УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Студијски програм: Предшколско васпитање

ДИЈЕТЕ И КОМПЈУТЕР
- Семинарски рад -

Професор: Студент:

Проф. др Светозар Богојевић Биљана Хвала

Бања Лука, 2019. године

 САДРЖАЈ

1 УВОД.......................................................................................................................................3

2 УТИЦАЈ КОМПЈУТЕРА НА РАЗВОЈ ДИЈЕТЕТА ПРЕДШКОЛСКЕ ДОБИ.................4

2.1 Упознавање дијетета са компјутером...........................................................................5

2.2 Улога родитеља у васпитању дјеце помоћу компјутера.............................................8

2.3 Предности и недостаци употребе компјутера код дјеце предшколског узраста......9

3 ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................12

4 ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................14

2
1 УВОД

Живимо у периоду електронских медија који се рапидно развијају из дана у дан.

Свједоци смо све већег медијског утицаја на дјецу као и на одрасле. У данашње вријеме
дјецу излажемо медијима од најраније доби, што итекако утиче на њихов раст и развој.
Медији су свугдје око нас, на послу, у вртићу, код куће, данашњи свијет је незамислив без
масовних медија, а дјеца су, као корисници, највише изложена штетним утицајима медија.

Животни стилови и навике нових генерација, као и значајне промјене у њиховом

социјалном животу, често се вежу за развој информационо комуникацијских технологија.
Генерације особа рођених након 1980-тих година почињу да се у свакодневници сусрећу
са модерним технологијама. Ипак, данас се посебна пажња посвећује генерацији чији су
саставни дио живота технолошки уређаји, генерацији која се рађа и одраста у
високотехнолошком окружењу и тиме се често посматра као генерација зависна о
технологији и интернету.

Компјутер је главни масовни медиј данашњице. Његова улога у животу појединца

је значајна. Како смо „осуђени“ на живот с компјутером, треба настојати искористити
његове позитивне учинке, а клонити се негативних. Дјеца су од рођења у додиру са
електронским медијима. Управо због тога, компјутер директно и индиректно утиче на
дјечја увјерења и ставове, пружа моделе понашања у друштву и усвајања културалних
вриједности. Данас је немогуће разматрати било какве аспекте живота дјеце и младих
изван контекста утицаја мас-медија.

Поред тога, употреба компјутера данас је незамислива без коришћења интернета.

Интернет, поред тога што пружа широк спектар информација које се могу употријебити у
неке корисне сврхе, садржи и ризике, посебно за млађу популацију, која је тим ризицима
свакодневно изложена. Стога ће у овом раду бити ријечи о утицају компјутера и интернета
на развој дјеце предшколског узраста, те о ризицима које са собом носи изложеност таквој
врсти медија.

3
2 УТИЦАЈ КОМПЈУТЕРА НА РАЗВОЈ ДИЈЕТЕТА ПРЕДШКОЛСКЕ
ДОБИ

Компјутер осиромашује осјећај заједништва. Што више дјеца користе компјутер,

мање вјерују једни другима и мање је вјероватно да ће учествовати у организованим
активностима ван куће. Посљедице до којих долази услијед прекомјерног кориштења
компјутера су: да се ствара измишљени свијет, изазивају лажна сјећања, узрокују
проблеми с пажњом и концентрацијом, изазива равнодушност, учи насиљу и слично.
Такве слике у дјететовој психи замјењују стварна сјећања. Након што је пратило емисије с
наглашеним емоционалним садржајима, дијете има потешкоћа разлучити властита стварна
сјећања од призора којима је било тек обични гледалац. Емоционални одговори на насиље
ослабљују па се дјеца понашају и говоре као да су знатно старија и зрелија. 1

Дјетињство садашњих генерација, све се више мијеша са зрелим годинама и тако

настају мали мушкарци и малене жене. То су дјеца трећег миленијума, која већ од дјечјег
вртића свијет гледају свјесним и испитивачким очима, ускраћени за спонтаност и
невиност. Дјеца која дневно користе комјутер сат – два имају 10 до 20 % више проблема с
пажњом од дјеце која га не користе. Дјететов се мозак убрзано развија током прве три
године живота, када се формира већина неуронских веза.2

Дјеца млађа од двије године не смију користити компјутер, јер он утиче на њихов
мозговни, социјални, емотивни и когнитивни развој. Компјутер ствара немир, наглост,
проблеме с концентрацијом и пажњом, дјеца не спавају довољно, тешко заспе, а постоји и
опасност да зараде потешкоће с дисањем. Један од озбиљнијих здравствених проблема,
који је посљедица неактивности узроковане прекомјерним сједењем испред компјутр+ера,
јесте гојазност и погађа све већи број дјеце предшколске доби. Постоји одређена бојазан
1
Šnajder, S.: Utjecaj računala na odgoj predškolskog dijeteta u vrtiću i obitelji - završni rad, Sveučilište Jurjа
Dobrile u Puli, Pula, 2015, стр. 10.
2
Ibid.

4
да, као посљедица овисности о компјутеру, стајалишта дјеце неће више бити плод
одрастања у породици и с вршњацима, него ће бити резултат приправљених и
простудираних медијских порука с одређеним циљем који у највише случајева
кореспондира с тежњом да се заради.3

Постоји велика повезаност између гледања насилних призора и агресивног

понашања међу дјецом. Може се рећи да су дјеца која много времена проведу пред
компјутером агресивнија од оних која га мање користе. Сви медији, па тако и компјутер,
имају у друштву улогу у одгоју али и манипулисању, посебно у формирању младе
генерације.4

2.1 Упознавање дијетета са компјутером

Дјеца имају способност да лако савладају сва правила употребе компјутера за

разлику од одраслих. Она се брзо ослободе страха да ће се нешто покварити или да ће
нешто погрешно урадити. Основна предност дјеце је што воле да истражују и што су
увијек спремна да уче нове ствари. 5 Дјеца никада не показују одбојност према компјутеру,
већ га прихватају као саставни дио своје игре,
забаве, па чак и живота. Компјутер је „добра
вила”, која ће одговарати свим њиховим
потребама за игру, која ће испунити њихове
жеље и која ће сваки пут одреаговати тачно
онако како желе дјеца. Играјући се, дјеца
решавају одређене задатке и тако обогаћују
своје знање и развијају интелигенцију.6

Добро је и едукативно имати компјутер јер се дијете на тај начин привикава на

уређај који ће највјероватније користити када одрасте. Међутим, поставља се питање, да
3
Ibid.
4
Baacke, J.: Behaviour in the world of techniques, 2007, стр. 40.
5
Жиропађа, Љ.: Дете и компјутер - очекивања и стрепње родитеља, Настава и васпитање, 2007, стр. 50-55.
6
Јовановић, В., Смедеревац, С., Товиловић, С.: Утицај срединских чинилаца на интелектуалну ефикасност
деце предшколског узраста, Зборник Института за педагошка истраживања, 2009, стр. 511–525.

5
ли је исправно усмјеравати дијете од треће године живота да се користи компјутером.
Према неким мишљењима јесте, јер је то зправо одговарајућа доб за учење. 7 Међутим,
покретање „миша“ и праћење кретања стрелице на монитору могу бити пресложене радње
за дијете које још није навршило четири године. Његово опажање предмета је још увијек
врло конкретно. Боље је дакле, не присиљавати дијете на игре на компјутеру, јер
подстицање на активности које су изнад његових могућности могу га учинити несигурним
или покварити његов будући однос према компјутеру.8

Психолог Manfred Spitzer, професор психијатрије са Универзитета у Улму рачунаре

и конзоле типа playstation назива „машинама за спрјечавање учења“. По њему, компјутери
нам одузимају потребу да размишљамо, што је процес који одржава мозак у форми и чини
нас паметнијима. Он пореди функцију мозга са функцијом мишића, који атрофира
уколико се не користи. То да се разум под одређеним околностима једноставно "топи" је и
научно доказано: онај ко стално користи навигациони уређај како би дошао до циља,
слаби властити осјећај за оријентацију. Не опада само способност сналажења у простору,
него се доиста и физички смањује волумен дијела мозга (hippocampus) који је за то
задужен.9

Он даље наводи да дјеца до треће године старости уопште нису у стању да науче
било шта што им се презентује путем екрана. Напротив, постоји повећана опасност да због
тога имају сметње у развоју говора. Па и након треће године живота компјутер и сличне
дигиталне справе нису потребне да би се развиле духовне способности код дјеце.10

Kада дијете упознати с компјутером, једно је од честих питања на које се нуде и

различити одговори. Неки аутори сматрају да технолошки напредне играчке уводе дијете
у свијет компјутера већ од ране предшколске доби, зато је право вријеме за употребу
компјутера оно када дијете покаже за то интерес. Употреба компјутера код куће и у
7
Kids and TV and computers. Доступно на: http://joyerickson.wordpress.com/2008/06/09/kids-and-tv-and-
computers/. Приступљено: 09.11.2019.
8
Šnajder, S.: op. cit., стр. 15.
9
Dijeca i kompjuteri: Digitalizacija zaglupljuje. Доступно на: https://www.dw.com/bs/djeca-i-kompjuteri-
digitalizacija-zaglupljuje/a-16163141. Приступљено: 09.11.2019.
10
Ibid.

6
васпитно-образовним институцијама требала би бити добро методички осмишљена и
контролисана.11

Компјутер пружа дјеци надражаје које могу сами контролисати: аудитивне,

визуелне и осјећајне. Дјеца у најранијој доби (до 3 г.) могу компјутер упознати као
интерактивну сликовницу, 3 - 4 г. дјететове моторичке вјештине су такве да координише
рад мишем, 5 - 7 г. користе компјутерске игре, програме за цртање, едукативне програме.
Могу се усредоточити на читање, математичке игре и рјешавање проблемских ситуација.

Употреба компјутера код куће и у васпитно-образовним институцијама, као што је

претходно речено, требала би бити добро методички осмишљена и контролисана. Данас
постоје значајно супротна мишљења по питању тога када дјеца треба да приступе
компјутеру и његовим садржајима. Често се догађа да дјеца превише времена проводе за
компјутером. Компјутер данас нуди бројне могућности, од играња до учења, с тиме да се
оне испреплићу и да је компјутер захваљујући мултимедијалности за дјецу врло
привлачна играчка. Ако томе додамо интернет као нови прозор у свијет, посебно кад се
посјећују дјечје интернет странице, уживање које се треба пажљиво усмјеравати
резултираће неочекиваним резултатима. Противници компјутера, пак, сматрају да
виртуелни свијет запоставља стварност, те да ће дјеца бити још изолованија у свом
свијету. Они мисле да је вртић основно мјесто социјалног учења, те да се употребом
компјутера почињу раније учити неки садржаји, што је ипак задаћа основне школе.12

11
Tatković, N., Baf, R. M.: Računalo - komunikacijski izazov djeci predškolske dobi, Informatol. 44, 2011., str. 28.
12
Šnajder, S.: op. cit., стр. 17.

7
2.2 Улога родитеља у васпитању дјеце помоћу компјутера

Важност родитељске интервенције посебно се наглашава за млађу дјецу, која се тек

упознавају с компјутером и оним шта он нуди. Истраживања су показала да најслабије
резултате постиже рестриктиван приступ, обиљежен забраном (прекомјерног) гледања
свих, односно одређених програма. Истовремено, најбољи је евалуативни приступ, који
укључује дискутовање с дјецом о оном што је виђено, с намјером да се дјеци помогне у
вриједновању значења, уочавању моралне
поруке и схватању природе медијског
презентовања садржаја. Родитељи требају
знати да компјутер не представља прозор
у свијет и његову корисност и вриједност
одредиће начин на који се користи и
садржај који дијете путем њега прима. У
томе велику и важну улогу имају управо
родитељи који могу допринијети да
компјутер има позитиван утицај на дијете. Зато је важно да родитељ:13

 помогне дјетету у одабиру поучних и забавних игара,

 одабере и провјери каквог су садржаја игре којима дијете испуњава слободно

вријеме те јесу ли прикладне развојном нивоу дјетета,

 постави границе у количини времена које дијете проводи за компјутером,

 не допусти да компјутер постане дадиља и замјена за вријеме које дијете треба

провести с родитељима,

 има на уму да рачукомпјутернало не може бити замјена за вријеме које дијете треба
провести у социјалној игри с вршњацима,

13
Dijete i računalo: Uloga računala u predškolskoj dobi. Доступно на: http://www.istrazime.com/djecja-
psihologija/djeca-i-racunalo-uloga-racunala-u-predskolskoj-dobi/. Пристуљено: 09.11.2019.

8
  барем повремено с дјететом учествује у играма на компјутеру, при чему је важно с
дјецом разговарати о неким аспектима игара и помоћи им да разликују фантазију
игре од стварности, и

 не заборави да ће он дјетету увијек бити најважнији и најснажнији модел

понашања како би учећи из родитељских поступака дјеца научила разликовати
добро од лошег.

2.3 Предности и недостаци употребе компјутера код дјеце

предшколског узраста

Предшколски развој дијетета је период у коме дјеца, користећи своја своја чула и
умне способности, покушавају да упознају и схвате свет око себе. Током предшколског
периода деца уз помоћ рачунара остварују:14

 физички развој (моторика, говорни апарат, чула),

 социјално-емоционални развој (однос према себи, другима и околини),
 когнитивни развој (упознавање времена, простора, живог и материјалног свијета) и
 развој комуникације и стваралаштва.

Kључно питање више није да ли дјеца треба да га користе, већ како то

контролисати, колико дуго и када дјеца треба да буду за компјутером. Данас треба водити
посебну бригу о оптималној употреби компјутера, како би дјец користила све предности
истог. Васпитач у предшколским установама треба да:15

 одреди адекватно трајање употребе компјутера, јер спорт, дружење са вршњацима

и друге активности не треба занемарити;

 усмјери употребу компјутера ка „мисаоним” играма, које омогућавају развој

интелигенције, креативности и нових вјештина; и

14
Речицки, Ж. Гиртнер., Ж.: Дете и компјутер, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.
15
Андевски, М.: Kомпетенције васпитача за употребу нових медија и технологија, Зборник ВШССОВ,
2011, стр. 25–35.

9
  омогући да дјеца прихвате компјутере као средство за игру, забаву и учење, а не
као средство за награђивање или кажњавање, јер то може створити негативне
посљедице.

Компјутер има предности и недостатке у раду с дјецом предшколског узраста

(Табела 1). Шта ће превагнути у току примјене компјутера, зависи од родитеља и
васпитача.16

Табела 1. Предности и недостаци примјене компјутера у раду са дјецом

координација покрета, развој мишића шаке, развој

Предности
Физички развој перцепције
Недостаци гојазност, поремећај вида, мускулаторне промјене
повећање социјалне интеракције, развој
Социјално- Предности
кооперативности, развој самосатлности
емоционални
социјална изолација, смањење самодисциплине и
развој Недостаци
мотивације, емоционална одвојеност од средине
развој пажње, мишљења и памћења, повећање
Предности мотивисаности, подстицање радозналости и
Когнитивни развој
креативности
лоша концентрација, проблеми са пажњом,
Недостаци
смањење креативности и способности за маштање
повећање интеракције са другом дјецом и
Предности људима, размјена мишљења, осјећања и искустава
Развој
са другом дјецом
комуникације и
смањење интеракције са другом дјецом и људима,
стваралаштва
Недостаци смањење размјене мишљења иосјећања са другом
дјецом

16
Момчиловић, И. О., Момчиловић, А.: Примена рачунара у раду са децом предшколског узраста,
Савремено предшколско васпитање и образовање: Изазови и дилеме, 2016, стр. 209-217.

10
 Због свих наведених предности употребе рачунара, васпитачи у предшколским
установама треба да поспјешују децу у употреби компјутера. Дјецу не можемо изоловати,
одвојити од свијета и времена у коме живимо. Компјутер је дио дјечијег живота, па не
можемо дјеци забранити да га користе. Нагласак је на примјени и интеграцији ове
технологије у свакодневном васпитно-образовном раду, а не на информатичкој обуци
дјеце. Дјеци треба све показати, објаснити и помоћи око рачунара. Kод нас још увек
постоји мишљење да је „рачунар штетан за дјецу” због недостатака употребе рачунара у
раду са дјецом предшколског узраста, датих у Табели 1. Управо због тога многи васпитачи
избјегавају употребу рачунара у активностима које обављају у току васпитно-образовног
рада.17

17
Момчиловић, И. О., Момчиловић, А.: op. cit., стр. 211.

11
3 ЗАКЉУЧАК

Електронски медији су битни у нашем васпитању и образовању, највише из тог

разлога што се они налазе свуда око нас, када учимо уз помоћ технологије, а медији
обликују друштвену стварност. Они формирају наша мишљења те на неки начин
формирају наше ставове и увјерења. Медији су присутни у дјететовој свакодневници, али
ипак у ограниченој мјери и под надзором родитеља. Пошто су медији наша
свакодневница, битан је квалитетан рад родитеља који ће разговарати с дјецом о томе шта
гледају и како препознати потенцијалне опасности.

Компјутер је један од неазобилазних медија данашњице који се користи у готово

свим сферама живота. Тако су и дјеца изложена његовој употребу у већој или мањој мјери.
Чињеница је да живимо у свијету дигитализације и убрзаног техничко-технолошког
развоја, па самим тиме не можемо васпитати дјецу, усмјеравајући у том правцу да не
користе савремене технологије, па самим тим и компјутер. Компјутер данас пружа низ
могућности, и садржни много више добрих него лоших страна. На родитељима је, и на
васпитачима и предшколским установама, да дјецу уче позитивним вриједностима, да
усмјеравају и прате њихов рад и интересовања и сходно томе укључују и компјутер као
средство које може пружити много тога у развоју и обликовању дјеце.

Ако је дјететова комуникација с породицом квалитетна и ако му се нуди

алтернатива сједењу испред компјутера, мала је вјеројатноћа да ће бити изложено
насилним сликама. Али ако му се то и догоди, лакше се примјећује његов проблем и
дијете лакше исказује страхове. Уколико компјутер до сада није био у кући, могуће је да
ће га на захтјев дијетета родитељи узети. Уколико је то случај, треба подсјетити да
компјутер треба ставити на видљиво мјесто, гдје ће се имати бољи увид о количини
времена које дијете проводи за њим и научити дијете да компјутер не служи само за
играње игрица. Ово је доб када се дијетету могу приближити бројни едукативни
мултимедијални садржаји, који у великој мјери могу проширити његово знање.

12
 Дакле, немогуће је дјецу одвојити од компјутера и савремених технологија на
начин да им се потпуно забрани употреба истих, већ је потребно ту употребу редуковати и
усмјерити у праве свхре, како би се из тог извукли позитивни резулати и поспјешио
дјечији развој, интелигенција и многе друге компоненте. Међутим, као што је и раније
било ријечи, комјутер не смије да замјени дјечији социјални живот, дружење, спорт,
вријеме са породицом и пријатељима, јер су то ствари које су такође круцијалне, те их
стога све треба уклопити у једну цјелину како би се на тај начин постигла равнотежа и
дијете усмјерило на прави пут.

13
4 ЛИТЕРАТУРА

1. Андевски, М.: Kомпетенције васпитача за употребу нових медија и технологија,

Зборник ВШССОВ, 2011.
2. Baacke, J.: Behaviour in the world of techniques, 2007.
3. Жиропађа, Љ.: Дете и компјутер - очекивања и стрепње родитеља, Настава и
васпитање, 2007.
4. Јовановић, В., Смедеревац, С., Товиловић, С.: Утицај срединских чинилаца на
интелектуалну ефикасност деце предшколског узраста, Зборник Института за
педагошка истраживања, 2009.
5. Момчиловић, И. О., Момчиловић, А.: Примена рачунара у раду са децом
предшколског узраста, Савремено предшколско васпитање и образовање: Изазови
и дилеме, 2016.
6. Речицки, Ж. Гиртнер., Ж.: Дете и компјутер, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2002.
7. Tatković, N., Baf, R. M.: Računalo - komunikacijski izazov djeci predškolske dobi,
Informatol. 44, 2011.
8. Šnajder, S.: Utjecaj računala na odgoj predškolskog dijeteta u vrtiću i obitelji - završni
rad, Sveučilište Jurjа Dobrile u Puli, Pula, 2015.

Интернет извори

9. Kids and TV and computers. Доступно на:

http://joyerickson.wordpress.com/2008/06/09/kids-and-tv-and-computers/.
10. Dijeca i kompjuteri: Digitalizacija zaglupljuje. Доступно на:
https://www.dw.com/bs/djeca-i-kompjuteri-digitalizacija-zaglupljuje/a-16163141.
11. Dijete i računalo: Uloga računala u predškolskoj dobi. Доступно на:
http://www.istrazime.com/djecja-psihologija/djeca-i-racunalo-uloga-racunala-u-
predskolskoj-dobi/.

14