DIGITALNO NASILJE I MLADI

Psihologija mentalnog zdravlja

Prednosti i rizici digitalne komunikacije
Prednosti
Omoguavaju nove vidove
uenja, zabave i
komuniciranja
Odlikuju je lakoa i brzina
irenja poruke
Uenje digitalnoj pismenosti
neophodnoj u 21. veku
Rizici
Manje kontrolisana od
neposredne komunikacije
Slabija je inhibicija
ponaanja nego u
neposrednoj komunikaciji
Predstavlja plodno tlo za
razino ponaanje i
zloupotrebu
 ta je digitalno nasilje?
Digitalno nasilje (Cyber bullying) je korienje digitalne
tehnologije (interneta i mobilnih telefona) sa ciljem da
se druga osoba povredi, ponizi i da joj se nanese teta.
Digitalno nasilje moe da ostavi emocionalne, psihike i
socijalne posledice na (mlade) osobe koje su im
izloene.
Ishodi digitalnog nasilja mogu biti razni- od problema u
ponaanju do samoubistva.
Iako se deava u ,,virtuelnom okruenju,
digitalno nasilje esto ima uzroke i/ili posledice
u realnom okruenju!
 Rizino ponaanje na internetu
Osnovni oblici rizinog ponaanja na
internetu:
deljenje linih podataka i komunikacija
(porukama ili etom) sa nepoznatim osobama
prihvatanje poziva za za prijateljstvo na
socijalnim mreama od nepoznatih osoba
 Izlaganje drugih digitalnom nasilju
Izlaganje drugih digitalnom nasilju putem:
Prikrivanje identiteta u komunikaciji putem
interneta
Otvaranje i korienje tuih naloga ili profila na
socijalnoj mrei bez pristanka vlasnika
Postavljanje slika i snimaka i uvredljivih
komentara
Znaajna povezanost viktimizacije i nasilnitva,
kao i ukljuenost u digitalne i klasine oblike
nasilnitva
Istraivanje na srpskom uzorku uenika
(Popadi, D., & Kuzmanovi, 2012)
Neki od ciljeva su bili istraivanje o uestalosti i
svrsi korienja digitalnih ureaja i interneta i
ukljuenost u razliite oblike digitalnog nasilja...
17 osnovnih i 17 srednjih kola
4 razred o, 6-8 razred o, 2-3 rasred s
3786 uenika
3078 roditelja
1379 nastavnika
 Sumirani rezultati istraivanja
(Popadi, D., & Kuzmanovi, 2012)
Meu uenicima u Srbiji je veoma rasprostranjeno
korienje digitalnih ureaja i interneta
Internet uenici koriste najee da bi poseivali
drutvene mree
Prihvatanje sastanaka sa osobama koje su upoznali
preko interneta (6% osnovaca i 15% srednjokolaca)
Petina mlaih osnovaca, treina starijih osnovaca i dve
treine srednjokolaca je izvestila da je tokom
prethodne godine bila izloena digitalnom nasilju
 Rezultati istraivanja
Mobilni telefon ima 94% osnovaca i 99%
srednjokolaca.
Pristup internetu ima 89% osnovaca i 92%
srednjokolaca.
Ukupno 62% osnovaca i 84% srednjokolaca
izloilo je sebe nekom od rizika na internetu.
Digitalno nasilje doivelo je 37% osnovaca i 66%
srednjokolaca.
Ukupno 22% osnovaca i 30% srednjokolaca
videlo je ili ulo da njihovi vrnjaci/kinje trpe
digitalno nasilje.
 Faktori povezani sa trpljenjem
vrnjakog nasilja
to su uenici/e stariji/e, to su ee izloeni/e digitalnom
nasilju (bilo preko interneta ili preko mobilnog telefona).
Devojice su ee od deaka izloene digitalnom nasilju, ali su
ee i svedoci digitalnog nasilja
Uenici/e sa loijim kolskim uspehom ee trpe digitalno
nasilje.
Slabije socijalne vetine (socijalna inteligencija) mladih dovode
se u vezu sa eom izloenou digitalnom nasilju.
Mladi koji ee koriste internet, ee se izlau digitalnom
nasilju.
Mladi koji su skloniji rizinom ponaanju na internetu (ostavljaju
line podatke na blogovima, forumima, igricama ), ee su
izloeni digitalnom nasilju.
Mladi koji su ee izloeni klasinim oblicima nasilja, ee
su i rtve digitalnog nasilja.
 Faktori povezani sa vrenjem
vrnjakog nasilja
to ee uenici/e koriste internet, to ee tvrde da su
izloili/e druge rizicima ili nasilju na internetu.
Mladi koji su nasilni u direktnoj komunikaciji, ee su nasilni i
prilikom upotrebe digitalnih tehnologija.
Deaci ee od devojica priznaju da uznemiravaju druge
putem digitalnih medija.
Nedostatak roditeljske panje, nepostojanje jasnih granica i
nasilno ponaanje roditelja doprinose nasilnom ponaanju
mladih.
Neto ee druge uznemiravaju uenici/e iji se roditelji, po
izjavama dece, manje trude da saznaju ta oni rade na
internetu, manje im govore ta mogu da rade i manje ih
upozoravaju na mogue opasnosti na internetu.
Negativna kolska klima, loa komunikacija i negativni odnosi
izmeu svih uesnika/ca kolskog ivota (nastavnika/ca, ostalih
zaposlenih, roditelja) dovode do poveanja klasinih oblika
nasilja pa samim tim i digitalnog.
 Prevencija
Razvijanje digitalne pismenosti i socijalnih
vetina moe smanjiti stopu digitalnog nasilja
Sistemski pristup: porodini, obrazovni i iri
drutveni sistem
Mediji
Koje vi postupke vidite kao delotvorne naine
prevencije digitalnog nasilja?
 Digitalno nasilje
Tagovana
https://www.youtube.com/watch?v=f4rNvDaYDr
c
Susret sa nepoznatom osobom
https://www.youtube.com/watch?v=0JeSnRb5EL
g&index=2&list=PLN3I-
0DAzMpqTvQioumg79JJxBtF3sE-L
Lano predstavljanje
https://www.youtube.com/watch?v=uOhjBmF94i
0
 Literatura
Prezentacija pripremnjena korienjem
referenci:
1. Popadi, D., & Kuzmanovi, D. (2013). Korienje
digitalne tehnologije, rizici i zastupljenost digitalnog
nasilja meu uenicima u Srbiji. Beograd: Institut za
psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu; dostupno na:
http://www.researchgate.net/profile/Dobrinka_Kuzman
ovic/publication/272114966_Koriscenje_digitalne_tehn
ologije_rizici_i_zastupljenost_digitalnog_nasilja_medu_
ucenicima_u_Srbiji/links/54db40910cf2ba88a68f8f4a/K
oriscenje-digitalne-tehnologije-rizici-i-zastupljenost-
digitalnog-nasilja-medu-ucenicima-u-Srbiji.pdf
 Literatura

2. Kuzmanovi, D. i sar. (2016).

Digitalno nasilje- prevencija i
reagovanje. Beograd:
Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike
Srbije i Pedagoko drutvo
Srbije; dostupno na:
http://www.mpn.gov.rs/wp-
content/uploads/2015/08/prir
u%C4%8Dnik-interaktivni.pdf