4.

NAJZNAAJNIJI MISLIOCI I NJIHOVE

PEDAGOKE IDEJE
od antikog perioda, do savremenog doba

MISLI O VASPITANJU ANTIKIH FILOZOFA

SOKRAT (469-399. g.p.n.e.)
- grki filozof, Atinjanin,

- o njegovom uenju pie Platon,

- pod optubom da kvari omladinu,
osuen na smrt,

- postavio: induktivno-deduktivnu metodu (metoda razgovora,

razvojna, heuristika),

- svaki vaspita, uitelj, moe dobro smiljenim

pitanjima podstai dete da pronae pravi odgovor na
postavljeno pitanje i da samostalno izvede zakljuak,
- u prvom delu razgovora (ironija) postavljao bi
pitanja, koja bi sagovornika dovela do saznanja o
neznanju (,,Znam da nita ne znam),
- u drugom delu razgovora (majeutika)
induktivnim i deduktivnim putem doveo bi sagovornika
do samostalnog zakljuka, do saznanja,
- istakao je znaaj saznanja, istine i vrline i visoko
je cenio moral i znanje,

- vrlina je znanje,
- posebno isticao znaaj morala moralna vrlina,
- smatrao je da deci ne trebe pruati previe
luksuza, a zalagao se za to da deca treba da potuju
autoritete i starije,
- isticao je obavezu poslunosti dece kao smisao
vaspitanja i osnovno obeleje dejeg poloaja u drutvu.

PLATON (427-347. g.p.n.e.)

- Atinjanin, filozof, Sokratov uenik
od svoje 20. godine,
- u njegovim delima, prvi put se
sree razvijen sistem drutvenog
vaspitanja,
u dravnoj funkciji,
- drava se, po Platonu, moe uvrstiti samo dobrim
vaspitanjem podmlatka,
- pokuao je i da odredi sadraj obrazovanja,
- dela: Apologija Sokratova, Fedon (o dui), Protagora (o
vrlini), Sofis (o znanju), Zakoni

- dela je pisao u obliku dijaloga

- vaspitanju je pridavao veliku panju,

- smatrao je da je vaan razvoj individualnih

sposobnosti i izgraivanje moralnih osobina svakog
oveka,
- zalagao se za strogost u vaspitanju, a smatrao da
podjednako treba vaspitavati i muku i ensku decu,
- posebno je cenio u vaspiatanju: deje igre,
prianje pria i bajki, muziku,
- istakao je znaaj izuavanja: aritmetike,
geometrije i astronomije,

- dao je i klasifikaciju perioda u razvoju

oveka:
1. od roenja do 3. godine vaspitanje se vri
u porodici,
2. od 3. do 6. godine o deci se brinu dadilje,

3. od 7. do 18. godine deca (deaci) su se

vaspitavali u dravnim vaspitnim ustanovama

4. od 18. godine do punoletstva, tj. do 20.

godine, deaci postaju efebi,
5. od 20. do 30. godine postaju inovnici,
6. od 30. do 35. godine najsposobniji treba
da nastave kolovanje

ARISTOTEL ( 384-322.g.p.n.e.)
- Platonov uenik,
- stil njegovih dela je struan,
jasan, za razliku od poetinog
Platonovog stila,
- dela: Politika, Organon, O dui,
Metafizika, Nikomahova etika, (a rasprava: O vaspitanju
nije sauvana),

- naglaavao vanost vaspitanja, koje treba da bude

u nadlenosti drave,
- ako drava ne vaspitava mlade, ne moe raunati
na svoj opstanak i razvoj,
- po njemu: ovek je po prirodi drutveno bie, a
vaspitanje j edravni zadatak,
- da bi dete postalo ovek mora da se vaspitava,

- istakao je ideju harmonijskog razvoja i vaspitanja

(sklad telesnog, umnog, moralnog),
- osnovao poznatu kolu Likeon, gde je radio 12
godina,
- istakao je znaaj vaspitanja dece ranih uzrasta,
- naglaavao je znaaj deje igre, aktivnosti i
uticaja zdrave sredine na ukupan razvoj,

- sainio je periodizaciju ovekovog razvoja:

1. period: od roenja do 7. godine istie
znaaj nege odojeta, vaspitanje u porodici

2. period: od 7. do 14. godine je vreme kada

deca pohaaju kolu,
3. period: od 14. do 21. kada poinje zrelo
doba.

Marko Fabije KVINTILIJAN

(42-118. g.n.e.)
- roen u paniji,
- retoriko obrazovanje
stekao u antikom Rimu
i postao poznati uitelj retorike,

- napisao delo: O obrazovanju govornika (Institutio

oratoria), u 12 knjiga, koje je pronaeno tek u XV
veku (1415.godine)

- istie znaaj govornitva, a vaspitanju govornika

treba da prethodi ira obrazovna priprema,

- smatra da dete u porodici mora da naui da lepo

govori maternji jezik
- pored visokih zahteva u nastavi jezika, koji se
postiu uenjem itanja i gramatike, isto tako vano je i
poznavanje matematike, geometrije, muzike i filozofije,
istorije i prava,
- Kvintilijan se zalagao za obrazovanje u javnim
kolama,
- ukazivao je na znaaj vaspitaa, naroito u radu
sa decom mlaeg uzrasta,

- bavio se metodikom pouavanja,

- smatrao da deci treba nastava koja je u skladu sa

njihovim individualnim razlikama,
- po njegovom shvatanju, znanja treba usvajati
svesnom aktivnou, a ne uenjem napamet,
- smatrao da nastava u ranom uzrastu dece, treba da
ima karakter zabave,
- bio je protiv telesnih kazni.

NAJVEI PEDAGOKI KLASIK I NOSILAC IDEJA

NOVOVEKOVNE PEDAGOGIJE

JAN AMOS KOMENSKI

(1592-1670)
- eki pedagog,
humanist,
- jedan od najveih
pedagokih klasika,
- nosilac ideja
pedagogije novog doba,

- u 12. godini ostao bez oba roditelja,

- u 16. godini pohaao latinsku kolu, a zatim
studirao teologiju na Univerzitetu u Hajdelbergu
(Nemaka),
- upoznao nemakog pedagoga Volfganga Ratkea,
to e uticati na njegove pedagoke koncepcije,
- imao je veoma teak ivot, ispunjen velikim
radom, estim selidbama i putovanjima,
- bio je u Poljskoj, Engleskoj, vedskoj,
Maarskoj, a umro je u Holandiji,

- najznajnija dela:
Velika didaktika (Didactica magna) nova koncepcija
rada u koli,

ulni svet u slikama (Orbis sensualium pictus) prvi

udbenik oigledne nastave,
Materinska kola (vaspitanje dece ranog uzrasta, do 7.
godine),

Pampedija (vaspitanje svih u svemu)

znaaj:
postavio vaspitni cilj: vaspitanje treba
prilagoditi detetu, detetovoj prirodi i potovati
detetove prirodne mogunosti,
verovao je u ogromnu mo vaspitanja,
smatrao da vaspitanje treba da bude u
skladu sa spoljnom prirodom, ali i sa prirodom
deteta,
poto je ovek deo prirode, vaspitni zakoni
treba da se zasnivaju na prirodnim zakonima,

postavio je principe nastave: 1. princip

oiglednosti (zlatno pravilo nastave), 2. princip
postupnosti (kroz pravila: od lakeg ka teem, od
blieg ka daljem, od jednostavnog ka sloenom, od
poznatog ka nepoznatom), 3. princip
sistematinosti,

- postavio je sistem kolstva:

1. materinska kola od roenja do 6. godine,

vaspitanje u porodici, uloga majke najznaajnija
2. kola maternjeg jezika od 6. do 12. godine, kola
za svu decu, elementarna, osnovna, na maternjem
jeziku,

3. gimnazija ili latinska kola od 12. do 18. godine,

4. akademija od 18. do 24. godine,

- tvorac je:
* predmetno-razredno-asovnog sistema
organizacije nastave,
* kolske godine i kolskog raspusta, rasporeda
asova,

* frontalne nastave i didaktikih principa

* poseban znaaj pridavao uitelju,
* isticao znaaj udbenika,

* bio protiv telesnih kazni,

* najvei pedagog XVII veka i danas cenjen u
svetu.

DRUGI NAJZNAAJNIJI PEDAGOKI

MISLIOCI
DON LOK (1632 1704)
- engleski filozof i pedagog,

- zavio medicinu,
a bavio se filozofijom,

- njegovi liberalni pogledi smetali su tadanjoj

vlasti, pa je zbog toga morao da emigrira u Holandiju, gde
je neko vreme iveo pod lanim imenom,
- u to vreme ( u Holandiji), nastaju njegova
najznaajnija dela:
- filozofsko: Ogledi o ljudskom razumu i
pedagoko: Misli o vaspitanju,
- po Loku, glavni izvor saznanja je ISKUSTVO, pa
se smatra izrazitim predstavnikom teorije EMPIRIZMA, tj.
teorije po kojoj razvitak i formiranje linosti zavisi od
iskustava,

- detetova dua je prazna tabla (tabula rasa), upravo

zato vaspitanje ima veliku mo u formiranju oveka ,,...da
su svi ljudi koje vidimo, njih 9/10 ono to su, dobri ili
loi, zahvaljujui samo svom vaspitanju.(Lok)
- vaspitni cilj: vaspitati dentlmena, poslovnog
oveka, dobro pripremljenog za praktino voenje svojih
poslova,
- istakao je znaaj intelektualnog, fizikog,
religijskog, moralnog i porodinog vaspitanja,
- veoma se zalagao za individualno vaspitanje,

- veliki znaaj pridaje vaspitau, uitelju,

naglaavajui da to mora biti obrazovan, inteligentan
ovek, utiv i naklonjen detetu,
- u fizikom vaspitanju pridrava se principa:
Zdrav duh u zdravom telu,
- u moralnom vaspitanju istie znaaj PRIMERA,
kao najznaajnijeg vaspitnog sredstva

- u intelektualnom (umnom) vaspitanju istie

praktini cilj, tj. obrazovanje koje je prilagoeno
PRAKTINIM POTREBAMA.

AN AK RUSO (1712-1778)

- francuski filozof, knjievnik,

pedagog,
- zastupao je interese srednjih
slojeva novog, graanskog
drutva,
- bio je protiv srednjovekovnog,
feudalnog vaspitanja,protiv drutvene
nejednakosti i sholastike misli,

- zalagao se za: slobodu, demokratiju i

humanizam,
- neke ideje delimino preuzeo od Loka,

- u osnovi koncepcije . . Rusoa je:

1. vaspitanje deteta u skladu sa prirodom

deteta (pedagoki naturalizam, ,,Vratimo se
prirodi),
2. slobodan razvoj, prirodno, slobodno
vaspitanje,
3. individualni pristup detetu,
4. zalaganje protiv fizikog kanjavanja,

5. isticanje znaaja umnog vaspitanja,

6. postavio teoriju trostrukog vaspitanja
(vaspitavaju priroda, ljudi i stvari),

7. zalagao se za disciplinu zasnovanu na

prirodnoj kazni (dete treba da oseti posledice
svojih postupaka) princip prirodnih posledica,
8. smatrao da se priroda deteta razlikuje od
prirode odraslog oveka,

9. dao je sledeu periodizaciju u razvoju

deteta ( s dananjeg aspekta nesavremenu, vetaku
i nenaunu):
- od roenja do 2. godine doba telesne nege,
telesni razvoj,
- od 2. do 12. godine doba razvoja ulnih
organa,

-od 12. do 15. godine doba umnog razvoja,

- od 15. do 20. godine, tj. do punoletstva
doba moralnog razvoja

Nedostaci Rusoove koncepcije su sledei:

- idealizovao je prirodu deteta,
- razvoj deteta postavio ematski,

- malo uvaavao sistematsko znanje, metode i

udbenike,
- zapostavio pitanje obrazovanja enske dece,
smatrajui da ena nije sposobna za obrazovanje,
ve samo za raanje,

- Najpoznatije delo: Emil ili o vaspitanju.

- Iako u njegovoj pedagokoj koncepciji ima i
nedoslednosti i nedostataka, vaio je za velikog
filantropa.

JOHAN HAJNRIH PESTALOCI (1746-1827)

- vajcarski pedagog, humanist,
- pod uticajem Rusoa,

- verovao da je ovek
po prirodi dobar,
- osnovao sirotite za
siromanu decu i
decu bez roditelja,

- smatrao da je snaga vaspitanja u podsticanju

ovekovih snaga koje su u prirodi svakog deteta i
samoaktivne su,
- smatrao da se vaspitanje mora zasnivati na
razvoju uma, srca i ruke, pa u skladu sa tim istie znaaj
umnog, moralnog i fizikog, odnosno radnog vaspitanja,
- po njemu, izvor svakog saznanja su: broj, oblik i
re, pa u skladu sa tim poseban znaaj pridaje: raunanju,
merenju i govoru,

- smatra da je svrha nastave da razvije sposobnost

miljenja kod uenika,

- istakao vaspitni znaaj nastave, tj. smatrao da

nastava mora da vaspitava,

- postavio principe u nastavi: oiglednost,

postupnost, sistematinost i pristupanost,
- istakao znaaj porodinog vaspitanja, naroito
ulogu majke,
- najznaajnija dela: Kako Gertruda ui svoju decu,
Linhard i Gertruda, Veernji asovi jednog usamljenika,
Labudova pesma.
- otac sirotinje, ,,Sve za druge, nita za sebe.

FRIDRIH FREBEL
(1782-1852)
- nemaki pedagog

- bio pod uticajem pedagokih

ideja J.H. Pestalocija
(1746-1827),
- smatrao da je za poziv uitelja, vaspitaa, potrebno
veoma iroko obrazovanje,

- godine, 1837., u gradiu blizu Berlina, otvara

specijlani zavod za malu decu, kasnije nazvan deji vrt
(Kinder Garten),
- to je bilo prvo deje zabavite u svetu,

- naglaavao da deca u dejem vrtu ne ue, ve im

se pomae da se razviju, (moto:,,ivimo za nau decu)
- zalagao se za vaspitanje u skladu sa prirodom
deteta, pri emu je posebno naglaavao deju potrebu za
radom, igrom, saznanjem i stvaralatvom,

- smatrao da dete dolazi na svet sa odreenim

dispozicijama, pa ih na vreme treba zapaziti i dalje
razvijati,
- naglaavao znaaj samoaktivnosti deteta, koja
doprinosi razvoju, ali se i na osnovu razvoja podstiu
odreene stvaralake aktivnosti deteta (aktiviranje deteta,
osnovno naelo ovog pedagoga),
- smatrao da je dete po prirodi aktivno bie, pa tu
uroenu sklonost treba zadovoljiti igrom, fizikim ili
umnim radom,
- igra ima najveu vrednost kada detetu omoguava
dodir sa prirodom,

- deji razvoj podelio na tri razdoblja:

1. rano detinjstvo (2-3. godine),
2. srednje detinjstvo (do 7. godine),
3. deatvo (posle 7. godine),

- smatra se zaetnikom predkolskog vaspitanja,

- poznat je po ,,Frebelovim darovima, a to je
razliit didaktiki materijal namenjen deci za igranje i
sticanje saznanja: lopta, kocka, valjak, koska podeljena na
vie manjih kocki...,
- posebno je cenio ulogu majke u vaspitanju,
- glavno delo: ,,Vaspitanje oveka.

JOHAN FRIDRIH HERBART (1776-1841)

- nemaki filozof i pedagog,

- Kantov naslednik na
Katedri u Keningsbergu,
- prihvatio Pestalocijeve ideje,
a na osnovu njih razvio sopstvenu pedagoku
koncepciju,

- prvi je nastojao da pedagogiju nauno zasnuje (na

psihologiji i etici),
- znaajno doprineo razvoju pedagogije kao
samostalne nauke,

- veliki znaaj pridavao nastavi i nastavnom

procesu,
- nastavu smatrao najvanijim vaspitnim
sredstvom,
- prvi dao artikulaciju nastavnog asa,

- smatrao je da nastava mora da proe kroz tzv.

formalne stupnjeve: jasnost, asocijacija, sistem i metod,
- smatrao da je glavna svrha nauke da probudi
mnogostrana interesovanja kod oveka,
- cilj celokupnog vaspitanja, po Herbartu je, da se
razvije moralni karakter kod deteta, odnosno oveka,
- herbartijanstvo i herbartovci.

FRIDRIH ADOLF DISTERVEG

(1790 1866)
- bio je nastavnik matematike
i fizike, u oglednoj koli
u Frankfurtu na Majni,
- veliki pristalica i sledbenik
Pestalocijevih ideja,

- veliki doprinos dao je organizovanju svetovnog

obrazovanja uitelja i organizovanja uitelja u uiteljska
drutva,
- zalagao se za sirotinju i radnike,
- zastupao je ideju opteoveanskog vaspitanja
(kola mora biti nosilac ovenosti i humanosti, jer
odgaja ljude i graane), vaspitanje u skladu s
opteljudskim etikim vrednostima,

- u svojim pedagokim pogledima postavio je

tri principa:

1. samoradnja,
2. prilagoavanje prirodi,
3. prilagoavanje kulturi,

- uitelj mora umeti da podstakne samoradnju

uenika,
- u razvitku oveka razlikuje tri stupnja:
1. stupanj vladavine oseanja,
2. stupanj pamenja,
3. stupanj razuma,

- ukazao je na ulogu kole i uitelja, na znaaj

discipline uenika,
- razradio je didaktika pravila i metodike,
- delo: Putokaz za obrazovanje nemakih uitelja,
odigralo je u ono vreme znaajnu ulogu u pripremi
uitelja za taj poziv., (nazvan ocem nemakog uiteljstva).

DON DJUJI (1859- 1952)

- vodei ameriki pedagog,

- nosilac ideja filozofije
pragmatizma,
- iveo i radio u doba krize
kapitalistikog sistema i
drutvenih sukoba u
savremenom svetu,

- pragmatizam je imao zadatak da doprinese

vaspitanju oveka i izgradnji demokratskog drutvenog
poretka,
- prema pragmatizmu, istinito je samo ono to je
korisno za pojedinca,
- Djuji smatra da je svaka ideja istinita i korisna
onoliko koliko moe posluiti kao instrument za praktino
i uspeno delovanje,
- pravo znanje treba da bude korisno, upotrebljivo i
provereno u individualnoj praksi,

- svrha znanja je da se, pomou njega, pojedinac,

uspeno moe prilagoditi sredini,
- prema Djuiju, osnova svakog vaspitnog delovanja
je u psihologiji i sociologiji,
- u psihologiji: dete je centar svega, aktivnost
deteta je merilo ukupnog vaspitanja,

- u sociologiji: vaspitanje je ivotno iskustvo,

potreba oveka i drutva,

- vaspitanje treba da je zasnovano na samoradu i

neposrednoj ivotnoj stvarnosti, da polazi od dejih
interesa i sklonosti, ,,Vaspitanje je laboratorija u kojoj se
konkretizuju i proveravaju razliita shvatanja,
- cilj ovog vaspitanja je da se dete to bolje
prilagodi ivotnoj situaciji i to bolje ukljui u postojei
kapitalistiki drutveni poredak,
- najvei deo v-o delatnosti izvodio se u
radionicama, laboratorijama, bibliotekama i
itaonicama,vrtu, polju, vonjaku, kolskoj kuhinji i sl.,

- pri tome, glavni zadatak uitelja je bio da

organizuje rad i stvara uslove za samostalan razvoj i rad
uenika,
- godine, 1896. u ikagu je osnovao
Laboratorijsku kolu, koja je prva eksperimentalna kola
u Americi,
- Djuijeva pragmatistika didaktika je veim delom
pozitivno uticala na razvoj savremene didaktike,
- najpoznatija dela: kola i drutvo, kola i dete,
Demokratija i pedagogija

MARIJA MONTESORI (1870 1952)

- roena, ivela, radila i
stekla veliki ugled u Italiji,
- postala poznata irom sveta
po svom nainu rada sa
decom,
- tridesetih godina XX veka,
njen rad je nazvan
sistemom ili metodom,

- bila je lekar, a prouavala je najpre razvoj i

vaspitanje duevno zaostale i bolesne dece, a kasnije je
svoj rad proirila i na zdravu decu,
- dokazala je da se uz poseban pedagoki tretman,
ovoj deci moe znatno pomoi,
- smatrala je da uticaj okoline moe biti od
presudnog znaaja za razvoj ovakve dece,
- poznata je po metodu i posebnom materijalu koji
je koristila u radu,

- isticala je da decu treba uzimati onakvom kakva

ona jesu, a ne kako bi odrasli eleli da ona budu,

- isticala je znaaj samomotivacije i samorazvoja

dece, za ta je neophodno osigurati ugodan ambijent, u
kojem e deca moi da budu aktivna i da vebaju na
posebnom didaktikom materijalu,
- smatrala je da se obrazovanje ne moe stei
pasivnim odnosom, ve samostalnim, aktivnim
samoangaovanjem,
- zato je vano kod dece razviti prirodnu
radoznalost i potrebu za znanjem,

- bila je uverenja da dete ui poput sunera koji

upija vodu, a tu sposobnost je nazvala ,,upijajui um,
- Montesori uionica: prua slobodu kretanja i
aktivnosti, bogata je sadrajima i materijalima,
- vaspita koji radi sa decom obuen je da prepozna
mogunosti deteta, da usmerava i podstie na aktivnost,

- u Montesori metodu, sve polazi od deteta,

njegovih interesa, sklonosti i mogunosti,
- za telesni razvoj vano je osigurati sledee
uslove: prostor, negu i ishranu,
- za intelektualni i psiholoki razvoj vana je:
primerena sredina i odrasli koji pomae detetu da se slui
vlastitim snagama, u cilju samoaktivnosti i samorazvoja.

Literatura koriena za pripremu predavanja, celine br. 4.:

1. Trnavac,N.; orevi,J. (1995): Pedagogija,

Beograd, Nauna knjiga
2. lebnik, L. (1965): Opta istorija kolstva i
pedagokih ideja, Beograd, Nauna knjiga
3. Pedagoka enciklopedija (1989); u redakciji imlea,
Potkonjak; Beograd, ZZUINS
4. Pedagoka hrestomatija, priredio Zaninovi, M.
(1985), Zagreb, kolska knjiga