PREDMET: Sociologija

obrazovanja

STUDENT: Jovana Dimitrijevi

br.indeksa: 1416

Nasilje definiemo kao svaki oblik jedanput uinjenog ili

ponovljenog, verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje za
posledicu ima stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja,
razvoja i dostojanstva dece.

EMOCIONALNO / PSIHIKO nasilje

Trenutno ili trajno ugroavanje psihikog i emocionalnog
zdravlja deteta.
FIZIKO nasilje
Stvarno ili potencijalno telesno povreivanje deteta
ELEKTRONSKO nasilje
Zloupotreba informacionih tehnologija (mobilni telefon,
internet i dr.)
* SEKSUALNO nasilje
Ukljucivanje dece u seksualnu aktivnost koju ona ne shvataju i
za koju nisu razvojno dorasla.
SOCIJALNO nasilje
Iskljuivanje deteta ili dece iz grupe

Treba imati na umu da se razliiti obliici nasilja uglavnom javljaju

udrueno, a predloena podela moe da poslui boljem
razumevanju raznovrsnosti oblika i naina manifestovanja nasilja
(npr. Fiziko nasilje je uvek praeno emotivnim/psihikim nasiljem)
Zlostavljanje i zanemarivanje obuhvataju veliki br razliitih
ponaanja kojima se kontinuirano ugroava fiziki, psihiki i moralni
integritet deteta.
Zapostavljanje obuhvata propuste i neinjenja odraslih u odnosu na
decu , ime se onemoguava zdrav razvoj deteta. Ispoljava se u
obliku neadekvatne brige i fizikog, zdravstvenog, emocionalnog ,
obrazovnog ili vaspitnog zanemarivanja deteta.
U nasilju je najee prisutna neuravnotea moi koja se
prepoznaje u odnosima u kojima je neko slabiji , a neko jai
( moniji ). Takvi se odnosi javljaju izmedju vrnjaka, devojica i
deaka, mlae i starije dece, pojedinaca i grupe, dece i nastavnika,
dece i roditelja i sl.
Deca odreenih psiho-fizikih karakteristika i ponaanja esto su u

U porastu nasilje nad decom

ak 72 odsto roditelja u Srbiji veruje da je batina iz raja izala i fiziki
kanjava svoju decu.
U porastu su sve vrste nasilja nad
decom, a posebno vrnjako nasilje.
Deca su izloena nasilju u svakoj
sredini u kui, koli, vrtiu, vaspitnoobrazovnim, ali u ustanovama
socijalne zatite. Jedno od najobimnijih
istraivanja o nasilju nad malianima,
koje je uradio Unicef sa svojim
partnerima, pokazalo je da ak 72
odsto roditelja u Srbiji veruje da je
batina iz raja izala i fiziki kanjava
svoju decu.
Treba praviti razliku izmedju
kanjavanja i discilinovanja,jer ono
kasnije ostavlja deci oiljke za ceo
zivot. Mlade osobe esto bee od
kue,skloni su laganju,prostituciji i
delikvenciji...
Ovi podaci su svakako alarmantni, ali
ukoliko uzmemo u obzir da se o nasilju
vise uti nego to se govori, moemo
zakljuiti da pravi podaci mogu biti jo

Nasilje roditelja nad decom

Nesumnjivo, nasilje roditelja nad decom ostavlja veliki trag u detetovom
zivotu. Pre svega roditelji su prvobitni uzor detetu. Istrazivanja pokazuju da
je rizik da e roditelj zlostavljati svoje dete dva do tri puta vei ukoliko je i
sam bio zlostavljan u detinjstvu. Dakle, zlostavljana deca ee postaju I sami
zlostavljai.
U pogledu nasilja roditelja nad decom imamo razne sluajeve psihickog,
fizickog I seksualnog zlostavljanja. Deca su u vecini sluajeva nemona da
bilo ta promene, esto ne prepoznaju nasilje ili se boje da ce ukoliko ukau
na agresiju, biti jos gore kannjena. Kao posledica toga, esto nastaje I
identifikacija sa agresorom, tj dete pokuava da se ponaa agresivno poput
oca/majke, koji vre nasilje mislei da e se time vie dopasti roditelju I
izbei batinanje.

Dugotrajno nasilje nad decom moe znaiti oiljke

za ceo ivot!!!
U kategoriju rizinih roditelja koji esce od ostalih nasru na sopstvenu decu
ubrajaju se i majke tinejdzerke, alkoholiari, narkomani i oni koji su takodje
bili maltretirani u detinjstvu.
Strunjaci tvrde da se maltretirani prepoznaju po povuenosti ili pak
hiperaktivnosti, razdraljivosti, po hroninim bolovima u stomaku,
povraanju, poremeajima u ishrani.

I nasilje izmedju samih roditelja, mukarca I ene,

jako utie na dete.
Ono to deca vide i uju za vreme epizoda nasilja
ima direktan uticaj na njihovpsihofiziki razvoj i
moe generisati intenzivne emocionalne reakcije
iunutranje konflikte.
Kada su oba roditelja ukljuena u nasilje moe
postojati konflikt izmeu lojalnosti deteta prema
napadau i rtvi. Bez obzira na lojalnost, deca su
suoena sa praktinim pitanjima ta bi trebali da
urade u vezi nasilja. Takoe, dete koje posmatra
nasilje moe da ga prihvati kao deo bliske
seksualne veze izmeu odraslih. Ta iskustva
oblikuju deije razumevanje intimnog ivota
odraslih i daju prikaz uloge nasilja u vezama
odraslih. Brojna istraivanja sugeriu da deca koja
su bili svedoci porodinog nasilja pokazuju tekoe
prilagoavanja koje ukljuuju zdravstvene
probleme, kognitivni deficit, adolescentno
neprijateljstvo i agresivnost, kao i tekoe u
intimnim vezama sa suprotnim polom. Zlostavljani
deaci su skloniji da maltretiraju svoj vrnjake i
emocionalne partnere i da ine razliita kriminalna

Kao to porodino nasilje ima intenzivan uticaj na emocionalni razvoj dece,

tako i sam rad profesionalaca u socijalnoj zatiti na poslovima prevencije
nasilja stvara emocionalne reakcije koje se kreu od simpatija do
neprijateljstva.
Ponekad imamo konfliktne emocije prema nasilnicima koje u sebi ukljuuju
kako bes tako i tugu. Intenzivna oseanja prema nasilnicima koji
zlostavljaju decu su sasvim normalna. Ukoliko takva oseanja ne postoje
na kapacitet za identifikaciju i pomo deci bi sigurno bio limitiran.
Meutim, za profesionalce je vano da identifikuju i prihvate ta oseanja,
jer ona mogu da utiu na nau procenu i razumevanje problema.
Ukoliko neprijatne emocije ne moemo konstruktivno da kanaliemo i
kontroliemo velika je verovatnoa da e one da utiu na nau :
*objektivnost
*senzitivnost prema zlostavljanoj deci
*percepciju porodice deteta
*reakcije prema porodici deteta

Nasilje nad decom prisutno i u sportu!!!

Nasilje roditelja nad decom prisutno je i u sportu i manifestuje se na vie
naina. Postoje razliite vrste nasilja, od zanemarivanja, uznemiravanja,
zlostavljanja, fizikog, emocionalnog, seksualnog, kao i sluajevi tue na
sportskim terenima, vikanja na decu, roditeljskog izvodjenja dece sa treninga.
Svaki roditelj eli najbolje detetu, ali mnogi preteruju, jer ne nadju pravu
meru izmedju normalne podrke i preterenog pritiska. ak 70 odsto dece
napusti sport zbog pritisaka
Zanemaren je humanistiki pristup i uloga sporta u slubi vaspitanja i
sveukupnog razvoja, zarad pobede i uspeha po svaku cenu, pa deca esto
bivaju razoarana.
Takodje ima i trenera koji stalno viu, kritikuju, plae decu, to moe da ostavi
traume, jer se kod njih razvija oseaj bezvrednosti, nesposobnosti,
nekompetentnosti.
Kljuna je komunikacija u trouglu izmedju dece, roditelja i trenera, u kojoj
svako ima svoju ulogu i svi se moraju edukovati da bi sportska iskustva
pozitivno uticala na kasniji razvoj deteta.
Istraivanja pokazuju da su medju razlozima zbog kojih se deca bave sportom
na prvom mestu zabava, na drugom uenje i unapredjivanje vetina, na
treem sklapanje prijateljstava i druenje i tek na etvrtom - pobeda.

Nasilje nad decom u skoli

kola je ustanova koja ima veliki uticaj na razvoj deteta. U koli, dete
stie prva prijateljstva, radne navike, ui kako treba da se odnosi prema
radu, prema drugovima, prema nastavnicima, dakle uopste prema
ljudima sa kojima je u neposrednoj blizini. Uitelji, nastavnici su ti koji
treba da uvode dete sistematski u svet odraslih I da ih na dobro
planiran nacin pripremaju za razlicite zadatke, I nekad tee ili lake
ivotne situacije. Medjutim, esto medju nastavnicima I celokupnim
osobljem u koli ne postoji visoko razvijena pedagoka svest, ta vie
prisutna je I agresivnost, nezainteresovanost nastavnika za decu i
slino.
U koli postoje razliiti oblici nasilja I od strane razlicitih agresora.
Nasilnik moze biti nastavnik, osoba zaposlena u skoli, vrsnjaci itd.

Nacin na koji deca u skoli uce kako da ostvare kontakt sa svetom ali I
njihova teznja za ravnotezom izmedju stvarno drustveno pozeljnog
ponasanja I ponasanja koje ce vrsnjaci lakse prihvatiti ostavlja trag u
detinjstvu, I stvara unutrasnje konflikte kod dece koji oni tesko definisu,
tesko izlazu pa samim tim I ne znaju kako da ih se rese.
Veoma bitna stvar u skoli je DISCIPLINA , ali ne ona koja podrazumeva
tisinu na casu dok nastavnik govori, vec nacin na koji se tretiraju deca
u skoli. Postoji razlika izmedju SAMODISCIPLINE I KAZNJAVANJA.
Pozitivno usmerenje/sloboda za odredjena
ponasanja
Unutrasnja motivacija za prihvatljivo ponasanje

*Zadovoljna su sobom

Uvidjanje mogucih posledica ponasanja

*Uce da kontrolisu svoje

ponasanje

Omogucava odraslima da ponude pozitivne obrasce

ponasanja

*Postaju svesni svojih potreba

Uci decu samokontroli

*Negativno usmerenje I strah od kazne ili

kritike

*Razvijaju negativnu sliku o sebi

*Spoljasnja motivacija za prihvatljivo

ponasanje

*Ne razvijaju unutrasnju kontrolu nad

svojim ponasanjem I osecanjima

*Provocira odbranu od posledica tj

izbegavanje kazne

*Sakrivaju svoje greske, nisu svesni

svojih potreba

*Omogucava odraslima da isticu sta deca NE

TREBA da rade

Zbog poveanog nasilja u kolama, Republika Srbija I Ministarstvo

prosvete je raspisalo posleban protokol za zatitu dece I uenika od
nasilja, zlostavljanja I zanemarivanja u obrazovno vaspitnim
ustanovama.
U njemu su predstavljene preventivne aktivnosti i definisane procedure
u zatiti dece od nasilja. Definisanjem uloga svih koji su ukljueni u
ivot i rad kole u procesu zatite dece od nasilja, obezbeuju se uslovi
za nesmetan razvoj i uenje dece i mladih. Procedure predviaju
aktivnosti kojima se utie na formiranje stavova o neprihvatljivosti
nasilnog ponaanja i podstiu razvijanje tolerancije, razumevanja i
prihvatanja razliitosti.

Protokol je obavezujui dokument, zasnovan na potovanju:

Konvencije o dejim pravima,
Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i
Nacionalnog plana akcije za decu.

Opti cilj protokola je da kole uini bezbednim i podsticajnim

sredinama za svu decu i uenike.
Ono sto je svakako korisno u protokolu, izmedju ostalog, je I sledece:

Sta ucinikiti ukoliko je

prisutno:

Nasilje medju vrsnjacima

O nasilju meu decom govorimo kad jedno ili vie dece
uzastopno i namerno uznemiruje, napada ili povreuje drugo
dete koje se ne moe odbraniti. Moe imati oblik pretnji, telesnih
povreda, odbacivanja, ruganja, zadirkivanja, ogovaranja,
uzimanja stvari, unitavanja stvari... esto ukljuuje neugodne
komentare o detetovoj porodici ili rodbini (npr. ''Ivan nema tatu!
Mama ti je debela!'')
Nasilje meu decom moe biti direktno i indirektno. Direktno
nasilnitvo ukljuuje: ruganje, poniavanje, vreanje,
kritikovanje, nareivanje i zahtevi za podreenou, udaranje,
upanje. Indirektno je tee uoljivo (i njemu su sklonije
devojice), kao npr. namerno iskljuivanje deteta iz grupnih
igara, ogovaranje deteta itd.
Najee se dogaa u kolskim WC-ima, hodnicima i ostalim
prostorima izvan kontrole nastavnika i drugih odraslih. Moe se
dogaati i u razredu, pred drugom decom koja najee ne
priskoe u pomo rtvi zbog nezainteresovanosti, straha ili
nedostataka saosjeanja.

Oblici nasilja meu decom

Nasilje meu decom moemo podeliti u dva glavna oblika: fiziko i verbalno.
Fiziko nasilje je najuoljiviji oblik, te podrazumeva udaranje, guranje,
tipanje, upanje dok verbalno nasilnitvo najee prati fiziko, a
podrazumeva vreanje, irenje glasina, stalno zadirkivanje, ismejavanje
Unutar navedenih oblika nasilja mogu se izdvojiti etiri podvrste.
Emocionalno nasilnitvo je usko povezano s prethodna dva, te ukljuuje
namerno iskljuivanje rtve iz zajednikih aktivnosti razreda ili deje grupe,
npr. zabava, ignorisanje.Seksualno nasilnitvo podrazumeva neeljeni fiziki
kontakt i uvredljive komentare (npr. dodirivanje i komentari ''Ima dobru
guzu!'') dok kulturalno nasilnitvo podrazumeva vreanje na nacionalnoj,
religijskoj i rasnoj osnovi. I na kraju, ali ne manje vano, je ekonomsko
nasilnitvo koje ukljuuje krau i iznuivanje novaca.

Koja deca postaju rtve kolskog nasilnitva?

Nasilnici pronalaze rtve koje su zbog neega ranjive ili odskau od druge
dece (boja koe, nain hoda, ime, veliina, religija, naoale, obitelj, nain
oblaenja). esto su to tiha, mirna, pasivna, anksiozna, nesigurna i oprezna
deca niskog samopouzdanja. Imaju malo prijatelja koji ponekad i stanu u
njihovu obranu. Vrlo su povezani s roditeljima koje se esto (ali ne uvek)
moe opisati kao prezatiujue.
rtve nasilnitva esto imaju i:
Loije socijalne vetine (ne
znaju se "zauzeti za sebe'')
Manjak sigurnosti da potrae
pomo
Manje podrke od strane
nastavnika i drugih uenika
Oseaj krivice te smatraju da
su sami krivi za to to im se
dogaa
elju da se uklope, na bilo koji
nain


Najee je rtva:

Novo dete u razredu

Nadareno dete
Mirno i ljubazno dete
Dete koje ima dobar odnos s uiteljem
Dete nieg socioekonomskog statusa
Dete iz druge etnike grupe
Hendikepirano dete/ dete s posebnim potrebama
Dete razvedenih roditelja
Dete rtva porodinog nasilja

Deca rtve esto pokuavaju to sakriti od odraslih jer se boje da e ih

smatrati slabima i kukavicama ili iz straha da e se situacija samo pogorati.
Postoje znakovi koji nam mogu pomoi da prepoznamo/posumnjamo da je
neko dete rtva kolskog nasilnitva.

Kako prepoznati zrtvu?

Zrtve:

Boje se ili odbijaju da idu u skolu

Menjaju uobiajeni put do kole
Mole roditelje da ih voze u kolu
''Bolesni'' su ujutro pre kole, imaju glavobolje ili bolove u stomaku
Pogorava se kolski uspeh
Dolaze kui s pocepanom odeom i oteenim kolskim knjigama
Dolaze kui izgladneli (uzet im je novac)
Postanu povueni, niskog samopouzdanja
Postanu anksiozni, napeti, prestaju da jedu
Prete ili pokuaju samoubistvo
Zaspu plaui, imaju none more
Ostaju bez svojih stvari, esto ''gube'' deparac
Sve ee pitaju za novac ili ponu sa kradjom(da daju nasilniku)
Odbijaju da govore ta nije u redu
Imaju neobjanjive modrice, ogrebotine i rasekotine
Ponu da zastrauju drugu decu
Postanu agresivni ili depresivni
izbegavaju nastavu
Sami su na odmoru, a prijatelji iz razreda zbog toga nisu zabrinuti
Ne biraju ih u grupnim sportovima
Trae blizinu uitelja

Treba zaustaviti bilo koji oblik nasilja! Kako?

Pre svega treba decu upoznati sa tim sta je nasilje da bi bili u
mogucnosti da ga prepoznaju, treba edukovati kako decu tako I
roditelje I nastavnike o tome koliko su dragocena deca, kako nasilje
utice na njih, kako prepoznati I spreciti nasilje, kome se obratiti,
upoznati ih sa pravima na zivot kao I sa krivi;nim zakonikom Republike
Srbije koji propisuje kazne za odredjena nasilna ponasanja.

Silovanje, clan 178

1. KO priljubi drugog na obljubu ili sa njom izjednacen cin
upotrebom sile ili pretnjom da ce neposredno napasti na zivot ili
telo tog ili njemu bliskog lica, kaznice se zakonom od 2-10 godina.
2. Ako je delo iz stava 1 ovog clana ucinjeno pretnjom da ce se za to
ili njemu blisko lice otkriti nesto sto bi skodilo njegovoj casti ili
ugledu, ili pretnjom drugim teskim zlom, ucinilac ce se kazniti
zatvorom od 1-8 godina.
3. Ako je usled dela iz stava 1. I 2. ovog clana nastupila teska
telesna povreda lica prema kojem je delo izvrseno ili ako je delo
izvrseno od strane vise lica ili na narocito svirep ili narocito
ponizavajuci nacin, ili prema maloletniku, ili je delo imalo za
posledicu trudnocu, ucinilac ce se kazniti zatvorom od 3-15
godina.
4. Ako je usled dela iz stava 1. I 2. ovog clana nastupila smrt lica

Obljuba nad nemocnim licem, clan 179

1. Ko nad drugim izvrsi obljubu ili sa njom izjednacen cin iskoristivsi
dusevno oboljenje, zaostali dusevni razvoj, drugu dusevnu
poremecenost, nemoc ili kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono
nije sposobno za otpor, kaznice se zatvorom od 1-10 godina.
2. Ako je usled dela iz stava 1. ovog clana nastupila teska telesna
povreda nemocnog lica ili je delo izvrseno od strane vise lica ili na
narocito svirep ili narocito ponizavajuci nacin, ili prema maloletniku,
ili je delo imalo za posledicu trudnocu, ucinilac ce se kazniti zatvorom
od 2-12 godina.
3. Ako je usled dela iz stava 1. I 2. ovog clana nastupila smrt lica prema
kojem je delo izvrseno ili ako je delo ucinjeno detetu , ucinilac ce se
kazniti zatvorom od 5-18 godina.

Obljuba sa detetom , clan 180

1. Ko izvrsi obljubu ili sa njom izjednacen cin sa detetom, kaznice se
zatvorom od 1-10 godina.
2. Ako je usled dela iz stava 1. ovog clana nastupila teska telesna
povreda nemocnog lica ili je delo izvrseno od strane vise lica ili na
narocito svirep ili narocito ponizavajuci nacin, ili prema
maloletniku, ili je delo imalo za posledicu trudnocu, ucinilac ce se
kazniti zatvorom od 2-12 godina.
3. Ako je usled dela iz stava 1. I 2. ovog clana nastupila smrt deteta,
ucinilac ce se kazniti zatvorom od 5-18 godina.
4. Nece se kazniti delo iz stava 1. I 2. ovog clana ako izmedju
ucinilaca I deteta ne postoji znacajna razlika u njihovoj dusevnoj I
telesnoj zrelosti.

Podvodjenje I onemogucavanje vrsenja polnog odnosa , clan 183

1. Ko podvede maloletno lice radi izvrsenja obljube ili sa njom
izjednacen cin ili druge polne radnje , kaznice se zatvorom od 3
meseca do 5 godine.
2. Ko omogucava izvrsenje preljube ili sa njom izjednacen cin ili druge
polne radnje sa maloletnim licem kaznice se zatvorom do 3 godine.

Posredovanje u vrsenju prostitucije. clan 184

1. Ko navodi ili podstice drugog na prostituciju ili ucestvuje u predaji
nekog lica drugome radi vrsenja prostitucije ili ko putem sredstava
javnog informisanja I drugih slicnih sredstava propagira ili reklamira
prostituciju kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do 3 godine.
2. Ako je delo iz clana 1. izvrseno prema maloletnom licu kaznice se
zatvorom od 1 do 10 godina.

Prikazivanje pornografskog materijala i iskoriavanje dece za

pornografiju, lan 185
1. Ko detetu proda, prikae ili javnim izlaganjem ili na drugi nain uini
dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete
pornografske sadrine ili mu pokae pornografsku predstavu,
kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci.
2. Ko iskoristi dete za proiyvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih
predmeta pornografske sadrine ili za pornografsku predstavu
kaznie se yatvorom od 6 meseci do 5 godina.
3. Ko prodaje, izlae ili elektronski ili nain ini dostupnim slike, audiovizuelne ili druge predmete pornografske sadrine, nastale
izvrenjem dela iz stava 2. ovog lana kaznie se zatvorom do 2
godine.

Nailje u porodici, lan 194.

1. Ko primenom nasilja, pretnjom da e napasti na ivot ili telo, drskim ili
bezobraznim ponaanjem ugroava spokojstvo , telesni integritet ili
duevno stanje lana svoje porodice , kaznie se novanom kaznom ili
yatvorom do 1 godine.
2. Ako je pri izvrenju dela iz stava 1 ovog lana korieno oruje,
opasno orue ili drugo sredstvo podobno da telo teko povredi ili
zdravlje teko narui uinilac e se kazniti zatvorom od 3 meseci do 3
godine.
3. Ako je usled dela iz stava 1 i 2 ovog lana nastupila teka telesna
povreda ili teko naruavanje zdravlja, ili su uinjena prema
maloletnom licu , kaznjava se zatvorom od 1-8 godina.
4. Ako je usled dela iz stava 1, 2 i 3 ovog lana nastupila smrt, uinilac
se kanjava zatvorom od 3-12 godine.
5. Ko prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na
osnovu zakona , kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do 6
meseci.

Prekinimo utanje,
sad vreme je da kae NE,
pomozi joj da sunce pronae
Prekinimo utanje,
Ne skrei pogled,
Ne boj se!
Ti ima mo da mrnju izbrie
!