Годишњак Учитељског факултета у Врању, књига V, 2014.

Mc Ана СПАСИЋ-СТОШИЋ УДК 371.3:3/5

Учитељски факултет у Врању 371.3::811.163.41
-стручни рад-
Универзитет у Нишу

КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВНИХ ПРЕДМЕТА СВЕТ ОКО НАС

И СРПСКИ ЈЕЗИК У I РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Сажетак: Рад се бави питањем корелације наставе предмета Свет

око нас и предмета Српски језик у разредној настави. Корелација наставе
ових предмета посматра се као једна од могућности осавремењавања наста-
ве у нашим школама и превазилажења слабости традиционалног разредно-
часовног система наставе. Разматрајући питање корелације у наставном
процесу, пошло се од навођења основног значења овог појма, као и структуре
наставе света око нас и српског језика у I разреду основне школе. Посебна па-
жња је посвећена корелацији наставних садржаја ових предмета, што је
приказано кроз модел обраде наставне теме Ја и други у I разреду основне
школе.

Кључне речи: корелација наставе, Свет око нас, Српски језик и књи-
жевност, наставне теме.

Увод

У друштву у коме живимо, убрзани развој и процват науке и

технике непосредно утичу на образовање, његов садржај, примену, ме-
тоде, као и целокупну организацију наставе. Због тога се питање ускла-
ђивања образовања са захтевима научно-техничког прогреса данас по-
ставља као основни и најважнији задатак савремене школе. Бројни су
разлози који под утицајем научно-техничког и културног напретка зах-
тевају промене у наставном процесу у савременој школи. Сматра се да
је једна од најважнијих чињеница да живимо у глобалном друштву, у
свету који се непрестано мења. Огроман развој науке и технике утиче
на пораст обима научних и културних информација, посебно оних које
су од непосредног значаја за живот сваког појединца. Култура дожи-
вљава експлозију информација, а знања о ономе што је истинито се
стално мењају. Упадљиво је временско заостајање између откривања
нових техника и њиховог уношења у образовну и васпитну праксу.
У складу са захтевима времена, садржаји образовања у савреме-
ној основној школи треба да буду флексибилни, да се често преиспиту-
ју, да припремају ученике за њихову примену. Пре свега, они треба да
одражавају комплексе проблема уместо истргнутих, независних и изо-
лованих делова. Знања, схватања, процесе, ставове, интересе неопход-
но је проучавати као интегралне јединице које одражавају актуелне
проблеме и аспекте промена у савременом свету.

499
 Како се све више намеће потреба за интердисциплинарним при-
ступима у решавању различитих научних, привредних и друштвених
потреба, поставља се захтев да се у току наставе следи и објасни сми-
сао динамичног и функционалног јединства међу различитим дисци-
плинама. Ради се о непрестаном истраживању које се врши на општем
плану знања у интердисциплинарном правцу, у повезаности и односи-
ма између појединих дисциплина, а пре свега између оних које су нај-
ближе једна другој (Трнавац, Ђорђевић, 1995: 183). Имајући у виду
овакав захтев, корелација наставних предмета, области и садржаја по-
стаје неопходна и нужна у разредној настави.

Појам корелације

Реч корелација се често може чути у научним и стручним круго-

вима, али и у свакодневном говору. Настала је од латинске речи corre-
lation што значи сродност, узајамност, повезаност, односно, у најширем
смислу, означава међусобну зависност или сагласност двеју појава.
Њихова повезаност испољава се тако да је промена у једној праћена од-
говарајућим, паралелним променама у другој.
У наставној пракси корелација се најчешће објашњава као међу-
собно повезивање сродних садржаја различитих наставних предмета. У
Педагошком речнику корелација се одређује као „функционално пове-
зивање свих елемената наставног процеса у усклађену јединствену це-
лину― (1967, 477). Слично одређење овог појма налазимо у Педагошкој
енциклопедији – корелација је „функционално повезивање и усклађива-
ње наставних садржаја из различитих предмета који су слични или се
међусобно допуњавају― (1989, 412). Смисао корелације у настави, да-
кле, остварује се у међусобном повезивању сродних наставних предме-
та или њихових делова, али тако да сваки предмет задржава свој систем
и своју самосталност. Овакав начин извођења наставе омогућује учени-
цима да боље разумеју и схватају одређене садржаје, појаве, догађаје,
процесе и слично.
Корелација наставних садржаја добија свој прави смисао у окви-
ру интегративног, тематског приступа настави. У основи овог приступа
налази се идеја о целовитости, универзалности везе која постоји између
објеката из реалности. Тематски приступ настави омогућује интегриса-
но повезивање садржаја из различитих научних дисциплина, односно
предмета у оквиру одабране теме. Управо овај приступ подразумева
концентрацију и корелацију наставе, комплексни систем који означава
повезивање свих битних компонената у хармоничну целину ради по-
стизања јединственог, унапред постављеног циља. Корелација наставе
подразумева повезивање наставног градива из сродних наставних пред-

500
мета ради рационализације наставног времена, обједињавања обраде
наставног градива сродне тематике и потпунијег естетског и емоцио-
налног доживљаја, што је један од примарних предуслова трајности и
применљивости стеченог знања. Средства за остваривање овог циља су
сродни садржаји различитих предмета, које учитељ повезује у једну це-
лину и целовито их тумачи ученицима. Овакав начин рада подстиче
интелектуални, морални, емоционални и духовни развој ученика, оспо-
собљава их да појаве и догађаје у окружењу посматрају и доживе у ме-
ђусобној условљености и повезаности. Основни разлози за примену ин-
тегративног и корелативног приступа настави су:
- интегративни токови у науци који се огледају у све већем про-
жимању различитих научних дисциплина;
- практична примена у којој се знања не одвајају у посебне на-
учне прегратке, већ се она преносе из једне дисциплине у дру-
гу и тако успешније решавају радни и други задаци;
- поимање света у његовој целовитости сагледавањем животних
појава из различитих углова, различитим методама и средствима;
- природа сазнајног процеса који није ограничен појединачном
научном дисциплином него се одликује интегралношћу;
- спој рационалног и емоционалног, научног и уметничког у
процесу учења. (Вилотијевић, 2006: 27).
Имајући у виду несталност дечје пажње у млађем школском узра-
сту, као и чињеницу да постоје велике индивидуалне разлике у њеном
обиму, трајности, концентрацији и дистрибуцији, корелација наставе и
целовито посматрање и проучавање неке појаве, чвршће везује дечју па-
жњу за садржај који се проучава, јер ту постоје узрочно-последичне везе
елемената који лакше остају у свести него када се посматрају изоловано.
Учење засновано на међусобном повезивању сродних наставних садржа-
ја може бити за децу веома стимулативно и подстицајно. Активности и
садржаји који су међусобно повезани доприносе знању које је целовито,
вредно и употребљиво. Ово је могуће остварити у једном целовитом
контексту за учење који води ка већој могућности да се направе и запам-
те везе и да се решавају проблеми. У том смислу, истиче се да је за
остваривање корелације у настави потребно, кад год је то могуће, на-
ставне садржаје свих предмета логички повезивати и узајамно допуњава-
ти јер ће их ученици лакше, брже и ефикасније усвајати.
Успешна реализација корелације у настави зависи од стручно-
сти, дидактичко-методичке и педагошко-психолошке оспособљености,
припремљености, мотивисаности и креативности наставника. Он треба
детаљно да познаје градиво свих предмета који се изучавају у оквиру
разредне наставе, како по предметима, тако и по разредима. Планира-
ње, осмишљавање и конкретна примена корелације на часовима захте-
ва и темељну анализу наставног плана и програма како би се одабрале
501
теме у оквиру којих ће се повезати сродни садржаји различитих настав-
них предмета. Треба поменути и став Л. Вучић, која сматра да корела-
ција наставних предмета захтева од учитеља високу општу културу и
солидно познавање већег броја научних области (Вучић, 1991).
Сматра се да примена корелације у настави омогућава ученици-
ма да боље разумеју и схватају поједине садржаје, сагледавају одређена
питања и проблеме из различитих углова и са различитих страна, раз-
вијају навике да појаве, процесе и односе у окружењу посматрају ду-
бље и целовитије и, тиме, јединствено и целовито сагледавају свет који
их окружује. Корелација утиче и на мотивацију ученика, коју можемо
подстаћи при повезивању садржаја или предмета који су ученицима не-
занимљиви, нови и непознати са садржајима или предметима који су
интересантни, познати, забавни и привлачни.
Важно је нагласити да није увек могуће успоставити одговарају-
ћи корелативни однос између наставних предмета и садржаја. У сваком
наставном предмету постоје садржаји који су по својој природи специ-
фични, па свако механичко и непромишљено повезивање одређених са-
држаја може имати негативне ефекте, изазвати збуњивање ученика и
погрешно схватање појединих делова градива. За успешну примену ко-
релације у настави не постоје утврђена правила. Треба имати на уму да
веза између предмета и садржаја треба да буде природна и функцио-
нална и да се корелација у настави планира, осмишљава и реализује он-
да када за то постоје оправдани разлози.
Како се рад бави питањем корелације наставних предмета Свет
око нас и Српски језик и књижевност у I разреду основне школе, у да-
љем тексту наводимо основну структуру ових предмета.

Структура наставног предмета Свет око нас

Наставни предмет Свет око нас у I разреду основне школе је, по

својој природи, интегративан. Овај предмет у себи обједињује садржаје
различитих дисциплина и области: историје, географије, биологије, физи-
ке, хемије, социологије, екологије, технике, технологије, саобраћаја, оп-
ште културе, културе рада, образовања, уметности, која пружају базична
знања о природи, друштву и култури. Према важећем наставном плану,
предмет је заступљен са 72 часа годишње, односно 2 часа недељно.
Основна сврха изучавања интегрисаног наставног предмета
Свет око нас је да, усвајањем знања, вештина и умења, деца развијају
своје сазнајне, физичке, социјалне и креативне способности, а истовре-
мено спознају и граде ставове и вредности средине у којој одрастају,
као и шире друштвене заједнице. Откривањем света, код деце се разви-
јају сазнајне способности, формирају се основни појмови и постепено

502
се граде основе за систем појмова из области природе, друштва и култу-
ре. Активним упознавањем природних и друштвених појава и процеса
подстиче се природна радозналост деце. Најбољи резултати се постижу
уколико деца самостално истражују и искуствено долазе до сазнања. Оп-
шти циљ овог предмета јесте да деца упознају себе, своје окружење и
развију способности за одговоран живот у њему. Остали циљеви и за-
даци односе се на развијање основних појмова о непосредном природ-
ном и друштвеном окружењу, овладавање почетним техникама сазнај-
ног процеса, уочавање једноставних узрочно-последичних веза, појава
и процеса, стицање елементарне научне писмености и стварање основа
за даље учење, развијање еколошке свести.
У реализацији наставног процеса полази се од несистематизова-
них искуствених сазнања детета и иде се ка општим, научно заснова-
ним, систематизованим знањима из области природе, друштва и култу-
ре. При избору програмске грађе, примењена је концепција спиралних
кругова (што значи да се поједини делови садржаја понављају из разре-
да у разред, али се обим и дубина тих садржаја стално повећавају), у
циљу формирања елементарних појмова и постављања мреже за систем
појмова из наведених области, у складу са узрасним карактеристикама
ученика.
Кад год је то могуће, у процесу учења треба омогућити учени-
цима избор различитих активности и садржаја, према њиховим субјек-
тивним склоностима, ради постизања жељених циљева. Активности
треба осмислити тако да дете испробава своје могућности и покаже
своју оспособљеност у практичној примени усвојених знања. У I разре-
ду предност имају истраживачке активности засноване на чулном са-
знању, стечене кроз практиковање у осмишљеној образовној активно-
сти, спонтаној игри и свакодневном животу. Пожељне су и активности
које омогућују интеракцију са социјалном и физичком средином. Такве
активности доприносе сазнању света око нас, тако што се откривају од-
носи и упознају својства и карактеристике предмета, бића, појава и
процеса и стичу социјалне вештине.
Садржаји предмета Свет око нас у I разреду основне школе рас-
поређени су око следећих наставних тема, у оквиру којих је учитељу
допуштено да самостално врши структурирање садржаја и активности:
 Ја и други (10 часова),
 Жива и нежива природа (40 часова);
 Шта чини природу – разликовање живе од неживе приро-
де (1 час);
 Жива природа (15 часова);
 Нежива природа (16 часова);
 Веза живе и неживе природе (8 часова);

503
  Оријентација у простору и времену (10 часова);
 Култура живљења (12 часова).
(Поред назива тема, наведен је и фонд часова који служи као
оријентациони водич у реализацији наставе).
У планирању и извођењу наставе, од учитеља се очекује да
оствари интегрисани, тематски приступ. Он има могућности да користи
и комбинује садржаје унутар предмета, садржаје на нивоу разреда, и из
других наставних предмета, и на основу њих да примењује мултиди-
сциплинарни приступ при изграђивању појмова. При избору сродних
садржаја, треба поштовати одреднице принципа корелације на свим ни-
воима – предметном, разредном и међупредметном, уважавајући све
наставне и ваннаставне облике рада и активности у школи и ван ње.

Структура наставног предмета Српски језик

Структура предмета Српски језик у I разреду основне школе утвр-

ђена је Наставним планом и програмом за I и II разред основног образова-
ња и васпитања, који је усвојен и одобрен за реализацију 2004. године.
Циљ наставе српског језика је да ученици овладају основним за-
конитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писме-
но правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче
одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка
остварења из српске и светске баштине. Задаци ове наставе, прецизира-
ни наставним планом и програмом, бројни су и разноврсни, и односе се
на: основно описмењавање ученика на темељима ортоепских и орто-
графских стандарда српског књижевног језика; поступно и систематич-
но упознавање граматике и правописа; развијање смисла и способности
за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изража-
вање, богаћење речника, језичког и стилског израза; увежбавање и уса-
вршавање гласног читања и читања у себи; оспособљавање за само-
стално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вред-
новање књижевноуметничких дела разних жанрова; развијање потребе
за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором са-
знања итд.
Настава српског језика у I разреду реализује се кроз неколико
предметних подручја, која се међусобно допуњују и прожимају:
 Основе читања и писања:
 Претходна испитивања,
 Припрема за читање и писање,
 Почетно читање и писање,
 Усавршавање читања и писања;

504
  Језик:
 Граматика,
 Правопис;
 Књижевност:
 Читање текста,
 Тумачење текста;
 Језичка култура:
 Основни облици усменог и писменог изражавања,
 Усмена и писмена вежбања.
Прва програмска целина, Основе читања и писања, има значајно
и најважније место у оквиру предмета. Основни наставни приступ учењу
читања и писања остварује се применом гласовне аналитичко-синтетич-
ке методе уз равноправну примену монографског, групног и комплек-
сног поступка, што зависи од опредељења учитеља и датих наставних
околности. Наставу почетног читања и писања учитељ треба да изводи
уз примену принципа индивидуализације, тако да омогући сваком дете-
ту његов најбржи и најефикаснији напредак и развој.
У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену
и писмену комуникацију стандардним српским језиком. Основни про-
грамски захтев у настави граматике и правописа састоји се у томе да се
ученицима језик представи и тумачи као систем. То значи да ниједна
језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у
којем се остварује њена функција. У оквиру вежби слушања, говорења,
читања и писања у I и II разреду, ученици запажају језичке појаве без
њиховог именовања, да би се од III разреда у концентричним кругови-
ма граматички садржаји изучавали поступно и селективно, у складу са
узрастом ученика.
Увођење ученика у свет књижевности, али и тзв. некњижевних
текстова, представља изузетно одговоран наставни задатак. Читање и
тумачење текста у првим годинама школовања има, пре свега, функцију
даљег усавршавања гласног читања, уз постепено, систематско и дослед-
но увођење у технику читања у себи, као и усвајање основних појмова,
односа и релација које садржи у себи прочитани текст. У оспособљавању
ученика за читање у себи поступност, систематичност и доследност по-
себно долазе до изражаја. У I разреду тумачење текста има изразита
обележја спонтаног и слободног разговора са ученицима о важним по-
јединостима – просторним, временским, акционим – у циљу провере
разумевања прочитаног, односно у функцији активног увежбавања и
ваљаног усвајања читања наглас и у себи. Одговарајућим усмерењима,
мотивисањем и подстицањем (ко, где, када, зашто, како, чиме, због чега,
шта је радосно, тужно, смешно, занимљиво, необично и сл.), ученицима
се омогућава да уочавају, запажају, откривају, упоређују, објашњавају,
образлажу дате појаве које чине предметност прочитаног текста.

505
 Развијање језичке културе један је од најбитнијих задатака наста-
ве српског језика и књижевности. Иако је ово подручје у програму из-
двојено због своје специфичности, његови програмски садржаји препли-
ћу се са садржајима из основа читања и писања, књижевности, граматике
и правописа. Пут до трајног и функционалног усвајања језичких појмова
води преко бројних и разноврсних облика усмених и писмених језичких
испољавања ученика, а то су најчешће: језичке игре, вежбе, задаци, те-
стови и сл. Препричавање, причање и описивање, као основни облици
усменог и писменог изражавања, представљају темељне програмске са-
држаје за стицање и неговање ваљане и поуздане језичке културе најмла-
ђих ученика. Усмена и писмена вежбања замишљена су као допуна
основних облика језичког изражавања, почев од најједноставнијих (изго-
вор гласова и преписивање речи), преко сложенијих (лексичке, семан-
тичке, синтаксичке вежбе, остале вежбе за савладавање узорног говора и
писања), до најсложенијих (домаћи писмени задаци, њихово читање и
свестрано вредновање на часу).

Могућности корелације наставе света око нас и српског језика

у I разреду основне школе

Разредна настава карактеристична је по томе што наставу већи-

не предмета изводи једна особа – учитељ. Таква организација наставе,
у ствари, омогућава и олакшава учитељу успешно планирање и реали-
зацију корелације међу предметима. Од предмета у разредној настави,
Свет око нас, који је по својој природи интегративан, пружа велике мо-
гућности повезивања садржаја са другим наставним предметима. Нај-
већи степен корелације може се остварити са предметима Српски језик,
Ликовна култура и Музичка култура, као и са другим обавезним, али и
знатним бројем изборних предмета, јер се садржаји међусобно допуњу-
ју и прожимају.
У наставној пракси бројни су примери повезивања садржаја на-
ставе света око нас са садржајима наставе српског језика и књижевно-
сти. Готово све тематске целине утврђене програмом предмета Свет
око нас могу се успешно реализовати у корелацији са садржајима пред-
мета Српски језик. На пример, када се обрађују садржаји о живој и не-
живој природи, о појавама, променама и процесима у непосредном
природном и друштвеном окружењу, о празницима и обичајима, учени-
ци се подстичу на описивање природе, са њима се разговара о биљкама,
дивљим и домаћим животињама, кућним љубимцима, рецитују се песме
или читају текстови о годишњим добима, причају занимљиви догађаји
на снегу, мору, ливади, у воћњаку, читају састави о обичајима везаним за
одређене празнике, описују односи у породици и међу вршњацима итд.

506
 У даљем тексту наводимо модел наставне теме Ја и други, пред-
виђене наставним планом и програмом Света око нас у I разреду основне
школе, која се може успешно реализовати у корелацији са садржајима
наставе српског језика и књижевности. Предложене наставне јединице
из Српског језика могу се користити не само за припрему, мотивацију
ученика и најаву наставне јединице у уводном делу, већ и током обраде
или утврђивања садржаја у главном и завршном делу часа света око нас.

СВЕТ ОКО НАС

– Наставна тема: ЈА И ДРУГИ
План наставних јединица
1. Увод у тему – Моја страна
2. Жеље – Шта волим да радим
3. Осећања – Моја и твоја осећања
4. Дом – Мој дом
5. Породица – Породица, родбина
6. Школа – Зашто идемо у школу, Мали водич кроз школу
7. Моја школа
8. Од куће до школе
9. Врсте насеља; село и град
10. Дечја права

СРПСКИ ЈЕЗИК
1. Обрада песме Сада је већ велика
2. Говорна вежба Волим да се играм; Моје играчке
3. Обрада песме Сусрет; Осећања – говорна вежба
4. Говорна вежба Моја кућа
5. Говорна вежба Члан моје породице; Обрада песме Бака и они други
6. Обрада песме Ау што је школа згодна
7. Говорна вежба Моја учионица
8. Говорна вежба Од куће до школе
9. Прича по слици Јесен у граду, Јесен у воћњаку
10. Говорна вежба Моја права и обавезе; Обрада песме Деца су
народ посебан

Како се наставна тема Ја и други обрађује на почетку школске

године, када ученици још нису почели са учењем читања и писања, на-
ставне јединице из Српског језика предложене су из оквира тематске це-
лине Основе читања и писања, односно Припрема за читање и писање.

507
 Закључак

Примена корелације у настави има велики значај. Садржаје раз-

личитих предмета, који су логички повезани у јединствен систем, уче-
ници лакше, брже и квалитетније усвајају. Оваквим начином реализа-
ције наставе, ученици сагледавају појаве, процесе и односе у окружењу
дубље и целовитије и, истовремено, изграђују јединствен и целовит по-
глед на свет. За успешно остваривање корелације одређених наставних
садржаја неопходна је детаљна анализа наставног плана и програма ка-
ко би се одабрале одговарајуће теме, као и темељно познавање градива
свих предмета који се повезују у јединствен систем. Треба имати на
уму да свако непромишљено и исхитрено повезивање садржаја и пред-
мета не означава корелацију. Потреба за корелацијом наставних пред-
мета, садржаја и области изражена је у млађим разредима основне шко-
ле, посебно у I и II разреду, када је најтеже привући и одржати пажњу
ученика током целог часа. Приказани модел обраде наставне теме Ја и
други, којим су повезани сродни садржаји предмета Свет око нас и
Српски језик, може послужити учитељима за практичну реализацију
часова, али и као подстицај за самостално и креативно планирање,
осмишљавање и остваривање корелације у наставном процесу

Литература

1. Вилотијевић, Н. (2006). Интегративна настава природе и друштва. Бео-

град: Школска књига.
2. Вукићевић, Н., Голубовић-Илић, И. (2008). Могућности корелације наста-
ве природе и друштва и музичке културе у разредној настави, Педагошка
стварност, год. LIV, бр. 5-6, 509-524, Нови Сад.
3. Вучић, Л. (1991). Педагошка психологија. Београд: Друштво психолога
Србије.
4. Лазаревић, Ж., Банђур, В. (2001). Методика наставе природе и друштва.
Јагодина: Учитељски факултет у Јагодини/ Учитељски факултет у Београду.
5. Милатовић, В. (2011). Методика наставе српског језика и књижевности у
разредној настави. Београд: Учитељски факултет.
6. Педагошка енциклопедија (1989). Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства и др.
7. Педагошки речник (1967). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјали-
стичке Републике Србије.
8. Правилник о наставном плану и програму за први и други разред основног
образовања и васпитања (2004). Београд: Службени гласник РС – Про-
светни гласник бр.10.
9. Пољак, В. (1965). Цјеловитост наставе. Загреб: Школска књига.

508
10. Смиљковић, С., Милинковић, М. (2008). Методика наставе српског језика
и књижевности. Врање: Учитељски факултет у Врању/ Учитељски факул-
тет у Ужицу.
11. Станимировић, Б., Анђелковић, С. (2003). Методика наставе природе и
друштва: избор текстова. Врање: Учитељски факултет у Врању.
12. Трнавац, Н., Ђорђевић, Ј. (1995). Педагогија. Београд: Научна књига.

Ms Ana Spasic-Stosic

CORRELATION OF THE SUBJECTS THE WORLD AROUND US

AND SERBIAN LANGUAGE IN THE FIRST GRADE
OF PRIMARY SCHOOL*

Summary: The paper deals with the correlation between the world around
us and the Serbian language in classrooms. Correlation of teaching these subjects
is regarded as one of the possibilities of modernization of education in our schools
and to overcome the defects of traditional class-system of teaching. In considering
the question of the correlation of the teaching process, the starting point of stating
the basic meaning of the term, as well as the structure of education of the world
around us and the Serbian language in the first gradе of primary school. Special at-
tention is given to correlate educational content of these items, as shown in the mo-
del treatment of the theme I and others in the first grade of primary school.

Keywords: correlation of teaching, the world around us, the Serbian lan-
guage and literature, teaching topics.

Примљено: 29. 10. 2013. године.

Одобрено за штампу: 28. 11. 2013. године.

509