INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

PAZARU
Fakultet humanističkih nauka
Smer - Vaspitač

FORMALNO, NEFORMALNO I INFORMALNO UČENJE

I OBRAZOVANJE
Seminarski rad

Mentor: Student:
Prof. Šefika Alibabić Semra Vrujčanin
Ass. Bahra Plojević

Novi Pazar, 2013.

Sadržaj:

Uvod ……………………………………………………………………………………….. 3

1. TIPOVI OBRAZOVANJA ……………………………………………………………. 5

1.1 Formalno obrazovanje …………………………………………………………… 6
1.2 Neformalno obrazovanje ………………………………………………………… 6
1.3 Informalno obrazovanje …………………………………………………………. 8
1.4 Formalno, neformalno i informalno obrazovanje u Srbiji ………………………. 9

Zaključak …………………………………………………………………………………... 10

Literatura ............................................................................................................................... 11

2
Uvod

Najbolji način na koji treba početi razmatranje pomenutih pojmova jeste dati odgovor na
jednostavno pitanje - Šta je obrazovanje? Brojne su definicije obazovanja. Obrazovanje bi znacilo
učenje, sticanje znanja, veština i stavova, ali najvažnije od svega je naučiti kako se uči, kako se
znanje stiče. Učenje se dešava kako unutar tako i izvan učionice. Učenje je nekada rezultat
napora naših profesora da nam znanje prenesu a nekada i nije. Učenje se nekada odvija sa
namerom a nekada sasvim slučajno!

Formalno obrazovanje podrzumeva znanje stečeno u strukturisano-obrazovanim sistema

(predškolske, osnovnoškolske, srednjoškolske ustanove, ustanove višeg i visokog obrazovanje).
U mnogim zemljama formalno obrazovni sistem je podržan od strane države i država njime
upravlja. U nekim zemljama, država omogućava i potvrđuje validnost privatnih obrazovnih
sistema koji rade i prenose znanja prema unapred utrvđenim pravilima. Važan element formalnog
obrazovanja je sticanje diplome ili svedočanstva!

Neformalno obrazovanje možemo definisati kao preduzimljivost osobe u cilju sticanja

znanja (obično izvan tradicionalnih školskih sistema) gde je sadaržaj prilagođen jedinstvenim
potrebama pojedinca u cilju da se maksimizira učenje a minimiziraju ostali elementi koji često
okupiraju formalno obrazovanje (nametnuta disciplnina, pisanje izveštaja, redovno pohađanje
nastave… ) Neformalno obrazovanje se često fokusira na sticanje praktičnih znanja i veština dok
se formalno obrazovanje često fokusira na informacije koje nemaju značaja u praktičnoj primeni,
pa tako NO može biti odlična dopuna FO u vidu raznih kurseva specifičnih veština, praktičnih
poslovnih znanja, ličnog usavršavanja…O znacaju NO govori i podrška koju upućuje Komitet
ministara Saveta Evrope koji daje konkretne preporuke u cilju promovisanja NO:

1. priznavanja neformalnog obrazovanja kao ključnog dela opšteg obrazovanja

2. Aktivnostima neformalnog obrazovanja treba podsticati mlade na aktivno učešće u

društvenom životu, posebno u zemljama u tranziciji.

3. Otvaranje fondova i pristup resursima koji su potrebni da se neformalno obrazovanje

učini značajnim elementom nacionalne politike za mlade.

3
 Informalno obrazovanje- termin kojim se podrazumeva učenje iz svakodnevnog života,
kombinacija života i učenja; smatra se doživotnim procesom u kojem svaki pojedinac stiče
stavove, vrednosti, veštine i znanja iz svakodnevnih iskustava i vaspitno-obrazovnih uticaja iz
svoje okoline. Ono je prirodni pratilac ljudi u njihovom svakodnevnom životu. Za razliku od
formalnog i neformalnog obrazovanje, informalno obrazovanje nije nužno namerno učenje, pa
tako može proći neprimećeno od strane pojedinaca u smislu sticanja znanja i veština. Učimo
svuda i sa svakim- u kući, na putu, sa vršnajcima, sa decom, gledajući televiziju, slušajući radio,
razgovarajući sa prijateljima!

4
 1. TIPOVI OBRAZOVANJA

Postoje tri međusobno povezana tipa obrazovanja: formalno obrazovanje – uključuje

sistem opšteg, strukovnog i visokoškolskog obrazovanja, do nivoa poslediplomskih studija;
neformalno obrazovanje – organizovana društvena delatnost koja zadovoljava dopunske, dodatne
ili alternativne potrebe učenja i koja može, ali ne mora biti povezana sa sistemom formalnog
obrazovanja; samoobrazovanje ili informalno obrazovanje - učenje koje pojedinac
izvaninstitucionalno organizuja za sebe. Rezultat obrazovanja tj. obrazovanost, postaje učenikova
svojina na temelju koje on obavlja određene uloge u životu te proširuje svoja znanja i vještine u
kontekstu cjeloživotnog učenja.1

Slika 1. – Međusobna povezanost tipova obrazovanja

5
1.1 Formalno obrazovanje

Spada u one oblike obrazovanja koji se pojavljuju u školskim institucijama. Škola je

ogledalo društva i putem nje predstavlja se obrazovni sistem neke zemlje. Formalno obrazovanje
pored školovanja spada i u različite vrste tečajeva s ispitima i svedočanstvima.

U sistemu obrazovanja formalno obrazovanje utvrđeno je propisima i posebnim zakonskim

i podzakonskim aktima. Za ovakav oblik obrazovanja Ministarstvo odobrava i propisuje program
i saglasnost o ustanovama koje će ga provoditi. Uporedno s formalnim obrazovanjem razvija se i
neformalno obrazovanje.

1.2 Neformalno obrazovanje

Neformalno obrazovanje obuhvata širok izbor programa edukacije. U obrazovanju odraslih

određujemo ga kao učenje i osposobljavanje odraslih za rad , život, društvene aktivnosti koje ne
pate pod standardizacijom i postupcima verifikacije. Neformalno obrazovanje dobija sve
značajniju ulogu u društvu. Orijentisano je prema vanškolskim potrebama odraslih,dece,
aktivnostima posle škole i slobodnom vremenu. Neformalno obrazovanje pojavljuje se u XIX
veku u V. Britaniji putem radničkog pokreta a kasnije se širi u Nemačkoj, Danskoj, SAD,
Austriji, Francuskoj i Rusiji. 2

Neformalno obrazovanje bi mogli definisati kao svako obrazovanje koje nije formalno, a
formalno obrazovanje kao svako institucionalno. Neformalni edukatori rade sa mladima u
klubovima mladih, organizacijama i pokretima mladih, informativnim centrima, u slobodnim
aktivnostima posle škole; na ulicama; tokom međunarodnih razmjena i sl. Mnogi od njih su
volonteri koji rade besplatno zbog važnosti koju pridaju takvom radu.

2
Kulić, R. i Despotović, M. (2001): Uvod u andragogiju, Svet knjige Beograd i Učiteljski fakultet u Prizrenu-
Leposavić.

6
 Postoje i neke osnovne razlike između neformalnog i formalnog obrazovanja, a to su:3

1. Neformalno obrazovanje je dobrovoljno, ono nema obavezni karakter škole

2. Edukatori neformalnog obrazovanja moraju uložiti veće napore i podstaknuti interesovanje
učesnika, a naročito ih zainteresovati materijom koju izlažu
3. Kod neformalnog obrazovanja postoji bliskiji odnos edukatora i učesnika što olakšava
komunikaciju
4. Metodologija je prihvatljivija i primenjivija, i dr.

Sve ovo možemo posmatrati kao neformalno obrazovanje. Ipak neformalno obrazovanje
nebi moglo postojati bez formalnog obrazovanja, a između ovih vidova obrazovanja postoji
komplimentarnost i kompatibilnost.

Ciljevi neformalnog obrazovanja su: 4

 povećati opšti nivo znanja;

 povećati nivo znanja iz posebne - ciljano odabrane grupacije, npr. interkulturalnog
obrazovanja ili edukacije o ljudskim pravima;
 razviti kritičko mišljenje;
 pojasniti vrednosti;
 delovati na stavove i mišljenja (npr.učenje o toleranciji među članovima različitih etičkih i
nacionalnih grupa); i dr.

Neformalno obrazovanje se odnosi na bilo koji planirani program individualnog i

društvenog obrazovanja za mlade dizajniran je da unapredi brojne veštine i sposobnosti, izvan
formalnog nastavnog programa.

Neformalno obrazovanje koje praktikuju mnoge omladinske organizacije je : 5

•  dobrovoljno;
•  dostupno svima (u idealnom slučaju);
•  organizovan proces sa obrazovnim ciljevima;
•  učesnički i orjentisan prema učesniku;
•  uče se životne veštine i priprema se za aktivno građanstvo;
3
Kulić, R. i Despotović, M. (2001): Uvod u andragogiju, Svet knjige Beograd i Učiteljski fakultet u Prizrenu-
Leposavić.
4
Samolovčev, B i Muradbegović, H. (1979): Opšta andragogija, IRO ''Veselin Masleša'' Sarajevo.
5
Ibid.

7
•  zasnovan je kako na individualnom tako i na kolektivnom učenju sa kolektivnim pristupom;
•  ima celovit pristup i procesno je orijentisan;
•  zasnovan na iskustvu i delovanju, i počinje od potreba učesnika.

1.3 Informalno obrazovanje

Ono se označava kao doživotan proces u kome se usvajaju informacije,stavovi,veštine i

znanja. Ono može biti namerno i nenamerno učenje i obrazovanje koga,između ostalog podstiče
razvoj tehnike i tehnologije. Informalno obrazovanje se stiče kroz iskustvo u različitim životnim
situacijama,kroz čitanje,iz filmova,opažanja,putovanja,kroz debate, upotrbom interneta.6

Savremene se prosvetne politike baziraju na dva koncepta koja su proteklih godina

razrađena u međunarodnim organizacijama koje se bave obrazovnom politikom (UNESKO,
OECD, Veće Evrope, Evropska komisija) i koja se preporučuju prilikom sprovođenja obrazovnih
reformi.To je koncepcija celoživotnog učenja i koncepcija društva koje uči. Koncept
celoživotnog učenja obuhvata i usklađuje različite oblike učenja u svim životnim razdobljima.

Jedan veliki procenat obrazovanja se odvija tamo gde odrastao čovek radi i živi pa tako i
društvo postaje društvom koje uči. Da bi postigli ovaj ideal potrebno je angažovanje društva na
mnogim poljima . Jedno od osnovnih angažovanja je i angažovanje nastavnika u procesu nastave
i izrada kvalitetnih kurikuluma koji bi razvili kod učenika naviku da uče tokom celog života.
Potrbno je rasteretiti nastavno gradivo i primenjivati one metode rada koje će učenika staviti u
centar nastavnog procesa.

1.4 Formalno, neformalno i informalno obrazovanje u Srbiji

6
Samolovčev, B i Muradbegović, H. (1979): Opšta andragogija, IRO ''Veselin Masleša'' Sarajevo.

8
 Formalno, neformalno i informalno obrazovanje se međusobno nadopunjuju i zajednički
jačaju elemente doživotnog procesa učenja. Mladima u Srbiji se ne nudi dovoljno mogućnosti za
neformalno obrazovanje, naročito onim iz marginalizovanih grupa, iako je ono jedan od
najefikasnijih načina za sticanje praktičnih znanja i veština koja su im neophodna za aktivno
učešće u društvu. Neformalno obrazovanje je od naročitog značaja za uključivanje mladih u
tržište rada, sticanje potrebnih kvalifikacija, razvoj preduzetničkog duha, smanjenje
nezaposlenosti i ekonomske zavisnosti od roditelja. Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji od čak
48% je više nego dvostruko veća od ionako visoke ukupne stope nezaposlenosti (21,6% krajem
2006. godine). Na tržištu rada, 55% prijavljenih su osobe bez radnog iskustva, mahom mladi ljudi
koji ostaju nezaposleni dugo vremena pre nego što uspeju da dobiju prvo zaposlenje; neminovno,
oni gube motivaciju i samopouzdanje, postaju pasivni i zavisni od pomoći roditelja. Mladi iz
marginalizovanih grupa – Romi, izbeglice i raseljena lica, osobe sa ivaliditetom – nalaze se u
naročito nepovoljnom položaju prilikom pokušaja da pronađu zaposlenje.7

Zaključak

7
Dostupno na: http://www.biber.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=42&Itemid=40-Poećeno-
22.11.2013.

9
 Čovek se uči dok je živ –stara je izreka koja nam govori nekoliko stvari:

 -Da koncept «celoživotnog učenja» (eng. Lifelong learning) i nije toliko nov  koncept

-Da nije reč o nečemu što smo uvezli iz Evrope, a sada pokušavamo da primenimo u našoj
realnosti

-I konačno, da u svakom čoveku postoje kapaciteti za učenje i razvoj tokom čitavog života

Termin koji se pojavljuje u različitim dokumentima Evropske Unije je i «učenje u

različitim životnim kontekstima» (eng. Life wide learning) koji ukazuje na tri osnovne forme
edukacije u savremenom društvu: formalno obrazovanje; informalno obrazovanje;neformalno
obrazovanje

Pod formalnim obrazovanjem (eng. Formal education) podrazumevaju se obrazovni procesi

koji se odigravaju unutar formalno - obrazovnog sistema, hijerarhijski strukturirani (od osnovnih
škola do fakulteta), koji u svom krajnjem ishodu vode sticanju određenih zvanja i diploma.

Neformalno obrazovanje je organizovana obrazovna aktivnost van okvira ustanovljenog

formalnog sistema koja služi različitim ciljnim grupama i ima određene saznajne ciljeve; pruža
obrazovanje, razvija samostalnost i njeguje sistem vrednosti.

Informalno obrazovanje (eng. Informal education) podrazumeva različite, uglavnom

individualne, obrazovne aktivnosti samoinicirane od strane osobe koja uči ili spontano stiče
različita iskustava i znanja tokom života (od učenja kod kuće putem elektronskih medija i
interneta, do sticanja različitih znanja u kontaktu sa drugim ljudima u procesu socijalizacije).

Dakle, informalno obrazovanje je proces gde svaki pojedinac stiče stavove, vrednosne
norme, veštine i znanja iz svakodnevnog iskustva iz porodice, od prijatelja, grupe vršnjaka,
medija i drugih uticajnih činilaca u svom okruženju.

Literatura

10
 1. Kulić, R. i Despotović, M. (2001): Uvod u andragogiju, Svet knjige Beograd i Učiteljski
fakultet u Prizrenu-Leposavić.

2. Samolovčev, B i Muradbegović, H. (1979): Opšta andragogija, IRO ''Veselin Masleša''

Sarajevo.

Internet izvori:

http://www.biber.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=42&Itemid=40-
Poećeno-22.11.2013.

11