I ОПШТИ ПОДАЦИ

Датум одржавања часа: 16.12.2019.

Назившколе: ОШ „Лепосавић“
Разред и одељење: IV-2
Име и презиме учитеља: Наташа Радосављевић
Име и презиме студента: Сања Милосављевић

II МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
Наставни предмет: Природа и друштво
Наставна тема: Истражујемо природне појаве
Наставна јединица: Светлост (величина сенке)
Тип часа: Обрада
Наставна средства: Пано, илустрације, батеријска лампа, свећа,
кутија, бели папир, играчка, наставни листић
Наставне методе: Дијалошка метода, илустративно–
демонстративн метода, монолошка метода
Наставни облици: Фронтални облик рада, индивидуални
облик рада
Циљ часа: -Усвајање знања из области природних
појава;
-Развијање способности уочавања светлости
и различитих величина сенки;
-Оспособљавање ученика за уочавање и
извођење закључака на основу датих
примера.
Задаци часа:
Образовни задаци: -Усвајање основних чињеница о појму
светлости и њене неопходности за
задовољавање људских потреба;
-Уочавање различитих величина сенки.
Васпитни задаци: -Развијање и покретање мисаоних процеса о
значају светлости, о величини сенке;
-Навикавање ученика да своја запажања
излажу и образлажу;
-Неговање културе слушања саговорника.
Функционални задаци: -Уочавање узрочно-последичних веза које
постоје између светлости и сенке;
-Оспособљавање ученика да посматрају и
објашњавају појаву коју посматрају;
-Оспособљавање ученика да разумеју
начине на које уочавамо светлост (величину
сенке).
Корелација: Српски језик, Ликовна култура.
Литература:
III ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
Уводни део часа(5-10)минута:
Главни део часа(25-30) минута:
Завршни део часа(5-7) минута:
IV ТОК ЧАСА
Уводни део часа: (5-10)
-Матановић, В. , Веиновић, З. , Станчић, Н. и
Марковић, И. (2014). Уџбеник из Природе и
друштва за четврти разред основне школе.
Београд: Едука.
-Требјешанин, Б. , Гачановић, Б. и Новковић,
Љ. (2006). Уџбеник из Природе и друштва за
четврти разред основне школе. Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
-Представљање;
-Провера домаћих задатака;
-Читање приче и решавање ребуса.
-Најава наставне јединице;
-Истицање циља часа;
-Записивање наставне јединице на табли;
-Разговор о светлости и величини сенки;
-Демонстрација различитих величина сенки.
-Подела наставних листића;
-Рад на наставним листићима.
Час започињем представљањем.
Затим питам ученике да ли су имали домаћи
задатак. Уколико су имали домаћи задатак
вршим преглед.
Лепим ПРИЛОГ 1 на табли (цртеж храста,
његова сенка, и ребус).
Потом говорим ученицима да буду тихи и да
слушају пажљиво, читам причу.
Група дечака се сваког дана после школе
окупљала у оближњој шуми и играли су се
жмурке. Место где би обично жмурили и
бројали био је обично овај стари храст
(показујем на цртежу).Тако је једнога дана,
дошао на ред да жмури Пера. Бројао је до
20 и кренуо да тражи своје другаре. Прво
што му је пало на памет јесте то да се неко
од њих није можда сакрио иза
дрвета.Направио је два корака напред и,
иако иза дрвета није нашао своје другове,
призор га је веома изненадио.
Сада ћете ви, ако решите ребус открити шта
је то Пера опазио иза дрвета.
Ученици уз моју помоћ решавају ребус,
 решење је СВЕТЛОСТ.
Откривам папир који се налази иза дрвета
на цртежу.
П:Шта се налази иза храста, шта видимо?
О:Иза храста се налази његова СЕНКА.
Тако је.
Данас ћемо са сазнамо шта је то светлост
какве све сенке постоје.
Главни део часа:(25-30) Записујем наслов на табли ''Светлост
(величина сенке)'', говорим ученицима да и
они запишу у својим свескама.
Објашњавам ученицима следеће.
Светлост је свуда око нас и представља
једини облик енергије који опажамо чулима
вида. Светлост је потребна свим живим
бићима, баш као ваздух и вода. Без
светлости људи и животиње не би могле да
виде, биљке не би могле да расту. Па тако
живи свет не би ни постојао.
Лепим ПРИЛОГ 2 на табли (цртеж сунца,
цртеж стоне лампе, батеријске лампе, свеће
и фењера).
Највећи део светлости долази од Сунца које
је природни извор светлости. (показујем на
цртеж сунца)
Постоје и вештачки извори светлости, као
што су: стоне лампе, батеријске лампе,
сијалице, свеће, фењер... (показујем на
цртежу стону лампу и фењер, и показујем
батеријску лампу коју сам донела, као и
свећу).
Ученици записују у својим свескама који су
то природни, а који вештачки извори
светлости.
П: Да ли сте некада користили батеријску
лампу?
О: Јесмо.
П: Када сте је користили, због чега?
О: Када смо хтели да осветлимо неко тамно
место.
Показујем ОГЛЕД 1.
Укључујем батеријску лампу и окрећем је у
правцу табле, из даљине.
П:Шта можемо видети на табли, шта
производи ова батеријска лампа?
О: Батеријска лампа производи светлост.
П: Тако је. А какав је јачина светлости, да ли
је светло јако?
О: Светло није јако.
Да. Светло није јако, зато што је батеријска
лампа далеко од табле.
Сада ћу батеријску лампу да приближим ка
табли.
П: Какво је сада светло, јаче или слабије у
односу на мало пре?
О: Светло је сада много јаче него мало пре.
Тако је.
-Лампа снажно обасјава оближње тело. Ако
уперимо лампу на неки удаљенији предмет,
светло више није тако јако. То је зато што се
светлост шири у свим правцима. Јачина
светлости је све мања што је извор
светлости удаљенији. Светлосни таласи
простиру се свуда, чак и у свемиру, у коме
нема ваздуха.
-Светлост се креће праволинијски и не
пролази кроз жива бића и предмете који
нису провидни. Кад извор светлости обасја
неко тело, настаје сенка. Облик сенке
сличан је облику тела чија се сенка
формира.
Лепим ПРИЛОГ 3 на табли (на коме се
налази три цртежа одраслог човека и
детета,и сунца, у различитим положајима).
П: Шта видимо на сликама?
О: На сликама видимо три човека, три
детета и три сунца.
П: Да ли сваки човек и свако дете има своју
сенку?
О: Има.
П: По чему се разликују ове три слике?
О: По томе што је сунце на свакој слици на
различитом положају.
Управо тако. Пошто је сунце на раличитим
положајима, самим тим су и сенке
различите.
На првој слици видимо да је сунце тек
изашло и да је јутро, на другој видимо да је
подне, а на трећој слици видимо да сунце
залази и да је предвече.
П: Да ли су све сенке исте величине?
О: Нису.
Да. Сенка детета је мања од сенке човека на
свим цртежима. То значи да величина сенке
зависи од величине тела чија се сенка
формира (откривам ову реченицу испод
цртежа и ученици је преписују).
П: Да ли је исти положај сенке на свим
сликама?
О: Није.
Тако је. На другој слици сунке су краће у
односу на прву и трећу слику где су сенке
дуже. Ујутру и предвече обе сенке су
издужене, а у подне су кратке. То значи да
величина сенке зависи од положаја Сунца
на небу, односно од угла под којим долазе
светлосни зраци (откривам ову реченицу
испод цртежа и ученици је преписују).
Показујем ОГЛЕД 2.
Стављам кутију на клупу, тако да је сви
ученици виде. На кутију стављам малу
играчку. Иза кутије и играчке држим бели
папир. Батеријском лампом светлим
играчку, тако да се на папиру појави сенка.
Удаљавам и приближавам батеријску лампу
од играчке и кутије, тако да се сенке
смењују, некада су сенке краће, а некада
дуже.
П: Шта је овде извор светлости?
О: Извор светлости је батеријска лампа.
П: А шта ми хоћемо да осветлимо, шта је
осветљени предмет?
О: Осветљени предмет је играчка.
Јесте.
П: Шта можемо закључити, када је сенка
већа, а када мања?
О: Закључујемо да уколико је растојање
између извора светлости и осветљеног
предмета веће, сенка је мања, а уколико је
растојање мање, сенка је већа.
Браво.
П: Каква је сенка када предмет осветлимо са
 стране, а каква када га осветлимо с предње
стране?
О: Када предмет осветлимо са стране сенка
је дужа, а када предмет осветлимо са
предње стране онда је сенка краћа.
Браво.
Хајде сада да видимо да ли има неки
добровољац који би хтео да понови све ово
што сам ја радила. Ко хоће да осветли ову
играчку и да направи сенке у различитим
положајима.
Ученици се јављају.
У зависности од времена, неколико ученика
излази и формира сенке, док остали
ученици прате.
Завршни део часа:(5-10) Самосталан рад на наставним листићима
ради провере усвојених појмова. Уколико не
стигну све на часу, да заврше за домаћи.
Уколико заврше све на часу, вршим усмену
анализу задатака са ученицима.
ПРИЛОГ 1 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Светлост (величина сенке)

ПРИЛОГ 3
ПРИЛОГ 2

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ

1. Заокружи слово испред тачног одговора.

Светлост се креће:

а) кружно б)праволинијски в)криволинијски

 2. Наброј природне и вештачке изворе светлости.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

3. Како настаје сенка?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

4. Од чега зависи величина сенке?

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

5. Заокружи слово испред тачног одговора.

Облик сенке зависи од:

а) величине предмета б) боје предмета в) температуре предмета

ПРИЛОЗИ ИЗ УЏБЕНИКА