Ucenje u ranom detinjstvu

Sta je deci vazno? Drugari (vrsnjaci), slicne situacije, odrasli, boravak napolju, prostor (podsticajna
sredina), da budu aktivni
Kroz realna zivotna iskustva najprirodniji nacin za ucenje je igra- kroz koju dete uci da promislja, stice
nova saznanja i vazne zivotne vestine. Igra je najvisa forma istrazivanja. Moze biti otvorena, vodjena i
prosirena.
Osnov razvijanja i upoznavanja svih dimenzija dobrobiti deteta je igra ( otvorena, vodjena prosirena,
socijalna, personalna i delatna)
Projekat je .... istrazivanje problematike koju deca video kao smislenu za istrazivanje. Projektni pristup
integrise igru, planirane situacije ucenja i ucenje u zivotno prakticnim situacijama (iskustveno i
situaciono ucenje). Zajednickim radom na projektu deca povezuju staro (prethodno ) sa novim
iskustvom, istrazuju, razmenjuju ideje, informacije i uce jedni od drugih.
Vaspitac prati decija interesovanja, vodi decu kroz istrazivanje, razvija i grana projekat na taj nacin sto
svojim ucescem i kreativnim predlozima omogucava deci da istrazuju i uzivaju u neocekivanom u
necemu sto je njima izazovno, zacudno. Takodje, stalno usmerava decu da medjusobno saradjuju i
istrazuju u malim grupama, podstice decu da jedni drugima postavljaju pitanja i pregovaraju o mogucim
nacinima resavanja problema, da koriste razlicite izvore, materijale i da na razlicite nacine predstavljaju
svoja saznanja, iskustva.
Metodika upoznavanja okoline- predagoska disciplina koja proucava specificnosti vaspitno- obrazovnog
rada sa decom ranih uzrasta, nacina i mogucnosti razvijanja relanog programa ucenja kroz igru, zivotno-
prakticne i planirane situacije ucenja i koja ima za cilj podrsku dobrobiti deteta.
Podrazumeva sticanje prilika za upoznavanje, istrazivanje i preispitivanje razlicitih podrucja ljudskog
saznanja i delanja u prirodi i drustvenom okruzenju.
MUO- podrazumeva decijem uzrastu najprikladjije nacine upoznavanja sveta koji ih okruzuje, kako bi se
ona razvila u osobe korisne drustvenoj zajednici.
Predmet proucavanja: teorija i praksa vas.-obraz rada u oblasti upoznavanja okoline, nacina, sredsva ,
mogucnosti i oblici upoznavanja dece sa neposrednim okruzenjem
Povezanost metod okoline sa drugim naukama i disciplinama: sadrzaj ove vas-obraz oblasti rezultati su:
didakticko- metodicke transformacije sadrzaja koji poticu iz zive i nezive prirode, iz istorije, geografije,
fizike, hemije, biologije, ekologije, proizvodnje, sociolofije, tehnologije, saobracaja, umetnosti, opste
kulture, svakodnevnog covekovog zivota.
MUO- psihologija- pedagogija-drustvene nauke- prirodne nauke- metodike
Prva elementarna znanja o prirodi i svom neposrednom okruzenju koje dete stice tokom pred. Vas. I
obrazovanja stice kroz oblast upoznavanja okoline.
Gde? Objekti
Sta? Sadrzaji
Zasto? Ciljevi
Kako?metode
S kim? Oblici
S cim? Sredstva, materijali, resursi

Sadrzaji:- prirodna sredina (otkrivanje zivog sveta i materijalne stvarnosti)

- Drustvena sredina( drustvene grupe, odnosi, kultura

Priroda - ziva (ljudi, zivotinje, biljke

- Neziva (voda, vazduh, zemljiste, sunce
Koje sadrzaje o zivotinjama izucavaju deca?
Izgled, nazivi, stanista (gde zivi), delovi tela, ko se cime hrani, nacin kretanja, oglasavanje.

Pitanje za kol- sta bi deca treba da znaju o biljkama, zivotinjama:

Živa priroda:
- Biljke ( izgled biljaka, njihovi delovi, klasifikacija (voce, povrce, zitarice, lekovite biljke,
gajenje biljaka, znacaj, stanista)
- Zivotinje ( izgled, oijela, nacin kretanja, ishrana, razmnozavanje, mladunci, grupe, ljubimci,
oglasavanje, korist i znacaj stanista, nega
- Ljudi (gradja i funkcija, delovi tela, unutrasnji organi, polne razlike, ishrana, uslovi za zivot)

Projekat je uoblicena, upotpunjena celina koja se istrazuje, izucava, koja je pazljivo osmisljena i
implemetirana u periodu od nekoliko nedelja ili pak meseci.
Razvijanje teme/ projekta bi trebelo da bude stvaralacki proces, podjednako izolovan i za decu i za
vaspitaca, kroz koji se zajednici igraju, istrazuju i otkrivaju.o, privlaci , tajanstveno.

Sustina projekta je u integrisanju- povezivanju, objedinjivanju i ostvarivanju sadrzaja svih oblasti unutar
teme/ projekta koji se realizuje.

Sta bi trebalo da uradi vas da bi dosao na ideju koji projekat da „otvori“ (zapocne)?
Posmatra, „osluskuje“ prati sta decu zanima, sta ih zaokuplja, posebno raduje, sta im je zagonetno.
Projekat je vodjen pitanjem, idejom i / ili nacelom za produbljenim istrazivanjem problematike koja je
decismislena i izazovna za istazivanje i kroz koju oni kreiraju autenticna resenja.
Na koji nacin „krece“ (pocinje) projekat?
Povod za istrazivanje i otkrivanje projekta.
Sta moze da bude povod?
Iskustva dece iz porodice, ituacije ili zbivanja u vrticu, omiljena igra, nova igracka, inicijativa roditelja,
dogadjaji u lokalnoj zajednici...
Sta kad vaspitac utvrdi sta decu interesuje i dogodi se povod za otvaranje projekta?
U odnosu na uocenu zainteresovanost dece i povod vaspitac osmisljava i u radnu subu ili prostor ispred
nje unosi provokaciju ( neki materijal, predmet, slika/fotografija nekog dogadjaja, konstrukcija u
prostoru ili nesto sto ce decu navesti da prosiruju iskustva, ptodubljuju razmisljanja i aktivno strazuju)
Promene pri zagrevanju i hladjenje vode?
Cvrsto-tecno-gasovito
Gasovito-tecno-cvrtsto
Vazduh (pokrece se, ima masu, nema stalan oblik, zauzima prostor, vrsi pritisak)
Oblici pojavljivanja vode u prirodi? Potok, mocvara, reka, bara, jezero
Planina, brdo, breg, brezuljak, ravnica
Magnetna svojstva materijala?
Magnetne sile deluju kroz: staklo, drvo, plastiku, karton tj njihova jacina zavisi od velicine magneta.
Prirodne pojave?
Magnetizam, duga, elektricitet, kretanje, godisnja doba.

Neziva priroda:
- Voda (osnovna svojstva, prirodna stanja, snaga vode, znacaj)
- Vazduh (osnovna svojstva (osobine), znacaj, vetar, korisno i stetno dejstvo
- Sunce (svetlost, senka, toplota, znacaj, kretanje Sunca)
- Zemljiste ( nastanak, vrste, osobine, koristi, znacaj za ziva bica, oblici reljefa)
Prelazak vode iz gasovitog u tecno stanje- kondezacija
Prelazak iz cvstog u tecno stanje- topljenje
Prelazak vode iz tecnog u gasovito stanje- isparavanje
Prelazak iz tecnog u cvsto stanje- zamrzavanje

Drustvena sredina
Primarna drustvena zajednica je porodica, krvno srodstvo.
Sekundarna drustvena sredika je tj su vrsnjaci.
Socio-emocionalan razvoj- pred ustanova( vaspitac, vaspitna grupa)
Drustveni zivot: odnosi, komunikacija, okolina, kontakti, navikavanje, prihvatanje.
Drustvena sredina:
Grupe- porodica, vaspitna grupa, rodjaci, komsije, sportski klubovi..
Odnosi- vrednosni, sistem, kultura, ponasanje, higijena, ishrana...
Ustanove, objekti- posta, banka, skola pozoriste, muzej, biblioteka, muzej...
Ostvarivanje poverenja deteta u novu sredinu i stvaranje osecaja sigurnosti
Osposobljavanje deteta za samostalno ucestvovanje u drustvenoj sredini predskolske ustanove
Ostvarivanje samopouzdanja kod dece.
Cilj- jeste da dete uspostavi: ( ciljevi obrade sadrzaja o drustvenoj sredini sa decom u vrticu su razvijanje:
s, s, s) sigurnosti, samostalnost, samopouzdanje
Podsticajna sredina/okruzenje/ambijent ( razvijanje drustveno pozenljnih osobina licnosti: radost, sreca,
zadovoljstvo, uzivanje, ponos, radoznalost, trud, upornost, istrajnost, strpljenje, emancipacija...)
Drustvo cine: porodica, kultura ponasanja, praznici, naselja, ustanove, licna higijena, zanimanja.
Porodica: sira i uza
Kultura odevanja
Odnosi++ (dogine uzleta) - dobrobiti deteta ostvaruje kroz odnose koji se razvijaju sa fizickim
okruzenjem, vrsnjacima, i odraslim u realnim situacijama delanja.
Odosi kojima se podrzava detetova dobrobit i delovanje su porodmetaci? Njegovog razvijanja i ucenja.
U osnosima deci su vazni sigurnosti, kontinuitet i ucesce, a vaspitac gradi odnost kroz ukljucenost,
odrzavanje balansa i uvazavanje.
Zivotno prakticne situacije su: svakodnevne situacije koje su deo zivotnogkonteksta dece i odraslih u
vrticu a to su:
- Rutine
- Rituali
- Autenticni dogadjaji u vrticu i van njega
Socijalno vaspitanje
Saobracaj u okruzenju: - osnovni sadrzajni pojmovi
- Ucesnici u saobracaju
- Pravila ponasanja na ulici, prevozu, automobilu
- Saobeacaju
- Saobracajni znaci
- Vrste saobracaja
- Semafor
Koje vrste saobracaja postoje? Vazdusni, kopneni, vedeni
U kopneni saobracaj se ubraja- drumski i zeleznicki saobracaj
Kako se drugacije zove pesacki prelaz? Zebra, kao zivotinja.
Vrste kretanja: pravolinjski, krivolinijski, promenljivo, ravnomerno.
Sta dobijamo od biljaka? Sok, dzem, slatko, čaj
Njiva: secerna repa, ovas, jecam, kukuruz, psenica
Jestivi delovi biljaka: koren, stablo, list, cvet, plod
Ekperiment: povod spustanje niz tobogan
Provokacija: balonom protrljamo kroz kosu na sto stavimo papiric a balon koji je naelektrisan, te ce da se
nalepi na papirice. Deci ce to da bude zanimljivo.
Sadrzaj upoznavanja okoline:
- Prirodna sredina
- Drustvena sredina
- Saobracajno vaspitanje
- Ekolosko vaspitanje

Prostorne celine:
1. Za konstruisanje
2. Za vizuelno istrazivanje
3. Za samostalnu igru
4. Literaralna prostorna celina
5. Za psamostaljivanje i skrivanje
6. Za zvuk i pokret
7. Za istrazivanje svetlosti i senke
8. Senzorna prostorna celina
9. Kinesteticka prostorna celina
Celina za konstruisanje
U ovoj prostornoj celini se smestaju konstruktori razlicitih vrsta, oblika i materijala, drveni blokovi
razlicitih oblika, razl. Drveni, plasticni i mentalni elementi (plasticne cevi, srafovi) kanapi, trake.
Deca u njoj istrazuju kako se gradi, pravi, rasklapaju oblci. Kroz istrazivanje u ovoj celini deca saznaju o
gravitaciji, stabilnosti, ravnotezi...

Za vizuelno istrazivanje
U prostornoj celini treba da bude dostupno raznovrsno i dostupnog materijala i sredstva. Materijali i
sredstva su klasifikovani u pregradama koje su dostupne deci. U ovoj celini deca izgradjuju i
nadogradjuju nrekvizite nastale u igri kojom se bave ( npr dekorisu zamak koji su napravili)

Za samostalnu igru
Ovde mogu da budu razliciti rekviziti u odeca za kostimiranje i realni predmeti iz svakodnevnog zivota
(torbe, korpe, sat) ovde deca izrazavaju i predstavljaju sopstvena zivotna iskustva preuzimajuci ulogu
nekog drugog.