1.Definišite deo pesničkog jezika?

-Jezik književno umetničkog dela u stihovima i u prozi nazivamo pesničkim jezikom. Taj
jezik razlikujemo od ostalih vidova izražavanja ne samo po načinu upotrebe, već i po cilju.
Ako je književna vrsta umetnosti, onda i književni jeziku sebi nosi karakteristike umetnosti.
Jezik književno-umetničkog dela u stihovima i u prozi nazivamo pesničkim jezikom. Taj
jezik razlikujemo od ostalih vidova izražavanja ne samo po načinu upotrebe, već i po cilju.
Ako je književnost umetnosti, onda i književni jezik u sebi nosi karakteristike umetnosti.
2. Šta je pesnički jezik?
To je jezik književno umetničkog dela koji može biti u stihu i u prozi. Predstavlja izraz ličnog
umetničkog doživljaja i materijal kojim se gradi umetnička slika života, puna dubokih i
mnogo mislenih načina.
3. Navedi osnovne osobine pesničkog jezika?
Osnovne osobine pesničkog jezika: konkretnost, ekspresivnost, harmoničnost, ritmičnost,
punoća značenja pesničkog jezika, simboličnost i emocionalnost.
4. Konkretnost pesničkog jezika? (konkretnost i slikovitost?)
To je osobina koja izvire iz konkretno slikovitog karaktera. Jezikom pisac stvara konkretne
slike koje nas sugestivno deluju, kazuju misao, piščevo osećanje o napisanom.
Osobina jezika koja izvire iz konkretno-slikovnog karaktera umetničkog stvaranja
5. Ekspresivnost pesničkog jezika? (snažna izražajnost)
Pod njim u jeziku podrazumevamo sklad koji postoji između glasovne strukture reči sa jedne
strane i između nekog misaonog značenja sa druge strane. Najprirodnija ekspresija i zvuci u
prirodi-onomatopejskim rečima (jaukanje)
Ona se ostvaruje između glasovne strukture reči na jednoj strani i emotivne boje i značenja na
drugoj strani. Na primer: Ima oštrih, jakih, tamnih i neprijatnih gasova. Tu prirodu prenose
na reč čiju glasovnu strukturu čine pa pridodaju.
-negativnu obojenost daje glas Ž (nož, lavež, grabež, bodež, trulež, laž, žalost)
-ugodnu obojenost daju vokali I i E
-snažne impresivne vrednosti daju niski, tamni i duboki glasovi O i U
-u onamogolejskim rečima, ostvaren je sklad između zvučenja i značenja.
6. Emocionalnost pesničkog jezika?
Piščeva emocija je povezana je povezana sa njegovim mislima. Jer on ne može da razmišlja o
životu, a da se ne uzbuđuje povodom toga. Pisac izražava na taj način što odstupa od običnog
načina izražavanja.
7. Ritmičnost pesničkog jezika?
Pesnička emocija i misao izražavaju se ritmički organizovanom govoru. Ritam odgovara
raspoloženju koje obuzima pesnika pri stvaranju književnog dela. Utiče na čitaoce i njihova
raspoloženja.
8. Preobražaj, punoća i širina značenja reči?
Pesnički jezik daje drugu dimenziju svakodnevnom jeziku čineći od njega novi vid jezika.
Sadrži književna dela ima široko i mnogo misleno značenje i pojedine reči tog dela i
pesničkog jezika u celini dobijaju preobražaj, duboko i raznovrsno značenje.
9. Harmoničnost pesničkog jezika?
Harmoničnost se ogleda u skladnosti spoljašnje kompozicije, u rasporedu motiva, slika i
likova, u organizaciji i ravnoteži rečenica ili stihova strukturi reči, u ritmu.
Književnik izražava svoju emociju sa umetničkom namerom da između njegove emocije i
njegovog jezičkog izrza postoji sklad, saglasnost, harmonija. Harmoničnost opažamo u svim
književnim tekstovima. Pisac se izražava tako što harmoično stilizuje svoj poremećajni
jezički izraz.
10. Simboličnost pesničkog jezika?
Reč, rečenica ili slika preobražavaju se u pesničkom jeziku i primaju simbolička značenja.
Reč više ne znači ono što je u njenom etimološkom značenju, nego sasvim drugo zahvaljujući
jezičkom kontekstu pesničke slike.
Simbolom nazivamo svaki znak koji označava neku složenu apstraktnu ideju. Simbolizacija
jezika se stvara tako što se pesnikove misli i emocije pretvaraju u konkretne slike koje zrače
mnogim značenjima. U simboličkom načinu izražavanja se ujedinjuju dve osnovne osobine
umetničkog načina saopštavanja, a to su: konkretnost slike i emocionalnog značenja -------
11. Pojam stilistike?
Stilistika je jezička nauka koja proučava: vrednost stila, emotivne osobine jezika, sklad
između misli, osećanja i namere onog ko se služi jezikom. Stilistika posmatra jezički izraz
koji je sastavljen od samih reči, ali i od svih elemenata govora (gestikulacija, jačina, brzina
izgovora, ritma) i od emocije kojim se taj izraz izražava.
Stilistika je nauka koja proučava vrste i vrednosti stila emotivne osobine jezika, sklad između
misli, osećanja i namere onoga ko se služi tim jezikom.
12. Šta je stilistika?
Stilistika ocenjuje koliko je jedan jezički izraz u skladu sa onim što je htelo reći. Ona je deo
nauke o književnosti jer otkriva bogatstvo značenja koja jezik u književnom delu dobija.
Utvrđuje sklad piščeve misli i osećanja.
13.Šta je stil?
Stil je način izražavanja. Može se govoriti o: individualnom stilu (jednog pisca), stil
književnog pravca, stil književnog roda ili vrste.
Pod stilom podrazumevamo jedinstvo svih mislilačkih, osećajnih, duhovnih sposobnosti
jednog pisca izraženih u njegovom delu jedinstvenim jezikom koji je svojstven tom piscu.
14.Definišite pojam stila?
Pod rečju stil u književnosti podrazumevamo jedinstvenost svih osećajnih i ostalih duhovnih
osobina jednog pisca. U književnosti postoji jedan individualan stil jednog pesnika,
nacionalni stil, stil književnog roda ili vrste, stil epohe književnog pravca.
15. Šta je pesnički simbol?
Pesnički simbol ima skriveno značenje ali kontekst dela razotkriva to skriveno značenje.
Simbol u nama pokreće neka ranija saznanja i osećanja koja nam pomažu za prikazivanje
njenog značenja. Simbol je uvek otvoren čitaocu za tumačenje.
16. Šta su pesničke slike?
To su osobine jezika koje se koriste i temelje na saznajnim čulima. Pesnička slika je pesničko
crtanje, rečima kojima se izražavaju svoja osećanja . Mogu biti: mirisna, taktilna, slušna i
vizuelna
17.Definiši sledeće stilske figure: poređenje, metonimija, gradacija, onomatopeja,
aliteracija?
Poređenje: jedan od osnovnih i najčešćih figura i sastoji se od tri člana: predmet koji se
poredi, zajedničke osobine oba, predmet s kojim poredimo prvi.
Metonimija: upotreba reči u prenosnom značenju, prema poređanim stvarima.
Gradacija: stilska figura kojoj se osećanja i pesničke slike ređaju postepeno
Onomatopeja: davanje glasova u prirodi. Najstarija stilska figura
Aliteracija: ponavljanje istih suglasnika i suglasničkih grupa glasova u više reči. Javlja se
često sa asonancom čime se postiže milozvučnost. Ponavljanje istih samoglasnika u nizu reči
ili samom samoglasniku
Personifikacija: mrtvim stvarima ili apstraktnim pojmovima se pričaju ljudske osobine
Metafora: prenosno značenje reči i zavisila je od konteksta
Alegorija: prošireno metaforičko kazivanje
Kontrast: poređenje po suprotnosti
Hiperbola: preoveličavanje osobina predmeta
18. Navedi nazive i opiši dva najpoznatija stiha srpske narodne poezije:
To su lirski deseterac i lirski deveterac
Epski deseterac: deset slogova, stalna cenzura, posle četvrtog sloga, četvrti i deseti slog
nikada nisu naglašeni, akcenat u većini pada na neparne slogove
Lirski deveterac: ima celu cenzuru posle petog sloga, a svaki polu stih mu se raspada na dve
akcentske celine, dvosložnu i trosložnu ili obrnutu.
19. Šta je sonet?
Sonet je pesnička kompozicija italijanskog poretka koji se sastoji od 14 dvanaesterca
raspoređenih u 2 katrena i dva terceta
20. Kakve mogu biti reči?
Prema rednom broju stihova koji se rimuju:
Parna (kada se rimuju dva uzastopna stiha)
Ukrštena (kad se rimuju 1 i 3, 2 i 4 stih)
Obgrljena (kada se rimuju 1 i 4, 2 i 3 stih)
Mogu biti i:
Pravilna (ako se glasovno poklapaju svi glasovi)
Čista (ako se akcenat poklapa)
Bogata (ako podudaranje počinje i pre naglašenog vokala)
Tužna (ako je podudaranje samo u jednom slogu)
Ženska (ako je podudaranje u dva sloga)
Diktilska (ako je podudaranje u tri sloga)
21. Stilske figure?
Poseban oblik i način izražavanja u pesničkovom jeziku, ogledaju se u upotrebi reči sa
prenosnim značenjem, kao i zvukovnom naglašavanju reči sa misaono emocionalnim
značenjem sadržine, što se dolazi iz pesnikove želje da što konkrednije i dublje izrazi svoje
misaono-emocionalne sadržaje
22. Versifikacija jeste nauka o ritmu u stihovima. 3 vrste versifikacije: metriči
kvantitativni,silabički i tonski
23. Heksimetar-najpoznatiji stih u antičkoj književnosti
24. Strofa: dva ili više stihova ujedinjena istom ritmičkom organizacijom.
25. Strofe mogu biti:
monostih: strofa jednog stiha;
Distih: strofa od dva stiha;
Tercet: strofa od tri stiha;
Katren: strofa od četiri stiha;
Kvinta: strofa od pet stiha;
Sekstina: strofa od šest stiha;
Septima: strofa od 7 stiha;
Oktava: strofa od 8 stiha;
Nona: strofa od 9 stiha;
Decima: strofa od 10 stiha
26. Sonet: strofa od 14 stihova, sastavljena od 2 katrena i 2 terceta
27.Rima: je glasovno podudaranje koje se javlja na kraju dva ili više stiha pocinjuci od
naglasenog vokala poslednje reci u stihu, pa do kraja te reci.
Reci koje se rimuju obicno oznacavaju predmete i pojave koje se narocito isticu u pesmi,
onosno na kojima lezi emocionalno-misaono teziste u pesmi.
28.Vrste rime: -
Parna: rimuju se dva uzastopna stiha (AA): U meni cvile duše milionA, moj svaki uzdah
svaka suza bonA njihovim bolom vapija i tište.
-Ukrštena: rimuju se 1 i 3 stih i 2 i 4 stih (TEČE, GRUBIH, VEČE, LJUBIH);
-Obgrljena: rimuju se 1 i 4 stih i 2 i 3 stih (SRCA, GOLE, DOLE, GRCA)
Može biti i
- Pravilna (ako se glasovno poklapaju svi glasovi)
-Čista (ako se i akcenat poklapa)
-Bogata(ako podudaranje pocinje i pre naglasenog vokala)
-Nagomilana: ostvaruje se na sredini i na kraju jednog stiha: Dva doba da idem u gob;
-Muška rima: podudaranje u jednom slogu LUG-DRUG;
-Ženska rima: podudaranje u dva sloga RUŽA-LUKA;
-Diktilska rima: podudaranje u tri sloga HALJINA-DALJINA; -Opkoračenje: javlja se u
stihu, nastaje kada se misao iz jednog stiha prenosi u naredni stih.
29. Apostrofa: obraćanje (pesnikovo) uvek je u vokativu, nevažno da li je reč o živom ili
neživom. Predstavlja prekriveno ismevanje: Samo ti nastavi da se svađaš (prestani da se
svađaš)
30. Cenzura: je pauza u stihu. U epskom je posle četiri sloga,a u lirskom desetercu posle 4
sloga; Dva-su-bora (pauza) naporedo rasla, me-đu nji-ma (pauza) tankovrha je-la (primer za
epski); Haj-de de-voj-ko u na-šu zem-lju (lirski deseterac (5+5)
31. Bugarštica: Od glagola (tužiti, plakati). Stih od 15 ili 16 slogova sa pauzom (cenzurom)
posle 7 sloga; Dva li-sta si-ro-ma-ha (pauza) du-go vre-me dru-go-va-la
32. Trohejski osmeraci (simetrični osmerci): osi su sa centurom posle cetvrtog sloga (4+4)
33. Simetrični i nesimetrični mesterac: simetrični (3+3, 2+4, 4+2) i nesimetrični (5+3, 3+5)
34. Umetnička poezija: sedmerac; heksametar (16); jedanaesterac (5+6); deveterac; jampksi
deseterac (5+5)

1.Podvuci i odredi stilske figure: Branko Radičević (Kad mlidijah umreti)

Zbogom žitku, moj prelepi sanče,
zbogom zoro, zbogom beli danče
Zbogom svete nekadašnji raju(svet)
Ja sad moram drugom poći kraju
Simboli: Zora, san, dan, raj; Epitet: prelepi; Gradacija: cela pesma, osećanja u jača (Žitak,
zora, danak, svet); Metafora: celi stihovi su u prenesenom značenju; Poređenje: svete
nekadašnji raju; Asonanca: zbogom (zora); Apostrofa: žitku; Anafora: svete
5. Odredi stilske figure i vrstu rime u sličnom obliku?
Zbogom žitku moj prelepi sanče Anafora, asonanca, epitet,
metafora, gradacija, kontrast
Zbogom zoro zbogom beli danče Apostrofa
Zbogom svete nekadašnji raju
Ja sad moram drugom ići raju Rima: Parna
10. Podvucite u tekstu, obeleži brojem i imenuj stilske figure u sledećim stihovima
(1)Zbogom (3)žitku moj (2)prelepi sanče,(5) 1:anafora; 2:epitet; 3:apostrofa;
4:asonanca
(1)Zbogom zoro zbogom (2)beli danče (5) 5:ceo stih anafora (alegorija); 6:
aliteracija
(1)Zbogom svete (2)nekadašnji raju 6: aliteracija; 7: poređenje;
Ja sad moram drugom poći kraju 8:gradacija
2. Pročitaj strofu i napiši kojim stihom je ispevana i kakva je rima korišćena:
Miris lepote struji u toj kosi, Stih: jedanaesterac
Njene su usne pune slatke varke Rima: obgrljena
Njene su ruke drhtave i žarke
Ponor i plamen usred oka nosi
3. Koja je stilska figura u pitanju?
I kosti su mu umorne
I duša mu je žalosna Odgovor: Asonanca
I on je sam zapušten
4. Odredi stilsku figuru?
Kao zlatne toke krvlju poklone Odgovor: Metafora
Dole pada sunce za goru, za grane
6. Napiši naziv strofe:
Zar meni jadnom sva ta divota? stih: lirski deseterac (5+5)
Zar meni blago toliko sve strofa: Oktava
Zar meni starom na dnu života
-----
Santa maria della salute
7. uspravnim crtama obeleži mesta cenzure (pauze) u sledećoj strofi?
Nad/ kro/vo/vi/ma/ ne/bo/ si/vo
A izmaglica vlažna luga
I ko prozračno meko tkivo
Pokriva pravce moga puta
8. Poveži primer sa odgovorima stilskom figurom. Dva su viška: onomatopeja i epitet
Sa očima od hladnog srebra: inverzija
Ni to što sam od bronze: anafora
Ni to što je srce moje: anafora
Manje no prosijak kopejak: metafora
Vi imate smaragda bezumlja: metafora
9. odredi vrstu stiha?
Još bakreno nebo rastavljeno sija odgovor: dvanaesterac
I crveni reka od večernjeg žara
10. Odredi vrstu stiha i rime:
Još bakreno nebo rastaljeno sija
I crveni reka od večernjeg žara odgovor: dvanaesterac (aleksandrinac)
Još podmukli požar kao da izbija stih: dvanaesterac
Iz crne šume tamnih četinata rima: ukrštena
12.
(1)Beskonačne tvoje oči (2)mlada ženo 1: inverzija; 2: epitet;
Dve (2)duge večeri u pustinji mora 3: poređenje; 4: onomatopeja
Dve (2)sumorne bajke što uznemireno (5) 5: personifikacija
Imaju (4)šum u slutnjama u granama bora
6. Ja snevam ko ženi, /već no sve ženi Vrsta stiha: jednaesterac
Čija je lepota/biti tajna svima Vrsta strofe: katren
Što je kao božiji/dar u prostorijama Vrsta rime: obgrljna rima
Koji ne dotiče/ nikog osim mene Cenzura: 6+6 posle šestog sloga
8. Pročitaj sledeće stihove:
U tužnom oku/suncokreta Cenzura (uspravne crte u svakom stihu): 5+4
(posle petog sloga)
Što nemo prati /nebo bludnje Vrsta stiha: deveterac
Tu su sve žeđi/ovog sveta Vrsta stiha: katren
Sva nespokojstava/ i sve žudnje Vrsta strofe: katren
Vrsta rime: ukrštena rima