УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКА МИТРОВИЦА

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋ

Писана припрема за настави час Српског језика

Проф. ментор: Студент:

др Ристић Бранко Јурсан Шејапи РН-65/16

Лепосавић 2020.
 I ОПШТИ ПОДАЦИ

Датум одржавања часа:

Назившколе: ОШ „Лепосавић“
Разред и одељење: III
Име и презиме учитеља:
Име и презиме студента: Јурсан Шејапи

II МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
Наставни предмет: Српски језик
Наставна тема: Граматика
Наставна јединица: Род и број придева
Тип часа: Обрада
Наставна средства: Припремљени материјали (хамери, наставни
лист).
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, метода рада на тексту.
Наставни облици: Фронтални, индивидуални
Циљ часа: -Усвојити и проширити знања о придевима;
-Оспособити ученике да препознају род и број
придева;
-Развијање смисла за правилну употребу
придева;
-Примена стечених знања у свакодневном
животу и даљем школовању.
Задаци часа:
Образовни задаци: -Проширити знања о придевима;
-Усвојити знања о сва три рода и оба броја
придева.
Васпитни задаци: -Развијање радних навика ученика, као и
самосталности и систематичности у раду;
-Развијање љубави према граматици;
-Подстицање сарадње и толеранције међу
ученицима;
-Стварање позитивне атмосфере на часу.
Функционални задаци: - Развијање смисла за правилну употребу
придева;
-Оспособљавање ученика да препознају род и
број придева;
-Оспособљавање у самосталном изражавању;
-Повезивање раније стеченог знања са новим

Корелација:
Литература:
III ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА
Уводни део часа(5-10)минута:
Главни део часа(25-30) минута:
Завршни део часа(5-7) минута:
IV ТОК ЧАСА
Уводни део часа: (5-10)
знањима;
-Богаћење речника ученика.
Природа и друштво.
Станковић, Н., Срдић, Ј. и Костић, М. (2016).
Радна свеска за трећи разред основне школе.
Београд: Логос.
-Срдић, Ј. (2016). Дар речи 3 , граматика за
тећи разред основне школе. Београд: Логос.
- Милатовић, В. (2013). Методика наставе
Српског језика и књижевности у млађим
разредима основне школе. Учитељски
факултет у Београду.
-Маринковић, С. (2016). Забавна граматика,
уџбеник за четврти разред основне школе.
Београд: Креативни центар.
-Представљање;
-Провера домаћих задатака;
-Рад на тексту;
-Издвајање речи (именица);
-Најава наставне јединице.
-Истицање циља часа;
-Записивање наставне јединице на табли;
-Издвајање речи (придева);
-Разговор о броју и роду именица, и придева;
-Рад на примерима.
-Подела наставних листова;
-Рад на наставним листовима.
Представљање.
Преглед домаћег задатка.
П: Да ли сте имали нешто за домаћи задатак?
О: Јесмо/Нисмо.
Уколико су имали следи анализа и преглед.
Лепим ПРИЛОГ 1 (Слика)
П: Децо, Шта видите на овој слици?
О:На овој слици видимо чаробњака.
П: Какав је овај чаробњак?
О: Овај чаробњак је стар.
П: По чему закључујете да је стар?
О: Зато што има седу браду.
Тако је има седу браду и ово је један стари
чаробњак.
Откривам други део хамера на коме се налази
текст.
Сада ћу вам прочитати текст о њему, а ви ћете
ме пажљиво слушати.
Изражајно читам текст.
„ То је, стара, добра прича. Далеко одавде,
преко зелених поља и високих планина, преко
модрих река, бучних градова и широких села,
у једном великом плавом дворцу живи мудри
стари чаробњак. Он гаји беле лале и среберне
славује“.
Децо, ваш задатак је да подвучемо именице,
хајде да кренемо.
„То је, стара, добра прича….“
П: Шта би децо била именица у овој
реченици?
О: У овој реченици именица би биа прича.
Тако је! Именица је прича. Подвлачим
именицу на хамеру.
„… Далеко одавде, преко зелених поља и
високих палнина,…“
П: Да ли овде има именица?
О: Има, то су поља и планина.
Тако је! Подвлачим именице на хамеру.
„… преко модрих река, бучних градова и
широких села,…“
П: Шта ће бити овде именице?
О: Овде су именице река, градова и села.
Тако је! Подвлачим именице на хамеру.
„… у једном великом плавом дворцу живи
мудри стари чаробњак…“
П: Шта ће у овој реченици бити именице?
О: Дворцу и чаробњак.
Браво децо! Подвлачим именице на хамеру.
„… Он гаји беле лале и сребрене славује.“
П: Именице су?
О: Именице су лале и славује.
Тако је децо! Подвлачим именице на хамеру.
Хајдемо да поновима именице које смо
подвукли.
Понављмо заједно подвучене именице.
Пре неколико часова учили сте род и број
именица, па данас имате лаган задатак да ове
именице сврстате у табелу и одредите им род
и број.
Не заборавите чаробне речи тај, та, то за
једнину и ти, те, та за множину.
Помоћу ових речи ћемо лакше одредити којег
су рода и броја именице.
Заједно одрећујемо род и број именица, а ја
поуњавам табелу на хамеру.
П: Па да кренемо, именица прича којег рода и
којег броја?
О:Именица прича је женског рода, у једнини.
Тако је!
ТА прича.
П: Именица поља којег је рода и којег броја?
О: Именица поља је средњег рода множине.
Тако је!
ТО поље је срдњи род једнине, а ТА поља
средњи род множине.
П: Следећа именица је планине?
О: Именица планина је женског рода
множина.
Браво децо! ТЕ планине, за једнину би било ТА
планина.
П: Именица реке, којег је рода и којег броја?
О: Реке су исто женског рода у множини: Тако
је! ТЕ реке, ТА река је за једнину.
П: Градови, којег су рода и броја?
О: Градови су мушког рода у множини.
ТАко је! ТИ градови, за једнину би било ТАЈ
град.
П: Идемо даље, именица села?
О: Именица села је у средњем роду множине.
Браво децо! ТА села за средњи род множине,
а ТО село за средњи род једнине.
П: Именица дворац, којег је рода и којег броја?
О: Именица дворац је мушког рода у једнини.
Браво децо! Па ви сте одлични. ТАЈ дворац.
П: Чаробњак?
О: Именица чаробњак је исто мушког рода
једнине, ТАЈ чаробњак.
Браво децо!
П: Именица лале?
О: Именица лале су у женском роду у
множини.
Браво! ТЕ лале, за једнину би било ТА лала.
 П: Именица славуји, којег је рода и којег је
броја?
О: Именица славуј је мушког рода у множини.
Тако је децо! ТИ славуји, за једнину би било
ТАј славуј.
Ако обратите пажњу на именице из овог
занимљивог текста „Стари чаробњак“
приметићете да уз многе од њих стоје речи
које их објашњавају.
П: Како се зову те речи?
О: Те речи се зову придеви.
Тако је децо!

Именице Мушки Жнски род Средњи

и род род
придеви
Једнина Плави дворац добра прича

мудри стари
чаробњак
Множин бучни високе планине зелена
градови модре реке поља
а беле лале
сребрн ши
и славуји рока села

Главни део часа:(25-30) Записаћу наслов на табли, а ви запишите у

својим свескама: ,,Род и број придева''.
Данас ћемо да учимо нешто више о
придевима, њиховом роду и броју.

Записујем на табли шта су то придеви.

-Придеви су речи које означавају особине
бића, предмета и појава.

Погледајмо именицу прича, у тексту се каже

ДОБРА прича.
Какава прича? ДОБРА прича, ТА ДОБРА прича.
Нећемо казати ДОБАР прича, ДОБРО прича,
ДОБРЕ прича.
Именица прича је у женском роду једнине,
децо! Такође и придев је у женском роду
једнине, ТА ДОБРА ПРИЧА. Обе речи су у истом
роду и броју.
Именица поља и придев ЗЕЛЕНА, такодђе су
истог рода и броја ТА ЗЕЛЕНА ПОЉА, нећемо
рећи ЗЕЛЕНИ поља, нити ЗЕЛЕНО поља.
ВИСОКЕ планине, ТЕ ВИСОКЕ ПЛАНИНЕ, Такође
придев је поново у роду и броју именице,
женски род множине.
ШИРОКА села, ТА ШИРОКА СЕЛА, средњи род
множине.
Следећа именица и придев које је уз њу је
БУЧНИ градови, ТАЈ БУЧНИ град је мушки род
једнине, а ТИ БУЧНИ ГРАДОВИ, мушки род
множине. Такође су и именица и придев истог
рода и истог броја.
ПЛАВИ дворац, није ПЛАВА дворац, ни ПЛАВЕ
дворац, видите да се не уклапа. ТАЈ ПЛАВИ
ДВОРАЦ, видимо да је опет придев истог рода
и броја као именица, мушки род једнине.
МУДРИ СТАРИ чаробњак, ТАЈ МУДРИ, ТАЈ
СТАРИ ЧАРОБЊАК. Такође именица и придев
су истог рода и броја, мушки род једнине.
БЕЛЕ лале, ТЕ БЕЛЕ ЛАЛЕ, и придев и именица
су у женском роду множине
СРЕБРНИ славуји, ТИ СРЕБРНИ СЛАВУЈИ,
женски род множина.
МОДРЕ РЕКЕ, нису МОДРА реке, ТЕ МОДРЕ
РЕКЕ, женски род множине.

Драга децо! П: Шта ми можемо из свега да

зкључимо. О: Придеви имају исти род и број
као и именица уз коју стоје.
Тако је децо!
То нам говори да придеви имају различите
облике за мушки, женски и средњи род.
Ако нам је именица женског рода и придев је
онда женског рода, ако је именица средњег
рода и придев који је уз њу бити средњег
рода, ако је именица мушког рода и придев ће
бити мушког рода. Ако је именица у једнини и
придев ће бити у једнини, ако је именица у
множини и придев ће бити у множини.
Записујем на табли.
Децо запишите у вашим свескама ове тврдње.
Придеви имају различите облике за мушки,
женски и средњи род. Они примају род од
именице уз коју стоје.

Пример:
Тај шарени кишобран
Та шарена лопта
То шарено поље

Придеви имају различите облике за оба броја

(једнину и множину). Они примај број од
именице уз коју стоје.

Пример
Тај мушки шешир (једнина)
Ти мушки шешири (множина)
Та оштра оловка (једнина)
Те оштре оловке (множина)
То велико огледало (једнина)
Та велика огледала ( множина)

Значи именица и придев се налазе у истом

броју и истом роду.

Лепим прилог 2 (Хамер)

1.
Разврстај придеве према роду и броју:
Распевани петао, кратка коса, пролећно јутро,
Отворени прозори, веселе девојчице, велике
зграде, мала села.
Именице су подвучене како би вам било
лакше да одредите којег су придеви рода.
Понекад не можемо тачно да одредимо род и
број придева без помоћи именице, чак
можемо и да погрешимо.
На пример придев МАЛА. ТА МАЛА је придев
женског рода у једнини, а ТА МАЛА СЕЛА је
средњи род у множини, именица села нам
помаже да одредимо придев којег је рода и
броја.
Ученици се јављају и попуњавају табелу.
Придеви Мушки Женски Средњи
род род род
Једнина Распевани Кратка Пролећно

Множин Отворени Веселе Мала

а

2.
Запиши следеће реченице, издвоји придеве и
попуни табелу.
а) Обићи ћемо дедину кућу.
б) Соко раширених крила може веома брзо да
лети.
в) Увек ме орасположи мајчин осмех.
г) Највеће точкове имају огромни камиони
који превозе терет.
д) Лутке су вероватно најстарије играчке.
ђ) Сви желе да добију Новаков аутограм.
е) Деца воле да шаљу шарена и необична
писма.

Придеви из Род придева Број придева

реченица
Дедину Мушки род Једнина
Раширена Средњи род Множина
Највеће Мушки род Множина
Огромни Мушки род Множина
Најстарије Женски род Множина
Новаков Мушки род Једнина
Мајчин Мушки род Једнина
Шарена Средњи род Множина
Необична Средњи род Множина
Тежак Мушки род једнина

3.
Препиши реченце тако да истакнути придеви
буду у множини.
П: Уморан радник заспа чврстим сном.
Мама је купила сину велики, плави балон.
У малом дворишту је растао бео цвет.
 О: Уморни радници заспаше чврстим сном.
Мама је купила сину велике,плаве балоне.
У малим двориштима су расли бели цветови.

4.
Сада ћемо мало да богатимо речник
Напиши придеве супротног значења.
Ја записујем на хамеру а ученици у своје
свеске.
П: Храпав – О: Гладак,
П: Меко – О: Тврдо,
П: Нежан – О: Груб,
П: Бистра – О: Мутна.
П: Спор – О: Брз,
П: Сита – О: Гладна,

Браво децо!

Завршни део часа:(5-7) Самосталан рад на наставним листићима ради

провере усвојених појмова. Уколико не стигну
све на часу, да заврше за домаћи. А ако
заврше све на часу, вршим усмену анализу
задатака са ученицима.

Наставни лист:
1. Спој линијом именицу са
одговарајућим придевом:
школска сто
зелено табла
дрвен поље
плава сунцокрет
сиво небо
жут љубичица
2. Попуни табелу:
Мушки род Женски род Средњи род
пријатан пријатна пријатно
Свеж свежа свеже
Леп лепа лепо
вредан Вредна вредно
3. Одреди број придева:
морски (таласи) -множина
широке (улице) - множина
планинска (села) - множина
кравље (млеко) - једнина
народне (приче) - множина
фабрички (димњак) – једнина
4. Одреди род и број придева.
придев род број
старо (дрво) средњи једнина
снежне женски множина
(пахуље)
Миланово средњи једнина
(одело)
ужичке женски множина
(пршуте)
меки мушки множина
(јастуци)
кишни мушки једнина
(облак)
5. Реченице у једнини напиши у множини
и обрнуто.
- Ветар дува кроз густи шевар.
Ветрови дувају кроз густе шеваре.
- Деца се сунчају на пешчаној плажи.
Дете се сунча на пешчаној плажи.
- Човек носи велику грану на рамену.
Људи носе велико грање на раменима.
- Радници праве металне котлове.
Радник прави метални котао.
- Жуто пиле иде за квочком.
Жути пилићи иду за квочкама.
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

ПРИЛОГ 1 ПРИЛОГ 2
Род и број придева
Придеви су речи које означавају особине бића,предмета и појава.

Придеви имају различите облике за мушки, женски и средњи род. Они примају
род од именице уз коју стоје.

Придеви имају различите облике за оба броја (једнину и множину). Они примај
број од именице уз коју стоје.

Прилози
Наставни лист