. Simptome
nervnog sistema vezane uz preosetljivost na hranu opisali su
posmatrai u poslednjoj polovini veka. U novije doba su dostupni
kliniki dokazi da Feingoldova dijeta deluje kod mnoge dece.
Dr Feingold, koji je bio ef klinike za alergije Kaiser Foundation u Kaliforniji, skoncentrisao se na hemijske dodatke hrani,
boje, ukuse, konzervanse, stabilizatore i druge osnovne inioce
koji izazivaju hiperaktivno ponaanje. Preporuio je izbacivanje
svih tih hemikalija iz ishrane i zamenjivanje fabriki proizvedene
hrane, koju nalazimo u veini amerikih hladnjaka i ostava, prirodnom hranom. Sve vie klinikih dokaza govori u prilog uspenosti ovakvog pristupa.
Rezultate dr Feingolda ponovili su i drugi. Dr William G. Crook,
pedijatar i specijalista za alergije klinike za deije bolesti u Deksonu (drava Tenesi). Na simpozijumu o alergijama na hranu
izvestio je o jo jednom istraivanju. Rekao je da je istraivanje
na vie od 100 hiperaktivne dece pokazalo da je hiperaktivnost
u 3/4 sluajeva vezana uz alergiju na hranu.
Dr Crook je tano uoio ono to su dr Feingold i mnogi roditelji primetili: deci se moe pomoi eliminacijskom dijetom kako
bi se otkrilo koja im hrana smeta. Vodei krivci na njegovom
210

spisku su bili mleko i rafinisani eer iz eerne trske, a nakon

njih su sledili kukuruz, penica, jaja, soja, citrusno voe i ostalo.
Ako je vae dete hiperaktivno i ima problema u ponaanju,
ne poseite za lekovima koje je prepisao va doktor dok ne otkrijete koliko moete postii hranom koju kupujete na pijaci!

Posumnjajte u tanost dijagnoze oteenje

mozga!

Budite vrlo oprezni i ako vam neko sugerie da ponaanje

vaeg deteta proizlazi iz nekog oblika oteenja ili poremeaja u
mozgu. Takva stanja su, naravno, mogua kod neke dece, ali njihov broj je puno manji od broja dijagnostifikovanih sluajeva.
Psihijatrija je tako neprecizna nauka (ako se uopte moe nazvati
naukom) da se njeni strunjaci retko kad sloe oko dijagnoze.
Sprovedena su istraivanja koja pokazuju da se moe oekivati
kako e se psihijatri i psiholozi sloiti tek u 54% sluajeva. To je
tako blizu zakonu verovatnoe da se moete mirne due posavetovati sa vozaem taksija ili tesarom i dobiti iste rezultate.
Pa ipak, na temelju sumnjive dijagnoze vaem detetu moe
biti preporuena psihoterapija ako se njegovo ponaanje razlikuje od onoga to uvari mentalnog zdravlja smatraju normom.
Deca kod koje su ispravno dijagnostifikovana oteenja mozga,
neuroloki poremeaji ili psihoze mogu imati koristi od leenja.
Ali ako nije tako, malo dokaza govori u prilog pretpostavci da savetovanje sa psihologom pomae. Naprotiv, brojni dokazi potvruju da se detetovi psiholoki/emotivni problemi poveavaju.
Neprimerenost psihoterapije vie puta se potvrdila u ponovljenim istraivanjima populacije koja je bila podvrgnuta psihijatrijskom leenju. Jedno istraivanje upuuje na spontano vraanje bolesti kod 70% pacijenata sa psihijatrijskim stanjima, kako
kod odraslih tako i kod dece. Drugo istraivanje na univerzitetu
Wisconsin, na kojem se pacijenti prate 20 godina, uporeivalo
je pacijente koji su se savetovali sa onima koji su se prijavili, ali
nikada nisu doli na razgovore. Najpozitivniji zakljuak koji bi se
211

mogao izvui iz ovog istraivanja jeste da savetovanje, ini se, nikome nije tetilo!
Drugo istraivanje na mladima u Cambridgeu i Somervilleu u
Massachusettsu dalo je jo gore rezultate. Uporeivali su grupu
k 5 godina dolazila na savetovanje, svaka zasebno, sa svojim
savetnikom, sa drugom grupom koja nije primala nikakvu terapiju. Gotovo bez izuzetka psiholoke terapije su delovale negativno na kasniji ivot tih mladih ljudi. Godine 1939. otpoelo je
30-ogodinje praenje povezanosti terapije i kriminalnog ponaanja. Vie mukaraca koji su se u mladosti leili psihoterapijom
upustili su se u ozbiljan kriminal i ponovili kriminalno delo nego
oni koji uopte nisu leeni. Oni koji su imali najdui i najei kontakt sa savetnicima pokazuju i najvie antisocijalnog i kriminalnog ponaanja.
Napokon, pregled 120 istraivanja psihoterapije mladanake
delinkvencije, sproveden 1980. godine, pokazao je da su u kasnijem ponaanju gore proli oni koji su se savetovali nego oni
koji nisu. lanak u asopisu Toronto Globe & Mail donosi ovakav zakljuak:
Ako elite da spreite mladog delinkventa da pljaka, siluje
ili napada ljude, ne aljite ga socijalnom radniku, psihijatru, psihologu ili na grupnu terapiju i ne trudite se da savetujete njegovu
porodicu. Nita od toga mu nee pomoi, a neto od toga uinie
ga agresivnijim nego to je bio u poetku.
Ima nekih deijih mentalnih i neurolokih poremeaja koji potiu od oteenja mozga ili ivaca. Mnogi su posledica medicinskih intervencija o kojima sam ve govorio u prethodnim poglavljima, npr. cerebralna paraliza, Daunov sindrom, Toretov sindrom, autizam i drugo.
Ako je vae dete rtva jednog od ovih stanja, treba potraiti
profesionalnu pomo, ako ni zbog ega drugog, onda da isprobate nove oblike leenja, npr. metode dodavanja odreenih
hranljivih stvari u ishrani mongoloidne dece, koju su prvi uveli
lekari iz Detroita mr Turkel i mr Ruth Harrell sa Univer212

ziteta Old Dominion. Ali ako vae dete boluje od neke od tih
bolesti, a ne od nekog ponaanja kojim se razlikuje od druge dece, sami ete to primetiti. Najbolji put je da potraite strunu
pomo kada je oigledno potrebna, ali izbei je ako vam kau da
dete boluje od problema uenja, nedostatka panje ili nekog
drugog sumnjivo definisanog stanja. Strunjaci za mentalno
zdravlje jo moraju dokazati da svako od tih navodnih stanja zaista i postoji!

213

19. poglavlje

Vakcinisanje: Medicinska
tempirana bomba
Najvea opasnost vezana za deije bolesti lei u opasnim i neuspenim naporima da se one spree masovnim vaknicisanjem.
Dok piem ove redove, svestan sam da e vam, verovatno,
biti teko da prihvatite moj stav. Vakcinisanje se tako promiljeno
i agresivno reklamira da mnogi roditelji veruju kako je re o udu koje je zauzdalo mnoge bolesti od kojih su ljudi nekada strahovali. Zbog toga je, za njih, suprotstavljanje vakcinama ravno
ludilu. Kada pedijatar napadne ono to je postalo osnova pedijatrijske prakse, isto je kao da katoliki svetenik negira nepogreivost pape.
Iako sam toga svestan, mogu se samo nadati da ete vi i dalje
biti spremni da proitate ono to vam elim rei. Mnogo toga u
to su vas uverili u vezi sa vakcinisanjem nije tano. Ne samo da
oko toga imam zle slutnje, da sledim svoja najdublja uverenja,
savetovao bih vam da ne pristanete ni na koje vakcinisanje svog
deteta. Ali to neu uiniti, jer su roditelji u polovini amerikih
drava izgubili pravo na izbor. Lekari, a ne politiari, izborili su se
za zakone koji prisiljavaju roditelje da svoju decu vakciniu ako
ele da ih upiu u kolu.
Ali ak i u tim dravama moda uspete nagovoriti pedijatra da
iz Di Te Per vakcina iskljui komponentu pertusisa (veliki kaalj).
Ova komponenta, koja je, ini se, najopasnija, izaziva toliko nesuglasica da mnogi lekari postaju nervozni dok je ubrizgavaju,
bojei se roditeljskih tubi zbog nesavesnog postupka. I treba da

214

budu nervozni, jer je u nedavnom sluaju u ikagu dete oteeno

vakcinom pertusisa dobilo odtetu od 5,5 miliona dolara. Ako je
va doktor u takvom stanju, iskoristite njegov strah jer je u pitanju zdravlje vaeg deteta.
Iako sam i sam davao tu vakcinu u ranim godinama svoje prakse, postao sam nepokolebljiv protivnik masovnog vakcinisanja
zbog neizmerno velikih opasnosti koje od njega prete. Tema je
toliko iroka i sloena da zasluuje zasebnu knjigu. Ali ovde se
moram zadovoljiti nabrajanjem svih primedbi koje imam na fanatino oduevljenje kojim pedijatri naslepo ubrizgavaju strane
belanevine u tela vae dece, ne znajui kakve posledice mogu
izazvati.
Evo zbog ega sam zabrinut:
1. Nema uverljivih naunih dokaza da je bilo koja deija bolest
iskorenjena zahvaljujui masovnom vakcinisanju. Istovremeno
je tano da su mnoge nekada este deije bolesti nestale ili se
njihov broj smanjio otkako su uvedene vakcine. Niko tano ne
zna zato, a razlog bi mogao biti poboljanje ivotnih uslova. Ako
je do nestanka tih bolesti u SAD-u dolo zahvaljujui vakcinisanju,
moramo se pitati zato su nestale istovremeno i u Evropi, gde se
masovna vakcinisanja nisu sprovodila.
2. Vlada miljenje da je Salkova vakcina zasluzna za zaustavljanje epidemije polija (deije paralize), koja je harala meu amerikom decom 40-ih i 50-ih godina 20. veka. Ako je tako, zato je
epidemija prestala i u Evropi, gde se vakcinisanje protiv te bolesti
nije tako iroko primenjivalo? Mnogo je vanije pitanje, zato se
Sabinova vakcina sa ivim virusom jo uvek daje deci kad Dr
Jonas Salk, koji je izumeo prvu vakcinu, istie da Sabinova vakcina danas izaziva veinu sluajeva deije paralize. Uporna primena tih vakcina na deci nerazumno je medicinsko ponaanje
koje samo potvruje moju tvrdnju kako su lekari dosledni u ponavljanju svojih greaka. Kad se govori o vakcini protiv polija,
opet smo svedoci nesklonosti medicine da napusti vakcinisanje
215

kao u sluaju velikih boginja, koje je ostalo jedini izvor smrti

vezan uz velike boginje tri decenija nakon to je bolest nestala.
Razmislite o tome! 30 godina deca su umirala od vakcina protiv velikih boginja, iako im opasnost od te bolesti vie nije pretila!
3. Za svako vakcinisanje vezan je znaajan rizik i brojne kontraindikacije koje mogu vakcinu pretvoriti u opasnost za zdravlje
vaeg deteta. Ali lekari ih i dalje rutinski ubrizgavaju, obino ne
upozorivi roditelje na opasnosti i bez prethodne provere da li
je vakcinisanje kontraindikovano za dete koje se vakcinie. Nijedno dete ne bi trebalo vakcinisati bez prethodne provere, ali itave vojske male dece dobijaju ubod u ruku, a da se niko nita
ne pita!
4. Dok je poznat niz kratkotrajnih tetnih posledica veine vakcine (ali retko ih ko iznosi), niko ne zna kakve su dugotrajne posledice ubrizgavanja stranih belanevina u telo vaeg deteta. Jo
vie zastrauje injenica to se niko ni ne trudi da to pitanje istrai.
5. Sve vie se sumnja da su vakcinisanja protiv srazmerno bezopasnih deijih bolesti moda odgovorna za dramatian porast
autoimunih bolesti otkako su uvedena masovna vakcinisanja.
Radi se o zastraujuim bolestima poput raka, leukemije, reumatskog artritisa, multipleks skleroze, Lu Gerigove bolesti, lupus
erythematosus i Gulam-Barovog sindroma. Autoimuna bolest se
jednostavno moe objasniti kao bolest u kojoj telesni obrambeni
mehanizmi nisu sposobni razlikovati stranog napadaa od normalnih tkiva. Zbog toga telo poinje samo sebe da unitava. Da
li smo zamenili zauke i boginje za rak i leukemiju?
Objasnio sam vam ove injenice koje me zabrinjavaju zato to
vam ih va pedijatar verovatno nee spomenuti. Na Forumu
amerike akademije pedijatara (AAP) 1982. godine predloena
je rezolucija koja bi pomogla da roditelji budu obaveteni o rizicima i koristima od vakcinisanja. Rezolucija je zahtevala da AAP
osigura jasnu i jednostavnim jezikom pisanu vest koja bi razum216

nim roditeljima rekla sve o koristima i riziku rutinskih vakcinisanja, riziku od bolesti koje se mogu spreiti vakcinisanjem i tetnim reakcijama na vakcinu. Oigledno je da prisutni lekari nisu
bili uvereni kako razumni roditelji imaju pravo na tu vrstu obavetenja jer je rezolucija odbaena!
Gorke nesuglasice oko vakcinisanja koje sada vladaju u medicinskim krugovima nisu promakle medijima. Sve vie roditelja
odbija da vakcinie svoju decu i za to snose zakonske posledice.
Roditelji ija su deca nakon vakcinisanja dobila trajna oteenja
vie ne prihvataju takvu sudbinu nego se parnie i sa proizvoaima lekova i sa lekarima koji su dali deci vakcinu. Neki
proizvoai su prestali da proizvode vakcine, a kod onih koji ih
jo proizvode spisak kontraindikacija za njihovu upotrebu postaje
iz godine u godinu sve dui. U meuvremenu rutinske vakcinacije
uvek dovode pacijente ponovo u ordinaciju, one su alfa i omega
ove medicinske grane, pa e ih pedijatri braniti do smrti.
Pitanje koje bi roditelji trebali postaviti glasi: ije smrti?
Samo vi, kao roditelji, moete odluiti da li odbiti vakcine ili
rizikovati da ih dete primi. Dopustite mi da vam preporuim pre
nego to se vae dete vakcinie. Prikupite sve injenice o moguem riziku i pozitivnim stranama vakcinisanja i zahtevajte od
pedijatra da brani svoje miljenje.
U daljem tekstu pozabaviu se detaljnije pojedinanim vakcinama.
Ako odluite da ne vakciniete svoje dete, a zakon vae drave
kae da morate, piite mi i moda u vam moi sugerisati kako
da ostvarite svoje pravo na izbor.
U ovoj knjizi vam neu govoriti o svim bolestima opasnim po
ivot. Na preostalim stranicama ovog poglavlja opisau najee
bolesti koje moe dobiti i vae dete.

Zauke

Zauke (mumps) srazmerno je bezopasna virusna bolest koja

se obino preboli u detinjstvu, a izaziva oticanje jedne lezde ili
217

obe lezde slinovnice (parotide) koje su smetene ispod i ispred

uiju. Tipini simptomi jesu temperatura izmeu 37,8 i 40C, gubitak apetita, glavobolja i bolovi u leima. Otok obino poinje
splanjavati za 2 do 3 dana, a do 6. ili 7. dana nestaje. Ali prvo
moe oboleti jedna lezda, a druga ak i 10 do 12 dana kasnije.
Upala bilo koje strane stvara doivotni imunitet.
Zauke ne treba medicinski leiti. Ako vae dete dobije ovu
bolest, podstaknite ga da ostane u krevetu 2 do 3 dana, hranite
ga kaastom hranom i dajte mu mnogo tenosti, a na otekline
stavljajte hladne obloge. Ako ima jaku glavobolju, dajte mu
umerene koliine viskija ili acetaminofena. Maloj bebi dajte najvie 10 kapi tinkture na bazi belog luka ili ehinacee, a veoj deci
do pola ajne kaiice. Doza se moe ponoviti za jedan sat, kao i
jo jednom ako je potrebno.
Veina dece vakcinie se protiv zauaka sa vakcinom protiv
boginja, rubeole i zauaka (MoPaRu), koje se daje kad dete napuni 15 meseci. Ovu vakcinu pedijatri brane time to, iako zauke
nisu ozbiljna bolest u detinjstvu, ako se u tom dobu ne stekne
imunitet, mogu oboleti i odrasli. U tom sluaju postoji mogunost da odrasli mukarci dobiju orhitis, stanje u kojem bolest deluje na testise. U retkim sluajevima moe rezultirati neplodnou.
Da orhitis moe izazvati potpuni sterilitet i da vakcinacija protiv zauaka garantuje da ga odrasli mukarci nee dobiti, i ja bih
bio meu onim lekarima koji zagovaraju vakcine. Budui da su ti
argumenti besmisleni, nisam meu njima. Orhitis retko izaziva
neplodnost, a kada je i izazove, budui da je obino zahvaen
samo jedan testis, kapacitet proizvodnje sperme zdravog testisa
mogao bi ponovno napuniti svet! To jo nije sve. Niko ne zna da
li vakcinisanje protiv zauka osigurava imunitet koji traje do
zrelog doba. Zbog toga je pitanje hoe li vae dete, vakcinisano
sa 15 meseci, koje je izbeglo bolesti u detinjstvu, patiti od mnogo
teih posledica kad je dobije kao odrasla osoba.
218

Ako se vakcina protiv zauaka daje da se zatite odrasli mukarci od orhitisa, a ne da se sprei da deca dobiju zauke, bilo bi
logino da se daje samo onim mukarcima koji do puberteta nisu
stekli prirodni imunitet. Tada bi mogli biti mnogo sigurniji da su
zaista zatieni. Sve devojice i veliki broj deaka izbegli bi potencijalne posledice opasnih vakcina.
Neete naii na pedijatra koji o njima otvoreno govori, ali propratne pojave vakcina protiv zauaka mogu biti prilino ozbiljne.
Kod neke dece izaziva alergijske reakcije poput osipa, svraba i
modrica. Na udaru se mogu nai i sredinji nervni sistem, pa
dolazi do febrilnih konvulzija (frasa), unilateralne gluvoe na
nervnoj bazi i encefalitis. Tano je da je rizik minimalan, ali zato
bi mu vae dete bilo izloeno samo zato da bi izbeglo bezazlenu
deiju bolest uz cenu da oboli od mnogo ozbiljnije bolesti kad
odraste?

Boginje

Boginje su virusna zarazna bolest koja se prenosi dodirom

predmeta koje je upotrebila zaraena osoba. U poetku je rtva
umorna, ima blago povienu temperaturu i bolove u glavi i leima. Temperatura se penje do 3. ili 4. dana kada dosee 39,4
do 40C. Katkada se u usnoj upljini vide bele pegice, a ispod linije kose i iza uiju javljaju se ruiaste pegice. Osip se sputa prema dole i u roku od 24 sata prekrije celo telo. Ruiaste pegice
se dre u grupama i ne traju due od tri do etiri dana. Boginje
su zarazne 7 do 8 dana, i to od 3. ili 4. dana pre nego to je izbio
osip. Ako je jedno od vae dece ve obolelo, ostali su verovatno
takoe ve zaraeni.
Boginje ne zahtevaju nikakvo leenje, osim odmora u krevetu,
dovoljno tenosti kako bi se spreila dehidratacija zbog poviene
temperature kao i cinkov teni puder ili kupka u kukuruznom
skrobu kako bi se ublaio svrab. Ako dete pati od fotofobije,
zamraite sobu u kojoj boravi. Ali, iako se mnogi roditelji boje,
nema opasnosti od trajnog slepila uzrokovanog ovom boleu.
219

Vakcine protiv boginja su drugi element MoPaRu vakcina koje

se daju u ranom detinjstvu. Lekari smatraju da je vakcinisanje
neophodno kako bi se spreio encefalitis izazvan boginjama, za
koji kau da se javlja jednom u 1.000 sluajeva. Nakon iskustva
od vie decenija u kojima sam esto viao sluajeve boginja sumnjam u tanost tih statistikih podataka, kao i mnogi drugi pedijatri. Uestalost od 1/1.000 mogla bi biti tana kod dece koja ive
u uslovima bede i neuhranjenosti, a u srednjim i gornjim slojevima, ako iskljuimo pospanost zbog samih boginja, uestalost
pravog encefalitisa verovatnije je 1/10.000 ili 1/100.000.
Nakon to vas preplai mala verovatnoa da e dete obolelo
od boginja dobiti encefalitis, ne moe se oekivati da e doktor
biti spreman da vam kae i koje opasnosti krije vakcina koje on
daje kako bi spreio encefalitis. Vakcina protiv boginja je povezana sa encefalopatijom i nizom drugih komplikacija, kao to je
npr. SSPE (subakutni sklerozni panencefalitis) koji izaziva otvrdnjavanje mozga i uvek je koban.
Ostala neuroloka, a ponekad i fatalna stanja vezana uz vakcine protiv boginja, jesu ataksija (nesposobnost koordiniranih
pokreta miia), mentalna zaostalost, aseptini meningitis, napadi greva i hemipareza (paraliza jedne strane tela). Sekundarne
komplikacije vezane za vakcine jo vie zastrauju. One ukljuuju
encefalitis, subakutni sklerozni panencefalitis, multiplu sklerozu,
toksiku epidermalnu nekrolizu, anafilaktiki ok, Rejov sindrom,
Gulin-Barov sindrom, poremeaje u zgruavanju krvi, mladalaki
dijabetes, a postoje neke veze i s Hokinovom boleu i rakom.
Smatram da su rizici vezani uz vakcine protiv boginja neprihvatljivi, sve i da postoje uverljivi dokazi kako je vakcina delotvorna. Ali njih nema. Iako je opala uestalost bolesti, pad je
nastupio pre nego to je uvedena vakcina. Godine 1958. bilo je
oko 800.000 sluajeva boginja u Sjedinjenim Dravama, a do
1962. godine, godinu dana pre nego to se vakcina pojavila, broj
sluajeva je pao za 300.000. Naredne 4 godine, dok su deca vakcinisana nedelotvornim i danas naputenim vakcinama virusa
220

ubice, broj sluajeva je pao za daljnjih 300.000. Godine 1900.

bilo je 13,3 sluajeva smrti od boginja na 100.000 stanovnika.
Do 1955. godine, pre prvih vakcina protiv boginja, smrtnost se
smanjila za 97,7% na samo 0,03 smrtna sluaja na 100.000 stanovnika.
I sami brojevi dovoljno dramatino govore da su se boginje
poele povlaiti pre nego to je uvedeno vakcina. Ako smatrate
da nisu dovoljno uverljivi, razmotrite sledee: U istraivanju sprovedenom 1978. godine u 30 drava, vie od polovini broja dece
koja su prebolela boginje bilo je prethodno prepisana vakcinacija. tavie, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, onaj ko je
vakcinisan ima oko 15% veu mogunost da se zarazi boginjama
od onih koji nisu vakcinisani.
Moda ete se upitati: Zato, svesni svih tih injenica, lekari
i dalje daju te vakcine? Odgovor moda lei u dogaaju koji se
dogodio u Kaliforniji 14 godina nakon to je uvedena vakcina protiv boginja. Tokom te godine u Los Anelesu je dolo do ozbiljne
epidemije i roditeljima se savetovalo da vakciniu svu decu stariju od 6 meseci, uprkos upozorenju Ministarstva za javno zdravlje da je vakcinacija dece mlae od godinu dana besmisleno i da
moe biti tetno.
Iako su lekari Los Anelesa pribegavali masovnim vakcinisanjem svakog deteta koje im se nalo pod rukom, nekoliko lokalnih lekara upoznatih sa problemom imunolokog neuspeha na
koji se sumnjalo i opasnostima od polaganog virusa odluili su
da svoju vlastitu decu nee vakcinisati. Za razliku od njihovih pacijenata, kojima nita nije reeno, oni su znali da se polagani virusi, koje nalazimo u svim ivim vakcinama, pivima, a naroito
u vakcini protiv boginja, mogu kriti godinama u ljudskom tkivu.
Kasnije se mogu javiti u obliku encefalitisa, multiple skleroze, a
mogu biti i potencijalno seme za razvoj i rast raka.
Jedan doktor koji je odbio da vakcinie svoju sedmomesenu
bebu je rekao: Zabrinjava me ta se dogaa s virusom koji ne
samo da nudi slabu zatitu nego ostaje u telu i tamo se ponaa

na nama nepoznat nain. Njegova zabrinutost zbog moguih

posledica za njegovo dete nije ga spreila da vakcinie ostale
male pacijente. Svoje kontradiktorno ponaanje je objasnio
reima : Kao roditelj, raspolaem tim luksuzom da mogu birati.
Kao doktor zakonski i profesionalno moram prihvatiti preporuke
slube, to smo morali uiniti i u sluaju gripa.
Moda je vreme da se i deci i roditeljima laicima dopusti takav
luksuz u kojem uivaju lekari i njihova deca.

Rubeola

Poznata i kao nemake boginje, rubeola je bezopasna deija

bolest koju ne treba medicinski leiti. Poetni simptomi su poviena temperaturaa i blaga prehlada, praeni upalom grla. Kada
se na licu i vlasitu pojavi osip koji se iri na ruke i telo, znaete
da nije re o obinoj prehladi. Pegice se ne dre zajedno, kao kod
boginja, i obino nestaju za 2 do 3 dana. rtvu treba podsticati
da se to vie odmara, da dobija dovoljno tenosti, ali nikakvo
drugo leenje nije potrebno.
Opasnost od rubeole lei u mogunosti da izazove oteenje
fetusa ako je dobije ena u prvom tromeseju trudnoe. Ovaj
strah se iskoriava kako bi se opravdala vakcinacija sve dece, i
deaka i devojica, unutar MoPaRu vakcina. Koristi od ove vakcine su sumnjive uglavnom iz istih razloga koji se odnose i na
vakcina protiv zauaka. Nema potrebe tititi decu od bezazlene
bolesti, tim vie to su tetne posledice vakcinacije neprihvatljive. Re je o artritisu, artralgiji (bolni zglobovi) i polineuritisu
koji izaziva bol, ukoenost ili bockanje u perifernim ivcima. Ti
simptomi su obino privremeni, ali mogu trajati i nekoliko meseci, a mogu se javiti tek dva meseca nakon vakcinacije. Zbog
takvog vremenskog skoka roditelji ih esto ne povezuju s vakcinacijamom pa se uzrok ne otkrije.
Velika opasnost od vakcine protiv rubeole jeste u tome to
buduim majkama uskrauje mogunost prirodnog imuniteta
protiv te bolesti. Spreavanjem oboljevanja u detinjstvu, vakci222

nacija zapravo poveava pretnju da e ena dobiti rubeolu tokom

plodnih godina. U ovom sluaju s mojim miljenjem se slau
mnogi lekari. Grupa lekara iz Konektikata, predvoena dvojicom
eminentnih epidemiologa, uspela je vakcine protiv rubeole da
skine s popisa obaveznih vakcina.
Jedno za drugim, istraivanja pokazuju da mnoge ene vakcinisane protiv rubeole u detinjstvu nemaju antitela u krvi ak ni
u doba adolescencije. Druga istraivanja pokazuju veliku stopu
nedelotvornosti vakcina protiv rubeole, zauaka i boginja, bilo
odvojeno ili u koktelu. Napokon, osnovno pitanje na koje valja
odgovoriti jeste da li je imunitet na temelju vakcina jednako delotvoran i trajan kao i imunitet nakon prebolele rubeole. Brojni
testovi krvi pokazuju da deca nisu imuna ve 4 ili 5 godina nakon
vakcinisanja.
Znaenje ove injenice je oigledno i zastraujue. Rubeola je
u detinjstvu sasvim bezopasna bolest i ostavlja prirodni imunitet
onima koji su je preboleli te je nee ponovno dobiti kad odrastu.
Pre nego to su lekari poeli da vakciniu protiv rubeole, procenjuje se da je 85% odraslih bilo prirodno imuno na tu bolest.
Zahvaljujui vakcinama, danas velika veina ena nee nikada
stei prirodni imunitet. Ako njihov vetako stvoreni imunitet oslabi, moda e dobiti rubeolu u trudnoi, to moe izazvati oteenja jo neroenog deteta.
Budui da sam po prirodi sumnjiav, uvek sam verovao da je
najsigurniji nain da ustanovimo ta ljudi zaista misle jeste da
posmatramo ta rade, a ne ta govore. Ako rubeola ne preti deci
nego neroenom fetusu, trudnice bi trebalo tititi od rubeole
tako da budu sigurne kako je nee dobiti od svog ginekologa. Ali
istraivanje u Kaliforniji, objavljeno u asopisu Journal of the
American Medical Association (JAMA), pokazalo je da je 90%
ginekologa odbilo da primi vakcine. Ako se sami lekari boje vakcina, zato zakon zahteva da vi i vai roditelji dopustite da ga
ubrizgaju vaoj deci?
223

Veliki kaalj

Veliki kaalj (pertusis) je vrlo zarazna bakterijska bolest koja

se obino prenosi vazduhom. Inkubacija traje od 7 do 14 dana.
Poetni simptomi se ne mogu razlikovati od obine prehlade: curenje iz nosa, kijanje, uznemirenost i gubitak apetita, suzne oi
i, ponekad, blago poviena temperatura.
Kako bolest napreduje, rtva poinje nou da jako kalje. Kasnije kalje i danju. 7 do 10 dana nakon pojave prvih simptoma
kaalj postaje grevit. Dete moe zakaljati i desetak puta unutar
jednog daha, a lice mu moe poprimiti plavkastu ili ljubiastu nijansu. Svaki napad kalja se zavrava hroptavim udisajem, pa je
bolest po tome i dobila ime. esto je i povraanje.
Veliki kaalj se moe dobiti u bilo kom ivotnom dobu, ali vie
od polovine rtava je mlaa od 2 godine. Bolest moe biti ozbiljna, ak i opasna po ivot, naroito kod male dece. Zaraena
osoba moe preneti bolest na druge oko mesec dana nakon pojave prvih simptoma, tako da je vrlo vano izolovati je, naroito
od druge dece.
Ako se dete zarazi velikim kaljem, ni doktor, a ni vi ne moete
preduzeti nikakvo drugo leenje nego da dete podstiete da se
to vie odmara, da pazite da mu bude udobno i da ga smirujete
i pruate utehu. Katkada se daju lekovi za ublaavanje kalja, ali
oni retko pomau, pa ih ja ne preporuujem. Ali ako se dete
razboli, trebali biste se posavetovati s doktorom jer je katkada
neophodno bolniko leenje. Bebama preti u prvom redu iscrpljenost kaljem i upala plua. Kod vrlo male dece moe doi i
do naprsline rebara od jakih napada kalja.
Vakcinacija protiv velikog kalja deo je DiTePer vakcina. Iako
se vakcinacija primenjuje decenijama, ona izaziva najvie nesuglasica u medicinskim krugovima. Sumnja se u njenu delotvornost, a mnogi lekari se slau sa mnom da njeno potencijalno
tetno delovanje nadilazi navodnu korist.
224

Dr Gordon T. Stewart, naelnik odelenja za socijalnu medicinu

Univerziteta u Glazgovu (kotska), jedan je od najveih kritiara
vakcina protiv velikog kalja. Kae da je do 1974. godine bio
pobornik vakcina, ali je tada poeo da uoava veliki kaalj kod
vakcinisane dece. Sada se u Glazgovu 30% sluajeva velikog kalja javlja meu vakcinisanim pacijentima. Zbog toga verujem da
vakcina ne daje odgovarajuu zatitu, kae Dr. Stewart.
Kao i kod drugih zaraznih bolesti, smrtnost je poela da opada
pre nego to je uvedena vakcinacija. To je bilo oko 1936. godine,
dok smrtnost od te bolesti opada jo od 1900. ili ranije. Po miljenju Dr Stewarta, pad smrtnosti od velikog kalja dogodio se
pre nego to je vakcina uopte upotrebljena. Slaem se sa Dr
Stewartom da kljuni inilac u kontrolisanju velikog kalja
verovatno nije vakcina nego poboljanje ivotnih uslova potencijalnih rtava.
Ostale kolege iz nae struke nisu ba oduevljeni lekarima koji
postavljaju pitanja o njihovim najomiljenijim vakcinama. Godine
1982. nastupio sam u jednosatnoj dokumentarnoj emisiji mree
NBC posveenoj sukobu miljenja oko vakcina protiv velikog kalja i rekao da je opasnost (od vakcina) mnogo vea nego to je
bilo koji doktor ikada bio spreman da prizna. U julu 1982. godine
u asopisu Journal of the American Medical Association grubo
je napadnuta emisija, a mrea je optuena da poziva sumnjive
strunjake koji pljuju po vakcinama i daju pogrene preporuke.
Zatim je dovedena u pitanje moja strunost.
Ne oseam nikakvu potrebu da se branim od Amerikog medicinskog drutva koje ve godinama mora da troi prekomerni
deo svog budeta na samoodbranu. Ali zanimljivo je proitati ta
isti broj asopisa govori o rizicima vakcina protiv velikog kalja.
Citirau ta su napisali i preputam vam da prosudite jesam li
pogreio to dovodim u pitanje upotrebu te vakcine. Najpre pie:
Medicinskim strunjacima, naravno, opasnosti DiTePer vakcine odavno su poznate. Di i Te komponente, koje su davane davno
pre nego to je dodata i Per komponenta krajem 40-ih godina
225

ovog veka, delimino su proieni toksoidi koji se smatraju

prilino bezopasnim. Celokupna Per komponenta sastoji se od 4
jedinice zatitnog pertusis antigena na 0,5 ml DiTePer vakcina i
za nju se zna da je srazmeno neproiena i otrovna, pa se oekuje neka sigurnija verzija.
Gotovo od samog poetka masovne upotrebe DiTePer vakcina
uoene su ozbiljne reakcije. Meu prvima je Byers i Moll istraivanje encefalopatije vezane uz vakcine, 1948. godine. Uestalost
takvih reakcija nije pouzdano utvrena. ini se prilino tanim
da su napadi izazvani vakcinama mnogo ei, iako su neobini,
nego oteenja mozga ili preostala oteenja nakon takvih napada.
Iz ove izjave je jasno da Ameriko medicinsko udruenje ne
negira tetnost vakcina protiv velikog kalja, kao ni njegove potencijalne tetne posledice. Ali zabrinjava ih injenica da bi mediji
mogli i kod primalaca vakcina razviti svest o njihovoj tetnosti!
Ako nije u redu da doktor podeli sa svojim pacijentima znanje
o opasnostima od vakcinacije, potpuno prihvatam optubu. Najee posledice vakcina protiv velikog kalja, koje priznaje ovaj
asopis, jesu napadi plaa, stanje slino oku i lokalno delovanje
na kou poput oticanja, crvenila i boli. Ree, ali ozbiljne propratne pojave jesu grevi (konvulzije) i mentalna zaostalost kao posledica trajnih oteenja mozga. Vakcina je u vezi i sa sindromom
iznenadne smrti kod dece (SIDS). Tokom 1978-79. godine, za vreme razvoja Tenesi programa vakcinisanja dece, prijavljeno je 8
sluajeva SIDS-a neposredno nakon rutinske DiTePer vakcinacije.
Procene o broju onih koji su vakcinama protiv velikog kalja
zaista i zatieni kreu se od 50 do 80%. U Sjedinjenim Amerikim Dravama ima, u proseku, oko 1.000 do 3.000 sluajeva velikog kalja godinje, od ega 5 do 20 zavri smru.
Pitam se ima li smisla milione dece svake godine izlagati potencijalnim tetnim posledicama vakcina da bi im se osigurala
sumnjiva zatita od tako retke bolesti?
226

Difterija

Iako je bila jedna od najstranijih deijih bolesti u doba moje

bake, difterija je danas gotovo nestala. U Sjedinjenim Amerikim
Dravama prijavljeno je 1980. godine samo 5 sluajeva. Veina
lekara smatra da je do nestanka dolo zahvaljujui DiTePer vakcinama, ali ima mnogo dokaza da se uestalost difterije smanjila
pre nego to se pojavila vakcina.
Difterija je vrlo zarazna bakterijska bolest koja se iri kaljanjem i kijanjem kao i preko predmeta kojima se sluila zaraena
osoba. Inkubacija traje od dva do pet dana. Prvi simptomi su
upaljeno grlo, glavobolja, munina, kaalj i temperatura od 37,8
do 40C. Kako bolest napreduje, na krajnicima i u grlu se mogu
videti beliaste naslage. One mogu izazvati oticanje u grlu i jednjaku, to oteava gutanje, a u tekim sluajevima i disanje do
te mere da se rtva moe uguiti. Potrebna je medicinska pomo
i obino se lei antibioticima penicilinom ili eritromicinom.
Izgledi da vae dete dobije danas difteriju otprilike su toliki
kao da ga ugrize kobra. Pa ipak, milioni dece vakciniu se u periodu od 2, 4, 6 i 18 meseci, a zatim dobijaju pojaanu dozu kad
pou u kolu. Sve se to radi usprkos injenici da nema dokaza da
su vakcinisana deca sigurnija od nevakcinisane. Prilikom pojave
difterije 1969. godine u ikagu gradski komitet za zdravlje izvestio je da su 4 od 16 rtava bile propisno vakcinisane, a jo 5 je
primilo jednu ili vie doza vakcina. Tek dvoje je pokazivalo znakove potpunog imuniteta. Izvetaj o drugoj pojavi, kada je troje
ljudi umrlo, otkrio je da je jedna od rtava bila propisno vakcinisana.
Takve epizode pobijaju argument da se nestanak difterije ili
neke druge, nekada este deije bolesti, moe pripisati vakcinisanju. Ako za to treba zahvaliti vakcinama, kako njegovi branioci
mogu objasniti ovu pojavu? Samo u polovini amerikih drava
zakon zahteva vakcinisanje protiv zaraznih bolesti, a postotak
vakcinisane dece se razlikuje od drave do drave. Zbog toga de227

setine hiljada - moda i milioni - dece u podrujima gde su medicinske usluge ograniene, a pedijatara gotovo i nema, nisu nikada vakcinisani protiv zaraznih bolesti, pa bi, prema teoriji,
trebali oboleti. Ali uestalost zaraznih bolesti nije nipoto u korelaciji sa zakonskim odredbama o obveznom masovnom vakcinisanju.
S obzirom na to da se bolest retko javlja, da nam je na raspolaganju delotvorno leenje antibioticima, da se ozbiljno sumnja
u delotvornost vakcina, da se godinje troe multimilionske svote
dolara na masovne imunizacije, kao i s obzirom na uvek prisutnu
mogunost tetnog delovanja i dugotrajnih posledica ove ili bilo
koje drug vakcine, smatram da se daljnje masovne vakcinacije
protiv difterije ne mogu opravdati.

Variele (vodene kozice)

Ovo je moja najomiljenija deija bolest, pre svega zato jer je

srazmerno bezopasna i zato to je jedna od retkih za koju farmaceutska industrija nije izmislila vakcinu. Ovaj drugi razlog e
moda biti kratkog veka jer, dok ovo piem, ve ima nagovetaja
da bi se uskoro mogla pojaviti vakcina protiv variela.
Variele su zarazna virusna bolest koja se esto javlja meu
decom. Prvi znaci bolesti jesu blago poviena temperatura, glavobolja, bolovi u leima i gubitak apetita.
Za dan-dva javljaju se crvene takice, koje za nekoliko sati narastu i postaju plikovi. Na kraju se sasue u krastu koja za sedmicu-dve otpadne. Proces prati jak svrab pa dete treba stalno
upozoravati na to da ne grebe kraste. Da bi se ublaio svrab,
moe se primeniti cinkov teni puder ili kupka od kukuruznog
skroba.
Medicinska pomo nije vana. Pacijent bi trebao to vie da
se odmara i pije dovoljno tenosti kako bi se nadoknadio gubitak
tenosti zbog temperature.
Kod variela inkubacija traje dve do tri sedmice, a bolest je
zarazna oko dva sedmice od drugog dana otkako se pojavi osip.
228

Za to vreme dete treba izolovati kako bi se izbeglo irenje bolesti

na drugu decu.

arlah

arlah je jo jedan primer nekada zastraujue bolesti koja je

danas gotovo iskorenjena. Da je ikada izumljena vakcina protiv
ove bolesti, lekari bi joj, bez sumnje, pripisali njen nestanak.
Budui da vakcina nema, zasluge se pripisuju penicilinu, usprkos
injenici to je uestalost bolesti ve poela da opada pre nego
to su se pojavili prvi antibiotici. Kao i kod drugih bolesti, razlog
se verovatno krije u poboljanim uslovima ivota i kvalitetnijoj
ishrani.
Bolest je dobila ime po crvenom osipu koji prekriva telo rtve.
Uzrokuje je streptokokna upala, a poetni simptomi jesu povraanje, glavobolja, oticanje vratnih limfnih vorova i temperatura
od 38,3 do 40,5C. Bolest obino zahvata decu od druge do
osme godine, a osip koji je prati nestaje u roku od osam dana.
Ako vae dete dobije arlah, to je gotovo neverovatno, nemojte
se zabrinuti jer nije nita opasniji od streptokokne upale grla.
Proi e sam od sebe. Ali ako dete odvedete doktoru, verovatno
e prepisati antibiotik koji detetu uopte nije potreban.

Meningitis

Jedna od zastraujuih nedoslednosti savremene medicinske

prakse jeste sklonost lekara da prelee bolesti koje uopte nije
potrebno leiti, a ne dijagnostifikuju bolest kao to je meningitis
koja zahteva njihovu nepodeljenu panju i vetinu. Re je o upali
opni koje prekrivaju mozak i kimenu modinu, a zovu se - meninge. Simptomi mogu obuhvatati ukoeni vrat (ne uvek), upornu glavobolju, povraanje, povienu temperaturu i, kod dece,
greve. Bolest moe uzrokovati bakterijska, virusna ili gljivina
upala. Jedan od bakterijskih tipova upale je vrlo zarazan jer se
bakterije mogu nai i u grlu i u cerebro-spinalnoj tenosti.
229

Meningitis se moe leiti, ali je vano to pre ga dijagnostifikovati. Lekari esto donose pogrene dijagnoze jer ne shvataju
ozbiljno majine primedbe da se ponaanje njenog deteta prilino promenilo. Mnogi ne pomiljaju na meningitis dok se detetu ne ukoi vrat.
Mogue posledice prekasne dijagnoze i neodgovarajueg leenja jesu mentalna zaostalost i smrt. Ako vae dete ve tri ili
etiri dana ima neobjanjivu povienu temperaturu praenu
pospanou, kunjanjem, povraanjem, vritavim plaem, a moda i ukoenim vratom, vreme je da posumnjate na meningitis.
Neki od ovih simptoma prisutni su i kod gripa. Meningitis se razlikuje kod dva poslednja simptoma, naroito po vritavom plau.
Ako vae dete pokazuje ove simptome, zahtevajte od lekara da
napravi odgovarajue testove, ukljuujui i lumbalnu punkciju.
Ako doktor ne uspe da pronae spinalni kanal nakon prvog ili
drugog pokuaja, recite mu neka vie ne pokuava i obratite se
drugom doktoru.
Antibiotici su smanjili smrtnost od ove zastraujue bolesti sa
95% na 5%. Upravo zato je tana i pravovremena dijagnoza bolesti od ivotnog znaenja.

Tuberkuloza

Roditelji bi trebali da imaju pravo da pretpostave, a mnogi to

i rade, da ispitivanja koja lekari sprovode na njihovoj deci daju
sasvim tane rezultate. Tuberkulinski test koe je samo jedan od
medicinskih testova sa kojim, sasvim sigurno, nije tako. ak i
Amerika akademija pedijatara, koja se retko izjanjava negativno o bilo kom postupku koji njeni lanovi rutinski koriste, kritina je prema tom testu. Oni kau:
Nekoliko novijih istraivanja bacilo je sumnju na osetljivost
nekih testova tuberkuloze. Komisija Biroa za biologiju preporuila je proizvoaima da svaki niz testova oslukuju na 50 pacijenta za koje se zna da su zaraeni kako bi se uverili da su
preparati koji odlaze na trite dovoljno snani da identifikuju

230

svakoga ko ima aktivnu tuberkulozu. Ali, interpretacija testova

je oteana zbog toga to mnoga od tih istraivanja nisu sprovedena nasumice i/ili ukljuuju mnoga istovremena testiranja (pa
moe doi do spreavanja reakcije).
Izjava se zavrava reenicom: Tuberkulinski testovi nisu savreni i lekari moraju biti svesni mogunosti da se mogu dobiti i
poneki lano negativni ili pozitivni rezultati.
Ukratko, vae dete moe imati tuberkulozu ak i ako je tuberkulinski test negativan, odnosno moe biti zdravo uprkos injenici
da tuberkulinski test pokazuje suprotno. Kod mnogih lekara to
moe dovesti do zastraujuih posledica. Gotovo je sigurno da
e vae dete, ako mu se to dogodi, biti izloeno nepotrebnom i
opasnom rentgenskom pregledu plua. Zatim e mu doktor moda prepisati opasan lek poput izoniazida, i to na nekoliko meseci
ili ak godina kako bi se spreio razvoj tuberkuloze. ak i AMA
priznaje da lekari preterano i nekritiki prepisuju izoniazid. To je
sramotno jer se lek nalazi na dugom popisu lekova koji ostavljaju
posledice u nervnom sistemu, gastrointestinalnom sistemu, krvi,
kotanoj modini, koi i lezdama s unutranjim luenjem. Ne
treba zanemariti ni opasnost da okolina odbaci vae dete zbog
straha od zarazne bolesti.
Uveren sam da su potencijalne posledice pozitivnog tuberkulinskog testa koe opasnije od mogunosti zaraze samom boleu. Smatram da roditelji ne bi trebali da pristanu na testiranje
ako sami ne sumnjaju u mogunost da je dete dolo u dodir sa
nekim ko boluje od te bolesti.

Sindrom iznenadne smrti odojadi (SIDS)

Zastraujua mogunost da se jednog jutra probude i u kolevci nau mrtvo dete plai mnoge roditelje. Medicinska nauka jo
traga za uzrocima SIDS-a, ali najpopularnije objanjenje meu
naunicima jeste to da je dolo do nekog uticaja na sredinji
nervni sistem pa je prestao nevoljni in disanja.
231

Objanjenje je logino, ali jo uvek nije dat odgovor na pitanje: ta je izazvalo takvo pogreno funkcionisanje sredinjeg
nervnog sistema? Sumnjam, a sa mnom se slau i mnoge moje
kolege, da se gotovo 10.000 smrtnih sluajeva od SIDS-a koji se
godinje javljaju u SAD-u moe povezati s jednim ili vie rutinskih
vakcina koju deca dobijaju u najranijem uzrastu. Najverovatnije
je re o vakcini protiv velikog kalja, a moda i nekoj drugoj.
Dr William Torch, sa Medicinske kole Univerziteta u Nevadi,
u svom izvetaju nagovetava da bi DiTePer vakcina mogla biti
krivac za sluajeve SIDS-a. Otkrio je da su 2/3 od 103 deteta, koliko ih je umrlo od SIDS-a bili vakcinisani DiTePer vakcinama 3
sedmice pre smrti. Mnoga deca su umrla ve drugi dan nakon
vakcinisanja. On smatra da nije re o pukom sluaju i zakljuuje
da, bar u nekim sluajevima postoji uzrona veza izmeu DiTePer vakcina i smrti u kolevci. Istrauju se i prethodno spomenute
smrti u dravi Tenesi. U tom sluaju proizvoa vakcina je morao da skupi sve nepotroene doze vakcina radi sprovoenja istrage.
Godine 1983. odeljenje pedijatrije medicinske kole UCLA i
Ministarstvo zdravlja u Los Angelesu izneli su jo neke zastraujue injenice na temelju istraivanja 145 rtava SIDS-a. Od tog
broja, 53 je vakcinisano DiTePer vakcinama neposredno pre
smrti. 27 je umrlo u roku od 28 dana nakon vakcinisanja, od kojih
17 u roku od sedam dana nakon vakcinisanja, a 6 za 24 sata.
Istraivai zakljuuju da ova otkria dalje potvruju moguu
povezanost DiTePer vakcina i SIDS-a.
Budue majke koje strahuju od SIDS-a moraju biti svesne
znaenja dojenja kojim se moe izbei ovaj problem, a i mnogi
drugi. Ima dokaza da su dojene bebe manje podlone alergijama,
problemima sistema za disanje, gastroenteritisu, hipokalcemiji,
debljanju, multipleks sklerozi i SIDS-u. Jedna struna studija o
SIDS-u zakljuuje da se dojenje moe smatrati najboljom zatitom protiv brojnih uzroka SIDS-a.
232

Poliomijelitis - deja paraliza

Niko ko je proiveo 40-te godine ovog veka i video slike dece

u gvozdenim pluima, predsednika SAD-a u invalidskim kolicima,
kome je bilo zabranjeno da ide na gradske plae zbog straha da
ne bi dobio polio, ne moe zaboraviti strah koji je tada vladao.
Polio danas gotovo ne postoji, ali strah se odrao i rasprostranjeno je verovanje da upravo treba zahvaliti vakcini za nestanak
ove bolesti. Takvo miljenje nije udno ako uzmemo u obzir monu kampanju koja je reklamirala vakcine, ali injenica je da nema
uverljivih naunih dokaza kako je upravo vakcina unitila deiju
paralizu. Kao to sam naveo, nestala je i u onim delovima sveta
gde se vakcina nije tako masovno davala.
Ono to je vano da roditelji dananjeg narataja znaju jesu
dokazi koji upuuju na to da je masovna vakcinacija protiv polija
uzrokovala veinu preostalih sluajeva ove bolesti. U septembru
1977. godine Jonas Salk, koji je razvio mrtvu vakcinu virusa polija,
posvedoio je zajedno sa drugim naunicima tu injenicu. Rekao
je da je veina od tih nekoliko preostalih sluajeva poliomijelitisa
koji su se u SAD-u javili od poetka 70-ih godina verovatno bili
propratna pojava ive polio vakcine koja se standardno primenjuje irom SAD-a. U vedskoj i Finskoj nije bilo sluajeva polija ve
due od desetak godina, ali u tim zemljama se gotovo iskljuivo
upotrebljava mrtva vakcina.
U meuvremenu traje rasprava meu imunolozima oko srazmernog rizika mrtvog, odnosno ivog, virusa u vakcini. Pobornici
mrtve vakcine smatraju da je prisutnost ivog virusa u vakcinu
odgovoran za sluajeve polija koji se povremeno javljaju. Pobornici ivih vakcina smatraju da mrtav virus ne daje odgovarajuu
zatitu i time poveava osetljivost vakcinisanih na samu bolest.
Ovo mi daje retku priliku da budem neutralan. Verujem da
obe struje imaju pravo i da upotreba bilo koje vakcine poveava,
a ne smanjuje, mogunost da se vae dete razboli od ove bolesti.
233

Ukratko, ini se da ete najdelotvornije zatititi svoje dete od

poliomijelitisa tako ako ga drite podalje od vakcina.

Zarazna mononukleoza

Simptomi zarazne mononukleoze su slini onima kod prehlade ili gripa, tako da je u poetnoj fazi teko na nju posumnjati i
dijagnostifikovati je. Obino zahvata decu i mlae ljude, a ako je
vae dete rtva, imae povienu temperaturu, oteene lezde,
upaljeno grlo, oseae se slabo i umorno. Kako bolest napreduje,
mogu se javiti i drugi simptomi: bolovi u stomaku, munina, glavobolje, bolovi u grudima, kaljanje i nekoliko drugih reih simptoma.
Ako kod deteta primetite te simptome i oni traju due od
obine prehlade, idite kod doktora. Ako doktor posumnja na
mononukleozu, zatraie krvnu sliku koja e, u veini sluajeva,
iako ne i uvek, pokazati da je re o mononukleozi. Bolest obino
traje od jedne do tri sedmice, ali u izuetnim situacijama moe
potrajati i vie sedmica, pa ak i meseci.
injenica da se mononukleoza ne moe dijagnostikovati u ranoj fazi ne mora vas zabrinjavati jer za nju ionako nema nikakvog
leka. Leenje se sastoji u onome to biste detetu ionako pruili odmor u krevetu i mnogo tenosti. Neki lekari prepisuju adrenalne steroide poput prednisona, ali ja smatram da ih treba izbegavati, osim u krajnjim sluajevima. Oni izazivaju teke propratne
pojave koje sam opisao u 17. poglavlju.

234

20. poglavlje

Bolnice - mesta gde pacijenti

odlaze da se razbole
Ovom knjigom sam pokuao da vam pomognem da odredite
koje bolesti zahtevaju medicinsku pomo i da vas upozorim na
oblike leenja koji mogu biti opasniji od same bolesti koju lee.
Jo jedna, poslednja opomena: ne dopustite da vae dete bude
poslato na bolniko leenje ako njegovo stanje nije tako ozbiljno
da mu je ivot u opasnosti.
Srazmerno malo deijih bolesti zahteva bolniko leenje, ali
mnoga deca nepotrebno zavre u bolnici jer je to zgodnije (i
unosnije) njihovom doktoru. Veina bolesti i povreda se uspeno
lei u hitnoj pomoi, ordinaciji ili ambulanti, bez hospitalizacije,
a najbolju i najsigurniju negu vae dete e dobiti kod kue.
Postoje dve osnovne kategorije bolesti tipine za one kojima
je potrebna medicinska pomo, a naroito ako zbog toga odlaze
na bolniko leenje. Moda za njih nikada niste uli jer ih lekari
retko spominju u prisutnosti pacijenata. Zato? Zato to izraz jatrogen oznaava bolesti i povrede koje su uzrokovali lekari, a termin nozokomijalne infekcije (intrahospitalne) oznaava one
zaraze koje su pacijenti pokupili u bolnici. Obe kategorije su
ozbiljna opasnost za zdravlje vaeg deteta ako dopustite da se
lei u bolnici.
Gotovo 2.000.000 Amerikanaca odlazi svake godine u bolnicu
zbog jedne bolesti, a dobiju drugu. Od bolesti koje se dobiju u
bolnici ak 20.000 sluajeva zavri smru. Broj onih koji se zaraze
nozokomijalnom boleu zahvati 5% svih koji dou na bolniko
leenje. Drugim reima, ako vae dete doe na bolniko leenje
235

zbog jedne bolesti, izgledi su 1:20 da e se zaraziti drugom pre

nego to napusti bolnicu. Stavie, nije iskljueno da umre od te
bolesti pre nego to ga otpuste kui. Ako je u bolnicu dolo zbog
stanja opasnog po ivot, takav rizik je prihvatljiv, ali ako bolniko
leenje nije bilo neophodno, takav bi rizik svakako trebalo izbei.
Ovi rizici se retko otkrivaju u asopisima koje itaju pacijenti,
ali lekari znaju za njih po izvetajima pisanim u medicinskim asopisima. Jedan takav izvetaj izaao je u JAMA 1978. godine i u
njemu je o smrtnosti i ceni nozokomijalnih infekcija pisalo:
Bolniki pacijenti koji pate od nozokomijalne bakterije (bakterijska infekcija krvi) i odgovarajua kontrolna grupa bolnikih
pacijenata koja nije bolovala od te zaraze iskorieni su da bi se
odredili nepotrebni bolniki trokovi i smrtnost koja se moe
pripisati nozokomijskim bakterijama. Smrtnost je bila 14 puta
vea meu pacijentima koji su bolovali od nozokomijske bakterije nego meu kontrolnom grupom koja je patila samo od primarne bolesti. Analiza trokova, na temelju 81 para pacijent
-dvostruko bolesni pacijent, pokazala je proseni porast bolnikih
trokova od 3.600 dolara za pacijente koji su imali nozokomijalnu
bakteriju.
Zbog infekcije koju je zaradio u bolnici proseni pacijent mora
ostati na leenju 14 dana due. Uz dananje galopirajue cene
bolnikog dana, svota od 3.600 dolara verovatno je dvostruka ili
trostruka.

Bolesti disajnih puteva dobijeni u bolnicama

Istraivanje sprovedeno pre 6 godina na pedijatrijskom odelenju jedne bolnice otkrilo je da je 1/6 dece u opasnosti da zbog
boravka u bolnici dobije neku bolest disajnih puteva. Meu hospitalizovanom decom brojni su i sluajevi epidemijskih bolesti.
Tako je 1979. godine dvoje dece umrlo, a troje dobilo trajnu paralizu ili oteenje mozga prilikom naleta meningitisa u deijoj
sobi bolnice u Floridi. Prilikom ove epidemije, kao i mnogih dru-

236

gih, ustanovljeno je da se epidemija proirila zbog toga to medicinsko osoblje nije pralo ruke!
Prolo je ve vie od stotinu godina otkako je maarski doktor
Ignaz Semmelweis otkrio da do smrti od babinje groznice dolazi
zbog toga to studenti medicine nisu prali ruke. To otkrie su njegove kolege uglavnom odbacili i on je pao u zaborav. Na kraju je
umro u ludnici - moda upravo od neke bolesti koju je pobrao
u bolnici. ini se da medicinsko osoblje sporo ui, jer ni danas
mnogi jo nisu shvatili njegovu poruku.
Godine 1981. sprovedeno je istraivanje u odelenjima za intenzivnu negu privatnih bolnica i klinika (bolnice pri medicinskim
fakultetim slue za obuku studenata), a trajalo je due od
dva meseca. Istraivai su pratili navike pranja ruku lekara, medicinskih sestara i drugog medicinskog osoblja. Medicinsko osoblje
je pralo ruke izmeu 2 pacijenta samo u 41% sluajeva na klinikama i tek 28% sluajeva u privatnim bolnicama. Lekari su bili
najgori prekritelji. Oni su prali ruke tek u 28% sluajeva na klinikama i 14% u privatnim bolnicama.
Na ovim podacima sam se zadrao zato to bih vas eleo liiti
zablude u kojoj ivi veina ljudi: da su bolnice higijenska, gotovo
sterilna utoita za vau decu. Zapravo, istraivanja pokazuju da
su higijenske navike medicinskog osoblja esto odvratne, a bolnica je, verovatno, najvee leglo klica u gradu. Ako je ne moete
izbei, moete biti bar upozoreni kako biste mogli zahtevati da
se, u sluaju hospitalizacije vaeg deteta, preduzmu odgovarajue preventivne higijenske mere.
U bolnicama preti opasnost i od jatrogenih bolesti, jer su lekari jako motivisani svojim obrazovanjem i neopravdanim strahom od sudskih tubi, pa primenjuju svu medicinsku tehnologiju
koja im stoji na raspolaganju, ak i kad njena vrednost u dijagnostifikovanju i leenju nije dokazana. Sve to doktor napravi
podrazumeva dodatni rizik za vae dete. Svaki ubod iglom otvara
put zarazi u organizam. Svaki lek koji prepie moe ostaviti tetne
237

posledice. Svako rentgensko zraenje poveava mogunost oteenja koja se mogu javiti tek u kasnijem ivotnom dobu.
Brojna istraivanja pokazuju da jatrogene bolesti koje se dobiju u bolnicama nisu izdvojena pojava. Jedno takvo istraivanje
obuhvatilo je 815 pacijenata na odelenju opte medicine jedne
klinike. Ustanovljeno je da vie od 1/3, 36%, pati od bolesti uzrokovanih neim to je preduzeo doktor; 165 pacijenata bolovalo
je zahvaljujui doktoru, a 125 je imalo vie jatrogenih stanja.
Meu njima bile su komplikacije sa srcem i pluima, upale ili zaraze, gastrointestinalni problemi, nervna oteenja, alergijske
reakcije, krvarenja i smetnje u metabolizmu.
U poslednje dve decenije mnoga druga istraivanja dala su
sline rezultate. Istraivanje sprovedeno 1963. godine na 1.000
pacijenata otkrilo je da je ak 20% dobilo neku jatrogenu bolest
prilikom boravka na klinici. 51% rtava imalo je komplikacije zbog
lekova, a 24 % zbog dijagnostikih ili terapijskih procedura.
Bolesti vezane za komplikacije koje su prethodile leenju, pogrenu negu ili neeljene posledice operacije nisu uzete u obzir
jer bi tada broj bio jo okantniji.

Emocionalne posledice hospitalizacije

Rizici hospitalizacije kod malog deteta nisu ogranieni samo

na fizike. Mogu se pojaviti tetne psiholoke i emocionalne posledice. Za malo dete je i samo odvajanje od roditelja traumatino
iskustvo. Kada je to odvajanje povezano sa uasnom atmosferom
bolnice, iskustvo je gotovo neminovno zastraujue.
Emocionalna i psiholoka teta nanesena takvim postupkom
nije uvek prolazna. Evo ta pie Pediatrics (Pedijatrija), asopis
Amerike akademije pedijatrije, u novembru 1979. godine:
Kada malo dete treba hospitalizovati, posledice tog iskustva
mogu biti tetne. Nekoliko istraivanja upuuje na to da se takve
posledice ogledaju u poremeajima ponaanja, usporenom razvitku, sporijem oporavku i sl. Dva istraivanja u Velikoj Britaniji
pruaju oigledan dokaz da se hospitalizacija dua od sedam

238

dana, ili ponovljeni krai boravci u bolnici kod dece mlae od 5

godina, mogu povezati s poveanom uestalosti poremeaja u
ponaanju kod uzrasta od 10 godina i kasnije u doba puberteta.
Ovim poglavljem eleo bih vas upozoriti na opasnosti koje vrebaju na vae dete ako dopustite da se lei u bolnici. Isto sam tako
svestan da bi jednog dana neki pedijatar mogao zahtevati da
vae dete ode na bolniko leenje. ta uiniti kada doe taj dan?
Pre svega, zahtevajte od lekara da vam, na vae zadovoljstvo,
dokae da ono to namerava da radi u bolnici ne moe da obavi
u svojoj ordinaciji, u ambulanti ili kod kue. Osim u situacijama
opasnim po ivot, kada treba ceo dan pratiti stanje savremenom
medicinskom tehnologijom, praktino nema postupka koji se ne
bi mogao obaviti u ambulanti i doslovce nema bolesti koju ne bi
mogao leiti dobro obaveten roditelj kod kue.
Drugo, ako dete odlazi u bolnicu zbog operativnog zahvata,
proverite da li je operacija zaista vana i da li se moe obaviti ambulantno, uz kunu negu. Kao to sam u drugim poglavljima naglasio, veina operacija na deci nije potrebna, a veina onih koje
su opravdane mogu se sigurno obaviti bez boravka u bolnici. Zato rizikovati da dete ostane u bolnici zbog jedne bolesti, a da dobije drugu?
Tree, ako je bolniko leenje neizbeno, ne dopustite da vae
dete provede onde ni jedan sat samo. Ako vi ne moete biti s
njim, dogovorite se sa nekim ko je detetu blizak ili nekim ko moe
paziti ta se s njim dogaa. Upoznajte se sa lekovima i nainima
leenja te kao jastreb pratite kretanje medicinskog osoblja. Neka
budu svesni da ih posmatrate kako bi to manje greili. Oni su
ljudi i gree, esto su u urbi pa je na vama da titite svoje dete
od posledica pritiska pod kojim rade. Ne dajte da vas lekari ili
medicinske sestre zastrae. Zahtevajte obavetenje o lekovima i
postupcima koje primenjuju na vaem detetu, pitajte koliko su
rizini i kakve posledice mogu izazvati, pazite na nivo higijene i
istrajte u zahtevima da dete bude to pre otputeno kui.
239

Ne ustruavajte se ako bi vas neko od medicinskog osoblja

mogao smatrati gnjavatorom. To bi bila korisna reakcija jer bi
vae dete moda ranije izalo iz bolnice.

240

21. poglavlje

Kako odabrati pravog lekara

Sada kad ste svesni svih opasnosti koje oekuju vae dete ako
dobije nepotreban ili neodgovarajui medicinski tretman, moda
se pitate kako pronai savesnog pedijatra i tako smanjiti rizik na
najmanju meru. Kako prepoznati onoga koji e vae dete leiti
na odgovarajui nain kada mu je leenje potrebno, a iskreno
vam priznati ako nikakvo leenje nije neophodno?
To nije nimalo lako, ne toliko zbog toga to se neki lekari ponaaju neetiki i to su nekompetentni, nego zbog sistema u kojem
se koluju i u kojem deluju. Prisetimo se onoga to sam ve rekao:
1. Lekari rade ono to su nauili. Iako e veina deijih bolesti
proi sama od sebe zahvaljujui odbrambenim snagama organizma, pedijatri nisu naueni da puste prirodu na miru, da sve
ide svojim tokom. Oni se meaju i onde gde ne treba te vae dete
izlau rizicima.
2. Za razliku od pedantnih mehaniara, koji ne popravljaju
ono to nije pokvareno, veini lekara teko je opravdati raune
za pregled ako vam kau da detetu nije potrebna medicinska
nega. Oni reaguju na roditeljska oekivanja tako to detetu daju
lek koji mu nije potreban ili sprovode ispitivanja koja nisu vana
i time ga izlau riziku koji prati svaki lek i mnogi dijagnostiki postupci.
3. Iako sam tome posvetio malo panje u ovoj knjizi, lekari
imaju odreene finansijske potrebe, naroito na poetku karijere, vee nego veina drugih profesija. Mnogi lekari zapoinju
medicinsku karijeru pod tekim teretom dugova od samog po241

etka zbog skupe opreme i visokih standarda. Zbog toga imaju

jaku, katkada neodoljivu elju da poveaju zaradu pruajui svoje
usluge i onda kada one nisu potrebne.
4. Takav stav pogoran je sve veim suparnitvom unutar medicinskog zvanja. Medicinske kole proizvode rekordan broj lekara. Na podrujima gde veina eli da otvori ordinaciju potrebe
za lekarima manje su od ponude. Odgovorni medicinski krugovi
procenjuju viak na 7.500 pedijatara do 1990. godine. Kako bi
odrali svoj prihod usprkos sve manjem broju pacijenata, lekari
su prinueni da poveaju broj usluga koje pruaju svakom pacijentu koji im ostane. Ova sklonost pedijatara u iduim godinama
poveavae se jo vie.
Ovo me ponovno vraa na pitanje koje mi najee postavljaju: Kako da, kao zabrinut roditelj, odaberem savesnog pedijatra koji e mom detetu pruiti odgovarajuu negu, a nee preterivati sa leenjem?
Pitanje je zamreno i na njega nema jednostavnog odgovora.
Standardni savet onima kojima je potreban doktor jeste da se
posavetuju sa lokalnim lekarskim udruenjem. Dae vam popis
pedijatara u vaoj blizini, ali neete znati kakvi su jer AMA (Amerika medicinska akademija) ne procenjuje rad svojih lanova.
Moete se jednostavno posluiti telefonskim imenikom.
Savetujem vam da potragu otponete razgovorom sa prijateljima o njihovim pedijatrima i lekarima. Odaberite onoga o kojem
se veina pozitivno izjasnila. To jo ne znai da ste dobili strunu
i brinu osobu koja nee preterivati sa lekovima, ali ipak ete
neto saznati.
Kad jednom odaberete lekara, pomno posmatrajte njegovo
ponaanje dok je sa vaim detetom, imajui na umu ono to ste
nauili iz ove knjige. Evo stvari na koje morate paziti kako biste
odredili da li je odabrani pedijatar prava osoba.
1. Da li je paljivo pregledao dete i uzeo kompletnu istoriju
bolesti prilikom prvog pregleda?
242

2. Da li ga zanimaju vaa zapaanja o fizikom i emocionalnom

stanju deteta? To je kljuni deo istorije bolesti koji ni jedan kompetentan pedijatar ne bi smeo da zanemari.
3. Da li slua ta govorite nakon to je postavio pitanje? Mnogi
lekari ne sluaju.
4. Da li odgovara na vaa pitanja s voljom, paljivo i potpuno,
ili vas se eli reiti i uutati vas?
5. se odnosi prema detetu i da li je odmah stekao/la njegovo poverenje i naklonost?
6. Da li vam uvek da neki recept ili je dovoljno poten da prizna ako zna da ne moe nita uiniti za vae dete?
7. Da li objanjava o opasnostima i propratnim pojavama vezanim za lekove i vakcinisanja koja preporuuje?
8. Smatra li vae posete povrnom i beznaajnom rutinom, ili
je zaista zainteresovan i daje savete kako da vae dete sauva
zdravlje?
9. Kada postavite pitanje, da li ima smelosti rei: Ne znam?
10. Da li reaguje odmah ako ga pozovete zbog hitnog sluaja?
Ako iz prve pronaete pravog lekara, moete se smatrati srenikom. Ako prvi pedijatar padne na nekoj od navedenih provera,
recite mu ta vas mui. Ako ste naili na pravog lekara, on e potovati vau iskrenost i pokuati udovoljiti vaim potrebama. Ako
niste, potraite drugog lekara i pokuajte ponovno. Moda ete
izludeti traei pravu osobu, ali vae dete je vredno svakog napora da biste mu osigurali najkompetentniju medicinsku pomo.
Nikada ne zaboravite da ste vi, a ne va doktor, glavna osoba
u ouvanju detetovog zdravlja. Pravi doktor pomoi e mu kad
je ozbiljno bolesno, ali vi imate odgovornost da se borite za njegovo zdravlje.

243

Literatura
3. poglavlje
Nedostaci redovnih pregleda beba razmatraju se u komentaru Dr Roberta A. Hoekelmana s Pedijatrijskog odelenja Univerziteta u Rochesteru, a poziva se na citate iz asopisa Pediatrics,
decembar 1980.
4. poglavlje
Za vie podataka o opasnostima pothranjenosti u trudnoi
vidi Gail S. Brevver, Dr. Tom Brewer: What Every Pregnant
Woman Should Rnow: The Truth About Diets and Pregnancy,
Random House, 1977.
Studija dr Lewisa Mehla Statistical Outcomes of Home Birth
in the United States moe se nai u knjizi Dr. Davida Stewarta:
Safe Alternatives in Childbirth, NAPSAC, Marble Hill, MO, 1976.
Brigu za sigurnost i vrednost dijagnostikog ultrazvuka
pokazuje Environmental Health Criteria Report br. 22 Ultrasound koji je pisala Svetska zdravstvena organizacija, eneva,
1982. Takoe vidi lanak Philipa M. Bof- feya Safe Form of Radiation Arouses New Worry, u The New York Times, 2. avgusta
1983.
Pojava hemijskog konjuktivitisa kod dece kojoj je ukapan srebrni nitrat po roenju raspravlja se u Merck Mannual, 14. izdanje, u izdanju Merick, Sharp & Dohme.
Opasnosti i propratne pojave izlaganja dece bilirubinskom
svetlu izloeni su u izvetaju dr. James Sidburyja, 1979. godine,
naunog direktora Nacionalnog instituta za zdravlje dece i razvoja oveka, Bethesda, MD. O njima se govori i u Yearbook of
Pediatrics, 1977. i 1978. godine, u izdanju dr. Sydney S. Gellisa.
244

Besmislenost izlaganja novoroenadi riziku heksaklorofenskih kupki otkrivena je u proceni Dr. N.M.Kanofa, predsednika
Komiteta za zdravlje koe i kozmetiku Amerikog medicinskog
udruenja u Journal of the American Medical Association
(JAMA), 1972. Vo. 220, str. 409: ini se da nema nikakve potrebe primenjivati antibakterijska sredstva na konim povrinama
normalne novoroenadi. Kontaminacija deijih bolnikih soba
moe se kontrolisati primenom antibakterijskih sredstava u
porodilitima, na opremi i osoblju - koji su izvori zaraza. Razlog
vie da se porodite kod kue!
Vrednost rutinskog davanja vitamina K novoroenadima
diskreditirali su doktori J. M. Van Doorm, A. D. Muller, i H. C.
Hemker u asopisu The Lancet, 17. aprila, 1977: Zakljuujemo
da zdrave bebe, to se protivi sadanjem uverenju, verovatno
nemaju manjak vitamina K ... naa istraivanja ne opravdavaju
davanje vitamina K kod novoroenadi...
Negativan uticaj koji na dojenje imaju dopunska hranjenja na
flaicu u bolnikim deijim sobama opisuje dr. Waldo Nelson u
tbook of Pediatrics, 7. izdanje, str. 117: Preveliki naglasak
stavlja se na dnevno dobijanje na teini. Ako se u tu svrhu rano
pone davati dodatno vetako mleko, pokuaji uspenog dojenja bie osueni na neuspeh jer je detetu obino lake da sisa
mleko iz flaice nego iz dojke.
Mnoga istraivanja upuuju na to da je direktan dodir s majinom koom neposredno nakon roenja moda i delotvorniji od
stavljanja deteta na greja. Meu njima je i istraivanje Hill i
Shronka, Journal of Obstetrics, septembar/oktobar 1979. te J.
Fardiga A Comparison of Skin to Skin Contact and Radiant Heaters in Promoting Neonatal Thermoregulation, Journal of Nurse/Midwifery, januar/februar 1980. godina.
5.poglavlje
Meu onima koji su primetili odnos izmeu deije gojaznosti
i hranjenja na boicu vetakom hranom jesu i Dr. Donald Naismith, nutricionisti u bolnici Queen Elizabeth u Londonu, Dr.
245

David M. Paige iz medicinske kole Johns Hopkins i mnogi

drugi. Odnos deije gojaznosti i gojaznosti odraslih osoba detaljno dokumentuje i izlae Dr. Simeon Margolies sa fakulteta
Johns Hopkins.
O podacima o optimalnom dobijanju na teini tokom trudnoe i njegovoj ulozi u proizvodnji mleka raspravlja Dr. George
V. Mann sa Univerziteta Vanderbilt u New England Joumal of
Medicine, 1974. godine.
I uestalost pothranjenosti u bolnicama esta je tema medicinskih asopisa. Ovde su citirana istraivanja Dr. Marka Raifmana, direktora pedijatrijskog odeljenja bolnice Peninsula Hospital Centar, Far Rockaway, i Price-Moissand, docenta medicinske detetike Univerziteta u Illinoisu, na godinjem skupu
American Public Health Association.
7. poglavlje
Za vie podataka o febrilnim konvulzijama vidi lanak dr. Bartona D. Schmitta u American Joumal of Diseases of Children,
iz februara 1980. i Prognosis in Children with Febrile Seizures
Karin B. Nelson i Jonasa H. Ellenberga, u asopisu Pediatrics,
maj 1978. godine.
Rasprava o posledicama dugotrajne terapije lekovima kako bi
se izbegli napadi febrilnih greva - vidi Maintenance of Drug
Therapy, Dr. Samuel Livingston, i sur., Pediatric Annals, april
1979.
10. poglavlje
Anticiotic Use at Duke University Medical Center, izvetaj
vie medicinske sestre Castle, specijalista za javno zdravlje,
Dr. Catherine M. Wilfet, dr. Thomasa R. Cate i dr. Suydana Osterhout koji se bavi nekritikom upotrebom antibiotika u bolnici,
tampano u JAMA, 27. juna 1977. samo jedno od mnogih
slinih istraivanja u bolnicama irom zemlje.
Detaljnije obavetenje o Misuse of Antibiotics for Treatment
of Upper Respiratory Infections in Children potraite u izvetaju
Klinikog farmakolokog odelenja medicinskog fakulteta Uni246

verziteta u Vermontu, objavljenog u Pediatrics for the Clinician,

1975. godine. Izvetava se i o uestalosti propratnih pojava.
11. poglavlje
Prisutnost streptokoknih bakterija u grlima 20% kolske dece
dokumentovano je na str. 246. izvetaja Komiteta za zarazne
bolesti Amerike akademije Pedijatrije iz 1982. godine.
12. poglavlje
Istraivanje upotrebe antibiotika i timpanostomije u leenju
upala uha objavljeno je u asopisu The Lancet, 24. oktobra,
1981. Ono izvetava o dvostruko naslepo sprovedenom istraivanju trojice holandskih lekara, F. L. Van Buchem, J. H. M. Dunka
i M. A. Vant Hofa.
Istraivanje rizinosti nekontrolisane upotrebe timpanostomijskih tuba za leenje upala uha vidi u British Medical Journal
iz 1981. godine.
13. poglavlje
Podaci o neodgovarajuem prepisivanju naoara deci kao i
drugi nedostaci pedijatrijske nege mogu se nai u Assessment
of Medical Care for Children: Contrasts in Health Status, pr. 3,
Davida M. Kessnera, Carolyn Kalk Snow i Jamesa Singera iz Instituta za medicinu Nacionalne akademije nauke iz 1974. godine.
14. poglavlje
Poniavajui rezultati dermabrazije oiljaka bubuljica izneseni
su u izvetaju M. Spira sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Baylor, Plastic and Reconstruction Surgery, juni1977.
Statistika uestalost propratnih pojava Accutanea iznesena
je u FDA Drug Bulletinu, srpanj 1983.
Podaci o nepotrebnim trokovima za cipele i tvrdnja da su jeftine platnene teniserke jednako dobre kao prve cipelice izraeni
su na temelju izvetaja Dr. Jeffreya Weissa sa Medicinskog fakulteta Jefferson u Philadelphiji pripremljenog za udruenje Ambulatory Pediatrics Association.
247

16. poglavlje
Ray E. Felfer i Thomas L. Slovis sa Michiganskog dravnog Univerziteta objavljuju 1977. godine istraivanje o povredama dece
mlae od 5 godina koja su pala s kreveta. U 80% sluajeva nije
dolo do povreda, 17% imalo je samo manje modrice i ogrebotine, samo 3% slomilo je kost ili im je napukla lobanja pa je bila
potrebna lekarska intervencija, a nije bilo povreda opasnih po
ivot ni trajnih oteenja.
O velikoj uestalosti lomova kostiju meu pacijentima koji primaju steroide za leenje astme govori se u izvetaju Dr. Allena
D. Adinoffa i Dr. J. Rogera Hollistera iz Nacionalnog centra za
astmu, Denver.
18. poglavlje
30-ogodinje istraivanje posledica psiholokog savetovanja
mladih u Cambridgeu i Somervilleu, izneseno je na sastanku
Amerikog udruenja davalaca psihijatrijskih usluga deci 1979.
godine. Sproveo ga je Dr. Joan McCord sa Univerziteta Drexel.
Za dalje obavetenje o prehrambenim pristupima leenju
mongoloidnosti vidi Medical Treatment of Mongolism dr. Turkela u izvetaju sa Drugog meunarodnog kongresa o
mentalnoj retardiranosti (Be, 1961) kao i Can nutritional supplernents help mentally retarded children: An exploratory study,
Izvetaj Nacionalne akademije nauka, SAD, sv. 70, januar 1981.
19. poglavlje
Vie podataka o padu uestalosti nekih bolesti pre uvodenja
vakcina moete nai u The Case Against Immunizations Dr.
Richarda Moskowitza u Journal of American Institute of Homeopathy, mart 1983. Onde su navedena neka druga znaajnija istraivanja.
O posledicama vakcina na imunoloku reakciju i drugim pitanjima vezanim uz odbrambenu mo organizma raspravlja se u
Vaccinations and Immune Malfunctions Dr. Harolda E. Buttrama i Johna Chrissa Hoffmana, Huma- nitarian Publishing , Quakertown, 1982.
248

Istraivanje povezanosti DiTePer vakcina i SIDS-a sproveo je u

Los Angelesu Dr. Larry Baraff i drugi, a o njemu se izvetava u
Pediatric Infectious Disease, januar 1983.
Kritiku vakcina protiv velikog kalja moete nai u lanku dr.
Gordona T. Stewarta Vaccination Against Whooping Cough: Efficiency vs. Risks, The Lancet, januar 1977. Dalje diskusije o
rizinosti i koristi DiTePer vakcina mogu se nai u Current Problems in Pediatrics Dr. Vincenta A. Fulginitija, Medicinski fakultet
Univerziteta u Arizoni, april 1976.
Pregled vrednosti dojenja u spreavanju bolesti izloen je u
lanku Breastfeeding and the Prevention od Sudden Infant
Death Syndrome Dr. Davida A. Dimbauma u Medical Trial Technique Quarterly, leto 1978.
Pojedinosti o nesklonosti kalifornijskog medicinskog osoblja
da se vakcinie protiv rubeole iznesene su u JAMA, 20 februar
1981.
Izvetaj Dr. Gordona T. Stewarta o smrtnim sluajevima SIDSa koji su usledili nakon DiTePer imunizacije objavljen je u The
Lancet, 18. avgusta
20. poglavlje
O istraivanjima zaraza dobijenih u bolnicama raspravlja se u
JAMA, 24. novembra 1978. i u lanku Hospital-Acquired Viral
Respiratory Illness in a Pediatric Ward u asopisu Pediatrics,
septembar 1977.
Loe higijenske navike bolnikog osoblja predmet su istraivanja Hand-Washing Patterns in Medical Intensive Care Units,
The New En- gland Joumal of Medicine, 11. juna1981.
Opte beleke
Oni koje zanimaju pojedinosti o nedostacima medicinske
nauke upuujem na sledee knjige:
Betrayers of the Truth: Fraud and Deceit in the Halls of Science, autora Williama Broada i Nicholasa Wadea, Simon and
Schuster, New York, 1982.
249

Health Shock: How to Avoid Ineffective and Hazardous Medical Treatment, autora Martin Weitza, Prentice-Hall, New York,
1982.
Medicine Out of Control: The Anatomy of a Malignant Technology, autora Richard Taylora, Sun Books, Melbourne, 1979.

250

Oautoru
Doktor Robert Mendelson je stekao slavu kao jedan od vodeih amerikih pedijatara. Roen je u ikagu, diplomirao je
medicinu na Univerzitetu u ikagu. Tokom karijere bio je predava na univerzitetima Ilinois i Nortvestern. Bio je predsednik Odbora za medicinsko licenciranje drave Ilonois i dobitnik mnogih
nagrada za strunost u medicini i medicinske instrukcije. Bio je
prvi savezni direktor odeljenja za medicinske konsultacije u amerikom dravnom programu Head Start.
Na toj poziciji, dr Mendelson se borio protiv trovanja dece
olovom, naroito gradske dece. Tvrdio je da je jaka porodica
mnogo vanija za napredak dece nego drutvene mere i psiholoke teorije. Zagovarao je organizovanje porodica za problematinu decu, regrutovanje baka i deka za brigu o deci, umesto masovnih obdanita i jaslica.
Godine 1969. su zamolili dr Mendelsona da podnese ostavku
na mesto direktora Head Start-a poto je izjavio da sve to Head
Start postigne biva uniteno onog trenutka kada dete kroi u intelektualno ubistvenu dravnu kolu. Doktor Mendelson je pred
Komitetom izjavio kako slanje deteta u Head Start da bi se pripremilo za kolu je isto kao da regruta aljete na francusku plau
da bi se pripremio za rat.
Tek posle svog iskustva sa sistemom i radom u Head Start-u,
doktor Mendelson naputa zvaninu medicinu, stalno kritikujui
lekarsku praksu, objavljujui radove, kolumne u novinama i knjige.
Na udar lekara i drave doao je posebno zbog protivljenja
obaveznoj vakcinaciji.
251

Uprkos sve jaoj kritici i otporu, doktor Mendelson je nastavio

sa svojim predavanjima. Godine 1984, u okviru Kolumbija koleda, osnovao je Novu medicinsku fondaciju i doveo je na Konferenciju o sunovratu moderne medicine nekolicinu svojih dobrih
prijatelja iz ikaga, meu kojima i uvenog doktora Henrija Hajmliha, izumitelja zahvata protiv guenja.
Dr Robert Mendelson je bio Jevrejin, i esto bi u predavanjima
navodio citate iz Biblije.

252

Preporuujemo

knjige dr Roberta Mendelsona koje su prodate u

svetu u preko 300.000 primeraka
- Prevare Moderne Medicine
(Ispovest medicinskog jeretika)
- Kako lekari
manipuliu
enama

Takoe preporuujemo
najbolje svetsko izdanje iz
oblasti prirodnog
poroaja
- Vodi za prirodni poroaj,
Ina Mej Gaskin
Naruivanje na tel. 065/415-765 (BiH)
063/160-7016 (Srbija)

253

254