U XXI veku agresija je civilizacijski fenomen.

Razni filmovi, video igrice i ostalo iz industrije zabave

promovišu nasilje i agresiju. To veoma snažno utiče na decu jer iz takvih primera koji su detetu bliski
razvijaju se agresija i nasilničko ponašanje.

agresija kod dece

ŠTA JE AGRESIVNOST?

Agresija predstavlja namerno ponašanje koje ima za cilj da se povredi neko (uključujući i sebe) ili ošteti
neki predmet. Iako postoji više vidova agresije i agresivnog ponašanja, verbalna i fizička agresija su
najčešći. Agresivno ponašanje, posebno kod dece prati i niz emocionalnih reakcija: nervoza, stres,
negativna uzbuđenost i uznemirenost, i slično

Svi roditelji se pitaju zašto su deca agresivna?! To se dešava uglavnom zbog nepostojanja jasnih granica
između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja, i kada dete dođe u dodir sa zabranama deluje veoma
burno i postaje agresivno. S druge strane, deca odlično manipulišu roditeljima, i znaju da će njihovo
nedolično ponašanje privući pažnju roditelja. I bez obzira što se ta pažnja javlja u negativnom kontekstu,
dete se privremeno zadovoljava i takvom vrstom pažnje ukoliko ne postoji drugačiji način.

ŠTA RODITELjI MOGU URADITI DA SPREČE NASTANAK ILI SMANjE AGRESIVNOST KOD DECE?

Izbegavati fizičko kažnjavanje, vređanje i omalovažavanje dece. Vređanje, fizičke kazne i slično, oblik su
agresivnog ponašanja. Roditelji su detetu prvi uzor, i upotrebom ovakvih vrsta ponašanja, roditelj će
samo zbuniti dete, jer mu govori jedno, a radi nešto sasvim drugo, a pri tom je poznato da će deca pre
naučiti i primeniti ono što su videla, a ne ono što su čula.

Zdrav način “pražnjenja” energije. Detetu treba pokazati i objasniti kako da prikladno i bezopasno izrazi
svoju ljutnju i isprazni “višak energije”. Dete treba podsticati da se igra napolju, da trči u parku, da se
bavi sportskim aktivnostima, i slično.

Razgovori i objašnjenja. Decu pre svega treba učiti toleranciji, strpljenju, deljenju, pravednosti, ali i
komunikaciji. Detetu se mora ostaviti prostora da bez ustezanja kaže roditeljima sve što ima potrebu da
kaže, treba mu se pružiti ruka i na taj način ostvariti dobra komunikacija u kojoj dete neće imati strah da
izrazi svoje mišljenje i osećanja.
Hvaliti decu i njihovo dobro ponašanje. Kada bude pohvaljeno, dete se oseća “važno”. I kada uvidi da je
pohvaljeno za nešto, vremenom će stvoriti osećaj da je to nešto dobro, a izbegavaće loše i neprihvatljivo
ponašanje. Ali isto tako, od dece ne treba zahtevati bezuslovnu poslušnost, jer će se tada osećati
sputanima, ili će, s druge strane, agresivnost ispoljiti onda kada nisu sa roditeljima (u školi, vrtiću, na
igralištu…).

Kontrola dečijih aktivnosti. Video igrice, emisije i filmovi koji imaju bogat sadržaj nasilja, trebaju biti što
manje dostupni deci. Što se tiče drugih aktivnosti, treba usmeravati i podsticati druženje sa vršnjacima,
provođenje vremena u prirodi i slično.