Književnost za decu V I kolokvijum

1. Pojam književnosti za decu i problem terminologije?

Kada se odredjuje ovaj pojam, potrebno je znati ko ce citati delo, odnosno kako citalac (dete) shvata
delo. U ovom slucaju dete je uzrasta 2-15 godina. Ono veruje da se to sto cita dogadja pred njegovim
ocima, I da je taj svet u kojem se trenutno nalazi stvaran. Deca, kao citaoci se razlikuju od odraslih
citalaca. Deca prilikom citanja ne razlikuju realno I fantasticno. Sa odrastanjem, I sticanjem iskustva
smanjuje se moc zanosa I potpunog predavanja igri. Kod odraslih citalaca se to naziva estetski
dozivljaj, a kod dece neposredni psiholoski dozivljaj, Kniizevnost za decu je sastavni, ali samosvojni
deo knjizevnosti kao celine. Ono sto knj.za decu izdvaja od drugih knj je: namena, recepijent (citalac).
jednostavnost,tematika, fascinantne intrige I licnosti, jezik, deciji aspekt. Namena je polaziste koje
opredeljuje smer autora. Medjutim mnoge knjige za decu nisu tako shvacene, kao sto i postoje dela
koja nisu pisana za decu a tako su prihvacena (Robinzon Kruso, Guliverova putovanja). Recepijent je
uzrasta od 2,3 do 14,15 godina. Sto se tice tematike najveci utisak na dete ostavlja svet fantastike,
igre, avanturizma, i svet zivotinja. Deciji aspekt je sposobnost pisca da se uziví u deciji svet, odnosno
da pise kao da je on dete, da se spusti na nivo deteta. I to je ono sto je kljucno, sto knj.za decu odvaja
od drugih knj. Pre nego sto je knj.za decu postala to, imala je razne temine: knj.za decu, decja knj,
knj.za decu I mlade. Decjal knj.je starijeg datuma, I ukazuje na stvaralastvo dece, tj na knjizevnost
koju su stvarala deca. Knjizevnost za decu I mlade je u stvari oznacavão ono sto I sad oznacava, s tim
sto se pod terminom: "mladi" podrazumevao uzrast od 14 do 16 godina, adolescenti.

2. Estetska i vaspitna uloga književnosti za decu?

Do Zana Zaka Rusoau Evropi se znalo o detetu i sustini njegovog bica. Ruso je prvi upozorio da se na
detinjstvo ne sme ici krutim sistemom vaspitanja i daodrasli ustvari ne poznaju decu. Kraj 19.
pocetkom 20. veka donosi nove ideje i njihova shvatanja odnosa pedagoskog i umetnickog u
knjigama za mlade. Jedna snazna generacija pedagoga (Marija Montesori) otvara nove puteve
literaturi za decu otkirvajuci specificnost i slozenost psihickog zivota deteta. Izvestan broj njegovih
pesama i pesama njegovih sledbenika su naobicnije stihovne pouke i poruke odnosto saveti u ucenju,
morali i higijeni. Pedagogija je igrala znacajnu ulogu u nastajanju, kontinuairanju sudbinu u
knjizenvnosti za decu. Umetnost je u delu prisutna i mora biti uprisutna u svim elementima koji ga
cine i pedagoskim.

3. Humor, igra, fantastika?

Dete u literaturi, kao i u zivotu voli smeh i raspolozenje.

Humor je u knjizevnosti za decu vedar, blagonaklon smeh koji se odlikuje lakocom, bezazlenoscu.
Koliko decje literature iskljucuje socijalnu obojenost, elementarnu i grubu komiku. Napadacka komika
koja nanosi bol i vredja, skriven smeh u kome ima gorcine.i nasrtaja na licnost, pripada komici....
knjizevnosti za odrasle, Humor u knjizevnosti za decu treba da ima pretezno zabavljacku funkciju,
Humor ima i didakticku ulogu jer sve ono sto dete primi kroz smeh, najdublje se u njemu utisne i
naprisnije se usvoji. Smeh kod dece dok je slusaju ili citaju pesmicu,pricu,.. predstavlja dokaz da su
deca razumela njihovu poruku i smisao.

Kod igre u knjizevnosti za. decu primarno govorimo o leksickoj igri, onoj ciji je podrucje jezik, onaj
koja vaspitava karakter i inteligenciju, literarni ukus i senzibilitet; igri kao pesnikovoj moci jezickog
govorenja. Igrajuci se recima i stilovima pesnik mu daruje estetesku zabavu.

Nonsesni tip poezije-Nonsens"(eng. Fr. Non sense) znaci besmislica. Poezija nonsensa se u
knjizevnosti ostvaruje putem stihova nelogicne i apsurdne sadrzine. To su recenice koje nista ne
znace, one koje ne ostvaruju nijednu poruku. Nonsens polazi od dobrog poznavanja smisla, jer inace
njegov besmisao ne bi imao smisao. Nonsens treba da razveseli dete, da ga nasmeje. Primer
nonsensa najpre treba potraziti u narodnoj knjizevnosti(brojalica, redjalica, razbrajalica, zagonetki,
poslovica).

Fantasticno se uglavnom poistovecuje sa bajkom. Kada se kaze fantasticno u knjizevnosti za decu,

misli se na sve ono sto se pojavljuje u bajci: vile, patuljci, vestice, dobre vile. U bajci je sve to
normalno, a deca ce cesto to prihvatit i imati koristi od toga. Sav taj svet cuda u bajci je smesten u
neko daleko vreme, pa se kod detea ne narusava osecaj psiholoske nesigurnosti. Fantasticnost se u
ovoj vrsti knjizevnosti orijentise na pojave koje su karakterisiticne za decji svet i interesovanja-igru
maste, sanjarenje..

4. Narodna književnost u f-ji književnosti za decu?

Dečja literatura favorizuje usmenu reč. Kada govorimo o narodnoj poeziju u f-ji književnosti za decu,
to su prvenstveno dela nastajala u svakodnevnom životu i vezana su za konkrete situacije. Imale su
praktičnu svrhu. To su:

Uspavanke su pesme sa kratkom lirskom fabulom, pevaju se deci u želji da zaspu. Ritam it melodija
su im u skladu sa klaćenjem kolevke, ljuljaške ili bilo kojeg drugog sredstva u ome dete treba da
zaspi..

Lazaljke su pesme koje se pevaju detetu dok lazi, odnosno puzi. To su pesme hrabljena ipodsticanja u
vreme pripreme deteta da prohoda..

Tašunaljke su pesme slične uspavankama, samo što se u uspavankama insistira na dečjem snu, dok
se kod tašunaljki želi da deca očvrsnu,stanu na noge, prohodaju...

Cupaljke su vrlo kratke pesme koje se pevaju detetu kada se drži u rukama ili na krilu, pa ritmičkim
stimulisanjem izaziva na pokret. karakterističan im je refren: Op.cup.

Rugalice su pesmice u kojima se iskazuje podsmeh sa blagom ironičnom bojom. Na indirektan nači
podrazumevaju jednu vrstu pošalice kojom se deca provociraju te se u toku ili nakon toga više ljute ili
prihvate ,porugu" a+kao nezlobivu igru i šalu.

Brojalice su stihovano nabrajanje i redanje izvesnih, često nejasnih, nonsesnih reči koje su zvukovno
složene po melodijskoj liniji ritmički čvrstog reda sa karakteristikama brzog tempa.

Brzalice su igre rečima i zvukovim asocijacijama u kojima glasno ponavljanje ima ulogu razvijanja
memorisanja, odnosno koriste se za to da se sve nabrajajuće izgovori bez greške.

Redjalice su stihovi narodne forme u kojima se nižu izvesni objekti, ali tako što se za njihovu
upotrebu postavlja prepreka koja se otklanja tek kada se u uzročnom nizu izgovore svi elementi
nabrajanja.

Pesme o životinjama i pored formalne srodnosti sa bajkama, imaju sopstvenu tematiku.. U njima se
želi da se ukaže na odnose koji vladaju među samim životinjama, ali se insistira i na čovekovom
odnosu prema životinjama.

Šaljive narodne pesme su kraće lirske forme u kojima je narod ispoljio svoj smisao za humor i šalu.
One ismevaju lakoverne, povodljive, hvalisave, uobražene.

Lagarije su maštovite stihovne forme o nemogućim i fantastičnim događajima; uvek sa poentom

humora
Zagonetke su tradicionalne govorno-misaone igre koje se sastoje iz metaforičkog ili neposrednog
pitanja koje ima samo jedan odgovor koji je tačan..

Pitalice su kratke forme u kojima je bitan dijalog sa dosetkom. Šaljive su i u njima ima humora.
Govore o odnosima u zajednicma.

Poslovice su sažeto formulisano opažanje u prozi ili u stihu. Prihvaćene su u tradiciji, a zasnovano na
iskustvu generacija. U njima se javljaju životno, emotivno, emoralno i pedagoško iskustvo..

5. Istorijski razvoj srpske poezije za decu?

Od 30-ih godina 19.veka narodna poezija ulazi u književnost. Zahvaljujući našim velikanima kao što su
Vuk, Dositej, Njegoš, dešavaju se zlatne godine srpskog jezika, što uljučuje i promene dečje
književnosti na bolje Upravo početak 19.veka je bio početak razvoja građanskih svetovnih škola, pa
samim tim i književnosti za decu. Prve pesme za decu beležimo baš početkom 19 veka. -Zaharije
Orfelin Kada se govori o početku književnosti za decu misli se na kraj 19. veka. Svoje začetke ova
književnost je pronašla u delima Dositeja Obradovića -,,život i priključenija" i Mihaila Maksimovica
- ,,Mali bukvar za veliku decu.19. vek je bio doba otkrića detinjstva. Detetu i detinjstvu se tada
posvećivala velika pažnja. Do potpunog osamostaljivanja književnosti za decu došlo je u narednom, tj.
19.veku. Među prvim knjigama za decu bila je knjiga Prokletija Gavrila Kovačevića. Zatim se javlja i
Luka Milovanov sa svojom najpoznatijom pesmom,,Na knjižicu za novoljetni dar". Zbog siromaštva je
nije objavio, ali je to učinio Vuk Karadžić.

6. Primeri humora i nonsensa u poeziji Branka ćopića.

-Branko Ćopić bio je uverenda su pogledi na svet humoriste i deteta veoma slični. Deci je podario
dela puna vedrine i humora. Njegovo dela kao što su ,,Bolesnik na 3 sprata" ,,Vašar u
Strmoglavcu" ,,Oglasi kupusnog lista" potvrdiće da je B. Čopić jedan od najizrazitijih humorističkih
pisaca u srpskoj književnosti. Skała humora u njegovoj poeziji je široka.

-B.Ć. je pisao i patriotsku poeziju. Primeri ove poezije jesu „sunčana republika“, „rudar i mjesec“
„armija odbrana tvoja“. Kao ucesnik rata Ćopić je u pesmama za decu zeleo da ozivi i docara ratna
iskusenja svoje generacije koja se u najtezim danima okupacije nesebicno zrtvovala. Pisao je o
ratnicima obnovi, izgradnji novog drustva. Ovo je poezija cija svrha nije samo estetska vec i
pedagoska i politicka.

- B.Ć. poezija o prirodi. Peva o svetu zivotinja i njegovim brojnim interakcijama sa ljudskim svetom.
Preseljava i projektuje u svet zivotinja navike, osobine, moral ljudi i tako pokazuje koliko je covek
povezan sa svetom prirode. To se zove humanizacija animalnog sveta. Primeri ovakvih pesama su:
„Jezeva kucica“, „Dozivljaji macka Toše“ i „Pas Žuća“. Ovi likovi imaju istu vrednost kao i ljudski junaci
u decijoj recepciji.

7. Uloga i značaj personifikacije u poeziji Desanke Maksimović

Osnovni motivi koji dominiraju u njenim delima su ljubav, detinjstvo i priroda.

Priroda u njenoj poeziji je personifikovana, ona joj je dala dušu. Priroda je za nju život i umela je da
oseti, takođe priroda je njoj budila mnoge asocijacije i sećanja. Primer bi bio pesma „Pokošena
livada", Za Desanku, priroda je uzvišen ideal kome se treba diviti.

Detinjstvo u poeziji D.M. Ona je u svojim pesmama izvrsila projekciju svog detinjstva i docarala
idealnu sliku sveta punu ljubavi i razumevanja medju ljudima. Zato je njena poezija primenljiva za sve
koji se raduju zivotui vole nadahnut poetski govor. Primer ovakve poezije jeste „Kolo“. U toj pesmi se
poziva na igru, druzenje, prijateljstvo, formira se krug svet prirode i deteta se objedine, siri se kolo jer
treba da obuhvati citav svet, vlada mir i sklad. Jos jedan primer ove poezije jeste „Lutke racunaju“
prica iz ugla devojcice koja pokusava da nauci lutke da broje.

8. Urbana poezija za decu Dragana Lukića

- U Lukićevoj poeziji dominiraju urbani motivi, sve ono što čini spoljašnje obeležje života gradske
sredine (ulica, bulevari, soliteri, ljudi po ulicama) postaje predmet Lukićeve poezije. Život u gradu je
složen i to je činjenica sa kojom i pesnik i dete treba da se upoznaju kroz njegovu poeziju
„Šaputanje", „Fifi“ i „Mali grof u tramvaju“

- Igra u poeziji D.L. Primer jeste „Jablan“. Pokusava da nadmasi kuce svojim rastom kako bi dobio
zracak svetlosti. Jablan ovde predstavlja snove gradske dece koja vecito ceznu za sirokim horizontima
slobodnog detinjstva.

- Humor u poeziji D.L. On se cesto kristalise iz decijih predstava o predmetima i pojavama.

Humoristicne efekte uspesno ostvaruje uvodjenjem apsurdnih situacija. Tipicni likovi i karakteristicni
detalji iz svakodnevnog zivota su predstavljeni humorom i imaju poruku.

- poezija o odnosu roditelja i dece. Primer „Sta je otac“

9. Portreti dece u poeziji Jovana Jovanovića Zmaja

Osnovne osobine Zmajeve poezije za decu su: nepresušna ljubav prema deci, razumevanje za dečije
ponašanje i psihologiju, dar komuniciranja sa decom, prilagodljivost njihovom načinu razmišljanja.
Maštovitost, duhovitost i smisao za iznenadan humoristički obrt, poštovanje dečijeg integriteta i
indiviudalnosti. On ulazi u red najboljih portretista srpske knj. za decu. Mali Jova" „Lenji
Gaša" ,,Materina Maza".. On za decu kaže da su uzvišena, imaju slobodnu i čistu dušu. Deca su
središte njegovog književnog interesa. Pouka je posebno istaknuta u pesmama u kojima Zmaj
osuđuje dečje mane, a uzdiže vrline.

10. Poezija za decu Gvida Tartalje

Njegova poezija je humorno-satirična, porodično sarkastično intonirana poezija. Njegova poezija je

značajna karika između Zmajeve poezije i poezije D. Maksimović. On duševnu patnju pretvara u šalu i
ljupke stihove.

Primer:

Pesnicke slike o decaku Miši. Slikadete naseg vremena. Pred sobom ima stvarno dete, uvazava ga i
peva iz perspektive njegovog uzrasta.

„Vesela zoologija“ kroz duhovite dosetke upoznaje mlade sa osobina i cudima stanovnika veselog
parka. Zec slon vuk.

Humor u poeziji G.T. je poseban ali sve prisutan element u strukturi njegove poezije. On je spontan i
jednostavan zivotan i prirodan. Izvor smeha pronalazi u realnim dogadjajima koji su snazno dozivljeni
i umetnicki modelovani u sugestivnim poetskim slikama.

„Gusarska druzina“ ispevao je znacaj drustva i socijalizacije. Humorno satiricna sarkasticna.

Ismejavaju se gusari zbog njihovih osobina. Osobine su slabost, kukaviclik, strah...
Poezija o prirodi GT zbirka od oblaka do maslacka. Gde je slikao svoj lirski potencijal i potvrdio da je
priroda vecni inspirator lepote.

11. Moderna poezija za decu Miroslava Antića

U svom delu pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. On piše o
sitnicama koje čoveka okružuju, a koje on ne primećuje opterećen svakodnevnim. aktivnostima. U
obraćanju deci kaže da su njegove pesme zapravo pisma svakome od njih. Neka od dela su ,,Plavi
čuperak" ,,Prva ljubav" ,,Plava zvezda" . Niko pre Antica nije u srpskoj knjizevnosti razvio ljubavni
pupoljak mladosti u kojem se ogleda ona poslednja faza detinjstva. On veoma uspesno uocava
trenutak nedoumica, intivnog kolebanja i straha koji obuzima decu ispred kapija mladosti.
Nesigurnost izazvana osecanjima prvih ljubavnih ceznji i nemira nije za antica samo izvor inspiracija
vec i povod za koncept dobro ispevanih pedagoskih pouka.

12. Moderna poezija za decu Duška Radovića

Duško Radović je najizrazitija figura našeg modernog pesništva za decu. Najpoznatija dela su
mu ,,Poštovana deco" i ,,Smešne reči". Najbitnije poetičke osobine njegove poezije su fenomen igre i
humor. Skoro svaka pesma je poetska enigma koja se na kraju razrešava, npr ,,Pouka". On nije želeo
da uz pomoć njegove poezije deca budu bolja i poslušnija, već da se raduju, uče, misle i da se
izražavaju, pruža deci građu za igru i razgovor.

Igra, humor- primer jeste „stasan lav“- decak Brana je hteo da izbrise strasnog lava iz sveske
gumicom. Pesma „Taram“ i pesma „Deca vole cudne stvari“.

Fantastika- „Plavi zec“- cudnovatost plavog zeca docarana je neobicnim kontrastom uspesnim
anaforama tautalogijom u kojoj je vesto izbegnuta zamka stilskog pleonizma.

Zamislite – On je tu izvrsio revolucioni preobrazajidecune deli na dobre, lose, nestasne ili rdjave.

13. Primeri nonsensa i humora u poeziji Grigora Viteza.

Njegov humor i apsurd, igra i fantazija inspirisani su narodnom poezijom. Ignorisanje reda,
ozbiljnosti, tzv. Velikih stvari, igra sa svim i svačim, i svi poznati atributi nonsensne poezije
karakteristični su za njegove pesme. Dela koja to potvrđuju ,,Kako živi Antuntun" ,,Krava čita -
novine" ,,Nepo šne stvari" ,,Kobajagi pjesma"

14. Poezija Aleksandra Vuča

On je pesnik koji je izvršio preporod, dečije poezije na srpskom jeziku. Pripadnik grupe beogradskih
nadrealista i sama veza sa nadrealizmom daje njegovom delu modernistički karakter. Najvažniji uticaj
na Vučovo delo imala je ,,Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola, koga su nadrealisti smatrali svojom
pretečom.. "Podvizi pet petlića" knjiga objavljena 1933. u ediciji Nadrealističkog izdanja. Još neke
poznate poeme su San i java hrabrog Koče" i ,,Momak i po hoću da budem".

Podvizi druzene pet petlica imaju elemente savremene bajke.

-Savremena bajka – osnovni motiv dela podseca na tradicione bajke o zacaranoj lepotici.
15. Primeri humora i nonsensa u poeziji Ljubivoja Ršumovića

Njegovi stihovi su napisani na interesantan način sa puno šarma i humora. Pesma ,,Miš je dobio
grip", izaziva smeh, to je mala komedija. Objavio je i više pesničkih zbirki gde sve vrvi od smeha, igre i
zabave. Npr: ,,Domovina se brani lepotom", ,,Deset ljutih gusara" ,,Gore i fazoni". On se takođe
dotiče ozbiljnih tema vezanih za život, ali ih deci saopštava putem humora. Neke od tih pesama su:
„Vuk i ovca“ i „Jednoga dana pre 7 dana“. Primer nonsensa jeste pesma „Telefonijada“ koja sadrzi nis
alogicnosti koji po formi i sustini odgovaraju prirodi i duhu decijeg karaktera. Njen kraj satkan je od
neobicne zbrke reci i njihovih znacenja da se zaista vise ne zna da l telefon slonira ili slon telefonira.

16. Milovan Danojlić

Peva o problemima u detinjstvu, autonomiji deteta, pesme su mu duge i nema rime. Slobodna
organizacija pesme. Želi da deca imaju svoje misljenje o svakoj pojavi i peva o mirnom i spokojnom
zivotu. Stvar simbiozu fantasticnog i naivnog, ozbiljnog i komicnog, tuznog i humornog. Od obicnih
stvari stvara pesnicke bajke, humanizuje gradski ambijent, na poseban nacin zabavlja decu prirodom.
Primeri pesama jesu: „Gde je Cica“, „Martovsko Sunce“, „Dva sapuna“, „Ograda na kraju Beograda“,
„Trešnja u cvetu“, „Dunja“, „Ljubavna pesma“.

Poeticke specificnosti narodne i umetnicke poezije za decu:

- Poezija- su tvorevine kolektivnog uma pamcenja u lirsom, epskom i dramskom stihovnom

obliku. Pesme narodnog stvaraoca karakterise stihovno govorno ustrojstvo, kompozicijska
sredstva i melodijski efekat.
- Lirska pesma- je izraz duboko licnog i emocionalnog osecanja nepoznatog umetnika. Ljubav,
lepota, porodicni motivi, decija osecanja, misli, zelja i snovi su njeni inspirativni tematski
krugovi.
- -Uspavanka- je tipicna decja pesma koja se zasniva na pevusenju u ritmu ljuljanja kolevke.
- Saljive pesme- su plod coveka iz naroda sa izuzetno razvijenim smislom za salu.
- Epska pesma- je objektivnija jer za motiv ima stvarnu istorijsku ili tradicionalnu prihvacenu
sliku.
- Lirsko-pska pesma- kao treca vrsta narodnog stila emotivoscu,naracijom i sadrzinom svojom
idu u red najboljih usmenih umotvorina.
- Bajka- kao glavna vsta narodne pripovetke je epska vrsta. Sustinu njenog sveta cine
neprirodno naivno carstvo detinje duse, carolija, magija i usaglasenostrealnosti i maste. U
bajci je sve ono sto je covek u davnoj proslosti zamisljao i detetu i odraslom bajka nudi
estetski dozivljaj i poetsku nadogradnju.
- Basna- je po kompozicionom postupku kratka prica iz 2dela: fabule i poruke. Likovi zivotinja
dosledno sprovedena slicnost, izmisljenost i realnost, kratkoca, slikovitost govora, dramska
komponenta, zabava isiroko razumljiva i lako prihvatljiva poruka, njene literarne vrednosti.
- Saljiva prica- kratka, uglavnom epskointernacionalna tvorevina. Price ovakve vrste su
nealergijske transpozicije, pune duha izivotne vedrine.
- Zagonetka- je misaono govorna igra koja je slikovito dvosmislena, cesto zbunjujuce pitanje
koj zahteva pravi ili tradicionalni odgovor.