Gimnazija

Velika Plana Vojvode Mišića br.3

MATURSKI RAD
PREDMET: SOCIOLOGIJA

TEMA: MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA

MENTOR AUTOR:

Suzana Uzelac Jovana Tomić IV/2

Maj, 2020 godine

 SADRŽAJ
1. UVOD……………………………………………………………………………..….3
2. POJAM DELIKVENCIJE………………………………………………………..….4
3. NEKE KARAKTERISTIKE MALOLETNIH DELIKVENATA……………….…4
4. FIZIČKE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA……………………….…5
5. INTELIGENCIJA MALOLETNIH DELIKVENATA………………………….…6
6. EMOCIONALNE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA………………..6
7. SOCIJALNE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA……………………..7
8. PREOVLADAVAJUĆI FAKTORI MALOLETNIČKE DELIKVENCIJE………7
9. KARAKTERISTIKE MLADIH DELIKVENATA……………………………….11
10. EMOCIONALNE OSOBINE MLADIH DELIKVENATA……………………...11
11. SOCIJALNI STRAH……………………………………………………………….12
12. OPŠTE ODLIKE KRIMINALITETA MLADIH DELIKVENATA U SRBIJI….13
13. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………....14
14. LITERATURA……………………………………………………………………...15

2
UVOD

Maloletnička delinkvencija ozbiljan je problem s kojim se susreću savremena društva. Reč je o

maloletnim osobama koje su počinile različita kaznena dela, zbog kojih je protiv njih pokrenut
kazneni postupak i izrečena neka kazna. Mnoga istraživanja bavila su se fenomenom maloletniče
delinkvencije iz različitih perspektiva. O pojmu maloletničke delikvencije postoje različita i
brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici
označavaju. Takvo shvatanje je višestruko uslovljeno. Pored složenosti same pojave, tome su u
najvećoj meri doprineli različiti konceptualni pristupi, koji vode različitim rešenjima. U početku
se maloljetnička delikvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas se ističe razlika između
delikvencije i kriminilateta.

Konflikti izmenu sociološkog i psihijatrijsko-psihološkog pristupa objašnjenju kriminaliteta

posebno su vidljivi iz načina na koji tretiraju porodicu kao faktor kriminaliteta. Sociolozi se
zanimaju za odnose izmenu porodice i šire društvene zajednice i mogućnosti socijalizacije dok
psihijatri i psiholozi pristupaju porodici kao izvoru emocionalnog zadovoljstva i lišavanja te kao
značajnom faktoru razvoja ličnosti.

Problem maloletničke delikvencije je sve složeniji i univerzalan, i programi za prevenciju

kriminala ili su ne prilagođeni za adekvatno rešavanje problema ili ne postoje. Društveni odnosi
koji obezbeđuju gladak proces socijalizacije propadaju životne putanje postaju raznovrsnije i
manje predvidljive. Brzi rast populacije, nedostupnost stambenih i pomoćnih usluga, siromaštva,
nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti među mladima, pad u nadležnosti lokalnih zajednica,
prenaseljenosti u siromašnim gradskim područjima, razdvajanje porodice, i neefikasni obrazovni
sistemi su neki od pritisaka kojima su mladi ljudi izloženi i što dovodi do okretanja mladih ka
kriminalu.

Omladina danas, bez obzira na pol, socijalno poreklo ili zemlji boravka, podleže pojedinim
rizicima, ali takođe se suočava sa novim mogućnostima – neke korisne a neke potencijalno
štetne. Vrlo često, se iskorišćavaju ilegalne mogućnosti kada mladi ljudi čine različite dela,
postaju zavisni od droge, i koriste nasilje protiv svojih vršnjaka.

3
Statistički podaci pokazuju da je u skoro svim delovima sveta, sa izuzetkom Sjedinjenih
Američkih Država, stopa mladih kriminalaca porasla 1990-ih. U zapadnoj Evropi, jedna od
nekoliko regiona za koje su dostupni podaci, hapšenja maloletnih delikvenata i maloletne
prestupnike povećana je u proseku za oko 50 odsto između sredine 1980-ih i krajem 1990-ih.
Zemlje u tranziciji su bili svedoci dramatičnog porasta delinkvencijske stope; od 1995, nivo
maloletnih kriminalaca u mnogim zemljama u Istočnoj Evropi i Zajednici nezavisnih država su
porasle za više od 30 procenata. Mnogi od krivičnih dela su u vezi sa zloupotrebom droga i
prekomerne upotrebe alkohola. Većina studija i programa koji se bave maloletničkom
delikvencijom fokusiraju se na mlade kao prestupnike. Međutim, adolescenti su takođe žrtve
krivičnih ili drugih dela. Kontinuirana pretnja viktimizacije ima ozbiljan uticaj na socijalizaciju
mladih ljudi i o njihovoj internalizaciji normi i vrednosti šireg društva. Prema podacima o
zločinima registrovanih od strane policije, više od 80 odsto svih nasilnih incidenata se ne
prijavljuju.

POJAM DELIKVENCIJE

Pojam delikvencija (ital. delinque – pogrešiti, činiti kaznena dela ) obuhvata teže oblike
asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog ponašanja s izuzetkom ubistva, kao
što su krađa, pljačka, namerno izazivanje šteta, požara, prestupništva, devijatno ponašanje,
huliganstvo, razbojstvo, vršenje kaznenih dela, krađa i vožnja automobila i motora itd.

NEKE KARAKTERISTIKE MALOLETNIH DELIKVENATA

Odrastanje je vrlo dinamičan proces. Mladost je razdoblje života u kojem se pojedinac suočava
sa različitim problemima i zadacima koji se pred njega postavljaju. To je ujedno i najintenzivnije
kognitivno, emotivno i konativno razdoblje koje je obeleženo sticanjem znanja i usvajanjem
različitih navika, sudova, vrednosti, stavova. Jedan od najvećih zahteva je izgradnja vlastitog
identiteta i potraga za odgovorima na brojna pitanja.

Kod mladih se javlja potreba za druženjem i uključivanjem u društveni život šire zajednice kroz
pripadanje određenim vršnjačkim grupama i društvima. Ako se pojedinac uključi u određenu

4
skupinu koju društvo identifikuje kao pozitivnu grupu koja neguje i promiče odrenene pozitivne
vrednosti i ciljeve, imajući u vidu poštovanje normi i zahteva šire okoline onda možemo govoriti
o zadovoljavajućem uključivanju. Međutim, u nekim manje kontrolisanim uslovima mladi se
udružuju i identificiraju s devijantnim grupama tražeći sebi slične sa istim psihičkim i
društvenim problemima a kao cilj i sadržaj njihovo druženje postaje obeleženo nasiljem,
zavisnošću, različitim kaznenim delima i to sve kao sastavni deo rituala grupe. Takvo
uključivanje prouzrokuje devijantno ponašanje koje često prerasta u delinkvenciju i kaznena dela
te postaje pretnja široj zajednici.

Uz različite činioce koji utiču na pojavu delinkventnog ponašanja valja istaknuti činjenicu da su
mladi progonjeni neskladom između osobnih interesa i težnji društvenih potreba i mogućnosti
kao što je na primer školovanje, postizanje odrenenog zanimanja itd. U literaturi se ističe da
mladi odlikuju različitim biopsihološkim promenama čija dinamičnost daje znatne mogućnosti za
odgoj i socijalizaciju. Mlada ličnost u fazi kada je još nedovoljno izgrađena postaje osetljiva i
razni uticaji mogu njen razvoj i ponašanje usmeriti prema asocijalnom i antisocijalnom
ponašanju. Takođe postoji i značajna povezanost emocionalnih osećanja, uznemirenosti,
inferiornosti itd. sa devijantnim ponašanjem. Kao što je već istaknuto celi niz i individualnih i
društvenih činioca može uticati na pojavu društveno neprihvatljivog ponašanja.

Tema ovog rada nije isticanje svih faktora i kriminogenih faktora već određivanje uloge porodice
kao neminovne socijalne okoline svakog pojedinca na pojavu delinkventnog ponašanja. Kako
ističu Singer i Mikšaj-Todorović od mnogobrojnih definicija porodice koje polaze od različitih
znanstvenih i ideoloških premise najvažnije je naglasiti da je porodica biološko i socijalno
zajedništvo utemeljeno u skladu s važećim društvenim normama u najširem smislu. Uloge koje
se stavljaju pred porodicu su različite ali neizbežne su osnovne funkcije koje su menusobno
isprepletene a koje porodica ima kao primarna društvena grupa. Od porodice se očekuje da
ostvaruje reproduktivnu, ekonomsku, emotivnu zaštitnu i odgojno-moralnu funkciju. Medjutim,
što se dogadja kao se ne ispuni jedna ili više funkcija koje provodi porodici? Kako različiti

5
poremećaji u strukturi porodičnog života se odražavanju na njene članove? Kako
socioekonomski status porodice i obrazovanje utiče na kvalitetu odnosa unutar porodice?

FIZIČKE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA

Fizički se ova deca ne razlikuju mnogo od ostale dece. Prema nekim studijama ( npr. istraživanja
bračnog para Glik ) maloetni prestupnici, u poređenju sa ostalom decom, ne razlikuju se
značajno u visini i težini. Glikovi su utvrdili da su maloetni prestupnici u većem stepenu
mezamorfni, nego ostali.

Maloetni delikventi nisu fizički inferiorniji u poređenju sa ostalom decom. Skoro sva ova deca
preležala su mnoga dečija oboljenja ( boginje, šarlah, oboljenje disajnih puteva i stomačna
oboljenja ) što se verovatno odrazilo na njihov razvoj i školovanje. Ipak fizičke razlike između
maloetnih delikvenata i ostale dece nisu velike i sigurno nisu odlučujuće u pojavi maloetničkog
prestupništva, već i niz drugih faktora.

INTELIGENCIJA MALOLETNIH DELIKVENATA

Niža inteligencija može da utiče posredno na pojavu maloletničke delikvencije, jer se ove osobe
teže socijalno prilagođavaju, teže uče i pre napuštaju školu, slabije uspevaju u poslu. Pored toga,
deca sa smanjenom inteligencijom su sugestibilnija, nego deca prosečne inteligencije, manje
kritična, tako da lako mogu da padnu pod uticaj drugih, posebno ako su im jedini prijatelji
vaspitno zapuštena deca.

Ranija istraživanja pokazivala su da su 50% do 75% maloetnih delikvenata upravo deca sa

smanjenom inteligencijom.

6
Novija istraživanja pokazuju da je većina maloetnih delikvenata i vaspitno zapuštene dece,
upravo, prosečne inteligencije (procenti se kreću od 70% do 90% ).

Neka istraživanja pokazuju da ima čak od 10% do 20% maloetnih delikvenata i među decom
iznad prosečne inteligencije.

Većina maloetnih delikvenata ima prosečnu inteligenciju i sama inteligencija nije presudan
faktor u nastajanju maloetničke delikvencije.

EMOCIONALNE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA

Maloetni delikventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju nemogućnošću kontrole

emocija u odnosu na socijalne zahteve. Maloletni delikventi bi hteli da odmah ostvare ono što
žele i nisu u stanju da odlože svoje zahteve. U životu, emocionalno nezreli maloletni delikventi
samo žele zadovoljstvo i traumatski reaguju na većinu stvarnih situacija koje deluju frustraciono.

Za normalne adolescente bitan je skladan razvoj ličnosti i uspešan društveno prilagođen odnos sa
sredinom. Maloletni delikventi ne ispunjavaju ni jedno, ni drugo. Rad sa emocionalno nezrelim
maloletnim delikventima je veoma težak i nije redak slučaj da postanu duševni bolesnici,
posebno ako imaju teške životne uslove. Emocionalna nezrelost i nestabilnost ove dece ispoljava
se u raznim oblicima neadekvatnog emocionalnog ponašanja (agresivnost, stalno protivljenje,
česta razdražljivost, neposlušnost, nalet besa i sl. ). Ova deca često pružaju otpor svima i na
projektivnim testovima pokazuju veću agresivnost nego druga deca.

SOCIJALNE OSOBINE MALOLETNIH DELIKVENATA

Maloletni delikventi su socijalno nezrele osobe. Neki psiholozi smatraju da su svi maloletni
delikventi, koji prekidaju sa školom i koji su neuspešni na profesionalnom osposobljavanju ili
radu, su socijalno nezreli. Utvrđeno je da neki maloletni prestupnici, kada uključe u zdravu
sredinu i rade ono što ih interesuje mogu da postignu odlične rezultate i da budu socijalno

7
uspešni. Mnogi maloletni delikventi ispoljavaju izrazito implusivno, nemirno ekstovertno,
agresivno ili destruktivno ponašanje. U svojim antisocijalnim stavovima najčešće protiv vlasti i
autoriteta, tvrdoglavi su i sumljičavi, često nezadovoljni i neraspoloženi sa svim i svačim i protiv
svega i svačega, skloni da mrze i da prkose svakome.

PREOVLADAVAJUĆI FAKTORI MALOLETNIČKE DELIKVENCIJE

Faktori koji deluju na javljanje maloletničke delikvencije su brojni. U nastavku ćemo spomenuti
samo neka od osnovnih podelivši ih u dve grupe i to egzogeni i lični faktori.

Uticaj industrijalizacije i urbanizacije

Istraživanja su pokazala da zajedno sa industrijalizacijom i urbanizacijom paralelno raste i trend

delikvencije u dužem vremenskom periodu. Prisutnije su migracije sa sela u gradove, te isti su
popraćeni nestabilnošću u porodicama, isčezavanjem tradicionalnih oblika kontrole te uvođenja
novih oblika gde porodica gubi onaj tradicionalni autoritet što prouzrokuje probleme ličnosti kod
omladine.

Osnovni problem je u procesu adaptacije novog urbanog stanovništva na nove uslove života koja
se vrši s poteškoćama, a prisutni su u lični problemi, dezorganizacija, devijacija i promena u
svojstvima same ličnosti u sferi njenih mentalnih i emocionalnih svojstava.

Ekološka sredina

Ono što je evidentno jeste činjenica da kriminalitet maloletnika i omladine u urbanim delovima
je itekako veći i učestaliji za razliku od njihovih vršnjaka u seoskim provincijama.

Uticaj porodičnog faktora

8
Razvoj deteta je primarno u porodici, i porodica je prvi faktor koji utiče na razvijanje buduće
ličnosti. Porodica može izazvati dvojaki efekat u pogledu razvoja, formiranja i uvođenja u život
mladog čoveka.

Normalna porodica predstavlja značajan faktor u prevenciji devijacija, a naročito delikvencija

kod svojih mladih članova . Kod takvih porodica je uočljiv harmoničan i zdrav život,
raspoređene aktivnosti svojih članova. S druge strane, negativni efekat daju porodice gde su teški
materijalni uslovi, porodične svađe, prisutnost alkoholizma, prostitucije, droge… One nisu u
stanju da vrše kontrolu ponašanja nad decom. To su najčešće porodice rastavljenih brakova, gde
je živ samo jedan roditelj, porodice koje su preokupirane poslovima tako da decu zapuste. U ovaj
faktor možemo uvrstiti i materjalne faktore bogastvo - siromaštvo. Problematične grupe ‘ obično
‘ pronalazimo u zaostalim krajevima u kojima vlada bieda i siromaštvo.

Uticaj škole i obrazovanja

Škola često može da bude uzrok pojave delikventnog ponašanja. usled neostvarenih ciljeva
odrastanja, moralnog uzdizanja, razvijanja kulturnih, radnih i drugih svojstava javlaju se
devijacije u ponašanju maloletnika koji dolaze pod uticaj tih negativnih svojstava. Neadekvatno
osposobljeni nastavnici, zastarele metode, kontfrotizam u odnosu na stare metode, preferiranje
dece iz ,,višeg” staleža i slično mogu doprineti u razvoju delikventnog ponašanja.

Uticaj društva

U ovaj faktor možemo ubrojati i sledeće: uticaj današnjeg društva: alkoholizam, prostitucija,
droga; negativni uticaj ulice – komšiluka, uticaj masmedija: literature, štampe, TV-a, radia,
Interneta.

Živeći u modernom društvu, društvu razvijenih komunikacija deca imaju neselektivni pristup
informacijama od prevelike ekspanzije nasilja na medijima do pornografije. Takođe u većem
stadijumu – predpubertetskom- mnogi tinejdžeri su u potrazi za identitetom, te kroz TV
gledanjem filmova, sapunica preferiranjem određnih poznatih ličnosti i njihovom oponašanju
takođe dolazi do negativnog delovanja na decu jer kod mnogih ‘ junaka’ sa ekrana pronalazimo
simptomatično ponašanje, koje posle kroz oponašanje deca usvajaju.

9
Uticaj ostalih sociogenih faktora

Ovde se navode faktori kao što su: politički stavovi, motivi, kršenje zakonitosti, kulturna
zaostalost i slično.

Uticaj ličnih faktora

1. Delikventi pokazuju niži nivo inteligencije od nedelikventa;

2. Kod delikventa češće se sreću psihopatske crte: egocentričnost, samoprecenjivanje, nedostatak

odgovornosti, emocionalna labilnost

3. Delikventi su agresivniji, pretežno su ekstraverirane ličnosti, imaju vrlo naglašenu potrebu za

zabavom, pretežni motivi su im želja za putovanjima, novcem

4. Kod delikvenata nedostaju motivi koji traže rad, disciplinu, kontinuirani napor

5. Ispoljavaju iste potrebe kao nedelikventi samo relizacija obično se zamišlja s manje napora..

6. Delikventi se odlikuju nižim stepenom pozitivnih stavova prema sredini u kojoj žive počevši
od roditelja do društvenih institucija

7. Delikventi imaju više negativnih i ambivalentnih stavova prema: porodici u celini, radu,
školi…

KARAKTERISTIKE MLAADIH DELIKVENATA

Odrastanje je vrlo dinamičan proces. Mladost je razdoblje života u kojem se pojedinac suočava
sa različitim problemima i zadacima koji se pred njega postavljaju. To je ujedno i najintenzivnije
kognitivno, emotivno i konativno razdoblje koje je obeleženo sticanjem znanja i usvajanjem

10
različitih navika, sudova, vrednosti, stavova. Jedan od najvećih zahteva je izgradnja vlastitog
identiteta i potraga za odgovorima na brojna pitanja.

Kod mladih se javlja potreba za druženjem i uključivanjem u društveni život šire zajednice kroz
pripadanje određenim vršnjačkim grupama i društvima. Ako se pojedinac uključi u određenu
skupinu koju društvo identifikuje kao pozitivnu grupu koja neguje i promiče odrenene pozitivne
vrednosti i ciljeve, imajući u vidu poštovanje normi i zahteva šire okoline onda možemo govoriti
o zadovoljavajućem uključivanju. Međutim, u nekim manje kontrolisanim uslovima mladi se
udružuju i identificiraju s devijantnim grupama tražeći sebi slične sa istim psihičkim i
društvenim problemima a kao cilj i sadržaj njihovo druženje postaje obeleženo nasiljem,
zavisnošću, različitim kaznenim delima i to sve kao sastavni deo rituala grupe. Takvo
uključivanje prouzrokuje devijantno ponašanje koje često prerasta u delinkvenciju i kaznena dela
te postaje pretnja široj zajednici.

EMOCIONALNE OSOBINE MLADIH DELIKVENATA

Maloletni delikventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju nemogućnošću kontrole

emocija u odnosu na socijalne zahteve. Maloletni delikventi bi hteli da odmah ostvare ono što
žele i nisu u stanju da odlože svoje zahteve. U životu, emocionalno nezreli maloletni delikventi
samo žele zadovoljstvo i traumatski reaguju na većinu stvarnih situacija koje deluju frustraciono.

Za normalne adolescente bitan je skladan razvoj ličnosti i uspešan društveno prilagođen odnos sa
sredinom. Maloletni delikventi ne ispunjavaju ni jedno, ni drugo. Rad sa emocionalno nezrelim
maloletnim delikventima je veoma težak i nije redak slučaj da postanu duševni bolesnici,
posebno ako imaju teške životne uslove. Emocionalna nezrelost i nestabilnost ove dece ispoljava
se u raznim oblicima neadekvatnog emocionalnog ponašanja (agresivnost, stalno protivljenje,
česta razdražljivost, neposlušnost, nalet besa i sl.). Ova deca često pružaju otpor svima i na
projektivnim testovima pokazuju veću agresivnost nego druga deca.

SOCIJALNI STRAH

11
Socijalno nasilje mladih u Srbiji jednim delom predstavlja i pobunu pojedinih muškaraca na
osećaj gubitka životnih šansi, i povratku tzv, muških tradicija, koje uključuju i nasilje. Fizički
obračuni su često deo ,, dokazivanja muškosti , čime pojedinci pokazuju da su vredni poštovanja
i pri tome osećaju visok nivo socijalne frustriranosti.

Neki maloletnici nasilnim ponašanjem žele da nadvladaju osećaj srama koji može biti potkan
bezazlenom uvredom, sukobom oko devojke, ili sličnom situacijom.

Fizički napad na nekoga nastaje u ,, odbrani časti, čime se stiče trenutni ali takođe i lažni osećaj
ponosa. Upotreba alkohola i drugih opijata se takođe smatra muškom stvari, iz koje, nažalost,
proizilazi veliki broj teških krivičnih dela.

S druge strane se javlja kriza ,, tradicionalne muškosti, pri čemu muškarac više nije jedini
hranitelj u porodici, što dovodi do podele uloga, pa usled sve većeg prisustva ženske radne
snage, nastaje nesigurnost kod pojedinca. Neka tržišta favorizuju tradicionalne ženske kvalitete,
pri čemu na neki način ukidaju šanse mladim muškarcima. Oni se tada okreću tradiciji muškosti,
i predaju se alkoholu ili nasilju uz sportske događaje.

Protestna muškost je karakteristična za nezaposlene mladiće i ona predstavlja pokušaj

ponovnog ,, rađanja napuštenog koncepta muške uloge.

OPŠTE ODLIKE KRIMINALITETA MLADIH DELIKVENATA U SRBIJI

Između optuženih, prijavljenih, i krivično sankcionisanih maloletnika postoji bitna razlika čije
razloge treba tražiti u okolnostima da se pri razmatranju prijava određeni broj istih odbacuje ili
se postupak obustavlja, kao i pri kašnjenju donošenja odluka o prijavama.

U Srbiji se, u pojedinim godinama, na statistici pojavio veći broj optuženih nego prijavljenih
delikvenata.

12
Za ovakav podatak postoji objašnjenje da se sankcionisanjem maloletnika vode različite
institucije kao što su policija, tužilaštvo i sud, kao i razlog zakasnelo donetih odluka o
slučajevima iz prethodnih godina koji su 1999. i 2000. godine procesuirani. Minulih godina u
Srbiji je prosečno optuženo bilo čak 92% prijavljenih maloletnika, od čega je 63% bivalo
krivično sankcionisano. Učešće takvih optuženika u broju je veće i prosečno iznosi i do 68%. U
Srbiji se, na godišnjem nivou, prosečno osudi oko 36 000 punoletnih i 2350 maloletnih osoba.

Broj punoletnih izvšilaca krivičnih dela pokazuje relativnu stabilnost, naročito u poslednjim
godinama, dok su oscilacije krivično sankcionisanih maloletnih lica nešto izraženije.
Zastupljenost maloletnih počinioca krivičnih dela kod nas iznosi preko 6%.

Kiminalitet maloletnika najčešće je imovinskog karaktera i izvršioci ovakvog krivičnog dela, u

ukupnoj masi krivično sankcionisanih učestvuju čak sa 79%.

Hapšenje maloletnika

Drugu grupu po učešću čine krivična dela protiv života i tela. Ovakva dela su znatno povećana u
ukupnom kriminalitetu jednog devijanta. Krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja
zauzimaju treće mesto po učestalosti jer iznose celih 3,1%. Grupa krivičnih dela protiv javnog
reda i mira takođe blago osciluje u poslednjim godinama i iznosi od 0.6 do 2,9% devijanata.
Krivična dela protiv polne slobode su poslednja po učestalosti i iznose manje od 1%.

Kriminalitet maloletnika u Srbiji je najčešće nasilničkog tipa. Statistika kaže da je skoro 60%
maloletnika krivično sankcionisano zbog vršenja krivičnih dela koja su u sebi imala primese
nasilja. Nasilničko ponašanje je važna tačka maloletne delikvencije u Srbiji, i ovakva vrsta
kriminaliteta je znatno prisutnija u populaciji krivično sankcionisanih maloletnika, nego njegovo
učešće u ukupnom kriminalitetu.

13
ZAKLJUČAK

Devijantnost nije tema i problem kojom se bavi uski krug ljudi. To je tema koja je zahvatila
razne grane znanosti: biologiju, psihologiju, sociologiju itd. Svaka znanost ima svoje gledište,
svoje teorije i svaka teorija je u svom pogledu točna, što ukazuje da devijantnost nije posledica
samo jednog faktora koji utiče na čovekovo ponašanje. U pogledu devijantnosti ljude možemo
podeliti na tri vrste: sami devijanti, pasivci tj. ljudi koji ne čine devijantna dela, ali se i ne bore
protiv njih, te na ljude koji svojim delovanjem i radom pokušavaju zatvoriti, rehabilitirati i na
kraju vratiti u društvo bivše devijante. Danas je sve više ustanova gde se može potražiti potrebna
pomoć u krizi (razna utočišta, SOS-telefoni, centri za nezbrinutu decu…), ustanova koje
edukujui odgajaju društvo (vrtići, škole, fakulteti, porodica kao temelj odgoja pojedinca) i
ustanova koje , napokon, kažnjavaju i brinu se o izdržavanju kazne devijanata (sudovi, zatvori,
bolnice…).

Devijantno ponašanje označava nešto negativno, što je u većini slučajeva tačno. Devijantnost
može biti pozitivna u smislu da unapredi ili promeni oblike ponašanja i običaje prema boljem.
Tako je Coco Chanel uvela revoluciju nove mode koja je proglašena devijantnom, ali i razni
štrajkovi i demonstracije mogu doprineti u promeni zakona koji nisu savršeni i podložni su
promeni. Svaki put kad netko prekrši zakon ili normu, istovremeno osporava taj zakon ili normu.
Neki oblici devijantnosti, prema tome, služe kao upozorenje na društvene probleme i potrebu
promene. Svoje nezadovoljstvo ljudi iskazuju raznim devijacijama, koje su ponekad i preterane.
Devijantnost može služiti promicanju društvene konformnosti. Tako stavljanje nekih ljudi “izvan
zakona” jedna je od najboljih metoda kojom se većina ljudi zadržava da ne prekrši pravila

14
ponašanja. Devijantnost učvršćuje grupnu solidarnost. Kriminalni sudski procesi osnažuju veru u
zakone i stvaraju emocionalne veze među ljudima. Procesom socijalizacije većina ljudi usvojila
je društvene norme, tako da poštuje pravila po navici. Pojedinci se ranaju s različitim
sposobnostima, izloženi su različitim socijalizacijskim učincima, različito interpretiraju norme,
tako da je gotovo nemoguće ostvariti potpuno “zdravo” društvo. Teorija učenja objašnava
najčešče uzroke devijantnosti. Neka socijalna okolina može ohrabrivati kriminalne aktivnosti,
dok druga to neće činiti.

LITERATURA

1. Haralambos Michael i Head Robin: Uvod u sociologiju, Globus, Zagreb, 1980.

2. Zvonarević Mladen: Socijalna psihologija, Školska knjiga, Zagreb, 1981.

3. Fromm Erich: Anatomija ljudske destruktivnosti, Napred, Zagreb, 1989.

4. Freud Ana: Normalnost i patologija dece, Prosveta, 2000.

5. Barnes Hari Elmer: Uvod u istoriju sociologije, Beogradski izdavačko – grafički zavod,
Beograd, 1982.

6. Milutinović Milan, Osnovni fenomenološki i etiološki problemi omladinske delikvencije,

Osvrti, Beograd 1971.

15