Петра Драпшина 8.

21000 Нови Сад

СЕМИНАРСКИ РАД

МЕТОДИКА УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ

ИГРЕ ЗА УПОЗНАВАЊЕ СВЕТА ЖИВОТИЊА

Ментор/менторка: Студенткиња:

Др Анђелка Булатовић, проф. Цица Васић

Бр. индекса:136/16

Бр. групе: II

Нови Сад, децембар 2017/18.

 САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ 3

КЉУЧНЕ РЕЧИ 3

УВОДНИ ДЕО 4

ТЕОРИЈСКИ ДЕО 5

ПРАКТИЧНИ ДЕО 7

ЗАКЉУЧАК 9

ЛИТЕРАТУРА 10
 РЕЗИМЕ

Игре за упознавање света животиња у вртићу подразумева важност откривања и

усвајања карактеристика и одлика животињског цасртва са децом усраста од 3 до 7
година у васпитно-образовног установи. Приближавање деци оно што им је блиско
и интересантно, за шта се везују при самом додиру и присуству неког представника
животињског царства. Писањем семинарског рада о значају примене упознавања
света животиња у вртићу, проучавањем литературе и васпитно-образовне праксе
желим проширити своје знање, сакупити што више примера игара и активности за
будућу васпитно-образовну праксу, и настојати да сваки пример усавршим ради
што бољег усвајања материје, што свакако представља и циљ писања овог
семинарског рада.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Значај – подравумева важност одређеног појма/процеса.

Примена – подразумева употребу нечега у практичне сврхе.

Упознавање - пре свега се мисли на откривање, па учење, усвајање.

Предшколска деца – појам се односи на рад са децом узраста од 3 до 7 година.

Свет животиња – подразумева карактеристике животиња, њихова станишта,

понашања.

3
 УВОДНИ ДЕО

У овом семинарском раду бавићу се значајем примене упознавања предшколске

деце са светом животиња у вртићу, али и примерима активности и игара које сам
прикупила у току извођења стручне праксе, и у току проучавања литературе, за
које сматрам да су добри.

Приликом обрађивања значаја примене упознавања предшколске деце са светом

животиња, неизбежно је разложити на чиниоце саму тему и разрадити сваки
чинилац као једнако битан. Веома је важно да се детету на прави начин приближи
свет животиња, њихове потребе, карактеристике, станиште итд. Како би дете могло
да усвоји и прихвати оно што се од њега и тражи.

4
 ТЕОРИЈСКИ ДЕО
Пут ка правилном развијању и усвајању знања из области упознавања предшколске
деце са околином условљен је радозналошћу и сопственом активношћу деце у
контактима са непосредном стварношћу. Развијање деце тећи ће неометано и
природно тек када активним учењем о природној средини васпитачи формирана
знања усмеравају. Неизоставни део процеса усвајања знања су свакако активности
које континуирано морају бити у складу са узрасним могућностима деце, као и што
занимљивије и разноврсније.

Садржаји са којим би требало да се упозна дете предшколског узраста у областима

упознавања света животиња (Булатовић, 2012:106):

а) познавање карактеристика облика понашања животиња – трчи, плива,

лети, скрива се, напада, брани, лови и слично;
б) познавање животних циклуса – рађање, одрастање, размножавање,
угинуће
ц) познавање животне средине подесне за опстанак појединих врста
животиња (рибе - вода);
д) познавање начина кретања животиња – пузање, скакутање, трчање и
слично;
е) познавање начина комуницирања међу животињама – сврака, свитац, овца
и јагње, како пас обележава свој простор и тако даље;
ф) детаљније познавање типичних представника животињског царства –
разни инсекти, жаба, гуштер, корњача, зебра, камила итд. Разлике и
сличности међу њима;
г)разликовање домаћих и дивљих животиња, однос човека према њима,
користи од њих, начин старања човека о њима и слично;
х) ближе упознавање домаћих животиња (краве, овце, козе, мачке, коње,
затим кокоши, гуске, ћурке, голуба и других);
и) сазнање о кућним љубимцима и начинима бриге о њима (папагај, пар,
мачка, канаринац, морско прасе, рибице у акваријуму, и тако даље.)
5
Васпитач пре свега треба да подстиче дечију иницијативу, да их подржава, да
доприноси повећању броја критеријума, да користи дечије искуство и помаже им
да изграђују сопствено знање. Битно је деци увек понудити довољно занимљива
средства која ће бити инспиративна за дискусију. Такође битно је користити и
свакодневне ситуације, али и организовати различите посете и одласке рецимо у
шуму, на ливаду, у зоолошки врт. Деца често сама у току неке активности питају
чему шта служи, како нешто функциониште, где ко живи, како се храни, и од
изричите важности је да васпитач буде припремљен на сва питања и добро
''поткован'' за одговоре (Станић – Бојковић, Д., 1990: 115).

Приликом неке усмерене активности у областима упознавања деце са животињама

васпитач треба децу да наводи на запажање:

а) Односе органа и функције:

б)Врабац лети и скакуће – крила
ц) Зец прави скокове – задње ноге
д) Жаба прави скокове – задње ноге
е) Функција перцепције
ф) Мачка види и ноћу – изглед зенице
г) Пас одлично чује – уши
х) Функција заштите
и) Крзно, перје, крљушти, кандже, кожа

Кад је реч о драмском игрању, пре свега мислимо на игре улога, односно игре
имитације и подражавања, чиме се и одређује њихова суштина. Постоје разни
облици јављања оваквих игара, а то су:

a) Опонашање поступака, замена предмета

б) Симболичка имитација
ц) Симболичка игра улога са сижеом

6
 ПРАКТИЧНИ ДЕО

Постоји више варијација игре имитирања животиња. Углавном су то варијације

међусобног вијања по васпитној соби, са одређеним правилима. На васпитачу је да
одреди каква правила ће успоставити и какву врсту игре ће играти у оквиру игре
улога. И наравно, уколико деца сама предложе одређена правила, требало би их
уважити, јер је примаран циљ да се деца забаве и кроз забаву знања прошире или
утврде.

Представићу једну од много игара, коју сам имала прилике да видим у току
извођења стручне праксе. То је игра имитиранја или пантомиме. Наиме, деца се
поделе у две групе. Столице се поређају у 2 реда, један наспрам другог, на
различитим крајевима васпитне собе. Васпитачица поставља задатак тако што ће
једном детету нпр. из прве групе шапнути једну животињу а он ће помоћу мимике
лица и покрета тела да дочара ту животињу.

Игра се игра тако што свако дете има право да показује животињу али и да погађа
о којој се животињи ради. Циљ игре је да супротна група погађа док једна показује
и супротно како би деца на такав начин кроз игру могла да сазнају више и упознају
се са карактеристикама животиња али и да искажу своје знање и вештине.

Такође врло је бино да крозу ову игру развијемо такмичарски дух код деце.
Победника у овој игри нема јер је битно да се животиња погоди и нема тачних и
нетачних одговора.

7
Деца кроз играња саживљавају се са улогама које су им дате или које су сами
одабрали. Међутим постоји етички проблем код ове врсте игре,јер нека деца просто
нису спремна или имају потешкоћа у показивању на невербалан начин, па самим
тим је веома важно да васпитачица има контролу над игром и пружи сву потрбну
подршку детету. Разговор о теми се одвија након игре или у току неке усмерене
активности, пре игре. Важно је децу упознати са свим аспектима и
карактеристикама животиња, њених позитивних и негативнихн особина. Затим које
животиње се лове и због чега, односно које су то потребе због којих човек лови
животиње.

За све ово је претходно значајно усвојити општа знања о животињама, па ова игра
може бити веома корисна за развој дечијег схватања и допуњавања дечјег знања.
Међутим најзначајније од свега јесте да деца схвате животиње као врсте о којима
треба бринути, и да их поштује као подједнако важна жива бића, па је зато изузетно
важно разграничити појам лова, плена, као и потребу човека за тим. Битно је да
деца схвате да животиње, иако живе у заједници са људима, ипак представљају део
изолованог царства, само по себи, које има уређена правила, једноставнија много
него људи, али доста слична.

Такође кроз овакве игре деци се могу појаснити које су животиње опасне, а које
нису. Васпитач тако у сарадњи са родитељима, стручним сарадницима или
локалном заједницом може организовати разне посете ЗОО вртовима, салашима,
разним домаћинствима на којима се налазе одређене животињске врсте. Деца се
тако директно могу упознати са особеностима и карактеристикама животиња.

8
 ЗАКЉУЧАК

Приликом обављања стручне праксе, схватила сам да деца воле теме које су
повезане са животињама, директно или индиректно. Животиње су им блиске,
занимљиве, често траже од васпитача моделе животиња у току слободних
активности, и истински уживају у игри са њима. Често сам присуствовала и
учествовала у играма са животињама, наиме деца су од мене тражила да
предложим неку животињу а она ће опонашати њено кретање и подражавање.

Иако игре са ловцима и животињама нису биле толико честе, имала сам прилику да
присуствујем једној врсти, чиме сам обогатила своје искуство и схватила да су
животиње неисцрпна тема у области упознавања деце са околином.

Посматрајући процес упознавања деце са светом животиња, схватила сам да

васпитачи и директно и индиректно утичу на проширивање дечијих знања, и да
представљају једну од најважнијих карика у васпитно-образовном процесу.

9
 ЛИТЕРАТУРА

1) Булатовић А. (2012). Методика упознавања околине (практикум), Нови Сад:

Тампограф.

2) Станић – Бојковић, Д. (1990) : Упознавање предшколске деце са околином ,

завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

3) Станић Б. И Трајковић П. (2008). Живи свет око нас, Нови Сад.

10