1. Puškinove bajke: Puškin je još od detinjstva zavoleo narodne bajke.

Divljenje
prema lepoti narodnih bajki je često isticao. Govorio je da su te priče divne.Svojim
bajkama je uspeo da dočara ton i duh ruske narodne pripovetke. Od nevelikog
broja njegovih bajki, poslednje 3 su poznate I nasim mladim citaocima: “ O mrtvoj
princezi I 7 div-junaka”, ”O caru Saltanu”, “O ribaru I zlatnoj ribici”, “Zlatnom
petlicu”. Puskinove bajke su sazdane od cudesnog I fantasticnog koje se preplice sa
stvarnim I realnim. U svakoj od ovih bajki Puskin je posebno prikazivao opste
karakteristike vladavine I vlasti, psihologiju vladara o cije volje zavisi sudbina
drugih. Puskinove bajke poput narodnih, jasno nude contrast: dobro-zlo, ljubav-
mrznja, covecnost-bezdusnost, Pravda- nepravda. Bajka “O caru Saltanu” je jedna
od najrazvijenijih Puskinovih bajki. To je bajka sa najvecim brojem likova I
nasjlozenijim sizeom I kompozicijom. Bogatstvo ove bajke ogleda se u slozenom
sistemu motivacije postupaka svih likova koji se u njoj pojavljuju(ljubav, divljenje,
moralna odgovornost, zavist, ljubomora, mrznja, zelja za osvetom, zelja za
bogatstvom, strah od smrti, potreba za oprostajem, zaboravom). Osnovnu liniju u
bajci cini veza izmedju subjekata I objekata, kneza Gvidona I cara Saltana, data u
formi portage sine za ocevom ljubavlju.U bajci potpuno triumfuje ljubav I dobro
nad mrznjom I zlom. Zato u njoj nema mesta za osvetu I nema uopbicajnog
kaznjavanja protivnika. Puskin je posebno cenio nase narodne umotvorine. Bajka o
ribaru I zlatnoj ribici govori o covekovoj transformaciji nastaloj sticanjem bogatstva
I moci. Ova bajka za razliku od drugih, ima mnogo vise realistickih elemenata I
detalja iz svakodnevnog zivota. Neuobicajeno za bajku, u kojoj junak bez
iznenadjenja prihvata cuda koja mu se desavaju, stari ribar se uplasio zlatne ribice I
pustio je u vodu, neisoristivsi mogucnost ispunjena zelja. Puskinove bajke, kao I
druga njegova dela, po pravilu, u naslovu oznacavaju junaka radnje. U bajci o
zlatnom petlicu, naslov dela ne oznacava osobu vec predmet(kip). Njegove bajke
ne slikaju idilican I idealizovan svet. U svetu bajki postoji zlo I zavist, mrznja ,
pohlepa, sebicnost I slicno, ali je dobro jace od zla, ljubav od mrznje, samilost od
necovecanstva.
2. Ivo Andric: Andricevo pripovedanje nikada nije samo sebi cilj. Ono je piscev
nacin i metod da velike i male ljude, obicne ili neobicne pojave iz detinjstva
transportuje u umetnicke slike koje dobijaju siri smisao i opsti znacaj. Pripovetne
„Deca“ i „Price iz detinjstva“ takodje sadrze Andricevu filozofiju zivota po kojoj sva
bica, stvari i pojave predstavljaju deo covekove teznje da resi zagonetku zivota. U
njegovim pripovetkama stvari, pojave i bica smesteni su najcesce izmedju
apstraktnog i stvarnog. U svojim pricama on osvetljava dubinske slojeve decije
psihe otkrivajuci razloge neocekivanih postupaka svojih junaka koji su cesto
zbunjeni i nemocni pred zagonetkom zivota. Andric detinjstvo posmatra iz
prespektive odraslih. On decu cesto prati sa distance, posredstvom naratora. Uvek
je na poziciji objektivnog posmatraca koji pokusava da objasni i one postupke iz
zivota deteta koji ostaju u trajnom secanju. Zbog toga Andricev svet detinjstva nije
samo puka igra i zabava. U njemu je mnogo vise sete i tuge, pa cak i stradanja i
patnje. Deca nisu zrtve samo sopstvenih ideala i neumoljive stvarnosti vec i
nevidljivih i neobjasnjivih sila. Pripovetka „Deca“ je samo na prvi pogled prica za
decu i o deci. Hajka na malog Jevreja premestaju okvire decjih nestasluka pa tako
ova prica o deci postaje i prica za odrasle koja govori o ljudima i njihovim
odnosima. U ovoj pripovetci docarao je besmisao nekih ljudskih dela koja se ne
mogu pravdati bezazlenoscu decjih postupaka. U sudbinu svojih junaka, Andric je
ugradjivao i deo svoje proslosti. Pisac je razbijajuci iluziju detinjstva kao sliku raja
za kojom valja zaliti, zeleo da stvori realnu sliku sveta u kojem deca polako i mozda
preprano otkrivaju pravo lice zivota za koja se valja neprestano boriti.
3. Braca Grim: Poznati pisci, naucnici, folkloristi i filozofi, braca Grim, ostavili su u
nemackoj i evropskoj bastini dve vredne zbirke narodnih umotvorina „Bajke za
decu i dom“ i „Nemacke bajke“. Privrzenost braca Grim etnoloskim motivima
proistice iz njihove ljubavi prema usmenoj tradiciji. Oni neprestano isticu da su
dela iz proslosti poput „Biblije“, bajke i drugih usmenih formi, izuzetno vazni. Bajke
brace Grim su na granici narodne i prave umetnicke bajke. To kazemo jer oni nisu
menjali osnovni narodni karatker, ali su ipak izvrsili niz intervecija. Te intervencije
su se desavale u kompoziciji i stilu. Mnoge njihove bajke odisu tamnilom zivota i
pravljenje su kao dramske celine. Upravo zbog tih tamnih tonova, njihove bajke su
nailazile na mnogobrojne kritike. Kriticari su smatrali da su mnoge od njihovih
tema preozbiljne za decu. Oni su zapisali i sacuvali od zaborava vise od 200
pripovedaka i bajki. Mnoge su tematski i stilski bliske romanticnoj prozi, mada ima
i takvih koje mogu posluziti kao tipicni folkloricni motivi. Sve Grimove bajke mogle
bi se svrstati u dve ravni: bajke sa fantasticnim i cudnesnim sadrzajem i price
realistickog tipa. Price realisticnog tipa se mogu razlagati na price o zivotinjama i
price o dogadjajima i junacima iz svakodnevnog zivota. U bajkama o zivotinjama
zveri su svirepe,hitre i lukave, mocne i pokvarene. U bajkama iz svakodnevog
zivota cesto se preslikavaju realni junaci i pojave sa dozom humora i smesnih
besmislica. Predmet poruge i smeha su najcesce konstantne ljudske mane- zavist,
lenjost, kukavicluk ,ljubomora, pohlepa i slicno. Neke Grimove bajke sadrze
savremene teme i poruke koje se srecu u predanju mnogih naroda. Portret zle
macehe autenticno je izvajan u 2 veoma vazne i popularne bajke „Pepeljuga“ i
„Ivica i Marica“. Neke od njihovih najpopularnijih bajki su i „Snezana i 7 patuljaka“,
„Uspavana lepotica“, „Hrabri krojac“, „Carobna ptica“, „Tri pera“..
4. „Dolina jorgovana“ i Tiodor Rosic: Tiodor Rosic je u svojim zbirka „Dolina
jorgovana“ i „Gospodar 7 bregova“ znatno prosirio tematski krug umetnicke bajke.
U osnovi ovih bajki lezi nepomirljivost izmedju dobra i zla. Takodje javlja se i
spajanje istorijskih cinjenica sa umesnom tradicijom. Poznate su i njegove bajke
„Zenidba Relje krilatica“, „Tri kovcega“, „Relja krilatica“, „Trojan“ i slicno.
Zbirku „Dolina jorgovana“ cini 6 autorskih bajki koje su vezane za srpsku
srednjovekovnu proslost. Uocava se ugledanje na kompoziciju i strukturu usmene
bajke. U uvodu ove bajke prepoznaju se elementi pocetnih strukturacija usmenih
bajki koji se svode na isticanje clanova porodice i porodicnog bladostanja. Najvece
odstupanje od usmenog obrasca, vidno je u imenovanju junaka i prostora cime se
otvra mogucnost za tacno odredjivanje vremena sto nije svojstvo usmene bajke.
Razvoj fabule u bajci jeste osmisljen po ugeledu na usmenu bajku „U lazi su kratke
noge“. U obe bajke se realizuju funkcije posredovanja, suprotstavljanja i odlaska. U
obe bajke istovetan je lik pomocnika/darivaoca. To je pustinjak koji savetuje
junaka. Takodje se javaljju u obe bajke i lazni junaci. Paralela se moze uociti ako se
povezu pocetna scena u usmenoj bajci gde car u snu saznaje za izvor i zavrsna
scena u Rosicevoj gde kralj o snu saznaje za prevaru starijih sinova. Kljucno
zbijanje u Rosicevoj bajci jeste traganje za vodom sa svetog izvora. Motiv cudesne
vode je preuzet iz usmene knjizevnosti. Isceliteljska moc vode govori o njenoj
kulturnoj upotrebi, ali ono sto je za bajku bitno jeste da narocito drobro
simbolizuje ideju obnove, regeneracije i promene. Glavni junak ove bajke je Uros
Nemanjic. On ima osnovne osobine junaka usmenih bajki: aktivan,pozitivan,
dinamican, hrabar, dovitljiv, najmladji carev si, uporan i slicno. Zavrsna formula
koja ukljucuje i pripovedaca, ali ne kao fizicki prisutnog, vec kao onoga ko zna sta
se zbilo nakog iznozenog, postoji u Dolini jorgovana. Starija braca se pokaju, mole
za oprostaj mladjeg brata kome su u buducnosti pomagali da pravedno vlada.
5. Poetika bajki: Od tkiva maste i sna bajka gradi svoj svet, na prvi pogled cudan,
imaginaran i izmisljen. Od ljudske nevolje i potrebe da se ista prevazidje, bajka
gradi svoje carstvo. Bajka pomaze detetu da stigne do svoje skrivene sustine,
dostigne zrelost i unutrasnji mir vezivajuci svoj licni identitet sa sveopstim koji je
osnova svake bajke. Bajka je stvarnost sna. U njoj nemoguce nije odvojeno od
moguceg. Za poetiku bajke bitna je njega trijadnu formula. 1. Incijalni deo- desava
se u svetu stvarnosti; uvod bajke 2. Medijalni deo- svet cuda;zaplet radnje 3.
Finalni deo- junak se vraca u stvarni svet; rasplet. Bajka se odvija u nestvarnom i
cudesnom svetu koji nije vremeski i prostorno ogranicen. Junak bajke je najcesce
carev sin, najmladji sin, neko momce i slicno. Kad jednom taj lik krene od kuce, sve
postaje moguce. Nemoguce za bajku ne postoji. Sve se desava u tom istom
nestvarnom i cudesnom svetu. Vile, patuljci, zmajevi, dzinovi, vestice, zacarane
lepotice, ne dolaze iz nekog drugog sveta vec su naseljeni u prostoru u kom se
nalazi junak. U tom prostoru su svi junaci jednaki, i ljudi i zivotinje, divovi,vile i sva
bica koja se pojavljuju. Svi oni govore istim jezikom, a svi mogu biti jedni drugima
od pomoci ili mogu jedni drugima naudidti. U bajci se cuda neprestano desavaju,
ali im se niko ne cudi. Bajka ne pravi razliku izmedju ljudskog, prirodnog i
neprirodnog sveta vec ih sve dovodi u jedanke polozaje. Ona slobodno povezuje
svoje motive, u njoj se ne vodi racuna o kauzalnoj povezanosti. Svet bajki je
sastavljen od vrlo pokretnih, ali i stalnih motiva.
6. Narodna bajka: Bajka u romatizmu postaje pravi knjizevni rod. O poetici narodne
bajke, narocito je govorila Grozdana Olujic. Svoj svet bajka gradi od tkiva maste i
sna. Osnov za bajku jeste potreba coveka da prevazidje nevolje, savlada prostor,
vreme i otpore sudbine. Arhitipsko opste i arhetipsko pojedinacno se spajaju i cine
bajku vecnom i razumljivom deci, omladini i odraslima. Jezickom slikom i sistemom
simbola, bajka govori o svetu maste, ali i o svetu sustine. Bajka ima trijadnu formu.
1. Incijalni deo- desava se u svetu stvarnosti; uvod bajke 2. Medijalni deo- svet
cuda;zaplet radnje 3. Finalni deo- junak se vraca u stvarni svet; rasplet. U bajci se
uvek javlja aprstraktni prostor i vreme, magijski broj 3, pojava cudesnog
pomocnika, ali i junak koji se u cudesnom svetu oseca kao u svom domu. Narodna
bajka je najslicnija mitu. U njoj je prikazano istorisjko vreme iako ta istorija nije
blize odredjena. Osnovna funkcija joj je zabava. Citajuci, citalac se poistovecuje sa
junakom. Narodnu bajku odlikuju stereotipi, stalni brojevi, ustaljeni pocetak i
zavrsetak. Neke od narodnih bajki su „Biberce“, „“Devojka car nadmudrila“
„Cardak ni na nebu ni na zemlji“ „Azdaja i carev sin“.
7. Umetnicka bajka: Pred kraj 17. veka pojavile su se prve umetnicke bajke u
evropskoj knjizevnosti. Istina, te bajke se nisu znacajno razlikovale od narodnih.
Prve umetnicke bajke su predstavljale doradu narodne bajke u kojoj je pisac
izlagao svoj ukus. Prve bajke u evropskoh knjizevnosti napisao je francuski pisan
Sarl Pero. Sarl Pero je pred kraj 17. veka izdao zbirku bajki sa neobicnim
podnaslovom „Price moje majke guske“. Ocito je da su motivi narodni i da je autor
zadrzao duh i atmosferu narodne bajke. Pero je pisao jasnim stilom, pa su njegova
dela citana od strane velikog spektra ljudi. Prvu zbirku je objavio sa svega tri baje:“
Princeza u magarecoj kozi“ „ Smesne zelje“ „Strpljiva Grizelda“. Poznat je po
bajkama :“ Crvenkapa“, „ Macak u cizmama“ „ Trnova ruzica“, „Pepeljuga“
„Palcic“, „Vile“ i slicno. Vec krajem 18. veka bajkak je u bila u velikoj modi.
Najznacajniji autori bajke u Nemackoj su braac Grim. Izdali su svoju prvu i
najznacajnjiju zbirku „Bajke za decu i dom“ i drugu „Nemacke bajke“.Bajke brace
Grim su „na granici izmedju narodne i prave umetnicke bajke.“ To kazemo jer oni
nisu menjali osnovni narodni karakter, ali su izbrsili niz intervencija. Te intervecije
su se desave u kompoziciji i stilu. Mnoge njihove bajke odisu tamnilom zivota i
pravljenjesu kao dramske celine. Neke od tih bajki su:“Ivica i Marica“, „Snezana i 7
patuljaka“ „ Hrabri krojac“, „Tri pera“ i slicno. Upravo zbog tamnih tonova njihove
bajke su nailazile na mnogobrojne kritike. Kriticari su smatrali da su neke teme
preozbiljne za decu. U Rusiji je najveci udeo u sferi umetnicke bajke imao Puskin.
On je zeleo da pokaze da se na narodnim izvorima momze formirati nafinija
literatura. On je stvarao originalnu celinu tako sto je preradjivao vise bajki iz
naroda, ne samo ruskih. Najpoznatije bajke su mu:“Bajka o caru Saltanu“ „Bajka o
ribaru i ribici“ „Bajka o zlatnom petlicu“ Iako je stvarao pomocu narodnih bajki on
je vidno slikao i svoje vreme.Jedan od znacajnijih doprinosa sferi umetnicke bajke
ima i danski „kralj bajki“, Kristijan Andersen. Cinjenica da je Andersen bajku izveo iz
narodnih kalupa ne znaci da one ne nastaju iz folklora. Neretno se i sam osecao
kao lik iz bajke. Za Andersenovo stvaralastvo nije vazno odakle uzima motive.
Njegove bajke pevaju o mnogobrojnim situacijama. Pevaju o smislu i lepoti zivota,
o sreci i nesreci, podvizima, ljubavi, zrtvovanju, ljubomori, mladosti,starosti i slicno.
Ono sto ostavlja najveci utisak jeste lirski stil. Andersen sa neobicnom snagom
ozivljava obicne stvari i time izrazava ljubav prema predmetu svog pripovedanja.
Ljubav je i osnovni pokretac u njegovim delima. Nnjegovim junacima ljubav daje
snagu da prebrode sve prepreke. Neka od njegovih najznacajnijih dela su:“ Carevo
novo odelo“ „Svinjar“ „Princeza na zrnu graska“ „Olovni vojnik“ „Palcica“ i slicno.
8. „Mali princ“- A.S.Egziperi: Poznati francuski pisac i pilot. Iz neodoljive zelje da
leti nastala je i njegova najbolja knjiga, „Mali princ“. To je bajkovita prica, u kojoj se
mistifikuje i na nov nacin prikazuje svet detinjstva. Pocetak price je predstavljen
jednim opstim problemom-kako odrasli ne razumeju decu. Dok na crtezu odrasli
vide sesir, deca vide zmijskog cara koji je porgutao slona. Takodje deca ne pricaju
odraslima ono sto zele- o zvezdama,dugama, igrackama, nego o oonome sto je
odraslima razumljivo- o geografiji,racunanju.. Zato se u knjizevnosti javlja bice iz
kosmosa, cija moc zapazanja, rezonovanj i promisljanja odgovaraju jednom detetu.
Dok odrasle zanima kvantitet necega- dimenzije,vrednost, decu zanima kvalitet-
opis. Radnja je vremenski i prostorno deifinisana, i zapocinje u africkoj pescanoj
pustinji, opisom pilota pored unistenog aviona. Glavni junak je Mali princ, koji je
stigao sa udaljene planete na kojoj je imao jednu ruzu koju je cuvao. I dva ziva i
jedan ugaseni vulkan, koji je cistio. U potrazi za prijateljem, on obilazi 6 planeta, na
kojima se nalaze, za njega, cudni liokvi. Oni su predstavnici 6 tipa ljudi sa kojima se
srecemo svakog dana,a to su kralj, uobrazenko, pijanica, poslovan covek,
fenjerdzija i geograf. Svi ovi likovi su naveli Malog princa da misli da su odrasle
osobe veoma cudne. Dolazak na sedmu planetu Zemlju, koja je bila na dobrom
glasu je za njega bio krajnje interesantan dozivljaj, upoznavanje sa
skretnicarem,smrtonosnom zmijom, lisicom i prodavcem pilula protiv zedji. Dok
nam prica, Mali princ osvaja nasu paznju svojim odnosom prema svetu, pa se ne
mozemo oteti utisku da krisom u njemu prepoznajemo sebe. U njemu se krije
dete- egocentricno,sebicnom koje placa kada mu se ne ispune zelje, iznova
postavlja pitanja dok ne dobije odgovor. Tek kada nauci da voli lisicu i pilota i kada
shvati nesto o sklapanju veza, odgovornosti prema odredjenima, on shata svoju
ljubav prema ruzi i planeti koju je ostavio. Mali princ ume da se kriticki postavi
prema nekim svojim postupcima, kao onda kada je ostavio ruzu samu. Pisca nas
ostavlja u dilemi da li je Mali princ zaista umro ili je samo otisao na rodnu planetu.
9.“Srecni princ” I druge bajke- Oskar Vajld: Oskar Vajld je bio pesnik, priovedac,
romansijer, dramsi pisac I sin uglednog lekara. Rodio se u Dablinu, a studirao je na
Oksfordu. Za vreme boravka u Americi izazivao je senzaciju na ulicama Njujorka,
narocito svojom kosom, odelom, neobicnom kravatom I ljiljanima u ruci. Autor je u
svojim delima iskazao sopstvenu filozofiju zivota I nasao sopstveni metod
umetnickog oblikovanja. Junaci Vajldovih bajki se najcesce nalaze pred nekom
moralnom dilemom, koju treba uspesno resiti. U njima se vodi borba na
unutrsnjem planu. U bajci “Srecni princ” kip princa je u isto vreme I kriticar ljudskih
mana I poroka ali I dobrocinitelj, koji se zrtvuje zbog srece drugih. Jedna zaljubljena
lasta je misionar njegovih ideja, I nesebicni drug koji mu pomaze u razresavanju
ljudskih nevolja I problema. Ostali ucesnici zbivanja se prema Princu odnose prema
svojim potrebama (Gradski savetnik mu se divi, priznaje da je lep ali beskoristan). I
pored svih vrlina takav princ nije mogao da opstane u moru ljudske pohote I
gluposti. Sve sto je imao poklonio je ljudima, ali je ipak prezren I neshvacen.
Ljudsko licemerje I sujeta je iskaza u delu. Posmatrajuci princa koji vise nema isto
sjaj, koji je ostao bez rubina, safira, zlatnih ukrasa I umrlom lastom pored nogu,
vise mu se niko nije divio.

10. „Alisa u zemlji cuda“ Luis Kerol: Pisac potice iz ugledne engleske porodice, koja
mu je omogucila lagodan i zivot i studiranje. Iako nikada nije zasnovao porodicu,
voleo je decu i u njihovom drustvo pronasao najbolje prijatelje. Njegov roman je
nastao iznenada, kada su ga na jednom izletu 3 devojcice prijatelja-univerziteta,
zamolile da im isprica pricu. Jedna od njih se zvala Alisa- otuda i takvo ime
devojcice, glavne junakinje romana. Pisac je zacetnik nove vrste autorske bajke
koja prekida sve veze sa umetnickom bajkom. U njoj nema likova i prizora koji
izazivaju straj i jezu. Dokaz da je prica improvizovana je i taj sto se u njoj lako
prelazi sa scene na scenu i lako se uvode novi likovi. Iako sam pocetak romana ne
nagovestava bajku, u njemu je sve bajkovito i nestvarno. Prostor i vreme nisu
lokalizovani. Prica pocinje tako sto Alisa sa svojom sestrom sedi na obali, posmatra
njemu knjigu bez slika i cudi se- kako je to glupa kniga, i pada u sad. Tu pocinje
bajka.. U skoro svakoj baji se javljaju dzinovi i patuljci, ali je pisac to uveo u ovu
bajku na drugaciji nacin. Sama junakinja postaje dzin ili patuljak tako sto popije
napitak ili pojede kolac. Tu su i stanovnici cudnog sveta u koji je Alisa dospela. Beli
zec neobicnog izgleda i odece, stalno nekud zuri i gleda u sat. Gusenica koja pusi i
daruje joj pecurku od koje se moze smanjiti,ali i porasti. Macak cerekalo, ciji je
nazanimljiviji nacin dolazenja i nestajanja (rep,noge,glava,osmeh). Kraljica srce,
koja stalno vice da se nekome odrubi glava. Vojvotkinja sa detetom-prasetom i
kuvaricom koja ih gadja sudovima... Svi oni su Alisi priredili niz iznenadjenja i njen
zivot koje je do tada tekao normalnim i dosadnim tokom, ucinili su zanimljivim.
Roman sadrzi sve sto privlaci decu- zabavu,nonsens i humor. U mnostvu dijaloga i
dosetki nadje se poneka mudrost, ali i poruka deci. Alisa je radoznala i raspolozena
za igru i nove neobicne stvari. Komunikativna, dosetljiva i prepoznatljiva po lepom
vaspitanju, koje joj pomaze da u nepredvidivim okolnostima deluje ucitvo i
donstojanstveno. Mada, imala i svojih mana poput egocentricnosti, povrsnosti,
upadanja u red i postavljanja nelogicnih pitanja. Alisa sa svim svojim osobinama
predstavlja tipocino dete, zato se mali citaoci lako prepoznaju, uplovljavaju u
Alisinu zemlju cuda i sa lakocom prihvataju sva cuda na koja naidju.
11. Poetika basne: Basna potice iz davnina.Potekla je iz zbirke indijskih klasicnih
prica pisanih na sanskritu(sta god da je to). Njeno istorisjko poreklo je nepoznato.
O njoj se govori kao o ostvarenju nastalom izmedju 100. godine i 500. godine nove
ere. Basne su price u kojima su glavni akteri zivotinje. Ove price su visoke
umetnicke vrednosti, a iznad svega su mudre i duhovite.Razloge iz kojih basna
najcesce za svoje junake uzima zivotinje trazimo u religijskim shvatanjima starih
Indijanaca. U duhovnom smislu oni ne stavljalju coveka ispred ostalih zivih bica.
Putujuci kroz vreme, basna gubi prvobitni oblik,raskos koja je lezala u njihovoj
prstenastoj strukturi. Basna se kasnije svodi na pojedinacne delove price ciji su
glavni junaci zivotinje, koje na razne nacine dolaze u dodir jedne sa drugima kako
bi nam dale obaveznu poucnu poentu na kraju. Basna moze biti u stihu ili u prozi. U
njoj se ljudsko ponasanje predstavlja kroz poredjenje sa zivotinjama. Ove price su
ironicne, satiricne,a li sa izuznetno snaznom moralnom poukom. Heleni su basnu
pripisali Ezopu. Njegova basna bila je omiljena u staroj Grckoj i postaja je dobro
citavog helenskog naroda.Prenosila se usmenim putem. Dositej uvodi basnu u
Srbiju. On je ovaj zanr zavoleo jos u mladosti. Njegove basne predstavljaju pravi
primer nbasne kao pripovedne forme sa moralnom poukom.Dositej je iz svetskih
basni preuzeo ideju, dok je sve ostalo menjao. Zbog toga se Dositej smatra
rodonacelnikom basne kod nas. Basna ima sirinu i specificna, skrivena znacenja.
Ona se moze baviti opstim pitanjima smisla, pojavama u drustvu, odrzavanjima
coveka, ali moze biti i sasvim licna. Basna se prvobitno namenjuje deci. Knjige
basni su uglavnom prepune ilustracijama i zbog toga ih deca rado citaju.
12. Najpoznatiji basnopisci;
Ezop je najstariji evropski basnopisac. Njegove basne i dan danas sluze kao
moralne pouke uglavnom namenje deci. Ezop je nedostojne vladare i mocnike
ismevao. On je kroz likove i osobine zivotinja ismevao glupost, pohlepu, lenjost,
nemar, bahatost i zloupotrebu upravo nedostojnih vladara i mocnika.Ezop je basnu
stvorio da pouci coveka ,oplemeni ga i ucini ga casnijim i humanijim.On je u basnu
ugradio svu narodnu mudrost i etiku, lepote i poroke zivota. Zbog svoje didakticne
i moralne vrednosti, njegove basne su naisle na siroku primenu u svakodnevnom
zivotu svih staleza. Neke od najlepsih basni su:“Jelen i lav“, „Gavran i lisica“,
„Kornjaca i zec“, „Cvrcak i mrav“, „Vuk i jagnje“ i slicno.
La Fonten je basne pisao po uzoru na Ezopa i neke rimske basnopisce, unoseci u
njih duh svog vremena i svojih zivotnih nazora o drstvenim i medjuljudskim
odnosima. Likovi njegovih basni su zivotinje razlicitih karaktera. La Fonten je u
basnu sa „nizeg sloja naroda“ uveo u novo, moderno doba, podmladjenu i
osvezenu. Njegove basne u sovjoj strukturi same po sebi imaju bogato zivotno
iskustvo. U takvom duhu one su ogledalo kako proslost, tako i piscevog vremena.
Glavni junaci njegovih prica pripadaju carstvu zivotinja, sto je u skladu sa odlikama
basne. Pored zivotinja, ponekad su akteri obicni, siromasni ljudi(Drvoseca i smrt).
Neke od njegovih basni su:“Lisica i roda“, „Zaba kao lav“,“ Zaba i mis“ i slicno.
Krilov je napisao vise od 200 basni koje su ga proslavile u Rusiji, ali i sirom Evrope.
Svoje prve basne objavljuje u casopisu „Moskovski gledalac“. U tom casopisu
objavio je i basne:“Hrast i trska“, „Starac i troje mladih“ i „Nevesta probiracica“. U
njegovim basnama se ocrtava mentalitet apsolutistickog rezima u Rusiji.Glavni
akteri basi su zivotinje. Najcesce su to zivotinje koje se pominju u narodnim
pricama, medved, lisica, ovca,majmum,zmija. On zivot predstavlja u pravom
svetlu- sa svim dobrim i losim stvarim.a Neke od basni su:“Guske“, „Stuka i rak“,
„ Magarac i slavuj“, „Seljak i zmija“ i slicno.
Dositej, srpski prosvetitelj, je nas najpoznatiji basnopisac. Svojim delima
„Dositejeva bukvica“ „Basne“ i „Zivot i prikljucenija“ on predstavlja prekretnicu u
razvoju sprske poeticke basne koja kasnije koristi za opismenjavanje i ucenje.
Priredio je zbornik prica o zivotinjama u kojem ima Ezopovih, srpskih narodnih i
samih Dositejevih basni. On razbija sazeti Ezopov stil basne i narativno je prosiruje
unosenjem realnih opisa, karakteristika likova i dijalogom.On u basnama upucuje
na realan zivot, prijateljstvo, pravdu, ali i mrznju i zlobu. Neke od njegovi basni
su:“Konj i magarac“, „Konj i bik“, „Kurjak i jagnje“, „Pas i njegova senka“ i slicno.