Како одгајити здраво и

срећно дете?
 Шта нам је циљ?
 Детета – да буде здраво и срећно
 Родитеља – помоћи им да одрасту у здраве, срећне и
остварене особе
 Школе - стицање квалитетних знања, вештина и
ставова који су свима неопходни за лично остварење
и развој
 Учење по моделу
 ПОНАШАЈТЕ СЕ ОНАКО КАКО БИ ЖЕЛЕЛИ ДА СЕ ВАШЕ ДЕТЕ
ПОНАША

 ДЕЦА ПРИХВАТАЈУ НАШЕ ПОНАШАЊЕ, А НЕ ОНО ШТО ГОВОРИМО

 ДЕЦА СУ ОДЛИЧНИ ИМИТАТОРИ, ЗАТО ИМ ПРУЖИМО НАЈБОЉИ

МОГУЋИ ПРИМЕР ЗА ИМИТИРАЊЕ
 КОМУНИКАЦИЈА
 Пре разговора обавезно доведите себе у добро стање
 Избегавајте преопширна објашњења
 Одредите време у току дана за разговор
 Будите пример деци, покрените ви неку тему за
разговор
 Заједничке породичне активности су изузетно важне
 Увек будите отворени за разговор
 Покажите разумевање
 ЕМОЦИЈЕ

 Када отворено причамо о својим емоцијама , деци дајемо пример

како да науче да савладају емоционална стања кроз која пролазе

 Отворена комуникација и разговор о емоцијама развијају

емоционалну интелигенцију код деце

 Показујући искрене емоције шаљемо деци поруку да увек показују

своје емоционално стање, а не да га потискују у себи
 ЕМПАТИЈА – САОСЕЋАЊЕ

 Појам
„емпатија“подразумева способност да се емоционално
разуме шта друга особа доживљава, односно, способност
„уживљавања“ у емоције других

 Стуб
„добре“ особе и основ је за развој „људских“
квалитета

 Задатакродитеља је да научи своје дете да су осећања

других важна и да их треба поштовати
 Откуд агресивност код деце? - ЏОНИ

• Деца се рађају као спокојна бића да приме и пруже љубав.

• Нешто у њиховој свакодневици носи узроке који нараушавајутај спокој и чине дете агресивним. Узроци се деле на
породичне и социјалне и у снажној су интеракцији.
• Деца уче по моделу. Ако су батине начин решавања проблема у кући, дете ће их примењивати ван куће, јер насиље рађа
насиље.
• Често су дубоки дечији страхови узрок дечијег агресивног понашања
• Презапосленост родитеља и бављење личним проблемимане оставља много простора за бављење децом. Тада улогу
родитеља преузима телевизија и социјална средина.
• Исхрана је веома битан фактор који утиче на психофизичко здравље деце. Доказано је да неке хемикалије које се налазе
у индустријској храни, као и прекомерно узимање меса и млека изазива агресивност.
• Телевизија и компјутерске игрице су на самом врху хијерархије изазивача агресивног понашања. Мало дете не
процењује реално која понашања треба да имитира , која не. Оно не разликује стварност од нереалних садржаја.
Имитативна игра је део његовог развоја и оно учи на основу виђеног. Садржаји који им се нуде су базирани на насиљу
и деструкцији.
• Социјални фактор у нашој земљи носи снажну колективну енергију насиља као последицу не тако давних ратовања.
Генерације данашњих тинејџера су прототипи такве друштвене ситуације. Имиџ суровости, недостатак моралне свести,
туча и наркоманија су честе појаве које постављају озбиљан задатак пред родитеље и школе.
 НЕГАТИВНИ ФАКТОРИ СРЕДИНЕ -
ЏОНИ
 насилни модели родитеља/старатеља (најчешће очева) – Уколико су
родитељи према деци, али и уопштено агресивни, ако деца константно
присуствују насилним испадима својих родитеља, било унутар породице
или у широј социјалној средини, ако су деца често и без разлога физички
кажњавана батинама, ћушкама, шамарањем и сл., ако су психички
злостављана, омаловажавана, вређана, ако их родитељи пак присиљавају
да се и она сама понашају агресивно или не санкционишу такво
понашање, практично је неминовно да се у каснијем узрасту јаве
поремећаји понашања, управо као продукт дугогодишњег “упијања”
негативних примера.
ЏОНИ

 низак ниво топлине (мајке су често хладне или пермисивне до

занемаривања) – Суштина родитељске љубави је пружање нежности,
бриге, неге, љубави, емоционалне топлине и сигурности. Уколико дете
расте у породици где су родитељи, а посебно мајке, емоционално
недоступни, хладни, строги, “удаљени”, или пак толико
незаинтересовани да је детету допуштено да ради шта му је воља, дете ни
на који начин не може добити потврду да ли је његово понашање добро
или лоше, те је препуштено само себи у избору. Такво дете ће често
потпасти под негативан утицај вршњака, јер ће због своје несигурности
чинити све да би га други прихватили, а пажња на себе се најлакше
скреће непримереним понашањем. Неретко се дешава да већ у вртићу
васпитачице примете децу која ће на каснијем узрасту имати поремећај
понашања, али тада се то често игнорише и приписује несташности,
својеглавости или “јаком карактеру”. А после је касно
ЏОНИ

 недостатак родитељског надзора – Родитељи који немају времена за своју

децу, било зато што су физички одсутни или су намерно или ненамерно
незаинтересовани за њихово васпитање и развој, често се “хватају за главу”
када их нпр. васпитачица, наставница или директор школе обавесте да је
њихово дете направило “то и то” и да његово понашање превазилази сваку
меру. На каснијем узрасту то често може бити и полиција, која, као у
филмовима, у сред ноћи доводи малолетника кући. Ок, далеко је од
смешног, али родитељи који се нехајно односе према родитељству и који
немају надзор над својим дететом врло често остају затечени понашањем
свог детета, а неретко и његовим узрастом, јер не могу да схвате као то да је
њихова бебица “оробила“ банку, ухваћена у диловању дроге или опљачкала
комшиницу са трећег спрата. Дете које већину времена проводи без
родитеља покушава, наравно, да нађе адекватну замену за њих, и опет, као у
претходном примеру, улази у вршњачку групу која је често делинквентна
ЏОНИ

 дисфункционалност родитељског пара –Неслагање међу родитељима може

бити последица њихових личних неспоразума и узајамне нетрпељивости,
када долази до напетих породичних свађа која свакако негативно утичу на
децу. Честе су и породице где се родитељи не слажу око начина васпитања
деце. Тако нпр. један родитељ може бити врло попустљив, док други сматра
да се у васпитању мора бити строг. Дете које расте у оваквој породици
констатно прима контрадикторне информације, мама каже “Може”, тата
каже “Не може”, тата каже “Одлично”, мама каже “Ништа не ваља” и сл.
Дете ће, у вртлогу нејасних правила понашања и недостатка искуства почети
да се понаша самовољно, јер родитеље више неће схватати озбиљно и знаће
да им не може удовољити шта год урадило, а неће му бити битно ни шта
кажу васпитачица, учитељица и вршњаци. Такво дете ће одрастати збуњено,
несигурно, а циљ ће му бити да негде пронађе јасна правила – опет
вероватно у делинквентним вршњачким групама које, на жалост, имају врло
добру хијерархију и кодексе понашања
 МЕДИЈИ - ЏОНИ

 Утицај телевизије
 Утицај интернета
 Утицај музике
 Утицај погрешних узора и идола
Како отклонити узрочнике
агресије код деце?
Физичке активности
- Тимски спортови
Спорт, уколико је правилно одабран је неизоставни део
правилног психофизичког развоја.
 Ваша заједничка физичка активност

 Научитедете да изражава љутњу на неке

нове начине.
 Конструктивни начини

Индивидуалне разлике су велике па ће сваком

детету помоћи нешто друго, али конструктивни
начини за изражавање беса, заиста, постоје.
Примери који дају лоше резултате:
 Батине су контрапродуктивне методе:
Не кажњавајте дете физички јер тиме пока-зујете да
сте и сами агресивни и да је агреси-вност начин на
који ви стижете до свог циља.
Вређања и понижавања (презир)

Увреда- „изједначење”
Родитељи - „руши ауторитет”
Примери који дају добре резултате:

 Подршка и похвала..
 Постављање заједничких правила
 Прихватање последица понашања
Хвала на пажњи!