KOMENSKI-17.

VEK
Svet je tumačio pomoću vere i pomoću razuma. U misaonom razvoju Komenskog mogu se
razlikovati tri etape:

1.Predpansofijska-pozicija srednjovekovne pasivnosti I odustajanja.

2.Pansofijska-vaspitanje za sve, ona znači suštinsko, dostupna je svima čak i deci, čoveku
omogućava da pravilno vrednuje i da se pravilno ponaša.

3.Svepopravna-predlaže praktične korake i konkretne institucije. Naglasak je na akitvnosti.

Ideja paralelizma-panharmonija.

Panharmonija je stara filozofska ideja. Njen smisao je u prirodi, ona je sinkretička metoda,
sinkretika-univerzalna metoda saznanja.

KOMENSKI I DEČIJE PITANJE

U husitskoj tradiciji je izrazito prisutno shvatanje o deci kao bespomoćnim bićima, koja su bez
spostvenog udela, izložena teretu Adamovog greha. Hustizam pokazuje razumevanje da dečije
dostojanstvo I posebnost detinjstva, čime se suptrostavlja srednjovekovnom shvatanju ‘’dete-
čovek u malom’’.

Komenski kaže: ‘’Deca su živa slika Boga, te ‘’uzor bezazlenosti, blagosti, poniznosti, čistote,
poslušnosti’’. Suština vaspitanja jeste da se dete sačuva od pokvarenog sveta.

‘’Ništa nije teže nego vratiti na pravi put rđavo vaspitanog čoveka’’.

Silazno-uzlazna koncepcija..Adam dole, Isus gore.

Komenski vrednuje dete više od odraslih, što je pokazao i svojim ponašanjem: u učionicu ulazi
nasmejan, a ne namrgođen.

‘’Ako za decu više ne važi presuda praroditeljskog greha, onda više ne važi ni izreka ‘’batina je iz
raja izašla’’.
Mora se menjati strategija nastave, prisila, kazna I strah-------humanost, poštovanje učenika,
prijatnost.

KOMENSKI-DIDAKTIKA SHVATANJA

Didaktika ima bitn mesto u sklopu njegove zamisli:

1.upoznati zakone prirode

2. sinkretičkom metodom sačiniti udžbenike pansofijskim znanjem

3.preneti pansofijska znanja svim ljudima, prvenstveno deci.

Didaktika je mehanizam koji ostvaruje postavljeni cilj u nastavi.

Panmetodizam/monomentodizam-prirodna metoda pomoću koje je moguće sticanje znanja,

vrlina i pobožnosti.Metoda je prirodna, izvedena iz osnova prirode.

Svoje stavove o didaktici najpotpunije iznosi u delu ‘’Velika didaktika’’. Tu je izneo I sistem
školstva kroz 4 stupnja:

1.materinska škola-0-6

2. škola maternjeg jezika-6-12

3. latinska škola-gimnazija-12-18

4.akademija-18-24.

Smatra da sa svakim učenikom treba da se postupa individualno. Protiv slepog slušanja I

druge.

Demokratičnost Komenskog—zalaže se za školovanje sve dece(muške, ženske, siromašne,

bogate, one koji teže uče..). Za neuspehe dece u učenju kriv je učitelj.

KOMENSKI O PREDŠKOLSKOM VASPITANJU

Sistem školstva:
1.Materinska škola-0-6 godina, u porodici.

2. Škola maternjeg jezika-6-12, elementarna

3. Srednja latinska/gimnazija-12-18

4.Akademija-18-24, visoka škola, završava se putovanjima.

Materinska škola-predškolsko vaspitanje…Sa vaspitanjem treba početi od prvog dana, jer greške
načinjene u ranom periodu prate nas tokom čitavog života. Deca su bliža savršenstvu nego
odrasli, jer nisu stekla rđave navike.

U ‘’Konsultacijama’’ daje oprširniju periodizaciju( obuhvata celi život pojedinca)

1.Škola rađanja-pre rođ.

2.Škola majčinog krila-0-6

3.Škola detinjstva-6-12

4.Škola odrastanja-12-18

5.Škola mladosti-18-24

6.Škola odraslosti

7.Škola starosti

8.Škola smrti

‘’Materinska škola’’ -prva knjiga posvećena predškolskom vaspitanju. Namenjena je roditeljima.

Komenski preporučije fizičko(zdrav razvoj, ishrana,kretanje), intelektualno(pansofijsko
obrazovanje/elementarno), moralno I religijsko vaspitanje.

‘’Orbis sensualium pictus’’-‘’Čulni svet u slikama’’

Koristi se dva veka u elementarnoj nastavi, prva ilustrovana slikovnica za decu(spajanje slika I
reči), sastavio je u Blatnom potoku.

Uticao je na Rusoa, francuske materijaliste.

DŽON LOK-17VEK.Bog je stvorio svet, ali ne utiče na dalja dešavanja.

Snažno je uticao na 18.vek(enciklopedisti, Ruso)

Lok je smatrao da suvernitet leži u narodu(demokratija) I da su svi ljudi jednaki. Zastupnik je

potpunog odvajanja države od crkve. Veliki uticaj je imao na prosvetiteljstvo I revoluciju u 18 I
19 veku.

Zastupao je ideju da se čovek rađa kao tabula rasa-prazan list hartije-I da ga popunjava tokom
života iskustvima.

Osnivač je empirizma. Insistirao je na jasnoći I poverljivosti I težio ka korisnom znanju. Odbacuje

srednjovekovne sadržaje obrazovanja I umesto njih predlaže sistem realnog obrazovanja.

Cilj vaspitanja prema Loku jeste definisanje karaktera. Za decu viših slojeva predlaže privatnu
školu koja bi vaspitavala mladog dzentlmena.

Naglašava se značaj vaspitača, učitelja I njegovih vrlina-mudar, obrazovan, častan, omiljen..

Prvi se posvećuje razmatranju telesnog vaspitanja. Vaspitanje treba da započne u najranijem

uzrastu, pa do 21.godine života, nakon čega se završava putovanjima.

FRANCUSKI MATERIJALISTI(Helvecije, Didro I Holbah)-18vek.

Lok je svojim pedagoškim shvatanjima uticao na francuske materijaliste. Oni su naglašavali

NEOGRANIČENU MOĆ RAZUMA I PROSVETE U OBLASTI POLITIKE I VASPITANJA. Najviše
pedagoških ideja može se naći u delima Helvecija I Didroa.

1.HELVECIJE

Prati Loka I njegova shvatanja, da je dete tabula rasa. Po njemu se svi ljudi rađaju jednaki, sa
jednakim sposobostima, a da razlike između njih nastaju vremenom, zavisno od iskustva I
obrazovanja. Odbacuje teoriju o urođenim idejama I smatra vaspitanje svemoćnim. Didro mu
zamera ovakav stav. Doprineće demokratskoj ideji o jednakosti ljudi, ojačaće uverenja da
ljudska priroda nije prepreka društvenom progresu.

2. DIDRO
Odbacuje hrišćanske ideje da su ljudi opterećeni grešnom prirodnom, praroditeljskim grehom
Adama I Eve. Slagao se sa Helvecijem da je vaspitanje značajno I moćno I da treba da ga dobije
svako. Vaspitanje može da podstakne dobre osobine, a potisne lose. Škola treba da bude
obavezna, da država upravlja njome, a ne crkva.

PROSVETITELJSTVO 18 VEK!!!!!!!

Predstavlja nastavak 17og veka, a 18vek se odlikuje interesom za pojedinca, prava I

dostojanstvo u ime razuma. Za intelekt, razvoj nauka, napredak!

Kultura se skularizuje(posvetovljava), jača svest o potrebi verske tolerancije-teorija društvenog

dogovora.

Razvoj se kreće od apsolutizma prema francuskoj burzoaskoj revoluciji, koja će doneti jednakost
svih pred zakonom. Prisutan je uspon liberalizma(Dzon Lok)

Na istorijsku scenu stupa burzoazija, koja postaje nosilac razvoja, bogatstva, culture.

Prosvetitelji veruju da će razum rešiti sve ljudske probleme. Na scenu stupa ponovo
oduševljenje ljudskim razumom I njegova moć. Čovek je sposoban da svaku nameru srećno
ostvari, ako se ponaša razumno. Glavni zahtev epohe je elimisati zatucanost, predrasude I
prosvetliti sve ljude.

O 18 veku se može govoriti kao o veku vaspitanja. Sokrat.

Opšte narodno obrazovanje-prosvećeni apsolutista je otac naroda, njegov vaspitač, koji nastoji
da uzdigne, prosvetli svoj narod, učini ga zrelim I srećnim.

Pokret reformacije-zaslužan za opšte narodno školstvo

Pijetizam-protestanski verski pokret protiv dogmatizma.

ŽAN ŽAK RUSO-18.VEK

Dolazi u sukob sa prosvetiteljstvom zato je govorio da je napredak u kulturi i nauci, praćen

nezadovanjem morala.
Smatrao je da dete dolazi na svet sa dobrim predispozicijama, koje kasnije budu izopačene pod
uticajem društva i vaspitanja.

On govori o tri vida vaspitanja:

Negativnom-da se dete čuva od uticaja, dok ne stekne imunitet na loše, rđavo društvo.

Prirodnom-da se vaspitava u skladu sa prirodom deteta, pošto je ono po svojoj prirodi dobro.

Slobodnom-slobodan razvoj dečije prirode i njegovih sklonosti. Individualno. Ruso je prvi put
ovako snažno postavio pitanje deteta i njegove slobode.

Postavlja dva zahteva u odnosu na dete: ’’poštuje detinjstvo’’, ’’upoznajte detinjstvo’’, imali su
veliki značaj:

-Poštujte detinjstvo-ono je dobro, zaslužuje poštovanje

-Upoznajte dete-svako dete ima svoje specifičnosti, nije čovek u malom, ovim Ruso postaje
rodonačelnik istraživanja deteta, detinjstva, dečije psihologije

Ovo postaje prepoznatljiv motiv svih zagovornika slobodnog i na poštovanje ličnosti vaspitanika
zasnogvanog vaspitanja.

Ruso utiče na Frebela.

Pokušao je da otkrije etape psihičkog razvoja.

Rusoova periodizacija je veoma značajna jer su do tad postojale samo mehaničke periodizacije.
Svoje shvatanje je zasnovao na odnosu dečijih potreba i dečijih snaga.

Etape razvoja po Rusou:

0-2-fizička nega(hod, jelo, govor)

2-12-vaspitanje čula(razum još spava)

12-15-intelektualno vaspitanje(učenje deteta da samo traži odgovor)

15-18-moralno vaspitanje(razvoj moralnih osećanja).

Periodi su različitog trajanja, tražio je unutrašnji kriterijum za periodizaciju. Najveći nedostatak
je što pojedini razvoji dečije ličnosti idu jedan za drugim, sukcesivno, a ne paralelno kao što
srećemo kod Komenskog.

Filantropi-razumno, prirodno vaspitanje. Jednostavnost, život na selu. Telesno vaspitanje,

zabrana kažnjavanja, preporučuju igru.

FRANCUSKO-BURŽOASKA REVOLUCIJA-18VEK-1789.

Nepodnošljivi feudalni odnos najvećeg dela stanovništa dovodi do niza događaja i do potpune
rekonstrukcije društva na osnovama bratstva, jednakosti i slobode. Uticaj Loka.

Crkva je lišena svog privilegovanog položaja. Razum je iznad crkve-prava i slobode pojedinca.

Obrazovanje je obavezno i besplatno, uvode se novi predmeti u škole. U narednoj fazi se

zamera što se usmerava isključivo na obrazovanje, a zapostavlja se republikansko vaspitanje.

Vaspitanje dece(5-12) u posebnim vaspitnim domovima. Kasnije se javlja faza u kojoj vaspitanje
treba da bude prirodno. Osnovno obrazovanje treba da bude opšte, obavezno i besplatno, a
nastava treba da se zasniva na dečijem iskustvu.

Nastaju dva školska sistema:

Jedan za siromašne seljake i radnike, a drugi za bogate buržuje.

KLASICISTIČKO-IDEALISTIČKA EPOHA, 18-19VEK.

Na poseban način se odnosi prema oblastima koje je prosvetiteljstvo zapostavljalo(umetnost,

priroda). Najznačajniji klasici:

1. Žan Pol-branilac je deteta, veruje da je čovek u prirodi dobar, vaspitanje je negativno i

treba omogućiti samovaspitanje, ističe značaj ranog detinjstva, ide u pravcu Frebela.
Kritikuje organizaciju vaspitača, idividualizuje-svako nosi poseban uzor savršenstva.
2. Humboldt-ističe princip individualnosti, gajio je veliko nepoverenje prema državi.
3. Kant-čoveka vidi kao dvostruko biće, biće prirode, biće razuma. Cilj vaspitanja jeste
kultivacija i moralizacija čoveka, na njega je značajno uticao Ruso.
4. Šlajermaher-mnogi ga pored Herbarta smatraju za najbitnijeg utemeljivača pedagogije
kao nauke. Otkriva tri dijalektičke tenzije:

1.Konzervativno-očuvanje tradicija. Revolucionarno-menjanje, motivacija, budućnost.

2.Individualno-jača pojedinačnost, posebnost svakog dela. Nadindividualno-pojedinca

priprema i uključuje u opšte.

3. Sadašnjost-poštovanje deteta kakvo jeste, aktuelne potrebe, iskustvo. Budućnost-da vodi

dalje razvoj, perspektiva.

Ističe značaj igre na ranom uzrastu, kazne. Dete i vaspitač treba da budu na istoj strani, u
vaspitanju je najbitnija podrška. Obrazovanje devojčica nije smatrao važnim.

PESTALOCI, JOHAN HEINRICH-18,19VEK.

Ceo svoj život je posvetio vaspitanju i obrazovanju. Bio je sledbenik Rusoovih spisa i fb
revolucije.

Ideja narodnog obrazovanja se vezuje za njegovo ime.

Njegovo najznačajnije pedagoško delo jeste ’’Kako Gertruda uči svoju decu’’, nije upustvo za
majke nego izlaganje njegovih pedagoških, didaktičkih i metodičkih shvatanja. Smatra da je
neophodno oslanjanje na prirodu deteta.

Pedagoška shvatanja: cilj vaspitanja je harmoničan razvoj prirodnih sposobnosti deteta.

Glava: intelektualna komponenta, srce-moralna, ruka-fizička i radna.

Protiv je učenja napamet i školastičke nastave.

Komenski i Pestaloci su razradili didaktiku i metodiku.

HERBART, JOHAN FRIEDRICH 18,19.

On je smatrao da pedagogija može da se javi kao samostalna nauka koja se zasniva na etici i
psihologiji. Etika je cilj vaspitanja, psihologija je sredstvo vaspitanja.
Cilj vaspitanja je po njemu da čovek postigne snagu karaktera i moralnosti. On pedagogiju
deli na :

1.Teorijsku-vaspitanje učenika, sredstva vaspitanja, obrazovne institucije-psihološka.

2.Praktična-upravljanje u vaspitanju, nastava, moralno vaspitanje-etička.

Srž vaspitanja zasniva se na psihologiji, tj dinamici predstava. Ne postoji vaspitanje bez

nastave, ali ni nastava bez vaspitanja. Stupnjevi nastave:

1. Jasnoća-predstave miruju-nastavnik izlaže novo gradivo.

2. Asocijacija-predstave se kreću-razgovor nastavnika i učenika
3. Sistem-predstave miruju-zaključci, izvođenje pravila
4. Metoda-predstave se kreću-primena u praksi, uvežbavanje, rešavanje zadataka.

Veliki značaj pridavao je nastavniku.

FREBEEEEEL! FRIEDRICH, 19VEK.

Najpoznatiji je po svojoj predškolskoj pedagogiji. On je nemački pedagog koji se javlja u

prvoj polovini 19og veka. Spaja religiju sa prirodom i prirodnim naukama.

Osnovu vaspitanja nalazi u egzistenciji Boga. Dete je za njega bozanska biljka, dok je vaspitač
baštovan koji joj daje svet, list i hranu.

Frebel izražava u panteističkom(bog je svugde, u svakom detalju prirode) intoniranom

troglasju: PRIRODA-BOG-ČOVEK-kosmičko jedinstvo-svoju ljubav prema prirodi i prirodnom
životu.

Divi se lopti, za njega je ona simbol svemira, ograničena, a beskonačna-od velikog značaja za
vaspitanje na najranijem uzrastu.

Njegovu opsežnu filozofiju nalazimo u delu ’’Vaspitanje čoveka’’ gde iskazuje razumevanje
za psihu deteta i njegov unutrašnji razvoj, što je rezultat genijalne intuicije, a ne empirijskog
proučavanja.
Vaspitanje treba da ima karakter slobodne aktivnosti, da detetu ne bude nametano, nego
da ga ’’sledi’’, ’’štiti’’ da otvara prostor za samostalni razvoj izvornih dečijih snaga-uticaj
Rusoa.

Vaspitač ne sme da se ponaša naređeno prema vaspitaniku i ne sme da pretenduje da ga

formira prema sebi.

Smisao vaspitanja jeste da se sve unutrašnje snage čoveka ispolje, a sve što je oko čoveka u
univerzumu on primi u sebe.

1.Faza dojenčeta-dete pre svega uči da svet opaža čulima, odrasli nastupaju u ulozi
negovatelja. Dojenče živi u neposrednom jedinstvu, jedinstvu kosmosa, ne razlikujući
sopstveno ja od sveta.

2.Faza deteta-odvajanje sopstvenog ja od sveta, početak učenja govora, burnim

izražavanjem sveta spolja(mimika, govor, pevanje, crtanje) Govori ovde o vaspitanju misli i
srca i naglašava značaj igre.

3. Faza dečaštva-nastavak diferencijacije odnosa ja-svet. Dečak se prema svetu više ne

odnosi sa radošću, nego želi namerno i planski da ga upoznaje i osvaja.

Frebelovi darovi-namenjeni porodici, ali i predškolskim ustanovama(lopta, kugle, kocke,

valjak, kocke podeljene na osam delova..) Frebelova ideja je bila da ovim darovima razvije
dečije stvaralačke snage.

Osnovao je institut za majke-mlade devojke i majke se osposobljavaju za vaspitanje dece

ranog uzrasta, i to u porodici-smatrao je svetinjom.

40ih godina 19veka, premešta težište sa porodice na predškolske ustanove, institute za

vaspitanje male dece, koje naziva Kindergarten.

DETE-CVET...RASTE IZ SOPSTVENIH SNAGA, KLICE.

VASPITAČ-BAŠTOVAN-NE FORMIRA CVET PREMA SVOJOJ SLICI, NEGO PRUŽA POVOLJNE
OKOLNOSTI-SVETLOST, VODU, ZA RAZVOJ UNUTRAŠNJIH SNAGA DETETA.

Bog je stvaralac, čovek ’’stvaralačko biće’’. Bog voli kada čovek radi-stvara.