Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

MIKROPEDAGIJA

VRNJAKO NASILJE
- SEMINARSKI RAD -

Mentor:

Student:

Zrenjanin, 2013.

Mikropedagogija

SADRAJ

1. NASILJE-POJAM ........................................................................................................3
2. VRSTE NASILJA .........................................................................................................3
3. ZATO SU NEKA DECA NASILNA? .......................................................................4
4. KOJI SU TO ZNAKOVI NASILNIH PONAANJA? ..............................................4
5. KOJA DECA MOGU POSTATI RTVE NASILJA? .................................................5
6. POSLEDICE NASILNOG PONAANjA ...................................................................5
7. KOJA SU TO PONAANJA KOJA NAM MOGU UKAZATI NA NASILJE NAD
DETETOM? .................................................................................................................6
8. KOJE POSLEDICE IMAJU DECA KOJA VRE NASILJE? ...................................6
9. KOJE POSLEDICE NASILJE OSTAVLJA NA DECU KOJA TO NASILJE
POSMATRAJU? ..........................................................................................................7
10. KAKO DECA TREBA DA SE PONAAJU U SITUACIJI KADA SU IZLOENA
NASILJU? ....................................................................................................................7
11. JO NEKE INJENICE ..............................................................................................7
12. INSTITUCIJE KOJE SE BAVE NASILJEM ..............................................................8
13. KOLA JE ODGOVORNA .........................................................................................8
14. PRIMERI ......................................................................................................................9
15. DAKLE, NASILJE SE MOE SPEITI .....................................................................9
16. ZAKLJUAK .............................................................................................................10
17. LITERATURA ............................................................................................................10

1. NASILJE-POJAM
Student: Lazar Joef

Mikropedagogija

Nasilje definiemo kao svaki oblik jedanput uinjenog ili ponovljenog verbalnog ili
neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje
zdravlja, razvoja i dostojanstva dece ili uenika.

Sr nasilnog ponaanja ini namerno nanoenje boli, bez obzira da li je ona fizika ili
psihika.

2. VRSTE NASILJA:

FIZIKO NASILJE -Ponaanje koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog telesnog

povreivanja. (PRIMERI: udaranje, utiranje, guranje, amaranje, upanje, bacanje,
davljenje, gaanje, napad orujem, uskraivanje hrane,vode).

EMOCIONALNO/PSIHOLOKO -Ogleda se u odbacivanju, terorisanju, izolovanju,

eksploataciji i emocionalnom liavanju. Pri svemu tome rtva biva potcenjivana,
vreana verbalnim napadima, pogrdnim imenima, liena podrke, izloena
zabranjivanju izlazaka iz kue, uionice ili dvorita.

SOCIJALNO NASILJE -Nasilje kada se neko iskljuuje iz grupnih aktivnosti,

ogovara, kada se priaju lai o nekoj osobi, ili nagovaraju druge da se s tom osobom
ne drue.

SEKSUALNO NASILJE -Obuhvata sve aktove verbalnog, gestovnog ili fizikog

kontakta sa seksualnim sadrajem i javlja se u razliitim vidovima poevi od pasivnih
rei i pria pa do silovanja.

ELEKTRONSKO-INFORMACIONO NASILJE -Razvoj savremenih komunikacionih

tehologija dovodi do ove vrste nasilja. Tu se izdvaja tzv. elektronsko siledijstvo,

Student: Lazar Joef

Mikropedagogija

koje se definie kao slanje ili objavljivanje povreujuih ili surovih tekstova, slika ili
video snimaka koristei internet ili druga digitalna komunikaciona sredstva.

3. ZATO SU NEKA DECA NASILNA?

Kod neke dece se javlja potreba da budu nasilna, jer ne znaju da je takvo ponaanje
loe. Oni prosto oponaaju svoju brau, sestre, roditelje, ili pak, ljude kojima se dive.

Neka deca ne znaju za bolji nain da komuniciraju sa okolinom, odnosno vrnjacima.

Deava se da su i podstaknuti od strane svojih prijatelja, te da im se takav nain
ponaanja predstavlja kao in, ili ponaanje u modi.

Neki od njih prolaze kroz teko razdoblje u svom ivotu, te to pokazuju kroz nasilje,
tako da je kod njih nasilje simptom nekog problema.

Istraivanja pokazuju da deca koja vre nasilje vrlo esto dolaze iz porodica u kojima
se primenjuje fiziko kanjavanje, pa su deca usvojila fiziko nasilje kao nain
reavanja problema.

4. KOJI SU TO ZNAKOVI NASILNIH PONAANJA?

Kod dece kolskog doba moe da se primeti da imaju slabu koncentraciju, esto
ometaju kolske aktivnosti, imaju lo uspeh u koli, esto se tuku. Usled svega ovoga,
imaju vrlo malo prijatelja, a prijateljstva sklapaju iskljuivo sa drugom decom koja
takoe imaju problema u ponaanju. Imaju konstantnu potrebu da se suprotstavljaju
odraslima, esto su frustrirani. Ne saoseaju sa drugima.

to se adolescenata tie,kod njih su dominantni sledei znakovi: ne potuju autoritete,

te se vrlo esto iskljuuju iz kola, imaju lo kolski uspeh i esto izostaju iz kole,
vrlo esto koriste narkotike i alkohol, uestvuju u tunjavama, kraama, unitavaju
tuu imovinu, vole gledati nasilne scene i uivaju u patnji drugih.

5. KOJA DECA MOGU POSTATI RTVE NASILJA?

Student: Lazar Joef

Mikropedagogija

To su deca, koja odskau od druge dece po razliitim karakteristikama, kao npr.: boja
koe, verska i nacionalna pripadnost, nain oblaenja, uspeh u koli, ... To su esto
tiha, mirna, pasivna, nesigurna deca, deca koja imaju nisko samopouzdanje, deca koja
su anksiozna. Ona vrlo esto imaju malo prijatelja koji e da stanu na njihovu stranu
kada se nau u nevolji. Odnosi u njihovoj porodici su takvi da ih roditelji preterano
tite. Iz ovakvih porodica dolaze deca koja ne znaju da se zauzmu za sebe, te imaju
loe socijalne vetine.

To su i deca koja su promenila kolu, pa su nova u razredu, te imaju preteranu elju da

se uklope, na bilo koji nain.

U ovu rizinu grupu spadaju i nadarena, ljubazna deca, deca nieg socijalnoekonomskog statusa, deca sa potekoama u razvoju, deca razvedenih roditelja, te
deca rtve porodinog nasilja.

6. POSLEDICE NASILNOG PONAANjA

usamljenost,

depresivnost,

tuga,

uplaenost,

nesigurnost,

nisko samopouzdanje,

pa i bolest, to ostaje prisutno dalje kroz ivot.

Student: Lazar Joef

Mikropedagogija

7. KOJA SU TO PONAANJA KOJA NAM MOGU

UKAZATI NA NASILJE NAD DETETOM?

Deca koja su rtve vrnjakog nasilja esto su tuna i depresivna, imaju nisko
samopotovanje, nesigurna su, karakterie ih anksioznost i strah.

esto im se ne ide u kolu, ili se boje ii u kolu i dolaziti iz nje, pa mole roditelje da
ih voze i dovoze iz kole. Ponekad se deava da menjaju put do kole.

Kada treba da idu u kolu dobijaju temperaturu, ale se na bolove u stomaku i

glavobolje.

esto nisu raspoloena, znaju zaspati plaui, a da za to nemaju odreeni razlog.

Povlae se u sebe, prestaju da jedu, imaju none more, a ponekad se javlja i nesanica.

Odbijaju da razgovaraju sa roditeljima i postaju drska prema njima.

Kui se vraaju sa poderanom odeom ili torbom, pocepanim knjigama.

Imaju neobjanjive modrice i ogrebotine.

Ponekad i sama postaju nasilna. Poinju zastraivati drugu decu.

Ova deca znaju da imaju problema sa koncentracijom,te im,vrlo esto,slabi i kolski

uspeh.

Neke rtve su toliko uznemirene da pokuavaju ili poine samoubistvo.

8. KOJE POSLEDICE IMAJU DECA KOJA VRE

NASILJE?

Takva deca su vrlo esto i sama bila izloena nasilju, bilo u koli, porodici ili negde
drugde.

Vrlo esto su neprihvaena zbog svog ponaanja.

Ponekad deca koja se ponaaju nasilno ne znaju da je takvo ponaanje loe, ili
oponaaju stariju brau i sestre ili ljude kojima se dive.

Sklonost ka nasilju, ukoliko se ne zaustavi, ostavlja dugorone posledice i na

nasilnika. Takva deca esto postaju agresivne osobe kad odrastu i ee su sudski
kanjavana.

Student: Lazar Joef

Mikropedagogija

Deci koja se ponaaju nasilno takoe treba pomoi,a ne samo kazniti ih. Ako se njima
ne pomogne, ona e odrasti u nasilne odrasle ljude i nasiljem e reavati svoje
probleme.

9. KOJE POSLEDICE NASILJE OSTAVLJA NA DECU

KOJA TO NASILJE POSMATRAJU?

Trea kategorija uesnika u nasilju, svedoci nasilja, kao posledicu prisustvovanja

nasilju mogu imati poveanu anksioznost ili strah, ali mogu u budunosti postati i
tolerantniji prema razliitim oblicima agresivnog ponaanja.

10.

KAKO DECA TREBA DA SE PONAAJU U

SITUACIJI KADA SU IZLOENA NASILJU?

Svako nasilje treba da bude prijavljeno pravovremeno, kako bi se adekvatno reagovalo

i spreilo dalje nasilno ponaanje.

Ono o emu deca nad kojom se vri nasilje ne treba da razmiljaju, jeste, da su ona ta
koja zasluuju nasilje, jer nasilje ne zasluuje niko. rtve nasilja obino oseaju
sram, jer je neko nasilan prema njima. Sram ne treba da osea rtva, ve onaj koji vri
nasilje, jer on ima problem.

Deca ne bi trebala sama da se suoavaju sa problemom nasilja, ve treba da trae

pomo odraslih i to onih u koje imaju poverenja, a to mogu da budu: roditelji, omiljeni
nastavnik, struni saradnici u koli, direktor ili neko drugi.

11.
Student: Lazar Joef

JO NEKE INJENICE:
7

Mikropedagogija

Nasilnitvo:
-nije iskljuivo savremeni problem
-utie na svakoga
-vie je od zadirkivanja
-nasilnik moe biti bilo ko
-rtva moe biti bilo ko.

Nasilnitvo je ozbiljan problem.

Ono je inilac koji negativno utie na nain ivljenja.

Ne reagovati na nasilje isto je to i prihvatiti ga kao oblik normalnog ponaanja.

Neophodan je zajedniki rad svih na spreavanju nasilja i edukativno-terapeutskom

delovanju.

Sveobuhvatan plan prevencije i intervencije dae najbolje rezultate

Zbog svega toga neophodno je:
-blagovremeno otkrivanje nasilja,
-suzbijanje nasilja
-prevencija-zatita od njega
-da u veoj meri bude predmet istraivanja sa raznih aspekata.

12.

INSTITUCIJE KOJE SE BAVE NASILJEM

kola,

zdravstvene ustanove,

centar za socijalni rad,

policija,

pravosudni organi,

nevladine organizacije koje se bave pravima i zatitom dece.

13.

KOLA JE ODGOVORNA:

za nasilje koje se dogaa u njoj i njenoj blizini,

za zatitu uenika treba da bude bezbedna i podsticajna sredina za sve uenike.

Direktor, nastavnici i struni saradnici duni su da spreavaju i zaustavljaju svaki

oblik nasilja u koli a kada je potrebno, sarauju sa:

Student: Lazar Joef

Mikropedagogija

-porodicom,
-zdravstvenim ustanovama,
-centrom za socijalni rad,
-policijom,
-pravosudnim organima,
-nevladinim organizacijama koje se bave pravima i zatitom dece.

14.

PRIMERI:

Nastavnik, ukoliko posumnja na nasilje u porodici, treba odmah da o tome informie

strune slube u koli.

Ukoliko naie na scenu nasilja, treba odmah da intervenie kako bi se ono zaustavilo.

U sluaju da uenik prijavi nasilje nastavniku ili strunom saradniku, nuno je

preduzeti sve adekvatne mere da bi se taj problem reio. Ni u kom sluaju se ne bi
smelo izneveriti ukazano poverenje uenika koji je prijavio nasilje i dodatno ga
izloiti neprijatnostima.

U sluaju vrnjakog nasilja, vano je da se dete koje vri nasilje odmah ne kanjava
(najee su i ta deca izloena nasilju), ve mu omoguiti razgovor sa strunim
saradnicima u koli, a tek onda izrei mere.

Potrebno je osigurati podrku detetu koje je doivelo nasilje, ali i njegovim

roditeljima.

15.

DAKLE, NASILJE SE MOE SPEITI:

Ostvarivanjem dobre komunikacije nastavnika, strunih saradnika, roditelja i uenika,

Razgovorom s detetom (nasilniku objasniti posledice nasilja na rtvu),

Podsticanjem cele porodice nasilnika na drugaije nenasilno ponaanje kod kue,

Pohvaljivanjem pozitivnog, saoseajnog, prijateljskog ponaanja deteta,

Osmiljavanjem grupa i aktivnosti kojima bi se manje popularni, povueniji uenici

izvukli iz socijalne izolacije,

Svakodnevnim uenjem dece neagresivnom ponaanju i promovisanjem vrednosti

polne, verske i nacionalne tolerancije,

Student: Lazar Joef

Mikropedagogija

Organizovanjem radionica socijalnih vetina, kvalitetne komunikacije, reavanja

kokonflikta i problema, itd.

16.

ZAKLJUAK:

Potrebno je stalno tragati za odgovorima na pitanja:

ZATO SE NEKA DECA NASILNO PONAAJU?
KAKO OTKRITI OBLIKE NASILNOG PONAANjA DECE?
TA PREDUZETI KADA SE NASILjE IDENTIFIKUJE?
KAKO SPREITI POJAVU NASILjA MEU DECOM?
KAKO ZATITITI DECU OD ELEKTRONSKOG NASILjA?
... ?
Jer tragajui za odgovorima gradimo put ka stvaranju:
BOLjE KOLE;
ZADOVOLjNIJE DECE;
ZADOVOLjNIJIH NASTAVNIKA I
ZADOVOLjNIJIH RODITELjA

17.

LITERATURA:

Popadi Dragan(2009):Nasilje u kolama,Beograd, Institut za psiohologiju

Popara Esad(2008):Psiholoko-pedagoki aspekti nasilja u naoj osnovnoj

koli(magistarski rad),Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Zeevi dr Ivana(2010):Prirunik program prevencije vrnjakog nasilja u kolama,

Banja Luka

Internet:-http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?
Id=331&editionId=51&articleId=271
-http://www.skole.hr/nastavnici/strucni-suradnici
-http://strukovna-siroki.info/bullying/

Student: Lazar Joef

10

Mikropedagogija

Student: Lazar Joef

11