INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

PAZARU
Smer - Vaspitač

PORODICA I SLOBODNO VREME DETETA

Seminarski rad

Mentor: Student:
Prof. Mustafa Fetić Semra Vrujčanin
Ass. Bahra Plojević

Novi Pazar, 2013.

Sadržaj :

Uvod ……………………………………………………………………………………….. 3

1. POJAM SLOBODNOG VREMENA …………………………………………. 5

2. ULOGA PORODICE U PROVOĐENJU SLOBODNOG VREMENA DECE 7

Zaključak .............................................................................................................................. 11

Literatura ………………………………………………………………………………….. 12

2
Uvod

Kao i u svim modernim društvima, tako i kod nas pojam slobodnog vremena predstavlja
jedan od aktuelnih problema današnjice, a posebno je važan činilac u životu mladih. Sa pozicije
deteta, to je vreme u kome se prepliću brojni uticaji i sadržaji, kako pozitivni i negativni, a takođe
organizovani kao i spontani koji dopunjuju ili ruše ono što pruža porodica i škola. Način na koje
se ono koristi ima određene posledice.

Pojam „slobodno vreme“ podrazumeva vreme van društvenih i porodičnih obaveza i život-
nih potreba. To je vreme za društvene-pozitivvne sadržaje, za odmor, razonodu, obrazovanje i
usavršavanje ličnosti uopšte. Aktivnostima slobodnog vremena stiče se viši stepen obrazovanja,
a  takođe pomaže se razvijanju dispozicija, sklonosti i talenata. Ono predstavlja neizostavni uslov
za razvijanje fizičkih, intelektualnih, estetskih, radnih, tehničkih, moralnih  i socijalnih kvaliteta u
procesu formiranja ličnosti.

Iz navedenog možemo zaključiti da je veoma važan zadatak da se kod svih generacija

razvija sposobnost pozitvinog korišćenja slobodnog vremena. Kada je dete u godinama razvoja i
formiranja ličnosti potrebna mu je pomoć i podrška odraslih. Ne može se detetu ostaviti da se
samo snalazi, već mu  treba pružiti podsticaj, usmeravati ga i stvarati povoljne uslove za razvoj
odabranih dečijih interesovanja i sklonosti.

Ukoliko deci od malena afirmišemo kulturne (pozorište, bioskop, galerije…) i druge

aktivnosti, ako ih podstičemo na čitanje, pisanje pesama, priča, na bavljenje sportom, na slikanje,
slušanje odabrane muzike i dr. razvijamo kod njih naviku da kvalitetno koriste slobodno vreme.
Naravno, uvek moramo da imamo u vidu njihove autentične potrebe, sklonosti i interesovanja.
Sticaem znanja, umeća, razvijanjem sposobnosti i sklonosti u školi i van nje, u slobodno vreme
omogućavamo detetu da ispolji svoju originalnu ličnost.

Neophodno je naći i odgovarajuću meru, koja će s jedne strane zadovoljiti potrebe deteta a
sa druge mu omogućiti da ima dovoljno vremena za školske obaveze. Treba da imamo u vidu da
su interesovanja i potrebe deteta promenljiva kategorija. U zavisnosti od toga deca mogu menjati
aktivnosti u funkciji njihovih potreba.

3
 S obzirom na značaj slobodnog vremena u životu deteta, način na koji će se ono koristiti
ima određene posledice. Izvesnik negativni vidovi zabave u slobodnom vremenu mogu da
dovedu ne samo do pasivnosti ličnosti, već i do teških demencija. Zbog toga se insistira na vaspi-
tanju uvezi sa načinom korišćenja slobodnog vremena.

4
 1. POJAM SLOBODNOG VREMENA

Slobodno vreme je pojava koja je u naučnim krugovima postala veoma interesantna

šezdesetih godina dvadesetog veka kao pojava koja značajno utiče na promene u životnom stilu.
Jedan od prvih mislilaca, koji je u okviru svojih teorijskih i empirijskih istraživanja obuhvatio
oblast slobodnog vremena i svojom koncepcijom uticao na mišljenje mnogih drugih kako
marksističke tako i građanske orijentacije, je Karl Marks. Za Marksa slobodno vreme
podrazumeva „vreme za slobodni razvitak“ individua, njihovih duhofnih i fizičkih snaga i
sposobnosti. Razvijanje kapitala, prema Marksovom mišljenju, doprinosi stvaranju pretpostavki
da se radno vreme redukuje i stvore uslovi za nastajanje većeg slobodnog vremena. Marksovo
shvatanje je u velikoj meri uticalo i na shvatanje naših teoretičara i kao orjentir i kao materijal za
kritiku.
Analizom različitih shvatanja slobodnog vremena može se reći za slobodno vreme:
• Da je društveno uslovljen fenomen, kako istorijski tako i klasno, uslovljen je ekonomski,
kulturno, naučno-tehnički i slično
• Da predstavlja integralni deo čovekovog vremena, zahvaljujući čijim aktivnostima čovek
stvara, razvija i određuje svoju suštinu, radnu i individualnu.
• Da je vrednosno obojeno,što naročito dolazi do izražaja kroz razne aktivnosti u
slobodnom vremenu
• Da pretpostavlja (relativnu) slobodu izbora (Kačavenda-Radić, N. 1986).
Slobodno vreme ima tri važne funkcije: odmor (rekuperacija), zabava i razonoda, razvoj
ličnosti (Ilišin, 2002). Kroz slobodno vreme odvija se značajan deo socijalizacije mladih – deo
koji ih približava njima samima ali i društvu u kome žive. Pod organizovanim slobodnim
vremenom se najčešće podrazumeva vreme u koje nije ispunjeno aktivnostima škole i nastave.
Pregled interesovanja dece kod korišćenja slobodnog vremena navodi na sledeće
zaključke:
• Prvi rang zauzimaju aktivno-rekreativni sadržaji
• Zatim pokazuju interesovanje za pasivni odmor
• Estetsko-umetničke aktivnosti
• Humanitarne aktivnosti (Ješić,D., 2001, 72)

5
 U dosadašnjim istraživanjima slobodnog vremena preovlađuju ona koja akcenat stavljaju na
pojedine aktivnosti mladih tokom slobodnog vremena i posmatraju njihovu učestalost. Ukoliko
postoji kategorizacija, ona uglavnom nije dobijena empirijskim putem nego je teorijski zasnovana
i služi kao okvir za interpretaciju podataka. Tako se u nekim istraživanjima slobodno vreme
posmatra zavisno od toga da li je provedeno aktivno ili pasivno, da li su vršnjaci ili odrasli ti koji
usmeravaju aktivnost, koje aktivnosti su prisutne, koje kompetence mladi angažuju baveći se
određenim aktivnostima.
U našoj zemlji poslednjih godina je zapažena tendencija mladih da izlaze iz kuće u kasnim
večernjim satima i da u kafanama, kafićima, diskotekama i sl. i ostaju do ranih jutarnjih časova.
Lekari ukazuju na pogubne posledice takvog ponašanja i na fiziološke promene u samom mozgu,
posebno kada ovakvo ponašanje pređe u naviku. Prosvetni radnici se žale na apatiju, bezvoljnost i
letargično ponašanje kod učenika i nemogućnost normalnog održavanja nastave. Pojava
alkoholizma, narkomanije je povezana sa kasnim izlascima i zadržavanjem na pomenutim
mestima do ranih jutarnjih sati. Istraživanja Ješić Dragan pokazuju da većina mladih počinje da
izlazi jos u osnovnoj školi (54,3%). U velikom procentu (56,4%) učenici izjavljuju da nemaju
nikakvih ograničenja i da mogu da se vrate kad njima odgovara. Ovim se postavlja opravdano
pitanje, da li su i u kojoj meri učenici sposobni za praćenje nastavnog procesa i opšte napore
sledećeg dana, ukoliko se kući vraćaju u ranim jutarnjim satima. Sigurno je da treba tražiti
rešenje u koordiniranom delovanju svih društvenih institucija kako bi mladi kreativno i
osmišljeno provodili vreme. (Ješić,D., 2001,72-78).

6
 2. ULOGA PORODICE U PROVOĐENJU SLOBODNOG VREMENA
DECE

Današnja se porodica suočava s promenama, a one nikada dosad nisu bile toliko brojne.
Konzumerizam, prezaposlenost roditelja, povećani radni i emocionalni zahtevi, kriza morala i
minjanje sistema vrednosti uzeli su svoj danak.

Deca su dugo odvojena od svojih roditelja, a svaki peti brak završi razvodom. Sve to
ostavlja ozbiljne posledice na razvoj detetove ličnosti, posebno u ranijoj dobi.

Roditelji su zbunjeni, osećaju se nesigurno, zahtevi na poslu su pojačani, stres je sve veći, a
očekivanja su vrlo visoka. Nekada su deca dugo bila uz majku, ona nije morala svakodnevno ići
na posao i ostavljati diete u vrtiću, već je bila sa svojom decom. Roditelji još do nedavno nisu
morali razmišljati o tome ima li štetnih aditiva u dečjoj prehrani, jesu li igračke očišćene, ima li
njihovo dete prostor za igru. Sve to obeležava porodične odnose, pa tako i način provođenja
slobodnog vremena njegovih članova.

“Porodica je temeljna socijalna institucija koja presudno utiče na sudbinu pojedinca, ona je
temeljna jedinica društvene strukture i ishodište društvenih odnosa”. (Berc, Buljevac, 2007)

U porodici deca usvajaju intelektualne, kulturne, društvene i moralne vrednosti, a roditelji

su prvi i najvažniji učitelji. U porodici se uči komunikacija, ponašanja, stavovi, interesi, ali i
način provođenja slobodnog vremena.

Budući da je malo zajednički provedenog slobodnog vremena, izuzetno je važan njegov

kvalitet. Način na koji se u porodici provodi slobodno vreme uticaće na detetov razvoj, na
njegovo odrastanje, samopouzdanje, razvoj kreativnosti i socijalnih veština, kao i na razvoj
intelektualnih sposobnosti.

Prema Konvenciji o pravima deteta (2007.), dete ima pravo na odmor i slobodno vreme, na
igru i razonodu primerenu njegovom uzrastu kao i na slobodno učestvovanje u kulturnom životu i
umetnostima. Roditelji često ne obraćaju pažnju na provođenje slobodnog vremena svog deteta
insistirajući na ispunjavanju školskih obaveza.

Boravak u školi tokom kalendarske godine zauzima oko 15% budnog vremena deteta
(Berc, Buljevac, 2007).

7
 To znači da dete, uz sve svoje obveze, još ima mnogo slobodnog vremena i potrebno mu je
posvetiti potrebnu pažnju. Slobodno vreme je važan deo života i razvoja svakog dteta. Naglasak
treba staviti na aktivnosti koje deca oblikuju, osmišljavaju i provode sama i/ili zajedno s
odraslima (odrasli su u funkciji animatora ili mentora, a ne učitelja), a za koje su sama
motivisana.

Slobodno vreme je vreme u kome se posvećujemo sebi, zadovoljavamo vlastite potrebe,

poput potrebe za igrom, zabavom i razonodom, odmorom, ali i rastom i razvojem i usvajanjem
novih znanja i veština.

Slobodno vreme nudi mogućnost za razvoj potencijala, tako se oplemenjujemo i postajemo

ono što jesmo (Berc,Buljevac, 2007.).

Stav koji roditelji imaju prema slobodnom vremenu i način kako ga provode oni će preneti i
na svoju decu.

Roditelji mogu podsticati, ali i obeshrabriti interese dece. Oni mogu pokazati interes za
detetov svet i hobije i njegovu intimu. Mnogi roditelji sami ne provode sadržajno svoje slobodno
vreme, pa onda ne mogu ni svojoj deci osigurati podršku u tome.

Slobodno vreme u porodici važno je za komunikaciju i izgrađivanje porodičnih odnosa.

Različiti su načini provođenja slobodnog vremena u krugu porodice:

 Igranje društvenih igara,

 Čitanje i pričanje,
 Zajednički kućni poslovi (npr. zajedničko pečenje kolača),
 Sportske aktivnosti,
 Zajedno provedeni vikendi i godišnji odmor itd.

Zajedničke aktivnosti povećavaju osećaj povezanosti i međusobnog pripadanja članova

porodice, a to je zaštitni potencijal u prevenciji rizičnih ponašanja. Ako su roditelji često ispred
televizora ili računara, ako im je televizor stalno upaljen i služi kao “pozadina”, ako ne idu u
prirodu i ne šetaju, ne bave se sportom, može se očekivati da će te navike usvojiti i njihovo dete.
Na taj će se način lako izgubiti osećaj zajedništva.

8
 Deca koja puno gledaju televiziju manje se druže, nemaju mogućnost razvijati empatiju ni
socijalne veštine. Postaju fizički lenji, a posledice su povećana gojaznost, premalo kretanja i
poteškoće s kičmom.

Još je opasnija psihička pasivnost, a simptomi su otupljivanje, nerazvijena mašta,

nesposobnost rešavanja problema, depresivnost, nezrelost, lošiji školski uspeh, a često i povećana
agresivnost.

Čini se da je potrebno učiti roditelje da budu kreativni i da se kvalitetno druže s vlastitom

decom. Majke često zbog preopterećenosti, ali i neznanja, nisu koncentrisane na jedan sadržaj
nego paralelno obavljaju kućne poslove, gledaju televiziju i razgovaraju s detetom.

Dete to s pravom doživljava kao odbacivanje. Retkost je da članovi porodice dele slobodne
aktivnosti, mnogo je češće da su “članovi porodice blizu jedni drugima, ali ne učestvuju
zajednički u pojedinoj aktivnosti” (Berc, Buljevac, 2007.).

Kvalitetnim provođenjem slobodnog vremena i igranjem odvija se zdrava stimulacija, koja

je od presudne važnosti za detetov intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj. Doživljaji su
poput hrane za mozak, na taj se način stimulišu čula, što pozitivno utiče na razvoj mozga.

Kako dete raste, tako se menjaju i njegovi interesi, pa tako i način provođenja slobodnog
vremena. Mnogi roditelji se pitaju jeli dobro detetu prepustiti njegovo slobodno vreme ili, pak, to
vreme ispuniti različitim aktivnostima. Uloga roditelja je da usmeravaju dete u njegovim
aktivnostima, a one se mijenjaju s njegovim odrastanjem. Neki roditelji odlaze u krajnost
kontrolišući svaki slobodni trenutak deteta, vodeći ga na razne aktivnosti i usmeravajući ga
uskladu s vlastitim ambicijama. U tom slučaju dete nema mogućnost samo birati i razvijati
vlastite interese i želje, a ako ih ono i poseduje, roditelji nemaju sluha za njih. Nekim je
roditeljima pitanje prestiža koje će sve aktivnosti pohađati njihovo dete, pa ih usmeravaju na
usvajanje što više znanja.

Pritom se podstiču akademski uspeh i kognitivni razvoj, na kojem se već ionako dovoljno
insistira u školi.

Emocionalni aspekt se zanemaruje, pritisak na decu je sve veći, a ona se često razvijaju u
nesamostalne i nezrele ličnosti. Nije redak slučaj da o detetovim aktivnostima u potpunosti brinu

9
njegovi roditelji, a da ono uopšte ne zna koju aktivnosti ima toga dana jer roditelji o svemu
odlučuju umesto deteta, preuzimajući tako njegove odgovornosti.

S druge, pak, strane, neki roditelji uopšte ne učestvuju u načinu provođenja slobodnog
vremena svog deteta, pa je takvo dete prepušteno samo sebi. Roditelji takođe ne pitaju za
njegove interese, ni gde ni kako ono provodi svoje slobodno vreme. U tim se slučajevima dete
oslanja na vršnjačku kupinu s kojom provodi mnogo vremena, s njima mu je ugodnije nego kod
kuće, njegovo slobodno vreme je nestrukturirano i besciljno, a opasnost od rizičnih ponašanja
mnogo je veća. Dakle, važno je da roditelji pomognu svom detetu da pronađe aktivnosti koje će
okupirati njegovu pažnju, da takvim aktivnostima dete razvija kreativnost, odgovornost, da uči
rešavati probleme i životne situacije te da razvija socijalne veštine.

Na taj će način ono odrasti u osobu koja ima vlastite ciljeve i interese, koja je motivisana i
lakše podnosi životne frustracije.

10
Zaključak

U porodici dok je dete jos malo treba razvijati navike aktivnog odmora u igri, šetnji,
trčanju. Kulturu kreativnog odmora mladih treba da razvija i formira škola a ne ulica i kafići.
Dobro organizovane slobodne aktivnosti u školi popraviće njenu dosadšnju sliku. Poslednjih
godina je zapažena tendencija da mladi izlaze iz kuće u kasnim satima i dolaze kući do ranih
jutarnjih sati. Najčešće imaju slabu kontrolu i roditelji i nastavnici nisu upućeni u načine njihovog
provođenja slobodnog vremena. Kako bi se to izbeglo treba uposliti decu i dati im veće
mogućnosti izbora vannastavnih aktivnosti koje će oni iskoristiti za svoju afirmaciju i kako bi
saznali nešto novo. Treba im omogućiti da češće putuju, upoznaju nove ljude, kulture i stiču nova
znanja, da upoznaju različite jezike i pripreme se za ulazak u svet rada.

Na taj način ih sprečavamo da se upuste u konzumiranje nedozvoljenih sredstava ili se

upuste u različite kriminalne aktivnosti za koje veliki broj dece potvrđuje da radi ili proba zbog
dosade, osećaja neispunjenosti i kako bi otkrila nesto novo.

Škola i roditelji samim tim treba da uzajamno i organizovano deluju kako bi deci bili
dostupni adekvatni sadržaju njima i omogućiti im pravilan rast i razvoj.

11
 Literatura

1. Berc, G., Buljevac, M. (2007): Slobodno vrijeme i mladi - preventivni aspekti, Dijete i
društvo. 9.
2. Gojkov, G. (1986): Pedagoški aspekti vannastavnih aktivnosti, Pedagoška stvarnost,
9-10.
3. Grandić, R., Letić, M. (2008): Prilozi pedagogiji slobodnog vremena, Novi Sad : Savez
pedagoških društava Srbije.
4. Dumazedier, J. (1960). Problems actueles de la sociologie du loisir, Revue international
des sciences sociales, br. 4.
5. Dumazedier, J. (1962). Vers une civilisation du loisir? Paris : Editions du Seuil.
6. Ješić D. (2001): Uticaj porodice na sadržaj i provođenje slobodnog vremena mladih,
Beograd: Pedagoško društvo Srbije.
7. Kačavenda-Radić (1986): Slobodno vreme i obrazovanje, Kulturni život br.6-7

12