NAJZNAAJNIJI MISLIOCI I

NJIHOVE PEDAGOKE IDEJE

od antikog perioda, do
savremenog doba
MISLI O VASPITANJU ANTIKIH FILOZOFA
SOKRAT (469-399. g.p.n.e.)
- grki filozof, Atinjanin, - o njegovom uenju pie Platon, - pod optubom da kvari
omladinu, osuen na smrt, - postavio: induktivno-deduktivnu metodu (metoda
razgovora, razvojna, heuristika),
- svaki vaspita, uitelj, moe dobro smiljenim pitanjima podstai dete da
pronae pravi odgovor na postavljeno pitanje i da samostalno izvede zakljuak,
- u prvom delu razgovora (ironija) postavljao bi pitanja, koja bi sagovornika
dovela do saznanja o neznanju (,,Znam da nita ne znam),
- u drugom delu razgovora (majeutika) induktivnim i deduktivnim putem doveo
bi sagovornika do samostalnog zakljuka, do saznanja,
- istakao je znaaj saznanja, istine i vrline i visoko je cenio moral i znanje,
- vrlina je znanje,
- posebno isticao znaaj morala moralna vrlina,
- smatrao je da deci ne trebe pruati previe luksuza, a zalagao se za to da deca
treba da potuju autoritete i starije,
- isticao je obavezu poslunosti dece kao smisao vaspitanja i osnovno obeleje
dejeg poloaja u drutvu.
PLATON (427-347. g.p.n.e.)
- Atinjanin, filozof, Sokratov uenik od svoje 20. godine, - u njegovim delima, prvi
put se sree razvijen sistem drutvenog vaspitanja, u dravnoj funkciji, - drava
se, po Platonu, moe uvrstiti samo dobrim vaspitanjem podmlatka, - pokuao je
i da odredi sadraj obrazovanja, - dela: Apologija Sokratova, Fedon (o dui),
Protagora (o vrlini), Sofis (o znanju), Zakoni
- dela je pisao u obliku dijaloga - vaspitanju je pridavao veliku panju, smatrao je da je vaan razvoj individualnih sposobnosti i izgraivanje moralnih
osobina svakog oveka, - zalagao se za strogost u vaspitanju, a smatrao da

podjednako treba vaspitavati i muku i ensku decu, - posebno je cenio u

vaspiatanju: deje igre, prianje pria i bajki, muziku, - istakao je znaaj
izuavanja: aritmetike, geometrije i astronomije,
- dao je i klasifikaciju perioda u razvoju oveka:
1. od roenja do 3. godine vaspitanje se vri u porodici,
2. od 3. do 6. godine o deci se brinu dadilje,
3. od 7. do 18. godine deca (deaci) su se vaspitavali u dravnim vaspitnim
ustanovama
4. od 18. godine do punoletstva, tj. do 20. godine, deaci postaju efebi,
5. od 20. do 30. godine postaju inovnici,
6. od 30. do 35. godine najsposobniji treba da nastave kolovanje
ARISTOTEL ( 384-322.g.p.n.e.)
- Platonov uenik,
- stil njegovih dela je struan, jasan, za razliku od poetinog Platonovog stila,
- dela: Politika, Organon, O dui, Metafizika, Nikomahova etika, (a rasprava: O
vaspitanju nije sauvana),
- naglaavao vanost vaspitanja, koje treba da bude u nadlenosti drave,
- ako drava ne vaspitava mlade, ne moe raunati na svoj opstanak i razvoj,
- po njemu: ovek je po prirodi drutveno bie, a vaspitanje j edravni zadatak,
- da bi dete postalo ovek mora da se vaspitava,
- istakao je ideju harmonijskog razvoja i vaspitanja (sklad telesnog, umnog,
moralnog),
- osnovao poznatu kolu Likeon, gde je radio 12 godina,
- istakao je znaaj vaspitanja dece ranih uzrasta,
- naglaavao je znaaj deje igre, aktivnosti i uticaja zdrave sredine na ukupan
razvoj,
- sainio je periodizaciju ovekovog razvoja:
1. period: od roenja do 7. godine istie znaaj nege odojeta, vaspitanje u
porodici
2. period: od 7. do 14. godine je vreme kada deca pohaaju kolu,
3. period: od 14. do 21. kada poinje zrelo doba.
Marko Fabije KVINTILIJAN (42-118. g.n.e.)
- roen u paniji,
- retoriko obrazovanje stekao u antikom Rimu i postao poznati uitelj retorike,

- napisao delo: O obrazovanju govornika (Institutio oratoria), u 12 knjiga, koje je

pronaeno tek u XV veku (1415.godine)
- istie znaaj govornitva, a vaspitanju govornika treba da prethodi ira
obrazovna priprema, - smatra da dete u porodici mora da naui da lepo govori
maternji jezik - pored visokih zahteva u nastavi jezika, koji se postiu uenjem
itanja i gramatike, isto tako vano je i poznavanje matematike, geometrije,
muzike i filozofije, istorije i prava, - Kvintilijan se zalagao za obrazovanje u
javnim kolama, - ukazivao je na znaaj vaspitaa, naroito u radu sa decom
mlaeg uzrasta,
- bavio se metodikom pouavanja,
- smatrao da deci treba nastava koja je u skladu sa njihovim individualnim
razlikama,
- po njegovom shvatanju, znanja treba usvajati svesnom aktivnou, a ne
uenjem napamet,
- smatrao da nastava u ranom uzrastu dece, treba da ima karakter zabave,
- bio je protiv telesnih kazni.
NAJVEI PEDAGOKI KLASIK I NOSILAC IDEJA NOVOVEKOVNE PEDAGOGIJE
JAN AMOS KOMENSKI (1592-1670)
- eki pedagog, humanist,
- jedan od najveih pedagokih klasika,
- nosilac ideja pedagogije novog doba,
- u 12. godini ostao bez oba roditelja,
- u 16. godini pohaao latinsku kolu, a zatim studirao teologiju na Univerzitetu u
Hajdelbergu (Nemaka),
- upoznao nemakog pedagoga Volfganga Ratkea, to e uticati na njegove
pedagoke koncepcije,
- imao je veoma teak ivot, ispunjen velikim radom, estim selidbama i
putovanjima,
- bio je u Poljskoj, Engleskoj, vedskoj, Maarskoj, a umro je u Holandiji,
- najznajnija dela:
Velika didaktika (Didactica magna) nova koncepcija rada u koli, ulni svet u
slikama (Orbis sensualium pictus) prvi udbenik oigledne nastave, Materinska
kola (vaspitanje dece ranog uzrasta, do 7. godine), Pampedija (vaspitanje svih
u svemu)

- znaaj: - postavio vaspitni cilj: vaspitanje treba prilagoditi detetu, detetovoj

prirodi i potovati detetove prirodne mogunosti, - verovao je u ogromnu mo
vaspitanja, - smatrao da vaspitanje treba da bude u skladu sa spoljnom prirodom,

ali i sa prirodom deteta, - poto je ovek deo prirode, vaspitni zakoni treba da se
zasnivaju na prirodnim zakonima,
- postavio je principe nastave: 1. princip oiglednosti (zlatno pravilo nastave), 2.
princip postupnosti (kroz pravila: od lakeg ka teem, od blieg ka daljem, od
jednostavnog ka sloenom, od poznatog ka nepoznatom), 3. princip
sistematinosti,
- postavio je sistem kolstva:
1. materinska kola od roenja do 6. godine, vaspitanje u porodici, uloga majke
najznaajnija
2. kola maternjeg jezika od 6. do 12. godine, kola za svu decu, elementarna,
osnovna, na maternjem jeziku,
3. gimnazija ili latinska kola od 12. do 18. godine,
4. akademija od 18. do 24. godine,
- tvorac je:
* predmetno-razredno-asovnog sistema organizacije nastave, * kolske
godine i kolskog raspusta, rasporeda asova, * frontalne nastave i didaktikih
principa * poseban znaaj pridavao uitelju, * isticao znaaj udbenika, * bio
protiv telesnih kazni, * najvei pedagog XVII veka i danas cenjen u svetu.
DRUGI NAJZNAAJNIJI PEDAGOKI MISLIOCI
DON LOK (1632 1704)
- engleski filozof i pedagog,
- zavio medicinu, a bavio se filozofijom,
- njegovi liberalni pogledi smetali su tadanjoj vlasti, pa je zbog toga morao da
emigrira u Holandiju, gde je neko vreme iveo pod lanim imenom, - u to vreme (
u Holandiji), nastaju njegova najznaajnija dela: - filozofsko: Ogledi o ljudskom
razumu i pedagoko: Misli o vaspitanju, - po Loku, glavni izvor saznanja je
ISKUSTVO, pa se smatra izrazitim predstavnikom teorije EMPIRIZMA, tj. teorije po
kojoj razvitak i formiranje linosti zavisi od iskustava,
- detetova dua je prazna tabla (tabula rasa), upravo zato vaspitanje ima veliku
mo u formiranju oveka ,,...da su svi ljudi koje vidimo, njih 9/10 ono to su, dobri
ili loi, zahvaljujui samo svom vaspitanju.(Lok)
- vaspitni cilj: vaspitati dentlmena, poslovnog oveka, dobro pripremljenog za
praktino voenje svojih poslova,
- istakao je znaaj intelektualnog, fizikog, religijskog, moralnog i porodinog
vaspitanja,
- veoma se zalagao za individualno vaspitanje,
- veliki znaaj pridaje vaspitau, uitelju, naglaavajui da to mora biti
obrazovan, inteligentan ovek, utiv i naklonjen detetu,
- u fizikom vaspitanju pridrava se principa: Zdrav duh u zdravom telu,

- u moralnom vaspitanju istie znaaj PRIMERA, kao najznaajnijeg vaspitnog

sredstva
- u intelektualnom (umnom) vaspitanju istie praktini cilj, tj. obrazovanje koje je
prilagoeno PRAKTINIM POTREBAMA.
AN AK RUSO (1712-1778)
- francuski filozof, knjievnik, pedagog,
- zastupao je interese srednjih slojeva novog, graanskog drutva,
- bio je protiv srednjovekovnog, feudalnog vaspitanja,protiv drutvene
nejednakosti i sholastike misli,
- zalagao se za: slobodu, demokratiju i humanizam,
- neke ideje delimino preuzeo od Loka,
- u osnovi koncepcije . . Rusoa je:
1. vaspitanje deteta u skladu sa prirodom deteta (pedagoki naturalizam,
,,Vratimo se prirodi),
2. slobodan razvoj, prirodno, slobodno vaspitanje,
3. individualni pristup detetu,

4. zalaganje protiv fizikog kanjavanja,

5. isticanje znaaja umnog vaspitanja,

(vaspitavaju priroda, ljudi i stvari),

6. postavio teoriju trostrukog vaspitanja

7. zalagao se za disciplinu zasnovanu na prirodnoj kazni (dete treba da oseti

posledice svojih postupaka) princip prirodnih posledica, 8. smatrao da se
priroda deteta razlikuje od prirode odraslog oveka,
9. dao je sledeu periodizaciju u razvoju deteta ( s dananjeg aspekta
nesavremenu, vetaku i nenaunu): - od roenja do 2. godine doba telesne
nege, telesni razvoj, - od 2. do 12. godine doba razvoja ulnih organa, -od
12. do 15. godine doba umnog razvoja, - od 15. do 20. godine, tj. do
punoletstva doba moralnog razvoja
Nedostaci Rusoove koncepcije su sledei:

- idealizovao je prirodu deteta,

- razvoj deteta postavio ematski,

- malo uvaavao sistematsko znanje, metode i udbenike,
- zapostavio pitanje obrazovanja enske dece, smatrajui da ena nije sposobna
za obrazovanje, ve samo za raanje,
- Najpoznatije delo: Emil ili o vaspitanju.
- Iako u njegovoj pedagokoj koncepciji ima i nedoslednosti i nedostataka, vaio
je za velikog filantropa.
JOHAN HAJNRIH PESTALOCI (1746-1827)
- vajcarski pedagog, humanist,
- pod uticajem Rusoa,

- verovao da je ovek po prirodi dobar,

- osnovao sirotite za siromanu decu i decu bez roditelja,
- smatrao da je snaga vaspitanja u podsticanju ovekovih snaga koje su u prirodi
svakog deteta i samoaktivne su, - smatrao da se vaspitanje mora zasnivati na
razvoju uma, srca i ruke, pa u skladu sa tim istie znaaj umnog, moralnog i
fizikog, odnosno radnog vaspitanja, - po njemu, izvor svakog saznanja su: broj,
oblik i re, pa u skladu sa tim poseban znaaj pridaje: raunanju, merenju i
govoru, - smatra da je svrha nastave da razvije sposobnost miljenja kod
uenika,
- istakao vaspitni znaaj nastave, tj. smatrao da nastava mora da vaspitava,
- postavio principe u nastavi: oiglednost, postupnost, sistematinost i
pristupanost,
- istakao znaaj porodinog vaspitanja, naroito ulogu majke,
- najznaajnija dela: Kako Gertruda ui svoju decu, Linhard i Gertruda, Veernji
asovi jednog usamljenika, Labudova pesma.
- otac sirotinje, ,,Sve za druge, nita za sebe.
FRIDRIH FREBEL (1782-1852)
- nemaki pedagog
- bio pod uticajem pedagokih ideja J.H. Pestalocija (1746-1827),
- smatrao da je za poziv uitelja, vaspitaa, potrebno veoma iroko obrazovanje,
- godine, 1837., u gradiu blizu Berlina, otvara specijlani zavod za malu decu,
kasnije nazvan deji vrt (Kinder Garten),
- to je bilo prvo deje zabavite u svetu,
- naglaavao da deca u dejem vrtu ne ue, ve im se pomae da se razviju,
(moto:,,ivimo za nau decu)
- zalagao se za vaspitanje u skladu sa prirodom deteta, pri emu je posebno
naglaavao deju potrebu za radom, igrom, saznanjem i stvaralatvom,
- smatrao da dete dolazi na svet sa odreenim dispozicijama, pa ih na vreme
treba zapaziti i dalje razvijati, - naglaavao znaaj samoaktivnosti deteta, koja
doprinosi razvoju, ali se i na osnovu razvoja podstiu odreene stvaralake
aktivnosti deteta (aktiviranje deteta, osnovno naelo ovog pedagoga), - smatrao
da je dete po prirodi aktivno bie, pa tu uroenu sklonost treba zadovoljiti igrom,
fizikim ili umnim radom, - igra ima najveu vrednost kada detetu omoguava
dodir sa prirodom,
- deji razvoj podelio na tri razdoblja:
2. srednje detinjstvo (do 7. godine),

1. rano detinjstvo (2-3. godine),

3. deatvo (posle 7. godine),

- smatra se zaetnikom predkolskog vaspitanja,

- poznat je po ,,Frebelovim darovima, a to je razliit didaktiki materijal

namenjen deci za igranje i sticanje saznanja: lopta, kocka, valjak, koska
podeljena na vie manjih kocki...,
- posebno je cenio ulogu majke u vaspitanju,
- glavno delo: ,,Vaspitanje oveka.
JOHAN FRIDRIH HERBART (1776-1841)
- nemaki filozof i pedagog,
- Kantov naslednik na Katedri u Keningsbergu,
- prihvatio Pestalocijeve ideje, a na osnovu njih razvio sopstvenu pedagoku
koncepciju,
- prvi je nastojao da pedagogiju nauno zasnuje (na psihologiji i etici),
- znaajno doprineo razvoju pedagogije kao samostalne nauke,
- veliki znaaj pridavao nastavi i nastavnom procesu,
- nastavu smatrao najvanijim vaspitnim sredstvom,
- prvi dao artikulaciju nastavnog asa,
- smatrao je da nastava mora da proe kroz tzv. formalne stupnjeve: jasnost,
asocijacija, sistem i metod,
- smatrao da je glavna svrha nauke da probudi mnogostrana interesovanja kod
oveka,
- cilj celokupnog vaspitanja, po Herbartu je, da se razvije moralni karakter kod
deteta, odnosno oveka,
- herbartijanstvo i herbartovci.

FRIDRIH ADOLF DISTERVEG (1790 1866)

- bio je nastavnik matematike i fizike, u oglednoj koli u Frankfurtu na Majni,
- veliki pristalica i sledbenik Pestalocijevih ideja,
- veliki doprinos dao je organizovanju svetovnog obrazovanja uitelja i
organizovanja uitelja u uiteljska drutva,
- zalagao se za sirotinju i radnike,
- zastupao je ideju opteoveanskog vaspitanja (kola mora biti nosilac
ovenosti i humanosti, jer odgaja ljude i graane), vaspitanje u skladu s
opteljudskim etikim vrednostima,
- u svojim pedagokim pogledima postavio je tri principa:
prilagoavanje prirodi, 3. prilagoavanje kulturi,
- uitelj mora umeti da podstakne samoradnju uenika,

1. samoradnja, 2.

- u razvitku oveka razlikuje tri stupnja:

2. stupanj pamenja, 3. stupanj razuma,

1. stupanj vladavine oseanja,

- ukazao je na ulogu kole i uitelja, na znaaj discipline uenika,

- razradio je didaktika pravila i metodike,
- delo: Putokaz za obrazovanje nemakih uitelja, odigralo je u ono vreme
znaajnu ulogu u pripremi uitelja za taj poziv., (nazvan ocem nemakog
uiteljstva).
DON DJUJI (1859- 1952)
- vodei ameriki pedagog,
- nosilac ideja filozofije pragmatizma,
- iveo i radio u doba krize kapitalistikog sistema i drutvenih sukoba u
savremenom svetu,
- pragmatizam je imao zadatak da doprinese vaspitanju oveka i izgradnji
demokratskog drutvenog poretka,
- prema pragmatizmu, istinito je samo ono to je korisno za pojedinca,
- Djuji smatra da je svaka ideja istinita i korisna onoliko koliko moe posluiti kao
instrument za praktino i uspeno delovanje,
- pravo znanje treba da bude korisno, upotrebljivo i provereno u individualnoj
praksi,
- svrha znanja je da se, pomou njega, pojedinac, uspeno moe prilagoditi
sredini,
- prema Djuiju, osnova svakog vaspitnog delovanja je u psihologiji i sociologiji,
- u psihologiji: dete je centar svega, aktivnost deteta je merilo ukupnog
vaspitanja,
- u sociologiji: vaspitanje je ivotno iskustvo, potreba oveka i drutva,
- vaspitanje treba da je zasnovano na samoradu i neposrednoj ivotnoj
stvarnosti, da polazi od dejih interesa i sklonosti, ,,Vaspitanje je laboratorija u
kojoj se konkretizuju i proveravaju razliita shvatanja,
- cilj ovog vaspitanja je da se dete to bolje prilagodi ivotnoj situaciji i to bolje
ukljui u postojei kapitalistiki drutveni poredak,
- najvei deo v-o delatnosti izvodio se u radionicama, laboratorijama,
bibliotekama i itaonicama,vrtu, polju, vonjaku, kolskoj kuhinji i sl.,
- pri tome, glavni zadatak uitelja je bio da organizuje rad i stvara uslove za
samostalan razvoj i rad uenika,
- godine, 1896. u ikagu je osnovao Laboratorijsku kolu, koja je prva
eksperimentalna kola u Americi,
- Djuijeva pragmatistika didaktika je veim delom pozitivno uticala na razvoj
savremene didaktike,

- najpoznatija dela: kola i drutvo, kola i dete, Demokratija i pedagogija

MARIJA MONTESORI (1870 1952)
- roena, ivela, radila i stekla veliki ugled u Italiji,
- postala poznata irom sveta po svom nainu rada sa decom,
- tridesetih godina XX veka, njen rad je nazvan sistemom ili metodom,
- bila je lekar, a prouavala je najpre razvoj i vaspitanje duevno zaostale i
bolesne dece, a kasnije je svoj rad proirila i na zdravu decu,
- dokazala je da se uz poseban pedagoki tretman, ovoj deci moe znatno
pomoi,
- smatrala je da uticaj okoline moe biti od presudnog znaaja za razvoj ovakve
dece,
- poznata je po metodu i posebnom materijalu koji je koristila u radu,
- isticala je da decu treba uzimati onakvom kakva ona jesu, a ne kako bi odrasli
eleli da ona budu,
- isticala je znaaj samomotivacije i samorazvoja dece, za ta je neophodno
osigurati ugodan ambijent, u kojem e deca moi da budu aktivna i da vebaju na
posebnom didaktikom materijalu,
- smatrala je da se obrazovanje ne moe stei pasivnim odnosom, ve
samostalnim, aktivnim samoangaovanjem,
- zato je vano kod dece razviti prirodnu radoznalost i potrebu za znanjem,
- bila je uverenja da dete ui poput sunera koji upija vodu, a tu sposobnost je
nazvala ,,upijajui um,
- Montesori uionica: prua slobodu kretanja i aktivnosti, bogata je sadrajima i
materijalima,
- vaspita koji radi sa decom obuen je da prepozna mogunosti deteta, da
usmerava i podstie na aktivnost,
- u Montesori metodu, sve polazi od deteta, njegovih interesa, sklonosti i
mogunosti,
- za telesni razvoj vano je osigurati sledee uslove: prostor, negu i ishranu,
- za intelektualni i psiholoki razvoj vana je: primerena sredina i odrasli koji
pomae detetu da se slui vlastitim snagama, u cilju samoaktivnosti i
samorazvoja.
Literatura koriena za pripremu predavanja, celine br. 4.: 1. Trnavac,N.;
orevi,J. (1995): Pedagogija, Beograd, Nauna knjiga 2. lebnik, L. (1965):
Opta istorija kolstva i pedagokih ideja, Beograd, Nauna knjiga 3. Pedagoka
enciklopedija (1989); u redakciji imlea, Potkonjak; Beograd, ZZUINS 4.
Pedagoka hrestomatija, priredio Zaninovi, M. (1985), Zagreb, kolska knjiga