FANTASTIKA U KNJIEVNOSTI ZA DECU ILI SAN O RUI I LEPTIRU

Fantastika u knjievnosti? Jo odreenije: fantastika u knjievnosti za decu? Pitanje je koje se u poslednje vreme esto postavlja izbacujui u prvi plan nedoumicu: postoji li knjievnost bez fantastike i moe li se povui granica izmeu sna i jave kad su snovno i dnevno do te mere izukrtani da ih je gotovo nemogu e odvojiti a da se ne ugrozi ravnotea koja estice ovekovog duha dri na okupu, omogu ujui mu da opstane u svetu koji metafizika zla nagriza sa svih strana ne samo u knjievnosti za odrasle ve i u onoj namenjenoj dejem uzrastu. Otuda toliko tekoa i dilema da se terminoloki utemelji pojam fantasti nog, mada se elementi fantastinog i udesnog javljaju ve u prvoj zabeleenoj bajci sveta (Anpu i Bata) zapisanoj u Egiptu pre 4000 godina, ali i u Mahabharati i Ramajani, Epu o Gilgameu, nordijskim sagama, Kalevali u kojima se meaju san i java, nimalo sluajno ako se zna da su to dve strane jednog te istog novi a. Tvrdnjom Dostojevskog da ima "vie fantastinog u ivotu nego u mati bilo kog pisca" ovaj problem relativizuje se do krajnjih moguih granica, a odgovora nema, kao to ga nema ni na pitanje koje je postavio kineski mudrac iz VII veka, beleei: Jednom sam ja, uang Ce, sanjao da sam bio leptir i da sam kao leptir bio sre an. Iznenada sam se probudio i ponovo sam bio uang Ce. Sada se pitam: jesam li onda bio ovek koji je sanjao da je leptir ili sam sada leptir koji sanja da je ovek? Kroz dugu istoriju oveanstva pesnici, naunici i filozofi ponavljaju to pitanje ne nalazei reenje zagonetke, ba kao to ga ni Egziperijev Mali princ ne nalazi zabrinut za sudbinu rue, svoja tri mala vulkana i ovcu. Ili je odgonetka sadrana u misli Pjer Mabija da je "udesno svuda"? Potrebno je samo uskladiti mehanizme mate s udima oko nas i u nama i udo e se javiti onome ko ume da ga prepozna, kao to ga je Mabij prepoznao unevi ga u koordinatni sistem knjievnosti preko Ogledala

udesnog. Krupna, metafizika pitanja, meutim, i dalje ostaju bez odgovora, iako nauka (posebno genetika i fizika) napreduje dinovskim koracima, potvr uju i drevnu istinu bajke da je u svetu u kome smo sve ivo i sve povezano. Smrti nema. Postoji samo prelivanje iz jednog oblika u drugi kao pretvaranje vode u led, leda u vodu, vode u paru, pri emu nita ne nestaje sasvim i za sva vremena. To bajka dobro zna i zato je u njoj sve podjednako vano: i cvet, i leptir, i aba, i koljka, i zvezda, i kami ak. Jer, nikada se ne zna ko e se kome nai na putu, ko koga spasti, ko koga pogubiti. Ho e li iz zmije izai mladoenja a iz abe zaarana princeza, to i nije neko udo ako se zna da bajka, u stvari, jezikom simbola prikazuje ekstrenalizovana junakova unutarnja psihika stanja. Konano, putem evolucije, ovek je i fiziki proao razliite ivotinjske oblike od punoglavca do deteta, to se u razvoju fetusa jasno zapaa. U praskozorju civilizacije bajka je to udo jasno slutila. Pronalasci nauke posluili su kao potvrda da sluajevi zadravanja jedinke na psiholoki niem nivou nisu retki, iako svi mi kroz ivot putujemo kao kosmiki, zvezdani prah. Stalno druga iji. U ovom ili onom snu: od sna o leptiru do sna o rui. ta je fantastika a ta stvarnost? ta domen razuma? ta domen uda? Molekularna biologija i genetika ve uveliko ostvaruju ovekov san iz bajke o dugom, venom ivotu, jer je samo jedna jedina elija ovce ili oveka dovoljna da se stvori identina ovca, identi an ovek, iji se ivot kloniranjem produava do beskraja. Spada li ovo u domen nauke ili fantastike? Teko je rei, kao to je teko odrediti ta je fantastika u trenutku kad razvoj nauke i tehnologije nadilazi sve to se nekada smatralo fantastikom: od dela il Verna, H. G. Velsa do Stanislava Lema i Artura Klarka. Ipak, uz sva terminoloka neslaganja kada je re o bajci, fantasti noj pri i i nau noj fantastici, mogue je ukazati na neke razlike i slinosti uprkos svih ukrtaja i prepleta ova tri knjievna roda, pri emu je neophodno razluiti bajku od fantasti ne pri e, a onda fantastinu priu proisteklu iz tradicije nemake romantiarske kole od fantastine prie (Phantasy, Nonsens story) engleskog porekla iji je za etnik Luis Kerol s Alisom u zemlji uda. Bajka, kao i fantastina pria naslonjena na bajku, potuje logiki sled, poinje s realnou, ulazi u svet udesnog i ponovo junaka vra a u stvarnost. Gotovo sve narodne i umetnike bajke zasnovane su na tom principu, kao i romani bajke (Pinokio, arobnjak iz Oza, Krcko Orai, Mali princ, Beskrajna

pria itd.). Meutim, samo se u "sredinjem delu trijade", po Roianiu, ostvaruje radnja bajke u trenutku kad junak ulazi u njen zaarani prostor gde po inje borba dobra sa zlom, traganje za blagom, zaaranom princezom, istinom, sreom, sopstvenim identitetom, u stvari. Radnja je linearna, vreme bajke neodreeno ili prebaeno u davninu, prostor ili nezamislivo ogroman ili tako mali da bi se mogao smestiti u ljusku oraha ili ira. Ukorenjena u kolektivno nesvesno (Karl Gustav Jung), arhetip i arhetipske matrice prisutne u svakom mukarcu, eni, detetu bajka je nosilac se anja ove anstva na evoluciju due sveta, ali i evoluciju svakog pojedinca ponaosob. Ona je uvar nade da i u besputici postoji put, da nita i za sva vremena nije izgubljeno, da pravda nadilazi nepravdu a ljubav oajanje, bedu, pa i samu smrt. Otuda njen zna aj za duhovni razvoj deteta, njeno neprestano obnavljanje, njena trajnost. Fantastina pria i u svom zlokobnom (Ondina Fukea, Falunski rudnici E. T. Hofmana, Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda itd.) i svom nonsensnom vidu (Alisa u zemlji uda, Petar Pan, Meri Popins, Prie iz Rutobage) proizvod je individualnog nesvesnog. Struktura joj je rastresitija, nema pomagaa, nema pobede, nema trijadne gradacije u prevazilaenje prepreka kao u bajci. Uzrono-posledini odnosi, bar u nonsensnoj varijanti fantastine prie, nepostojei su ili zanemarljivi. Blia je igri ili snu, pri emu je ishod kod nonsensne prie, kao i kod bajke, buenje i ulazak u svet dnevnih prizora i obaveza, tako da ono to se zbilo vie podsea na san koji je bio i proao, ne ostavljajui oiljke na dui ni kod junaka bajke ni kod njenoga itaoca. ljupke, lirske digresije, igre rei, povremeno ubacivanje aljivih pesmica, ovoj vrsti fantastine prie daju posebnu privlanost. Otuda njihova omiljenost kod dece, bilo da je re o medvediu Vini Puu ili devojici Alisi, ali ne i onako snaan eti ko-estetski doivljaj kakav prua bajka i literatura zasnovana na premisama bajke (Mali princ Antoana de Sent Egziperija, Beskrajna pria Mihaila Endea itd.). S fantastinom priom nemakih romantiara situacija je dijametralno drugaija, bilo da je re o fantastinim priama E. T. Hofmana, Brentana, Tika, Hofmanstala ili Gotjea, kao i onih koji je kasnije nasleuju (Edgar Alan Po, Birs, Tomas Man, Jichak Orpaz, Baevis Singer, Italo Kalvino i mnogi drugi) oivljavajui je ak i u naem vremenu s istim zlokobnim predznakom koji u itaocu izaziva tihu jezu. Nade i

igrivosti, karakteristine za englesku nonsensnu pri u, kod ovih autora nema. Oseanje povezanosti junaka sa svetom bilja, ivotinja, zvezda na kojima po iva bajka takoe nema. Svet onostranog svet je smrti, a fantasti no u pri u ulazi kao najava dubokog unutarnjeg rascepa, tragike, ludila, smrti, neumitnog i neotklonjivog zla, jer magija fantastinog nije tu da pomogne ve uniti (G. Mejring: Biljke doktora Sindarele, Majmunska apica V. V. dekobsa, Ondina Fukea, Falunski rudnici E. T. Hofmana, Ilska venera Merimea, Vatreni konj E. A. Poa, Preobraaj Franca Kafke, Poslednji dolazi Gavran Itala Kalvina, Crvena ahura Kobo Abea itd.). Za razliku od bajke, gde neprirodna bia ne unose nemir i ne izazivaju uenje, fantasti na pri a romantizma i postromantizma deluje zastraujue svojom tajnovito u. Vila, vilenjaka i patuljaka u njima nema, ali zato su tu sablasti, vampiri i demoni kao remetila ki faktor koji i u junaku prie i u itaocu izaziva strepnju i uas. Tu "hrabrost postaje sasvim bezvredna" naglaava Roe Kajoa, jer s utvarom se ovek ne moe boriti: ona "dolazi s drugog sveta, sa one strane smrti". Ali, najkrupnija razlika je, ini se, zanemarivanje ili ak odbacivanje problema etike i metafizike u fantastinoj prii i njihovo puno prisustvo u bajci. Otuda ni uzro noposledinog sleda u fantastinoj prii nema. Pojava fantastinog oznaava prekid u ivotu junaka i nagovetava tragian kraj, polako i neprimetno uvode i fantasti nu romantiarsku priu u oblast horor prie, negativne utopije, sajber panka. S fantastinom priom proisteklom iz engleske tradicije (phantasy) s Kerelovom Alisom u zemlji uda kao izvoritem, razvoj je tekao u pravcu igrivosti, neobuzdane igre mate, aloginosti. Stroge strukturiranosti kao kod bajke u ovoj vrsti fantasti ne prie nema. Velika egzistencijalna i moralna pitanja ova pri a (phantasy) ili izbegava ili jedva dotie. Radnja deluje ispreturano, kroz svest junaka promi u slike kao iz sna. Pria obino i poinje snom a zavrava se buenjem (Alisa u zemlji uda, Alisa u svetu ogledala, Meri Popins, Petar Pan, Sandbergove Prie iz Rutobage). Junaci phantasy upadaju iz jedne situacije u drugu, dogaaji se niu, svaki za sebe, kao da se pre njih nita nije dogodilo, posledica nema, sve deluje kao u snu i kao da je u snu napisano, to je svakako varka ako se zna da je Alisa u zemlji uda strukturirana na pravilima igre karata, a Alisa u svetu ogledala sledila pravila igre aha. Privid aloginosti i rastresite arhitekture prie oigledno je namerno smiljen, nimalo sluajan kao i mnogo toga u ovoj vedroj, zanimljivoj literaturi, naro ito ivoj i

dejstvenoj u drugoj polovini HH veka, s velikim uticajem na razvoj mnotva nacionalnih literatura, pa i nae knjievnosti za decu, gde se fantastika javlja ili kao epsko-mitska (istorijska) pria kod Tiodora Rosia (Gospodar sedam bregova, Dolina jorgovana) i Dragana Lakievia (Ma kneza Stefana) ili kao lirska fantastika Vladimira Stojina (Bioskop u kutiji ibica, ampion kroz prozor), Mirjane Stefanovi (Sekino seoce), Vesne Butri-orovi (Ulica na ljuljaci), Vesna Vidojevi -Gajevi , Vesne Aleksi, Gordane Maleti, Duana Bele itd. Zanimljivo je, pritom, da se fantastina pria i u svetu kao i kod nas grana ka epskom: Tolkin (Hobit, Gospodar prstenova), Mihael Ende (Beskrajna pria) i lirskom planu, (Alisa u zemlji uda Luisa Kerola, Meri Pipins Pamele L. Travers, Milnov Vini pu, Sandbergove Pri e iz Rutobage) itd. U svet irealnog svi junaci tih pri a ulaze iznenada: kroz rupu u koju je leteo Alisin Beli zec, kroz otvoren prozor kao Petar Pan ili kroz tekst u knjizi kao Endeov Bastijan Baltazar Baks, junak Beksrajne prie, koji ne samo da ulazi u pri u ve postaje i junak prie. Izlet u fantastino zavrava se bez ikakvih posledica. italac fantasti ne pri e, posebno prie nonsensnog usmerenja, iz italake avanture izlazi nasmejan, obradovan, ali onakav kakav je bio. Preko sjajnih, ali nepovezanih slika italac nonsensnu priu doivljava kao atomiziranu javu uronjenu u irealno, neizrecivo, snovidno, ali ona ga ne tera na dublja promiljanja o ivotu i smrti, ne dovodi do katarze i sazrevanja kao to to ini bajka. Kazaljka nonsensne pri e, jednostavno reeno, kree se u obrnutom smeru od kazaljke bajke. Leprava, duhovita, vedra ona nagoni malog itaoca da mata, ali ne i da se opredeljuje izmeu dobra i zla, zbog ega iz sveta fantastine, nonsensne prie italac izlazi bez upitanosti i katarze, a drugaije ne bi ni moglo biti ako se zna da u Alisi, Petru Panu, Meri Popins nema problema pravde i krivde, nema drame, nema razreenja, ali ni ljubavi ija mo nadilazi mrnju i zavist, pa ak i samu smrt. To je, verovatno, i razlog zato se bajci stalno vraamo i to smo, upravo, svedoci njene renesanse kod nas i u svetu. Piu je pesnici i pripoveda i ( . Sandberg, J. B. Singer, Italo Kalvino, Miel Turnije) ali i filozofi (Eskarpi, Kolakovski itd.). Sa televizijskog ekrana (preko video igrica, animacija, mjuzikala) vra a nam se bajka u svom izmenjenom vidu, s opasnom tendencijom da, usvajajui estetiku okrutnog i

runog, preraste u antibajku ili horor, kao to je to sluaj i sa nau nom fantastikom, o kojoj u ovom tekstu nee biti rei, ne zato to je nemogu e povui paralelu izme u ova tri knjievna roda. Razlog je tiha slutnja da na planu menjanja oveka i planete nauka ve prevazilazi naunu fantastiku, pa ak i bajku, ne nude i perspektivu srenog kraja.