02 Ocenjivanje Za Razvoj Ucenika PDF

Nenad Havelka
Emina Hebib
Aleksandar Baucal
OCEWIVAWE ZA RAZVOJ UENIKA

Prirunik za nastavnike
Funkcije ocewivawa
Principi ocewivawa
Ocewivawe zasnovano na ishodima i standardima
Formativno i sumativno ocewivawe
Opisno ocewivawe i opisne ocene
Ocewivawe - deo procesa nastave i uewa
Planirawe ocewivawa
Praewe napredovawa uenika
Registrovawe podataka i informacija
Izvetavawe o napredovawu i razvojnim potrebama uenika
Vrednovawe kvaliteta i efikasnosti nastave
Kako da ocewujemo?
Beograd, avgust 2003.

Ocewivawe za razvoj uenika
Sadraj
Uvod 1
Zato prirunik o ocewivawu? 3

Mesto kolskog ocewivawa u sistemu evaluacije u obrazovawu 5
ta elimo da postignemo ovim prirunikom? 7
Kako prepoznati dobru praksu i podrati weno irewe? 8
Napomene o nekim terminolokim reewima u priruniku 9
1. Funkcije ocewivawa 11
Funkcije ocewivawa u odnosu na uenike 13

Funkcije ocewivawa u odnosu na nastavu 15
Tema za raspravu: kako prevazii nedostake
tradicionalnog ocewivawa 17
Poster 1.1: Izvod iz analize preovlaujue
prakse u kolskom ocewivawu 18
Primarni ciy: Ocewivawe mora biti korisno! 20
Pitawa za diskusiju 21
2. Principi ocewivawa 23
Principi 1 do 10 25
3. Ocewivawe zasnovano na ishodima i standardima 31
ta su ishodi? 32
ta su obrazovni standardi? 32
Proces uspostavyawa obrazovnih standarda 34
Uloga definisanih ishoda u voewu obrazovnog
procesa i osigurawu kvaliteta obrazovawa 35
ta je ocewivawe zasnovano na ishodima? 37
Prednosto ocewivawa zasnovanog na ishodima obrazovawa 38
4. Formativno i sumativno ocewivawe 41
Formativno ocewivawe 43
Sumativno ocewivawe 46
Povezanost formativnog i sumativnog ocewivawa 47
Pitawe skale ocena i kriterijuma za pojedine ocene 48
5. Opisno ocewivawe 51
Dva znaewa termina "ocewivawe" 52

U emu je razlika u znaewu termina "ocena" u odnosu
na znaewe termina "ocewivawe"? 53
Analitiko nasuprot globalnom ocewivawu - analitike
nasuprot globalnim ocenama 54
Opisna i numerike ocene 55
Poster 5.1: Da li su numeriko ocewivawe i
opisno ocewivawe dve principijelno
razliite vrste ocewivawa? 57
Poster 5.2: Zato se za uenike I i II razreda predlae
samo opisno ocewivawe? 58
Principi opisnog ocewivawa 59
Postupak opisnog ocewivawa i struktura opisne ocene 59
Rezime: ta je opisna ocena 60
6. Ocewivawe kao deo procesa nastave i uewa 63
Ocewivawe zahteva od nastavnika pripremu 65

Planirawe i pripremawe nastave i ocewivawa 67
Praewe nastave i uewe 70
Registrovawe podataka i zapaawa 72
Izvetavawe 74
Poster 6.1: ta ini dobar izvetaj o
radu i napredovawu uenika 80
Vrednovawe 82
Ko treba da bude ukyuen u proces ocewivawa uenika? 85
Rezime: komponente procesa ocewivawa 87
7. Kako da ocewujemo? 91
Postupci ocewivawa 93
Posmatrawe 93
Ispitivawe 96
Testirawe 97
ta nam jo moe koristiti u procesu ocewivawa? 99
Produkti uenikih aktivnosti 99
Domai zadaci 99
Razgovor sa uenicima - osnovna metoda nastave i
procesa ocewivawa 100
Preporuena literatura 103
Prilozi 107
Prilog 1 - Primer ocewivawa zasnovanog na ishodima 107

Prilog 2 - Ocewivawe kao deo nastavnog procesa 113
Prilog 3 - Primer formulara za ocewivawe u I razredu 116
Uvod
Zato prirunik o ocewivawu?

Mesto kolskog ocewivawa u sistemu
evaluacije u obrazovawu
ta elimo da postignemo ovim prirunikom?
UVOD Kako prepoznati dobru praksu i podrati
weno irewe?
Napomene o nekim terminolokim
reewima u priruniku
2
U okviru javnih diskusija o reformi obrazovawa, koje su organizovane u dva

navrata ("Razgovori o reformi", "Mi u reformi"), kao i mnogih razgovora koji
su voeni na velikom broju seminara i konferencija tokom prethodne dve godine,
ocewivawe uenika je oznaeno kao jedna od aktivnosti u obrazovawu koju bi trebalo
znaajno unaprediti. U "Razgovorima o reformi" veliki broj sugestija i predloga
odnosio se upravo na promene koje bi trebalo uvesti u praksu ocewivawa uenika.
Nisu samo uenici i roditeyi smatrali da bi postojea praksa ocewivawa morala
biti unapreena, ve su takvo miyewe izneli i nastavnici ukazujii na
profesionalne probleme sa kojima se suoavaju u ocewivawu uenika.
Ministarstvo za prosvetu i sport Republike Srbije je poetkom 2001. godine

formiralo Komisiju za osigurawe kvaliteta i evaluaciju obrazovnih postignua (Nenad
Havelka, Dijana Plut, Dragica Pavlovi, Nataa Matovi i Aleksandar Baucal) koja je
imala zadatak da izradi projekat sistema za evaluaciju koji e omoguiti da se kvalitet
obrazovawa stalno unapreuje (vidi vie u "Kvalitetno obrazovawe za sve - put ka
razvijenom drutvu").
Polazei od strunih analiza postojeeg stawa u domenu ocewivawa uenika,

koncepcije reforme obrazovawa, sugestija dobijenih od uenika, nastavnika i roditeya,
i iskustava drugih zemaya u ovom domenu, Komisija je predloila sistem za evaluaciju
koji bi omoguio stalno unapreivawe kvaliteta obrazovawa.
U osnovi ovog predloga je pretpostavka da se kvalitet uewa i nastave ne moe

obezbediti samo preko institucija i mehanizama koji se nalaze van kole.
kola i nastavnici imaju glavnu ulogu kada je u pitawu osigurawe kvaliteta nastave, a
time i znawa koje e uenici poneti iz kole. Iz tog razloga, centralna komponenta
predloenog sistema za evaluaciju je kola i sve ono to se ini u okviru kole
da se nastavnicima obezbede to boyi uslovi za rad, da se obezbedi to kvalitetnija
nastava i da nai uenici zavre kolovawe sa to kvalitetnijim znawem.
U tom smislu, kvalitet onoga to se deava u uionici predstavya sutinu

obrazovnog sistema, a ocewivawe uenika od strane nastavnika treba da bude u slubi
praewa napredovawa uenika kako bi se, na osnovu tih saznawa, unapredio kvalitet
uewa i nastave.
3
Uvod
Zato prirunik o ocewivawu?

Nastavnicima nije potrebno govoriti da je ocewivawe sastavni deo nastavnog
procesa i procesa uewa. Oni to znaju. Potrebno im je pruiti podrku da u okviru
nastave optimalno razviju proces ocewivawa i da ga stave u funkciju napredovawa
uenika u uewu.
Tek kada ocewivawe zaista postane "sastavni deo nastave i uewa", moemo
govoriti o efikasnom ocewivawu. Najsaetiji opis toka procesa ocewivawa ukyuuje
sledee faze:
planirawe ocewivawa u sklopu planirawa nastave,
praewe nastave kao sklopa razliitih individualnih,

grupnih i zajednikih aktivnosti uenika,
registrovawe zapaawa ili podataka o napredovawu

i postignuima uenika,
izvetavawe uenika i roditeya o postignuima i

sledeim koracima u uewu,
vrednovawe nastave sa namerom da se ona unapredi, da postane

efikasnija.
Iako svaku fazu ini grupa specifinih aktivnosti, granice meu

wima nisu otre.
Za sam poetak upoznavawa sa novim pristupom ocewivawu najvanije je da

postignemo saglasnost da je ocewivawe sloen proces - da se sastoji iz vie grupa
razliitih i meusobno povezanih aktivnosti. Ako se u tome usaglasimo, na putu smo:
da razumemo logiku koja vodi proces ocewivawa, koja povezuje

razliite praktine aktivnosti,
da funkciju i ciyeve ocewivawa poveemo sa znaajem koje

ono ima za uenike, nastavnike i roditeye, ali i ceo obrazovni sistem.
4
Teme koje su obraene u ovom priruniku treba da podre nastavnike u nastojawu

da planirawe i realizovawe nastave i uewa, a time i ocewivawe efikasnosti nastave i
uewa, utemeye na obrazovnim standardima.
U kolskom programu ciyevi nastave su izraeni kroz oekivane ili zadate
ishode u sferi znawa, razumevawa, umewa, vetina, interesovawa, stavova i u drugim
oblastima individualnog i socijalnog razvoja uenika. Uloga kole i svakog nastavnika je
da ceo nastavni proces stavi u funkciju ostvarivawa tih oekivanih ishoda.
Prva i najvanija uloga procesa ocewivawa je, dakle, da praewem ostvarivawa
oekivanih ishoda nastave i uewa podri proces uspostavyawa obrazovnih standarda.
Glavne promene koje definiu okvir u kojem e se razvijati novi pristup

ocewivawu uenika i vrednovawu kvaliteta nastave su:
promena koncepcije kolskog programa, u kojoj kole i

nastavnici dobijaju znaajnu ulogu u programirawu i
organizovawu nastavnog i kolskog rada,
definisawe oekivanih ishoda nastave i uewa i obrazovnih

standarda,
uspostavyawe celovitog sistema vrednovawa.
Proirewe autonomije kole u strukturisawu obrazovnog programa i uvoewe

jedinstvenih obrazovnih standarda su krupne i u mnogo emu radikalne promene.
Svoju legalnu autonomiju kola bi trebalo da koristi za razvijawe kvalitetnog
kolskog programa, na stvarawe uslova u kojima e svaki nastavnik moi da deluje
profesionalno, da samostalno odmerava svaku svoju odluku i akciju u odnosu na
kriterijume kvalitetnog obrazovawa.
Prvi zadatak svake kole je da postane sredina koja podstie i podrava

kvalitetno i efikasno uewe. Svaka kola treba da bude takva za sve uenike.
U tom smislu, autonomija pretpostavya visok stepen strunosti i spremnosti kole i
prihvatawe odgovornosti za kvalitet nastave i ukupnih pedagokih uslova za uewe koje
prua svojim uenicima.
5
Uvod
Mesto kolskog ocewivawa u

sistemu evaluacije obrazovawa
kolsko ocewivawe je jedan od osnovnih i najosetyivijih segmenata

sistema evaluacije u obrazovawu.
Efekti profesionalno voenog kolskog ocewivawa ogledaju se najpre u

unapreivawu nastave i uewa, zatim u stavovima uenika prema koli i nastavnicima,
motivaciji uenika za uewe i angaovawe u nastavi i izvan nastave, kao i u statusu
uenika u porodici, koli, krugu vrwaka.
Unutar kolskog sistema sledee kolske godine treba da profunkcionie

nekoliko specijalizovanih centara koji e kolama - uenicima, nastavnicima i
upravi - pruati podrku u ostvarivawu, praewu i unapreivawu procesa uewa i
nastave. To su npr. Centar za razvoj kolskog programa i uqbenike, Centar za struno
usavravawe nastavnika, Centar za vrednovawe kvaliteta u obrazovawu i vaspitawu
(Centar za evaluaciju ) i sluba Ministarstva prosvete za osigurawe kvaliteta
u obrazovawu.
Ovaj prirunik je jedan od prvih "izdanaka" te podrke.
Ovde emo pomenuti samo neke od stvari koje kolsko ocewivawe povezuju sa
drugim segmentima sistema za evaluaciju.
6
Centar za vrednovawe kvaliteta u obrazovawu i vaspitawu e u odreenim

vremenskim intervalima organizovati razliita ispitivawa uenika tehnikama koje su
zasnovane na obrazovnim standardima i koje imaju karakteristike vayanih i pouzdanih
metoda ispitivawa i ocewivawa. Najee e se raditi o testovima, ali mogui su i
drugaiji postupci. Smisao tih ispitivawa je da upotpune i unaprede proces praewa i
ocewivawa u kolama.
Pored toga, planiraju se i sledee aktivnosti:
razvijawe baze zadataka zasnovane na oekivanim ishodima

(na osnovu koje e nastavnici moi da samostalno
izrauju prigodne testove),
izrada i primena formalnih testova zasnovanih na

definisanim ishodima,
izrada i primena kriterijumskih testova za evaluaciju

obrazovnih postignua na nivou kolskog sistema, a koji
se primewuju na reprezentativnom uzorku kola, i
priprema zavrnih ispita.
Polazei od unapred utvrenog i usaglaenog okvira za vrednovawe rada kole u

celini, prosvetni savetnici e, u okviru struno - pedagokog nadzora, pruati podrku
kolama da ovladaju procesom samoevaluacije i da osiguraju kvalitet svih aktivnosti
koje organizuju - od nastave do upravyawa kolom i od saradwe sa lokalnom zajednicom
do saradwe sa institucijama obrazovnog sistema.
7
Uvod
ta elimo da postignemo ovim prirunikom?
Prirunik je raen sa namerom da bude koristan svima od kojih se na

profesionalnoj ili linoj osnovi oekuje da uestvuju u procesu praewa,
ocewivawa i vrednovawa nastave i uewa. Prvenstveno se obraa nastavnicima,
a kroz sugestije koje daje nastavnicima posredno se obraa i uenicima i wihovim
roditeyima. Da bi bio koristan u svakodnevnoj nastavnoj praksi, prirunik treba
da pomogne nastavnicima da:
1. glavne funkcije ocewivawa sagledaju kao sredstvo za

unapreivawe uewa i nastave,
2. upoznaju osnovne principe na kojima se zasnivaju aktivnosti

koje ine proces ocewivawa,
3. ceo proces ocewivawa utemeye na ishodima i obrazovnim standardima,
4. shvate razliku izmeu formativnog ili razvojnog ocewivawa i

sumativnog ili zakyunog ocewivawa i specifinost uloga koje
te dve vrste ocewivawa imaju u nastavi i uewu,
5. razumeju ocewivawe kao integralni deo nastave - da u praksi

ocewivawe prati nastavu u svim wenim fazama, da se ne pojavyuje
samo na kraju nastavnog procesa, da se ocewivawe koristi za
unapreewe uewa i nastave, za razvijawe sposobnosti i
nastavnika i uenika za samoocewivawe i samovrednovawe,
6. razumeju osnovne principe opisnog ocewivawa i u primeni

opisnog ocewivawa nau irok prostor za ispoyavawe svoje
pedagoke kreativnosti,
7. koriste razliite postupke ocewivawa (da ih obavesti o raznim

postupcima koje mogu koristiti u svojoj praksi),
8. saine i prikau izvetaje o napredovawu uenika, da o tome

izveste roditeye i uspostave komunikciju sa wima,
9. na osnovu podataka dobijenih u procesu ocewivawa mogu objektivno

da vrednuju nastavu, uslove u kojima rade i kvalitet sopstvenog rada.
8
To su glavni ciyevi prirunika. Iako ocewivawe ima veoma irok teorijski i

konceptualni znaaj za razumevawe prirode i dinamike procesa uewa u razliitim
fazama formalnog kolovawa i obrazovawa uopte, razmatrawa te vrste svedena su na
najmawu meru ili uopte nisu ukyuena u prirunik.
Ipak, u sadawem obliku, prirunik je preteno opteg karaktera. U toku

sledee kolske godine bie potrebno detaynije razraditi one delove koji se
odnose na praktine aktivnosti. Iskustva u primeni i razvijawu formativnog i opisnog
ocewivawa bie osnova za utvrivawe optimalnih reewa razliitih praktinih
situacija. Za nekoliko godina prirunik e, verovatno, imati deo koji se bavi
konceptualnim pitawima i poseban deo koji se bavi operativnim aspektom praewa,
ocewivawa i vrednovawa procesa nastave i uewa.
Kako prepoznati dobru praksu i podrati weno irewe?

U prirunik je ukyuen izvestan broj primera iz kolske prakse.
Oni konkretnije ilustruju kako se u nastavnoj praksi mogu primeniti neke od sugestija
iznetih u priruniku.
U sledeem - popravyenom i dopuwenom - izdawu ovog prirunika bie vie

prostora posveeno primerima dobre prakse.
Centar za vrednovawe kvaliteta u obrazovawu i vaspitawu (Centar za evaluaciju)

poziva nastavnike i sve druge koji ele da iznesu svoja iskustva i stavove o ocewivawu i
da komentariu pojedine delove prirunika ili prirunik u celini. Adresa na koju
moete da piete je:
Centar za evaluaciju
(za autore Prirunika za ocewivawe)
Fabrisova 10
11000 Beograd
ili:
c.e.o@sezampro.yu (subject: za autore Prirucnika za ocenjivanje)

9
Uvod
Napomene o nekim terminolokim

reewima u priruniku
Prirunik je pisan sa namerom da bude koristan - informativan i instruktivan.
Neke sintagme se uporno ponavyaju, najee sa jakim razlogom.
Sintagma "nastava i uewe" ili "uuewe i nastava" se ponavya jer smo uvereni da
nastava u kojoj se ne odigrava uewe, koja nema neposredne efekte u sferi postavyenih
ciyeva, nije kvalitetna nastava, ako se uopte moe smatrati profesionalno
planiranom i voenom nastavom.
Sintagme "praewe i ocewivawe" i "praewe i vrednovawe" se ponavyaju

jer je potrebno prevazii sve asocijacije na "davawe ocena" - aktivnost koja nije
deo nastave i procesa uewa. Ciy prirunika je da prui argumente u prilog stavu da je
ocewivawe/vrednovawe proces. Nadamo se da re "praewe" uvek unosi
taj eyeni akcenat.
Sintagme "oobrazovni standardi", "ishodi uewa" i "kriterijumi uspenosti"

podseaju da se u priruniku govori o nastavi i uewu koji se temeye na koncepciji,
principima i strategiji izloenim u dokumentu "Opte osnove kolskog programa".
Sintagme "napredovawe i ishodi uewa", "postignua i razvojne potrebe" i

"uspeh u uewu i sledei koraci u uewu" promoviu pozitivan govor kao vaan
aspekt kulture ocewivawa i vrednovawa. Pozitivan govor u prvi plan istie
postignua, ak i kada su skromna, i to sa veoma jasnim i vanim ciyem da ojaa
samopouzdawe uenika i podstakne motivaciju za uewe i angaovawe
u nastavnim aktivnostima.
Izraz "povratna informacija" odnosi se na sutinsku funkciju svakog, pa i

kolskog praewa, ocewivawa i vrednovawa nastavnog procesa i procesa uewa.
Taj izraz je naziv za sve one podatke koji izvoau odreene aktivnosti pokazuju
kako se odvija ta aktivnost, koliko je ona uspena i kakav je kvalitet
wenih ishoda, uinaka.
***
Veliki broj saradnika dao je doprinos nastanku ovog Prirunika za ocewivawe.

Pomiwemo one koji su dali pisane primedbe: Dragica Pavlovi, Dijana Plut, Jelena
Pei, Nada Vukovi, Sneana Klawa, Lidija Radulovi, Biyana Stojanovi, Saa
Glamoak i Nedeyko Trnavac.
U Beogradu, avgust 2003.

Funkcije ocewivawa
Funkcije ocewivawa u odnosu na uenike

Funkcije ocewivawa u odnosu na nastavu
FUNKCIJE Tema za raspravu: Kako prevazii
OCEWIVAWA nedostake tradicionalnog ocewivawa? (Poster 1.1)
Primarni ciy: Ocewivawe treba da bude korisno!
Pitawa za diskusiju
12
Uewe je, uz sazrevawe koje se svojom prirodnom dinamikom odvija tokom

detiwstva i mladosti, glavni pokreta i nosilac individualnog i socijalnog razvoja
uenika.
Sve kolske aktivnosti, i nastavne i vannastavne, imaju glavnu ulogu da pokreu,

usmeravaju i podravaju razliite vrste produktivnog uewa i time svakom ueniku
omogue da se u to veoj meri angauje i ostvari svoje razvojne
potencijale.
Ocewivawe je proces koji se sastoji iz vie razliitih faza:
planirawe,
praewe toka nastave i uewa,
registrovawe podataka o napredovawu uenika,
saoptavawe povratnih informacija uenicima i roditeyima,
vrednovawe realizovane nastave.
Svaka od ovih faza ima specifinu ulogu, ali tek sve zajedno obezbeuju da proces
ocewivawa omogui da se u kontinuitetu prati i vrednuje:
napredovawe uenika u odnosu na usaglaene ishode obrazovawa, i
kvalitet i efikasnost nastave u ostvarivawu ishoda obrazovawa.
Proces ocewivawa ima dve grupe osnovnih funkcija:
funkcije u odnosu na uenike (kako ocewivawe podrava razvoj uenika)
funkcije u odnosu na nastavnike i nastavu (kako ocewivawe omoguava

nastavnicima da unaprede nastavu)
13
Funkcije ocewivawa
Funkcije ocewivawa u odnosu na uenike
U odnosu na uenike ocewivawe ima nekoliko znaajnih i meusobno povezanih

funkcija. To su: informativna, instruktivna ili razvojna, motivaciona, i evaluativna
funkcija.
Informativna funkcija ocewivawa se ostvaruje time to nastavnici (ili drugi

uesnici u procesu ocewivawa) na osnovu praewa rada i postignua uenika pruaju
svakom ueniku "povratne informacije" o tome kako napreduje u uewu, koji su i kakvi su
ishodi ili uinci wegovog uewa. Nastavnici pruaju podrku ueniku da se osposobi
da i sam moe da uoi u emu je uspeo, da sagleda rezultate svog rada na odreenom
nastavnom sadraju ili oekivanom ishodu. Vremenski interval na koji se odnose
informacije moe biti deo kolskog asa, kolski as, blok od dva ili tri asa, niz od
desetak asova ili dui nastavni period.
Instruktivna ili razvojna funkcija ocewivawa odnosi se na ono to nastavnik

predlae ueniku ili zajedno s wim definie kao sledei korak u uewu. Tu funkciju
ocewivawe ostvaruje u vidu dogovora nastavnika i uenika o individualnom (ako se
odnosi samo na jednog uenika) ili grupnom (ako se odnosi na nekoliko uenika) ili
odeyewskom (ako se odnosi na sve uenike) planu dayeg rada. Dogovor o sledeem koraku
(o sledeim koracima, o kraem ili duem narednom periodu) je podrka koju nastavnik
daje ueniku, wegovim potencijalima za uewe i napredovawe.
Motivaciona funkcija ocewivawa ogleda se u postupcima i komentarima

nastavnika kojim podie samopouzdawe i zainteresovanost uenika. Motivacionu
funkciju ocewivawa nastavnici ostvaruju kroz povezivawe informativne i instruktivne
funkcije. To povezivawe nastavnici treba da ostvare na pedagoki nain, tj.
profesionalno i konstruktivno. To znai da informacije koje daju uenicima
prvenstveno fokusiraju na dobre i jae strane wihovog rada i wihovih postignua, a
instrukcije usaglase sa nivoom znawa i sposobnosti uenika. Uspeh koji uenik postigne
ve na poetku sledeeg koraka deluje podsticajno da uenik istraje u svim aktivnostima
koje taj korak ukyuuje.
Evaluativna funkcija ocewivawa ili "ocewivaka uloga ocewivawa" dolazi do

izraaja u odreenim periodima kolovawa kada se proces ocewivawa usredsreuje na
sumirawe svih raspoloivih relevantnih podataka o napredovawu i uspehu uenika. Tada
nastavnik (ocewiva) analizom i vrednovawem raspoloivih podataka dolazi do opteg
suda o uspehu uenika u odnosu na kriterijume koji su definisani oekivanim ishodima.
Taj opti sud pokazuje gde se uenik nalazi na svima poznatoj, propisanoj i unapred
precizno definisanoj skali ocena koje su mera wegovog uspeha.
14
Navedene funkcije su meusobno tesno povezane.
Informativna je pretpostavka za instruktivno-razvojnu, jer se plan za "sledei

korak" nadovezuje na postignua u "prethodnom koraku". Obe te funkcije doprinose
ostvarivawu tree - motivacione funkcije. Ako su informacije fokusirane na
postignua, a instrukcije na napredovawe u sledeoj fazi, to je odlian podsticaj da
uenik podigne svoje aspiracije.
Sutinu uloge koju ima u odnosu na uenike ocewivawe ostvaruje u samom

procesu nastave i uewa. Ocewivawe pomae uenicima da
postanu svesni ciyeva uewa,
ovladaju strategijama uewa,
prepoznaju ostvarene uspehe i
procene potencijale za nova postignua.

15
Funkcije ocewivawa
Funkcije ocewivawa u odnosu na nastavu
Posmatran iz ugla nastavnikove uloge, proces ocewivawa ima najmawe tri

meusobno povezane funkcije. To su:
informativna funkcija,
analitiko-evaluativna funkcija,
korektivno-inovativna funkcija.
Informativna funkcija ocewivawa proizilazi iz iwenice da su podaci o uspehu

koji su postigli uenici, u stvari i najrealniji podaci o uspehu nastavnika, o vayanosti
wegovog planirawa, organizovawa i voewa nastave.
Analitiko-evaluativna funkcija ocewivawa dolazi do izraaja u nainu na koji

nastavnici povezuju aktivnosti usredsreene na konkretne nastavne sadraje sa
kriterijumima za procewivawe uspenosti tih aktivnosti i kvaliteta wihovih ishoda.
Korektivno-inovativna funkcija ocewivawa ogleda se u akcionom planu koji

nastavnik, esto zajedno sa uenicima, drugim nastavnicima, strunim saradnicima,
pravi za sledei nastavni period.
Akcioni plan po pravilu ukyuuje izmene ili dopune u planirawu i izvoewu

nastave, ponekad i takve koje zahtevaju od wega da stekne nova znawa, da ovlada novim
vetinama voewa nastave. Svojim akcionim planom nastavnik daje odgovor na dva
pitawa - kako da odri ostvarene domete i kako da unapredi kvalitet nastave.
16
Profesionalnost nastavnika se ogleda u wegovoj sposobnosti da precizno

analizira predmet uewa i aktivnosti koje ine proces uewa (faza planirawa i
pripreme), da prati aktivnosti uenika i uoi wihove relevantne karakteristike
(faza realizacije nastave), da registruje vane podatke, da ih objektivno protumai i
u vidu konkretnih informacija i sugestija "vrati" ueniku (faza evidentirawa i
saoptavawa).
U takvom pristupu ocewivawu nema granine linije ("ava") izmeu nastavnog

procesa (voewa procesa uewa) i procesa ocewivawa (praewa, registrovawa,
tumaewa, saoptavawa informacija o napredovawu u uewu).
Ishodi uewa su prisutni od samog poetka u vidu oekivawa, a sa dayim tokom

nastave i uewa oni se postupno razvijaju, oblikuju i postaju stvarna, trajna postignua
uenika.
Sutina uloge koju ocewivawe ima u odnosu na nastavu je obezbeivawe

osnove za unapreewe kvaliteta i efikasnosti nastave kroz donoewe odluka o
mewawu i inovirawu organizacije nastave, nastavnih metoda, stepena participacije
uenika i naina komunicirawa sa roditeyima.
Ocewivawe pomae nastavnicima da stalno dre u fokusu ciyeve nastave i

ishode uewa i postignua uenika kao jedine relevantne pokazateye wihove realizacije.
17
Funkcije ocewivawa
Tema za raspravu:
Kako prevazii nedostake tradicionalnog ocewivawa?
Tradicionalno ocewivawe je preteno ili iskyuivo usmereno na zakyunu,
globalnu procenu postignua. Ono nije deo procesa uewa i nastave, ve je posebna
aktivnost koja se samo obavya u vreme nastave. Ocewivawe se uglavnom svodi na
ispitivawe uenika i procewivawe da li su i koliko su uspeni u situaciji
ispitivawa. Ne moe se rei da nastavnici pri zakyuivawu ("davawu") ocena
ne uzimaju u obzir svoja ranija zapaawa o radu i ponaawu uenika. Naprotiv,
neiskazani i neregistrovani utisci nastavnika o ueniku u nekim sluajevima
znaju biti presudni za ocenu. To je jedan od razloga da se znaewe ocena esto
dovodi u pitawe. Iste ocene iz istog predmeta imaju razliita znaewa kod
razliitih nastavnika. Meutim, ni ocene koje daje isti nastavnik nemaju
ustayeno i precizno znaewe. Pristup ocewivawu varira npr. tokom godine,
od situacije do situacije, od uenika do uenika.
Novi pristup kolskom ocewivawu tei da demistifikuje ocewivawe, da povea

znaaj i vidyivost samog procesa ocewivawa, a zakyunim ocenama da odredi mesto koje
im realno pripada.
S vremena na vreme vode se vie ili mawe ambiciozne rasprave o tome kako
nastavnici, uenici i struni saradnici vide problematiku ocewivawa.
(Tipine konstatacije iznesene u tim raspravama rezimirane su u Posteru 1.1. str 18 )
18
Poster 1.1:
Izvod iz analize preovlaujue prakse u kolskom ocewivawu
Opte konstatacije o ocewivawu:
ocewivawe je najslabije reen problem obrazovnog rada
uputstva za ocewivawe postoje, ali su uoptena i

veini nastavnika nepoznata
nadzornici u toku pregleda kola ne posveuju pawu nastavnikom

ocewivawu (ni kako se izvodi, ni kako se kasnije koristi u nastavi...)
velike su razlike izmeu ocewivawa u razrednoj i predmetnoj

nastavi (o ocewivawu koje vre uiteyi iznesena su povoynija miyewa)
u kolama se uoava da problematika ocewivawa pokree veliki

broj pitawa, ali se uporno izbegava otvorena struna rasprava o
tim pitawima i ocewivawu u celini
nastavnici su najosetyiviji kada se razgovara o objektivnosti

wihovih ocena, esti su konflikti oko ocewivawa; nastavnici su
uvereni da su kompetentni ocewivai
uenici su uglavnom nezadovoyni ocewivawem kojem su izloeni
uenici nemaju mogunost da iznesu primedbe na ocewivawe

i na konkretne ocene
Analiza je pokazala da se kao nedostaci ocewivawa najee navode:
1. Nejasni i nestalni kriterijumi
predmet ocewivawa i kriterijumi ocewivawa nisu jasno

definisani - u praksi postoji arenilo zahteva za iste ocene
retki su nastavnici koji nastoje da jasno odrede svoje

kriterijume i da uenike upoznaju sa kriterijumima
postoje razlike u kriterijumu ocewivawa istog predmeta od

strane razliitih nastavnika koji rade u istoj koli
za visoku ocenu nastavnici trae doslovne, faktografske odgovore

19
Funkcije ocewivawa
(nastavak Postera 1.1)
neujednaen postupak ispitivawa - neke uenike

nastavnik ispituje detayno, a neki dobiju samo jedno pitawe
pored znawa, nastavnici ocewuju i druge stvari (sposobnosti,

zainteresovanost, disciplinu, status roditeya...)
velika subjektivnost ocena - znaaj utiska koji uenik ostavya,

ocena je izraz stava nastavnika prema ueniku, uticaj linog
raspoloewa nastavnika na ocene
2. Nepravilan i neprofesionalan pristup ocewivawu
kampawsko ocewivawe, posle niza asova predavawa dolazi

nekoliko asova ocewivawa, diskontinuiranost ocewivawa
rairena praksa, naroito u starijim razredima, da neki

nastavnici ispituju i ocewuju uenike "na prepad"
davawe negativnih ocena bez oseawa odgovornosti za kvalitet nastave,

bez uviawa veze izmeu sopstvenog rada nastavnika i rezultata koji
postiu uenici
tipino je da posle davawa bilo pozitivne bilo negativne ocene

izostaje obrazloewe zato je uenik dobio tu ocenu, a ako daju
obrazloewa, nastavnici to ine u vidu veoma uoptenih komentara
neki nastavnici ne saoptavaju ocene odmah; umesto da uenicima

blagovremeno prue povratnu informaciju, oni ih dre u neizvesnosti
ocena se koristi kao sredstvo za odravawe discipline, kao

"vaspitna mera", i da pradoks bude vei, o wima se govori kao o
"pedagokim ocenama"
krajem kolske godine se u svim kolama redovno povea broj

odlinih ocena u svim predmetima
nisu retki pritisci na nastavnike da daju odreene ocene, najee

da "poprave" ocenu kako ne bi kvarila opti uspeh uenika
Izvesno je da postoje znaajne razlike meu nastavnicima u

pristupu ocewivawu uenika.
Priloenu listu "ocena o ocewivawu" treba kritiki analizirati.
20
Primarni ciy:
Ocewivawe mora biti korisno!
Ocewivawe pre svega treba da bude korisno, ali da bi bilo korisno ono mora
biti tako planirano da bude izvodyivo, blagovremeno, raznovrsno, dostupno i
maksimalno objektivno. To su neke od karakteristika profesionalnog ocewivawa.
Sam proces ocewivawa treba ocewivati/vrednovati najpre i najvie

prema tome kakva je praktina vrednost informacija koje produkuje i kako se te
informacije koriste u svakodnevnoj praksi.
Tehnika usavrenost, ma koliko u nekim vrstama ocewivawa mogla biti vana,

nije najvanija karakteristika procesa ocewivawa. Ako su informacije koje
ocewivawe prua iz bilo kojeg razloga malo ili ni malo upotrebyive, ili ako su
upotrebyive ali se ne koriste u nastavi i uewu, tehnika usavrenost tih
informacija gubi svaki smisao.
Isticawe korisnosti kao primarnog ciya ocewivawa, ima znaajne implikacije u

svim aspektima nastave i uewa.
Prva implikacija:
Zainteresovanost za korisnost postaje glavna
pogonska snaga ocewivawa i vrednovawa.
Ako nam je stalo da ocewivawe bude korisno, onda je ono mawe zavisno od
formalnih propisa koji nas obavezuju na praewe i ocewivawe, a mnogo vie od
politike kole i ambicija nastavnika da nastavu stave u funkciju napredovawa i
razvoja uenika.
Kada planiramo ocewivawe, stalno vaya imati u vidu pitawe: koliko e ono biti
korisno za nastavu i uewe? Opredeyewe za upotrebyivo i korisno ocewivawe mora
biti na vrlo konkretan nain primeweno u fazi planirawa nastave i ocewivawa.
Meutim, to opredeyewe mora nai jo precizniji izraz u svakoj sledeoj fazi - u
praewu nastave, registrovawu podataka, saoptavawu informacija i vrednovawu
kvaliteta nastave i uewa.
21
Funkcije ocewivawa
Druga implikacija:
Samo odvijawe procesa ocewivawa utie
na kvalitet nastavnih aktivnosti i uewa.
Profesionalno planiran i voen proces ocewivawa kontinuirano fokusira

pawu nastavnika i uenika na ciyeve i ishode nastave i uewa. Samo odvijawe
aktivnosti koje ine proces ocewivawa utie na kvalitet angaovawa i nastavnika i
uenika. Dakle, i pre nego to prui nastavnicima i uenicima povratne informacije
o napredovawu i postignuima, ocewivawe utie na artikulaciju nastavnog procesa a
time i na proces uewa.
Trea implikacija:
Praewe, ocewivawe i vrednovawe su orijentisani ka
uenicima, roditeyima, nastavnicima, koli.
Proces ocewivawa je uvek, nezavisno od toga koliko mi to elimo, povezan sa

interesima konkretnih osoba - pojedinaca i grupa. Da bi ocewivawe bili korisno u
prvom planu treba da budu interesi uenika i roditeya, nastavnika i kole, a ne
uvaavawe optih, formalnih, bezlinih propisa.
Najboyi nain da se osigura da ocewivawe bude usmereno na ono to interesuje

uenike i roditeye, je da i oni budu aktivno ukyueni u proces ocewivawa.
Da bi uenici mogli da uestvuju u procesu ocewivawa, potrebno je stvoriti uslove,
klimu i pruiti im odgovarajuu obuku i vebawe. Osposobyavawe uenika za
ocewivawe poiwe sa wihovim ukyuivawem u proces ocewivawa i odvija se tokom tog
procesa.
Pitawa za diskusiju:
Kako ocewivawe pomae uenicima da se boye angauju u nastavi?

Na koji nain se moe koristiti ocewivawe uenika za
vrednovawe i unapreewe nastave?
Kako ocewivawe pomae roditeyima da prate
uewe i napredovawe dece?
Kako organizovati individualizovani pristup u
ocewivawu uenika u postojeoj praksi i uslovima rada u koli?
Principi ocewivawa
Ocewivawe je ...
1. ... deo planirawa nastave i uewa
2. ... ukyueno u sve nastavne aktivnosti
3. ... kyuna profesionalna vetina nastavnika
4. ... usredsreeno na pitawe: kako uenici ue ?
5. ... podrka napredovawu uenika
6. ... vaan faktor motivacije uenika za uewe i
PRINCIPI obrazovawe uopte
OCEWIVAWA 7. ... pokreta emocija i samopotovawa uenika
8. ... faktor upoznavawa ciyeva uewa i
kriterijuma za ocewivawe ishoda uewa
9. ... inilac razvoja sposobnosti uenika
za samoocewivawe
10. ... aktivnost koja treba da obuhvati
ceo raspon uenikih postignua
Pitawa za diskusiju
24
Za uspostavyawe saglasnosti o procesnoj prirodi ocewivawa i za razumevawe

glavnih funkcija koje proces ocewivawa ima u nastavi i uewu, neophodno je utvrditi
osnovne principe - naela kojih emo se pridravati u procesu ocewivawa.
Principi su opteg karaktera, iako neki u prvi plan stavyaju potrebe uenika a
neki oekivawa od nastavnika. U najkraem, principi:
ukazuju da je ocewivawe deo efikasnog planirawa nastave i uewa,

kritina aktivnost u nastavnoj praksi i posebna
profesionalna vetina uspenog nastavnika;
u prvi plan istiu pitawe kako uenici ue, znaaj

podrke napredovawu uenika, uticaja na motivaciju,
emocije i samopotovawe uenika,
pomau da ocewivawe postane faktor za upoznavawe

ciyeva uewa i kriterijuma za vrednovawe ishoda uewa,
inilac koji razvija sposobnosti uenika za samoocewivawe i
aktivnost koja treba da obuhvati ceo raspon uenikih postignua.
25
Principi ocewivawa
Princip 1:
Ocewivawe je deo planirawa nastave i uewa
Postavyawe jasnih i preciznih ciyeva u nastavi i uewu je apsolutni uslov za

efikasno ocewivawe. Ako precizno utvrde koji su ciyevi uewa u odreenom nastavnom
periodu (npr. delu asa, asu, bloku asova ili u nizu nastavnih aktivnosti) i sa time
otvoreno i jasno upoznaju uenike (na poetku ili u toku rada), nastavnici su stvorili
osnovni uslov za sprovoewe vayanog, pouzdanog i objektivnog praewa i ocewivawa
napredovawa i postignua uenika.
Planirawe nastave obezbeuje mogunost i nastavnicima i uenicima da dou do

informacija o napredovawu ka ciyevima i ishodima uewa. Tek kada su ishodi uewa
precizno definisani, mogue je oceniti da li su obrazovno i vaspitno relevantni i da
li su ostvarivi u uslovima pod kojim se planira izvoewe nastave (raspoloivo vreme,
nastavna sredstva, prostorni i ostali situacioni uslovi, procena predznawa uenika...).
Ocena o relevantnosti i ostvarivosti ciyeva daje smisao nastavi i uewu, motivie i
nastavnike i uenike da prate napredovawe ka tim ciyevima.
Princip 2:
Ocewivawe proima sve aktivnosti u nastavi
I nastavnici i uenici su ocewivai i predmet ocewivawa. Svaka aktivnost

nastavnika i uenika je predmet obostranog posmatrawa.
Pitawima i zadacima nastavnik podstie uenike da pokau svoja znawa,

ispoye svoja rezonovawa i razumevawa, da upotrebe svoja umewa i vetine.
To to uenici kau ili ine i nastavnik i sami uenici prate, interpretiraju i
procewuju. Nekada to ine spontano, nekada namerno i planski.
Nita se ne moe dogoditi u odeyewu, a da ne bude proceweno kao prikladno

ili neprikladno, kao uspeh ili kao razlog za daye uewe. Te ocewivake reakcije su
vaan deo svakodnevnih nastavnih situacija. One su zbog svoje spontanosti neizbene, a
zbog svog znaaja neophodne, te ih zato treba sistematski kultivisati.
Kultura praewa, ocewivawa i vrednovawa treba da se postepeno razvija od prvih

dana kolovawa, da bude konstruktivna, pozitivno usmerena i tolerantna na razlike u
tempu uewa i napredovawa, u interesovawima i sklonostima.
26
Princip 3:
Ocewivawe je jedna od kyunih
profesionalnih vetina nastavnika
Jedna od vrlo vanih uloga nastavnika je uloga ocewivaa. Za nastavnike je

svakako veoma vano da poznaju svoju oblast i da budu sposobni da, kroz nastavu,
uenicima pomognu da razviju i formiraju relevantna znawa i vetine. Ipak,
ukoliko nastavnik, prilikom ocewivawa, ne prua priliku uenicima da sagledaju
ta su i koliko dobro nauili i kako treba daye da napreduju, sva wegova
struna znawa i vetine nee doi do punog izraaja.
Da bi uspeno ostvario tu ulogu nastavniku su potrebna znawa i vetine iz

oblasti ocewivawa.
Potrebnu podrku u razvoju tih vetina nastavnici dobijaju redovnim

kolovawem za nastavniki poziv, strunim usavravawem u toku rada, putem
razliitih strunih i instruktivnih materijala i sistemom eksternog vrednovawa.
Princip 4:
Ocewivawe je usredsreeno na pitawe:
kako uenici ue?
Kada planiraju nastavu i ocewivawe i kada interpretiraju svoja zapaawa i

podatke o napredovawu uenika, i nastavnici i uenici treba da imaju na umu
proces uewa.
Neophpdno je da uenici budu svesni TA i ZATO ue, ali i KAKO ue,

kako mogu da prate, vrednuju i unapreuju svoje uewe.
27
Principi ocewivawa
Princip 5:
U procesu ocewivawa nastavnik uenicima daje konkretne sugestije
kako da efikasnije koriste svoje potencijale za uewe
Pored informacija o napredovawu, uenicima su potrebne i sugestije kako da

racionalno planiraju sledee korake u uewu.
Nastavnici treba da ukau na jae strane uenika i da im savetuju kako da te

strane daye razvijaju.
Kada postoje neke slabosti u radu uenika, od nastavnika se oekuje da jasno i

konkretno ukau uenicima kako se mogu nositi sa tim slabostima, kako ih mogu pre-
vazii ili otkloniti. U prvom redu nastavnici to postiu serijom praktinih poteza -
stvarawem situacija koje uenike podstiu da unaprede svoj rad.
Princip 6:
Ocewivawe podstie razvoj uenike motivacije
Ocewivawe koje ohrabruje uenike, koje u prvi plan istie napredovawe i

postignua, a ne neuspehe i zaostajawe, veoma povoyno utie na wihovu motivaciju za
uewe.
Poreewe uenika sa onima koji su bili uspeniji ne pojaava motivaciju.

Ponovyeni neuspeh moe dovesti do odustajawa od svakog kolskog uewa, a
ne samo u onim nastavnim predmetima u kojima uenici suoeni sa negativnim
ocenama doivyaju hronian neuspeh.
I kada uenik nije postigao oekivani rezultat, wegova motivacija za

uewe moe biti ouvana i pojaana upotrebom takvih metoda ocewivawa
koje tite uenikovu autonomiju, ne ugroavaju wegovo samopotovawe,
daju mu mogunost izbora i pruaju konstruktivne povratne informacije,
stvaraju uslove za poveeno zalagawe.
28
Princip 7:
Ocewivawe treba da bude obazriva i konstruktivna
podrka ueniku, jer uvek pokree razliite emocije
Nastavnik bi morao biti svestan uticaja koji imaju wegovi komentari, sudovi i
ocene na ueniko samopouzdawe i entuzijazam za uewe. Zato treba da bude maksimalno
konstruktivan prilikom davawa povratnih informacija. Ta vrsta taktinosti je veoma
vana kada uenik ima tekoa u uewu i ne postie oekivane rezultate.
Komentari koji se vie odnose na nain rada i zalagawe nego na sposobnosti i

crte linosti uenika imaju konstruktivniji uticaj i na uewe i na motivaciju. Zato?
Nain rada i zalagawe uenik moe sam ili uz podrku nastavnika za relativno kratko
vreme da unapredi. Ukoliko poveruje da su razlozi slabog napredovawa i neuspeha u
wegovim sposobnostima i linosti, uenik se moe suoiti ili sa oseawem
bespomonosti ili sa jakom potrebom da zatiti svoje samopotovawe. U oba sluaja
stavovi uenika prema nastavniku, nastavi, uewu, koli i obrazovawu uopte postaju
negativni, s tim to u prvom sluaju uenik die ruke od svega i postaje sve pasivniji,
a u drugom samopotvrivawe i afirmaciju trai izvan kole ili u aktivnom
suprostavyawu zahtevima kole i normama kolskog ponaawa.
Princip 8:
Ocewivawe unapreuje zainteresovanost uenika za ciyeve
uewa i za upoznavawe i razumevawe kriterijuma na osnovu kojih se
wihovo napredovawe u uewu ocewuje
Jedna od davnawih pouka iz psihologije uewa glasi: da bi dolo do uspenog

uewa uenici treba da znaju ta je ciy uewa, ta je to to treba da postignu uewem.
Iz neto novijeg vremena dolazi pouka da ukoliko uenici imaju izvesnog udela u
postavyawu ciyeva i definisawu kriterijuma uspeha, poveavaju se i wihovo zalagawe
da budu uspeni, zainteresovanost da ba ti ciyevi budu ostvareni i spremnost da
savladaju tekoe koje se mogu pojaviti u toku rada.
Upoznavawe uenika sa ciyevima uewa je prvi korak wihovog upoznavawa sa

kriterijumima ocewivawa ishoda uewa. Nije dovoyo samo rei ta je ciy uewa.
Neophodno je da se o ciyevima uewa sa uenicima vodi razgovor, da se uenici ukyue
u razmatrawe znaewa i znaaja ciyeva, da i sami pokuaju da predloe kriterijume za
ocewivawe napredovawa u uewu. U tim razgovorima vaya koristiti termine i
formulacije koje uenici, zavisno od uzrasta i prethodnog kolskog iskustva,
mogu razumeti. Neophodno je dati primere kako je proceweno da su
postavyeni kriterijumi zadovoyeni.
29
Principi ocewivawa
Princip 9:
Ocewivawe razvija sposobnosti uenika za
samoocewivawe tako da oni mogu samostalno da
prate i vrednuju svoja postignua
Uvoewe uenika u samoocewivawe i uzajamno ocewivawe produbyuje wihovo

interesovawe za upoznavawe ciyeva i ishoda uewa, podstie razvijawe vetina
praewa i procewivawa realizacije ciyeva i ishoda. Da bi kod uenika formirali
spontanu potrebu za samoocewivawem i ocewivawem drugih, nastavnici treba da
zajedno sa uenicima razviju liste kriterijuma koje e uenici upotrebiti u
ocewivawu sopstvenih postignua i postignua drugih uenika. U poetku, te
liste treba da se odnose na jednostavna, sasvim konkretna postignua.
Razvijawe samostalnosti uenika u procesu uewa je postupan proces.

Voen je idejom da su uenici sposobni da razmiyaju o svom uewu,
da samostalno utvrde kroz koje korake prolazi sticawe novih znawa,
razumevawa i vetina.
Nastavnici treba da kod uenika podstaknu eyu i razviju sposobnost da

samostalno upravyaju svojim uewem kroz proces razvijawa vetina samoocewivawa.
Princip 10:
Ocewivawe bi trebalo da obuhvati
ceo raspon uenikih postignua
Ocewivawe treba da unapreuje mogunosti uenika da ui u svim oblastima

obrazovnog rada. Ono treba da osposobi sve uenike da postignu najvie to mogu i
da uvaavaju svoje zalagawe i svoja postignua.
Kakve su uloge u procesu ocewivawa neposrednih aktera u nastavi

(uenika i nastavnika), a kakve uloge imaju posredni akteri u
nastavi (npr. roditeyi) ?
ta je efekat uvaavawa, a ta neuvaavawa principa 7?
ta su ishodi obrazovawa?
ta su obrazovni standardi?
OCEWIVAWE Proces uspostavyawa obrazovnih standarda
Uloga definisanih ishoda obrazovawa u voewu
ZASNOVANO obrazovnog procesa i osigurawu kvaliteta
NA ISHODIMA obrazovawa
ta je ocewivawe zasnovano na ishodima?
I STANDARDIMA Prednosti ocewivawa zasnovanog na ishodima
obrazovawa
Pitawa za diskusiju
32
Da bi se ispunili, u prethodnim poglavyima objaweni, principi i osnovne

funkcije ocewivawa, potrebno je ocewivawe zasnovati na definisanim ishodima i
obrazovnim standardima.
ta su ishodi obrazovawa?
Ishodi obrazovawa su definisana znawa, vetine, stavovi i vrednosti koje
uenici treba da razviju tokom obrazovawa.
Ishodi opisuju same uenike: wihova znawa, ta je ono to mogu ili umeju da
urade pod odreenim okolnostima, kako da se ponaaju u odreenim situacijama,
emu treba da tee, kakve stavove da ispoyavaju prema sebi i drugima itd.
ta su obrazovni standardi ?
Ocene o ostvarewu ishoda i kvaliteta obrazovawa podrazumevaju da postoje
definisani standardi. Sistematsko praewe i procewivawe kvaliteta obrazovawa je
mogue samo ukoliko postoje standardi kojima se odreuje ta se smatra kvalitetom u
obrazovawu.
Obrazovni standardi odnose se na sistem obrazovawa u celini i sve komponente

obrazovnog procesa. Najvaniji su:
Standardi kvaliteta uslova - materijalni, tehniki, prostorni

uslovi u kojima se realizuje nastavni i obrazovni proces;
Standardi kvaliteta procesa - opis i karakteristike kvalitetnog

nastavnog procesa;
Standardi kvaliteta ishoda - sadraj i svojstva znawa i vetina

nakon zavretka odreenog nivoa obrazovawa.
Standardi kvaliteta ishoda nastave i uewa su okvir u kojem se odvija proces

ocewivawa uenika. Utvrivawe i postavyawe standarda kvaliteta ishoda podrazumeva
utvrivawe nivoa postignua uenika u ostvarivawu definisanih ishoda.
Standardi postignua opisuju u kojoj meri su uenici usvojili definisana

znawa i vetine. Standardi postignua su konkretni primeri stepena i kvaliteta
ostvarenosti ishoda.
33
Ishodi obrazovawa:
odnose se na uenika i definiu znawa, umewa, stavove i

vrednosti koje uenik treba da poseduje nakon odreenog nivoa
obrazovawa;
usklaeni su sa uzrasnim i razvojnim karakteristikama uenika;
omoguavaju sistematsko praewe i proveru ostvarenosti

definisanih postignua;
specifino su i konkretno definisani kako bi pomogli

nastavniku da oblikuje i organizuje obrazovni proces;
precizno su i jasno formulisani kako bi se smawila mogunost

razliitog tumaewa i pripisivawa razliitih znaewa istim ishodima;
mogu biti zajedniki za vie nastavnih predmeta ili obrazovnih

oblasti ili specifini za jednu obrazovnu oblast ili jedan nastavni
predmet (to znai da se na wihovoj realizaciji radi kroz nastavu
jednog ili vie nastavnih predmeta tj. jedne ili vie
obrazovnih oblasti);
mogu se odnositi na ona postignua koja treba ostvariti na jednom

nivou ili ciklusu obrazovawa ili imati odliku razvojnosti i
dugoronosti ostvarivawa (neki ishodi su u osnovi isti na
razliitim ciklusima i nivoima obrazovawa - odnose se na isti
proces, s tim to dobijaju nove dimenzije ili aspekte).
Ishodi pokazuju ta se ui, a standardi postignua pokazuju

koliko je uewe uspeno.
34
Proces uspostavyawa obrazovnih standarda

U ovom trenutku u naem obrazovnom sistemu postoje definisani ishodi
obrazovawa. Kroz praksu nastavnog i kolskog rada i sami ishodi nai e se u
neophodnom procesu provere i verifikacije.
Standardi postignua e se postepeno graditi kroz sistematsko praewe

ostvarivawa obrazovnih ishoda. Sam postupak evaluacije mogue je posmatrati
kao jedan put ka uspostavyawu standarda.
To znai da je osnovna pretpostavka uspostavyawa obrazovnih standarda

definisawe i utvrivawe ishoda obrazovawa, a da je osnovni put ka uspostavyawu
standarda evaluacija nivoa i kvaliteta ostvarenosti utvrenih ishoda.
U narednom periodu definisani ishodi obrazovawa predstavyae osnovu:
voewa nastavnog, obrazovnog i celokupnog kolskog rada

(i svih elemenata nastavnog procesa to znai i ocewivawa
uenika i evaluacije nastave);
povezanosti sistema obrazovawa (u uslovima otvarawa prostora za

razliitost kolskih programa);
osigurawa kvaliteta obrazovawa kroz stalan proces provere

ostvarenosti definisanih ishoda.
35
Uloga definisanih ishoda obrazovawa

u voewu obrazovnog procesa i osigurawu
kvaliteta obrazovawa
U Optim osnovama kolskog programa ishodi obrazovawa predstavyaju
osnovu za osmiyavawe, pripremu, realizaciju, praewe i analizu nastavnog i
obrazovnog rada. Sa razvojem nove koncepcije obrazovnog rada, profesionalnim
razvojem nastavnika, razvojem kole kao institucije i sistema obrazovawa u celini,
utvreni ishodi postae osnova za:
izbor sadraja nastavnog rada
izbor nastavnih metoda i oblika rada
odreivawa i planirawa aktivnosti uenika i nastavnika
obezbeivawa i pripremawa potrebnih nastavnih

sredstava i opreme za rad,
odreivawa naina praewa procesa i utvrivawa efekata aktivnosti.
To znai da su kyuni elementi nastavnog i obrazovnog procesa:
uslovi rada u znaewu realnih okolnosti u kojima se nastava

i obrazovawe deavaju;
nastavni i obrazovni sadraj u znaewu nastavnog gradiva;
nastavne i obrazovne aktivnosti i procesi;
metode nastave i strategije poduavawa;
rezultati rada sagledani i proceweni iz perspektive prethodno

utvrenih ishoda obrazovawa.
36
Prema Optim osnovama kolskog programa ishodi ne definiu nain i

konkretne aktivnosti kojima se uenicima omoguuje da steknu, razviju i formiraju
odreena znawa, sposobnosti, vetine i stavove. Polazi se od pretpostavke da
razliita deca, koja se razvijaju i ue pod razliitim okolnostima, mogu na razliite
naine i na osnovu razliitih aktivnosti i sadraja da razviju i formiraju znawa i
vetine. Nastavnicima je ostavyena mogunost (ali i odgovornost) da izaberu
nain i postupke kako wihovi uenici mogu da ostvare odreeni ishod.
Nastavnici dobijaju mnogo znaajniju ulogu u kreirawu nastavnog procesa, ali
istovremeno preuzimaju i profesionalnu odgovornost za rezultate programa i
nastavnih aktivnosti koje su osmislili i realizovali. Opravdano je oekivati
da e nastavnici vremenom biti sve spremniji za preuzimawe i ostvarivawe te uloge.
Meutim nekoliko sledeih kolskih godina, putem posebnih programskih

dokumenata (kao to su Posebne osnove kolskog programa za prvi razred),
nastavnicima e se nuditi lista predloenih sadraja i aktivnosti koje mogu
voditi ka ostvarivawu definisanih ishoda.
37
ta je ocewivawe zasnovano na ishodima?
Nastavni proces se planira, priprema, organizuje i realizuje u skladu sa

definisanim oekivanim rezultatima, a po zavretku nastavnog ciklusa se utvruju
uenika postignua i evaluira proces uewa i nastave na osnovu toga da li je
postignuto ono to se planiralo ili ne. U tako osmiyenoj nastavi ocewivawe
uenika kao i sve ostale komponente sistema evaluacije postaju
posebno vana pitawa.
Ocewivawe uenika koje je zasnovano na ishodima je, pre svega,

procewivawe individualnog napredovawa - praewe rada i napredovawa
svakog pojedinanog uenika na putu ka definisanom ishodu (ukyuujui i
poreewe sa poetnim ili prethodnim stawem ovladanosti ili razvijenosti
odreenih znawa, vetina, stavova i vrednosti).
Na osnovu rezultata praewa rada i napredovawa svakog pojedinanog

uenika i na osnovu provere ostvarenosti definisanih ishoda mogue je stei
uvid i u nivo kvaliteta obrazovawa u sistemu u celini - koliko uenika je
ostvarilo definisane ishode.
Ako je uenik u centru nastavnog procesa i ako je naglasak na procesu uewa,

onda se sve mora posmatrati iz ugla uenika i individualnog napredovawa.
U procesu ocewivawa uenika i evaluacije nastave glavno pitawe kojim se
rukovodimo je da li su uenici postigli ono to je planirano, predvieno
i definisano kroz ishode obrazovawa i kako daye treba raditi
da im se to omogui.
Nastava i obrazovni proces su koncipirani i organizaciono

postavyeni tako da polaznu i zavrnu taku u wihovoj realizaciji
predstavyaju definisani ishodi obrazovawa.
38
Prednosti ocewivawa zasnovanog

na ishodima obrazovawa
Ishodi kao polazna osnova za izdvajawe

kriterijuma u ocewivawu
U naim kolama nastavnici esto ocewuju uenike tako to ih uporeuju sa

drugim uenicima u razredu ili u koli. Tako se moe desiti da uenik za isto znawe
moe da dobije razliite ocene u zavisnosti od kvaliteta znawa drugih uenika.
To znai da ocene nemaju stabilno znaewe. Drugim reima, ako nam neki uenik
kae da ima, na primer, etvorku iz matematike, na osnovu te informacije ne bismo
mogli da kaemo ta taj uenik zna, a ta ne zna, do kojeg nivoa je stigao u usvajawu
matematikih znawa i umewa, koje tipove zadataka i problema moe uspeno da rei,
a sa kojima e imati tekoe. Pored toga, ukoliko uenici koji pohaaju kolu u
razliitim mestima imaju razliite ocene ne moemo biti sigurni da uenik sa
viom ocenom zaista zna vie i boye od uenika koji ima niu ocenu.
Nova strategija ocewivawa podrazumeva razvijawe kriterijumskog ocewivawa.

U osnovi kriterijumskog ocewivawa nalaze se kriterijumi ili standardi za svaku
ocenu. Kriterijumi (standardi) ocena opisuju relativno konkretno i precizno
ta uenik treba da zna i kakvo treba da bude wegovo znawe ili koje vetine
treba da poseduje da bi dobio neku ocenu. Dakle, kriterijumsko ocewivawe
predstavya ocewivawe koje se zasniva na utvrivawu da li je i u kojoj meri
uenik postigao predviene ishode, bez obzira na to da li su ostali uenici
u odeyewu uspeniji ili mawe uspeni od wega.
Kada se razliiti nastavnici koji rade u razliitim kolama pridravaju

istih kriterijuma prilikom ocewivawa, ocene uenika dobijaju stabilno znaewe.
Tada moemo na osnovu ocene da zakyuimo ta uenik zna i koje vetine poseduje.
Ocene iz razliitih kola su meusobno uporedive, a postaju smisleni i korisni i
podaci o tome koliko ima petica, etvorki, trojki, dvojki i jedinica u nekoj koli,
regionu ili u Srbiji iz nekog predmeta.
Ciyevi i ishodi koji su deo Optih osnova kolskog programa predstavyaju

osnovu za definisawe kriterijuma i standarda ocewivawa koji e se primewivati u
naoj koli. Kao to je ve reeno, ishodi definiu kyuna znawa i vetine koje
treba da poseduju uenici nakon zavretka odreenog nivoa kolovawa, a standardi,
koji e biti postepeno razvijeni, e definisati na kom nivou uenici treba da
razviju dato znawe ili vetinu da bi dobili odreenu ocenu.
39
Ishodi kao put ka individualizaciji

nastavnog rada i ocewivawa uenika
Pratiti rad i razvoj uenika u odnosu na definisane ishode znai uzimati u

obzir prethodno znawe i iskustvo uenika, uvaavati individualne razlike u tempu
uewa i rada. Ukoliko elimo da svi uenici razviju znawa, vetine, stavove i
vrednosti odreene kroz definisane ishode, itav nastavni proces treba
zasnovati na principu individualizacije, a u procesu ocewivawa pratiti kako
se uenik kree ka ostvarivawu utvrenog ishoda.
Ishodi kao osnova praewa uenika i razumevawe i

prihvatawe ideje o razvojnim potrebama uenika
Razumevawe i uvaavawe razvojnih potreba uenika kao jedne od

pretpostavki ocewivawa zasnovanog na ishodima ima dva znaewa:
Svim uenicima je potrebno obezbediti uslove da ostvare

definisana postignua. Stoga je posebno znaajno da se u
procesu praewa rada i razvoja uenika obrati pawa na
probleme i tekoe koje uenik moe imati u uewu i precizno
identifikuje ta je ono na emu uenik u narednom periodu treba
da radi, te ta i kako nastavnik treba da radi da mu u tome pomogne.
Ishodi moraju biti ostvaryivi za sve uenike, ali i

dovoyno izazovni kako bi uenici bili motivisani da
uloe trud i napor u radu i uewu.
Kako se sve moe pratiti napredovawe uenika u ostvarivawu

definisanih ishoda?
Kako treba da izgleda ocena za uenika koji je ostvario
planirane ishode, a kako za uenika koji u tome nije uspeo?
Koje vrste pomoi i podrke su potrebne nastavnicima
da ocewivawe uenika zasnuju na definisanim ishodima?
Koje vrste pomoi i podrke su potrebne nastavnicima
da ocewivawe provode kao praewe rada i razvoja
svakog pojedinanog uenika?
ta su razvojne potrebe uenika i kako mogu da se identifikuju?
Da li ocewivawe zasnovano na ishodima i razvojnim potrebama
uenika predstavya potpunu novinu za nau kolu i nastavnu praksu?
Formativno ili razvojno ocewivawe

FORMATIVNO Sumativno ili zakyuno ocewivawe
I SUMATIVNO Povezanost formativnog i sumativnog ocewivawa
Pitawe skale ocena i kriterijuma za pojedine ocene
OCEWIVAWE Pitawa za diskusiju
42
Osnova za razlikovawe formativnog i sumativnog ocewivawa je razlika

u wihovim ulogama u nastavnom procesu i procesu uewa.
I formativno i sumativno ocewivawe su usmereni na vrednovawe ishoda ili

efekata procesa uewa. Formativno ocewivawe to ini u toku procesa uewa,
u svim fazama nastavnog procesa, dok sumativno ocewivawe to ini na kraju
odreene nastavne faze koja je programski i vremenski jasno definisana.
Formativno ocewivawe se odvija kontinuirano u toku kolske godine,

a sumativno, zavisno od politike ocewivawa, odvija se npr. na kraju
polugodita, na kraju kolske godine, ili na kraju obrazovnog ciklusa
ili odreene vrste kolovawa.
U formativnom ocewivawu vrednovawe ishoda prethodnog uewa je

sredstvo za oblikovawe, usmeravawe i voewe dayeg procesa uewa.
To je ocewivawe koje odgovara na pitawe ta je uenik postigao, da bi
moglo isto tako precizno i jasno da odgovori na pitawe ta i kako
uenik treba da ui daye.
U sumativnom ocewivawu osnovni ciy je vrednovawe ishoda ostvarenih u

odreenom periodu uewa ili kolovawa. Sumativno ocewivawe
odgovora na pitawe koliko je uenik nauio u odreenom nastavnom
periodu, u kojoj meri je ovladao sadrajima i ishodima koji su utvreni
kolskim programom.
43
Formativno ocewivawe
Prema ulozi koju ima u nastavi i uewu, formativno ocewivawe je mogue
oznaiti i kao usmeravajue ili podsticajno, odnosno kao procesno ili razvojno
ocewivawe. Ono je formativno upravo zato to se odvija u procesu uewa, to u toku
uewa usmerava uenika na odreene ciyeve, sadraje i ishode, to ga podstie da
planira naredne korake u uewu, a time da postupno preuzima sve aktivniju i
konstruktivniju ulogu u sopstvenom razvoju.
Uewe se generalno shvata kao dimenzija individualnog razvoja na koju moe da

utie i sredina, npr. nastavnik, kola, porodica, lokalno i ire okruewe, ali i sam
uenik obimom i kvalitetom svog angaovawa.
Kao to je nastava podeyena na vremenske periode u kojima se ostvaruju odreeni

ciyevi, obrauju odreene teme i nastavne jedinice, postiu planirani ishodi, tako je
formativno ocewivawe podeyeno na periode praewa, registrovawa podataka, analize
i saoptavawa informacija.
Posmatrano iz drugaije perspektive, formativno ocewivawe ima preventivnu

ulogu - ono svojom blagovremenou spreava pojavu neuspeha. Formativno ocewivawe je
jedan od kyunih elemenata uspenog upravyawa procesom nastave i uewa.
Formativno ocewivawe je glavni vid podrke kojom kola,

prvenstveno nastavnik, unapreuje strukturu i kvalitet anagaovawa uenika
u sopstvenom procesu uewa.
Formativno ocewivawe treba da bude ugraeno u nastavne aktivnosti, u

proces uewa, u svakodnevnu komunikaciju izmeu nastavnika i uenika.
44
U oima uenika formativno ocewivawe se odivija kroz spontan i nenametyiv

razgovor sa nastavnikom. Nastavnici posmatraju rad uenika, raspituju se kako rade,
zato rade na nain koji su izabrali, podravaju ih u tome ili eventualno sugeriu
alternativni pristup, neku mawu promenu u nainu rada. Uenicima je oigledno da nas-
tavnici prate wihov rad, da se interesuju za napredovawe i ostvarewe postavyenih
ciyeva.
Nastavnici procewuju kada je najboyi momenat da rezimiraju zapaawa i podatke

o radu uenika, da zatrae pomo uenika u tumaewu pojedinih zapaawa, da saopte
uenicima kako vide wihovo napredovawe, i da podre uenike da i sami prepoznaju
svoje uspehe i potrebe za dayim uewem.
Ceo taj proces je formativno ocewivawe, a ono to nastavnici saopte

uenicima kao niz informacija o napredovawu u uewu i planirawu dayeg uewa,
moemo nazvati "formativna" ocena ili "opisna" ocena.
Ocena je formativna jer omoguuje sagledavawe obima, tempa i kvaliteta

napredovawa uenika, uoavawe ostvarenih ishoda uewa u prethodnom periodu i,
to je posebno znaajno, postavyawe ciyeva narednih koraka.
Formativna ocena povezuje podatke dobijene praewem aktivnosti u

prethodnom periodu (to moe biti deo asa, as, ili dui nastavni period),
i ciyeva koji se postavyaju pred naredne korake (koji treba da se odvijaju npr. na
jednom ili nekoliko asova ili u toku dueg vremenskog perioda).
Upravo zato to sadri vie informacija o napredovawu i razvoju, formativna

ocena se ne moe iskazati jednom reju ili sintagmom, brojem ili slovom. Poto sadri
niz iskaza, formativna ocena je redovno sadrinski izdiferencirana. Zato se i zove
opisna (deskriptivna) ocena.
Figurativno reeno, formativna ocena je "paket informacija" koje precizno

opisuju "prolazni rezultat" koji uenik postie u odreenom periodu procesa uewa.
45
Da ponovimo: formativno ocewivawe je usredsreeno na oblikovawe,

usmeravawe i voewe procesa uewa. Formativno ocewivawe registruje podatke o
uspehu uenika i o tekoama na koje uenik nailazi u aktivnostima koje su predmet
ocewivawa. U formativnoj oceni ti podaci postaju informacije o postignutom
uspehu i o sledeim koracima koji su potrebni za daye napredovawe u uewu.
Formativno ocewivawe pretpostavya da izmeu nastavnika i uenika, i

uenika i predmeta uewa postoji stalna komunikacija. Sam akt praewa rada utie na
uenika, na wegove aktivnosti i time na proces uewa.
U formativnom ocewivawu saoptavawe informacija ueniku ima dve glavne

komponente - jednu u kojoj se govori o onom ta je uenik postigao i drugu u kojoj se
govori o onome ta i kako uenik treba da postigne u narednom koraku.
Naredni korak moe biti relativno jednostavan ili prilino sloen. U oba
sluaja on je nagoveten navoewem konkretnih aktivnosti koje uenik treba da obavi da
bi postigao odreeni ciy.
U pogledu trajawa, naredni korak, zavisno od vrste uewa koju treba da aktivira i
podri, moe trajati nekoliko dana ili nekoliko nedeya. On ne sme biti toliko
dug da uenik izgubi preciznu orijentaciju u vremenu. Put do udayenijeg ciya treba
ralaniti na nekoliko kraih koraka.
46
Sumativno ocewivawe
Kao to sam termin kae, sumativno ocewivawe je pravyewe bilansa u zavrnoj
fazi uewa ili kolovawa. U opticaju su razliiti modeli sumativnog ocewivawa, npr.:
periodino ocewivawe ishoda uewa i ukupnog razvoja

koje se zasniva na analizi i integrisawu formativnih ocena,
povezivawe ocena iz pojedinih predmeta, izvoewe opte

zavrne ocene (koja esto ima formu prosenog rezutata) na
kraju polugodita ili kolske godine,
polagawe zavrenog ispita, sumativno ocewivawe u ciyu

izdavawe sertifikata, svedoanstva ili diplome.
Funkcije sumativnog ocewivawa su vie okrenute odreivawu statusa uenika u

raznim situacijama izvan nastave i procesa uewa nego to su okrenute samoj nastavi i
uewu. To je razumyivo, jer se sumativno ocewivawe primewuje na kraju obrazovnog
procesa na koji se odnosi.
Dve osnovne funkcije sumativnih ocena su: (1) svedoewe o vrsti i nivou
kolske spreme i (2) selekcija kandidata u situacijama kada je kolski uspeh
jedan od kriterijuma npr. za upis u narednu fazu kolovawa, dodelu stipendije,
zapoyavawu i sl. U takvim situacijama znaaj ocena raste sa znaajem koji ciyevi
imaju za kandidata i sa poveawem disproporcije izmeu broja prijavyenih
kandidata i broja raspoloivih mesta.
Oekivawe da bi ocene mogle imati vanu ulogu moe podsticati uenike

na vie zalagawa u nastavi i uewu. Takva uloga ocena, meutim, vie doprinosi
"uewu za ocenu" nego uewu radi postizawa obrazovnih ishoda koji su ciyevi
odreene faze kolovawa.
47
Povezanost formativnog i sumativnog ocewivawa

I formativno i sumativno ocewivawe se zasnivaju na ishodima
koji su sadrani u kolskom programu.
Ukoliko se sumativno ocewivawe primewuje u toku jedne faze kolovawa,

npr. kao polugodiwe ili godiwe ocewivawe, ono moe biti povezano sa formativnim
ocewivawem na dva naina:
sumativne ocene su delom ishod formativnih ocena, i
uz sumativnu ocenu mogu se dati obrazloewa koja imaju

istu strukturu i namenu kao kod formativnog ocewivawa,
te postaju osnova za izradu individualnih akcionih planova
za uewe u sledeoj fazi (npr. u sledeem polugoditu,
narednoj kolskoj godini).
48
Pitawe skale ocena i kriterijuma za pojedine ocene

Svako ocewivawe podrazumeva mogunost iskazivawa diferenciranih ocena s
obzirom na stepen uspenosti uenika u aktivnosti koja je predmet posmatrawa,
analize, proveravawa i vrednovawa.
Diferencirawe ocena moe biti minimalno, umereno i veoma iznijansirano.

Kada se ocewivawe svodi na samo dve ocene kojim se konstatuje da li je uspeh
postignut ili nije postignut (npr. uspean - neuspean), radi se o minimalnom
diferencirawu, o razlikovawu uspeha od neuspeha. Meutim, skalu ocena je mogue
razviti u oba smera, te se moe definisati vie stupweva neuspeha i vie stupweva
uspeha. U naoj kolskoj praksi postoji skala od pet ocena - jedna ocena je negativna
(nedovoyan uspeh), a etiri su pozitivne (dovoyan, dobar, vrlo dobar i odlian uspeh).
Ta skala je unipolarna, jer diferencira samo uspeh na vie stupweva, dok neuspeh ostaje
neizdiferenciran. Na univerzitetu skala ocena je teorijski bipolarna, jer i neuspeh i
uspeh diferencira na po pet
stupweva. U praksi, meutim, ona se uglavnom koristi kao unipolarna skala koja
ima jednu ocenu za neuspeh, pa ma kakav on bio, pet razliitih ocena za diferencirawe
pet stupweva uspeha.
Za nau kolsku tradiciju je tipino da se ocenama uspeha pridaju numeriki

simboli. U nekim obrazovnim sistemima diferencirawe uspenosti u uewu je veoma
iznijansirano, te skale uspeha imaju 7, 20 ili ak 100 moguih stupweva.
Paralelno koriewe dveju osnovnih strategija ocewivawa - formativne i

s umativne strategije, otvara pitawe diferencijacije ili stepenovawa formativnih i
sumativnih ocena.
Formativne ocene su opisne, to znai da analitiki prikazuju uenikovo

napredovawe u uewu. Navoewem konkretnih ostvarenih ishoda, koji se u nekom
stepenu podudaraju sa oekivanim i u kolskom programu definisanim ishodima,
formativne ili opisne ocene u stvari daju vrlo preciznu i jasno izdiferenciranu
sliku uspeha uenika.
Sumativne ocene ne sadre opis, ali da bi se znalo ta one

znae u okviru programskih ciyeva i ishoda, wihove gradacije bi morale biti
definisane odgovarajuim opisom ostvarenih ishoda uewa. Tano bi moralo da se
kae koji sve ishodi moraju biti ostvareni da bi uenik dobio najniu pozitivnu
ocenu, a koji da bi dobio sledeu, viu pozitivnu ocenu. I tako redom za sve
razlikovane stupweve uspeha, odnosno za svaku pozitivnu ocenu.
49
Oigledno ja da takvo rezonovawe nagovetava da se pitawe jasnih i preciznih

kriterijuma za izvoewe sumativnih, finalnih ili zakyunih ocena sa pojavom novog
kolskog programa kod nas tek otvara. Prvi zadatak je da se pitawe kriterijuma i
standarda jasno i precizno postavi, a drugi da doemo do vayanog i pouzdanog
odgovora koji praksa moe da prihvati, proveri i zatim dosledno primeni.
ta od ciyeva i ishoda predvienih za odreeni razred ili nivo obrazovawa

uenik treba da ostvari da bi wegov uspeh bio ocewen odreenom sumativnom ocenom?
To pitawe moe dobiti odgovor delom na osnovu programskih ambicija,

delom na osnovu usklaivawa programskih zahteva sa nastavnom i irom kolskom
ili obrazovnom praksom.
Za poetak moemo rei da je uenik postigao optimalan uspeh ako wegov rad
pokazuje da je ovladao veinom oekivanih znawa i umewa predvienih za fazu
uewa koja je predmet ocewivawa. Ostaje da se tano odredi ta se podrazumeva
pod sintagmom "veina oekivanih znawa i umewa", koliko prostora ostaje iza te
sintagme za druge, vie nivoe uspenosti i kako precizno odrediti te nivoe.
Za jasno definisawe dijapazona sumativnih ocena i precizno definisawe

ishoda koji odgovaraju pojedinim ocenama potrebno je najmawe jedna ili dve godine
iskustva sa primenom novog kolskog programa u svakom od ciklusa obaveznog
obrazovawa. U prvoj godini primene novog programa moemo se osloniti na programske
zahteve (ishode obrazovawa) i na procenu koliko su ostvarivi u postojeim uslovima.
Tokom prve i druge godine primene novog programa neophodno je sistematsko praewe
realnih ishoda nastave i uewa i na osnovu dijapazona ostvarenih postignua utvrditi
standarde postignua za svaki predmet, obrazovnu oblast, pojedine tematske celine i sl.
Na osnovu odnosa izmeu ishoda i standarda postignua bie mogue utvrditi koji isho-
di (rezultati uewa) odgovaraju pojedinim nivoima uspeha, tj. pojedinim ocenama.
Ve na samom poetku treba shvatiti da ostvarewe ishoda podrazumeva da se standardi
postignua unapreuju iz godine u godinu, paralelno sa jaawem sistema podrke
nastavnicima, uenicima i koli u celini.
U odnosu na nastavni proces, u emu je specifinost

formativnog, a u emu sumativnog ocewivawa?
Zato formativno ocewivawe moemo opisati
kao razvojno, a sumativno ne moemo?
Kako se odvija proces formativnog, a kako
sumativnog ocewivawa?
Dva znaewa termina "ocewivawe"

Razlika u znaewu termina "ocena" i "ocewivawe"
Analitiko nasuprot globalnom ocewivawu
- analitike ocene nasuprot globalnim ocenama
OPISNO Opisne i numerike ocene
Poster 5.1: Da li su numeriko i opisno ocewivawe
OCEWIVAWE dve principijelno razliite vrste ocewivawa?
I OPISNE Poster 5.2: Zato se za uenike I i II razreda predlae
samo opisno ocewivawe
OCENE Principi opisnog ocewivawa
Postupak opisnog ocewivawa i struktura
opisne ocene
Rezime: ta je opisna ocena?
Pitawa za diskusiju
52
Do sada smo uglavnom govorili o procesu ocewivawa. Sada treba da

govorimo i o ocenama - skupovima informacija koje su rezultat procesa ocewivawa.
Strategija formativnog ocewivawa do svog punog izraza dolazi u opisnom ocewivawu i
opisnim ocenama.
Dva znaewa termina "ocewivawe"

U irem znaewu termin ocewivawe oznaava sve komponete ili faze procesa
praewa i vrednovawa. Planirawe ocewivawa, praewe nastave i uewa,
registrovawe podataka i zapaawa, izvetavawe o napredovawu uenika i evaluacija
efikasnosti i kvaliteta nastave su glavne aktivnosti koje ine proces ocewivawa.
I to je osnovna i najvanija perspektiva iz koje treba posmatrati i realizovati
proces ocewivawa.
Termin ocewivawe se, meutim, koristi i u uem znaewu kada se wime

oznaava samo faza izvoewa i formulisawa opisne ili globalne ocene. U toj fazi
nastavnik analizira raspoloive podatke, tumai ih i organizuje u niz povratnih
informacija koje ine opisnu ocenu, ili ih integrie u jedan opti sud ili zakyuak
koji saoptava ueniku kao globalnu ocenu.
Izvoewe sudova o postignuima je vaan deo procesa ocewivawa, ali se

ceo proces ocewivawa ne svodi, niti bi se u strategiji formativnog ocewivawa,
mogao svesti samo na formulisawe sudova ili zakyuaka o uspehu.
Kada iz konteksta nije jasno, uvek bi trebalo naznaiti da li govorimo o

ocewivawu u irem i punom znaewu ili o ocewivawu u uem, specifinom znaewu.
53
U emu je razlika u znaewu termina "ocena" u odnosu

na znaewe termina "ocewivawe"?
Direktan odgovor na to pitawe glasi: Ocewivawe je proces praewa i
vrednovawa toka i ishoda uewa, a ocene su ishod ili produkt tog procesa.
Ocene su iskazi o uspehu koji je uenik postigao u pojedinim nastavnim

predmetima u odreenom vremenskom periodu.
Praewe rada i napredovawa sprovodi se u svakom nastavnom predmetu, a u

okviru predmeta ono moe biti fokusirano na pojedine tematske celine. Za svaku
tematsku celinu i/ili predmet u celini daje se izvetaj o napredovawu koji ukyuuje
iskaze o postignuima uenika u odnosu na zadate/oekivane ishode uewa. Skup tih
iskaza ini osnovu za utvrivawe ocene.
Ukoliko je politika kole u oblasti ocewivawa da u toku kolske godine

uenici budu oceweni etiri puta (na prvom tromeseju, polugoditu, treem
tromeseju i na kraju kolske godine) najmawe toliko puta e u procesu ocewivawa
doi do izvetavawa uenika i roditeya u uspehu i napredovawu uenika.
U tim izvetajima sadrane su i ocene - iskazi o ostvarenom uspehu.

U strategiji formativnog ocewivawa ocena ukyuuje informativne, instruktivne i
vrednosne iskaze o napredovawu uenika, o wegovim postignuima i potrebama u
uewu. Zato je formativna ocena uvek opisna - wen ciy je da jasno opie postignua
uenika i usmeri wegov dayi rad na odreene ciyeve i ishode. Ne postoji nikakva
smetwa da formativna ocena na kraju jednog nastavnog perioda ili na kraju rada na
nekoj programskoj celini sadri i zbirnu ili sumativnu ocenu uspeha u datom periodu
ili datoj programskoj celini.
Dakle, postoji vie vrsta ocena koje mogu biti saoptene u izvetaju.
Tipino je da se pravi razlika izmeu opisnih ocena i numerikih ocena.

Ta razlika se esto povezuje sa nainom simbolikog prikazivawa ocena, to dovodi do
pogrenog razumevawa ta su opisne, a ta numerike ocene. Ako se sudovima ili
zakyucima o postignutom uspehu, pripisuju brojevi, smatra se da su to numerike, a ako
se pripisuju slova, da su to opisne ocene. Time se jednom arbitrarnom i uglavnom
tehnikom kriterijumu pridaje znaaj koji on nema. Brojevi ili slova - to su samo dva
razliita naina oznaavawa globalnih ocena.
54
Analitiko nasuprot globalnom ocewivawu

- analitike ocene nasuprot globalnim ocenama
Nasuprot opisnom ocewivawu i opisnim ocenama ne stoji numeriko

ocewivawe i numerike ocene, ve globalno ocewivawe i globalne ocene.
Iako je uobiajeno da se opisno i numeriko ocewivawe suprostavyaju jedno

drugom, za to nema principijelnih argumenata.
Opisno ocewivawe je uvek analitiko ocewivawe. Da bi doli do opisne ocene,

predmet ocewivawa moramo ralaniti na delove, za svaki taj deo utvrujemo jedan ili
vie pokazateya uspeha, za pokazateye vezujemo vrednosni kriterijum na osnovu kojeg
odreujemo ta je uspeh, a ta nije uspeh.
Opisna ocena je skup iskaza o postignuima u svakoj od komponenti predmeta

ocewivawa. Broj i vrsta komponenti predmeta ocewivawa strukturiraju opisnu ocenu.
Nasuprot tako shvaenoj opisnoj oceni, tj. oceni koja zaista na relevantan nain opisuje
postignua u okviru onoga to se ocewuje, ne stoji numeriko ve globalno ocewivawe.
Zato? Bilo da ueniku kaemo da je za neki uraeni zadatak "dobio" 4 ili B,

ili da je zadatak uradio "vrlo dobro", "vrlo uspeno" i sl., mi u oba sluaja ueniku
saoptavamo jedan uopten, neizdifernciran ili globalan sud o wegovom uspehu.
Globalni sud o uspehu esto se zasniva na optoj impresiji ili optem utisku o
radu uenika, na "slobodnoj" proceni kvaliteta ili visine uspeha koji je postigao.
U tom sluaju nismo do kraja naisto ta sve stoji iza tog suda, ta je wegov realni
sadraj.
Globalni sud moe i treba da bude utemeyen na irem skupu objektivnih podataka
o napredovawu uenika, koji su prethodno, koriewem razliitih tehnika, utvreni i
registrovani. U naelu, uvek oekujemo da je profesionalno formiran globalni sud u
stvari sinteza jasnih i konkretnih pokazateya napredovawa uenika.
55
Opisne i numerike ocene

Opisna ocena kao strukturisana analitika slika uspeha uenika moe u naelu
biti izraena numeriki, ali ne jednim brojem ve nizom brojeva ije znaewe je
poznato. Na primer, nastavnik moe na ocewivawe serije kontrolnih zadatka,
recimo iz srpskog ili matematike, primeniti tehniku "numerikog opisa".
Ako uenici rade seriju zadataka koja pokazuje da li su ostvareni odreeni ishodi iz
domena pravopisa, nastavnik moe prikazati strukturu uspenosti u ovladavawu
nizom umewa u domenu pravopisa navodei listu umewa i za svako umewe broj
situacija u kojim je ono pravilno primeweno. Na primer, na toj listi moe biti:
nekoliko umewa koja se odnose na pisawe velikog slova (na poetku reenice,
vlastitih imena, naziva gradova, planina, reka i sl.), na upotrebu interpunkcijskih
znakova (u reenici i na kraju razliitih vrsta reenica). Svako umewe moe biti
oceweno numeriki brojem pravilnih primena u odnosu na broj moguih primena u
datoj seriji zadataka. Iako su postignua numeriki izraena, ukupna ocena je
opisna jer za svako umewe pokazuje stepen uspenosti, a nepotpuna uspenost ukazuje
koja umewa treba da budu ukyuena i u sledee korake uewa u domenu pravopisa i
sintakse. Dobro stukturisana serija od dva ili tri kontrolna testa moe biti
osnova za opisno ocewivawe u kojem se pojavyuje numeriko iskazivawe uspeha.
Slino se moe postupiti u opisnom ocewivawu matematike i drugih
nastavnih predmeta.
Takva procedura moe opisno ocewivawe da uini jasnijim, informativnijim i

pogodnim za plasirawe instrukcija.
Ukoliko pre saoptavawa globalnog suda ili kada ga ve saoptimo, uenika

upoznamo sa pokazateyima na osnovu kojih se ocewuje uspeh, tada mu moemo sasvim
odreeno i jasno saoptiti ta je u wegovom radu ili uinku prepoznato kao uspeh,
a ta kao potreba ili ciy u narednim koracima uewa. Ustvari, ueniku smo naveli
listu dobrih strana wegovog rada koje su bile osnova za ocenu vrlo dobar i izneli
smo predlog/zahtev emu bi trebalo da posveti pawu u narednim koracima, a to
otvara mogunost postizawa jo veeg upeha i vie ocene. Kada tako postupimo mi
smo ueniku saoptili opisnu ocenu.
56
U formativnom ocewivawu ocene su uvek opisne. Bez konkretnog opisivawa

postignua i razvojnih ciyeva nema formativnog ocewivawa.
Upravo opisna ocena svojim sadrajem - informacijama i instrukcijama koje

ukyuuje, najneposrednije utie na dayu aktivnost uenika.
Time ona ispuwava osnovnu ideju formativnog ocewivawa, opravdava zato je

uopte potrebno formativno ocewivawe posmatrati kao posebnu i najvaniju
strategiju ocewivawa.
U sumativnom ocewivawu neophodna je zakyuna ocena, ali zavisno od politike

kole, sumativne ocene mogu biti propraene opisnim ocenama ("komentarom").
Ako se od nastavnika trai da u odreenim periodima u toku kolske godine

sumiraju ocene, neophodno je da te zbirne ocene budu propraene opisnim ocenama.
Opisna ocena pored toga to ukazuje na sadraj, strukturu i kvalitete uenikih
postignua koja stoje iza sumativne ocene, ukyuuje iskaze o tome ta je potrebno da
uenik ui u narednim koracima, koji su razvojni ciyevi u sledeem nastavnom periodu.
Sumativne ocene se po pravilu izraavaju na standardnoj skali koja uspeh

diferencira na vie nivoa - tri, etiri, pet, sedam ili vie. Naa tradicionalna
skala kolskih ocena ima pet nivoa od kojih jedan predstavya neuspeh, ostali su
diferencirawe razliitih nivoa ili stepena uspenosti.
Sada moemo postaviti sledea pitawa:
Da li su numeriko i opisno ocewivawe dve principijelno

razliite vrste ocewivawa?
Zato se za mlae uenike predlae samo opisno ocewivawe?
Kratka diskusija data je na posteru 5.1. i 5.2.

57
Poster 5.1:
Opisno ocewivawe: Da li su numeriko i opisno ocewivawe
dve principijelno razliite vrste ocewivawa?
U osnovi numerikih ocena lei ideja kvantifikacije ili merewa

uspeha ili postignua. Brojevi koji simbolizuju ocene shvataju se
kao aproksimacija obima ili koliine znawa. Na primer, ocena
5 sugerie da iza we stoji vie znawa nego iza ocene 4.
Kada je vrednost numerikih simbola obrnuta, te 1 predstavya najviu,
a 5 najniu ocenu, ocewivawe se oslawa na logiku rangovawa,
koje je takoe jedan od postupaka procewivawa odnosno merewa.
U tom sluaju ocena 1 znai da uenik zauzima prvi ili najvii
rang u pogledu rezultata uewa, a ocena 2 znai da uenik zauzima
neto nii, drugi rang.
U osnovi slovnih ocena je ideja o kvalitativnom karakteru

uewa i ishoda uewa. Ishodi uewa su kvalitativne prirode.
To znai da se ne mogu na zadovoyvajui nain kvantifikovati,
te brojanom izraavawu uspeha izmie ono to je u tom uspehu
jedino vredno - wegov kvalitet. U nekim obrazovnim sistemima
ocewivawe je koncipirano tako da se fokusira na kvalitet ishoda
uewa, te se ocene ne daju u vidu brojeva ve u vidu slova ili grafikih
simbola (npr. zlatne ili srebrne zvezde). Tipino je da slovo A oznaava
najvii kvalitet ishoda uewa, a slovima B, C i D oznaava se postepeno
opadawe kvaliteta ishoda uewa.
U oba sluaja, bilo da se stepen uspeha simboliki predstavya brojem

ili slovom, postoje ustayene ili formalizovane verbalne formulacije
wihovog znaewa. Npr. rei "vrlo dobar" praksi znae isto to i
broj 4 ili slovo B.
Naalost, esto se o samoj slovnoj simbolizaciji stepena uspenosti govori

kao o opisnom ocewivawu. Ako su brojevi zameweni slovima, a
informativno-instruktivni sadraj ocene ostaje neekspliciran, onda se
uopte ne radi o dva principijelno razliita naina ocewivawa, ve o dvema
varijantama istog globalnog ili impresionistikog ocewivawa. S druge strane,
ako su globalne ocene izraene brojem ili slovima i uz wih je navedena jasna
specifikacija wihovog informativnog sadraja i instruktivnog znaewa,
tada u oba sluaja imamo opisno ocewivawe kombinovano sa jednom ili
drugom vrstom simbolikog izraavawa globalne ocene.
58
Poster 5.1:
Opisno ocewivawe: Zato se za uenike I i II razreda
predlae samo opisno ocewivawe?
Mogue je navesti vie argumenta koji govore u prilog opisnom ocewivawu.
Opisno ocewivawe ne klasifikuje uenike, ve uenika postignua.

Klasifikacija postignua je fleksibilna, jer se ona iz dana u dan proiruju,
poveavaju, unapreuju, stalno su otvorena za razvoj. Opisno ocewivawe se
opire stereotipnoj i krutoj podeli uenika na osnovu globalnih kolskih ocena
na "odline", "vrlo dobre" itd. Ono svakom ueniku na bazi wegovog zalagawa i
saradwe sa nastavnikom otvara prostor za napredovawe i razvoj.
Opisno ocewivawe ne vrednuje uenika, ve prua konkretne informacije o

efikasnosti uenikovog angaovawa i o kvalitetu ishoda tog angaovawa.
Opisno ocewivawe prua podrku ueniku da prepozna uspeh i da razume
kriterijume koji definiu uspeh. To je prvi korak u razvijawu kulture
praewa, ocewivawa i vrednovawa.
Opisno ocewivawe na osnovu informacija o ostvarenom napredovawu

sugerie sledee korake, definie ciyeve dayeg uewa i razvoja.
Upravo zato to je okrenuto razvoju i razbijawu krutih klasifikacija koje
ugroavaju slobodu razvoja uenika, opisno ocewivawe je pouzdan vodi i
podrka uenicima u kretawu kroz kolski progam, kroz izazove i anse
koje taj program prua uewu i razvoju.
Ne postoji nikakav razlog da opisno ocewivawe ne bude dominatna forma
praewa i vrednovawa napredovawa uenika u toku osnovnog i sredweg
kolovawa. Naprotiv, profesionalno izvedeno opisno ocewivawe unapreuje
kvalitet komunikacije izmeu uenika i sadraja uewa i izmeu nastavnika i
uenika u procesu nastave i uewa.
U ranoj fazi kolovawa opisno ocewivawe je vana dimenzija pedagoke

strategije kole i nastavnika. Ono pomae uenicima i roditeyima da
upoznaju zahteve i mogunosti koje prua kolski program i politiku kole u
realizaciji tog programa. Opisno ocewivawe je jedan od inilaca koji
osiguravaju da svi uenici na obrazovnom planu realizuju svoje potencijale za
uewe i razvoj. Na mlaim uzrastima opisno ocewivawe pomae uenicima da
neposredne ciyeve uewa poveu kako sa zalagawem i vebawem, tako i sa
kriterijumima na osnovu kojih se prepoznaje i vrednuje uspeh.
Svaka kola treba da neguje spostveni stil pedagokog rada, sopstvenu politiku
praewa, ocewivawa i vrednovawa. Meutim, iako autonomna, kola mora da
uvaava i neguje norme profesionalnog rada u obrazovawu i vaspitawu.
59
Principi opisnog ocewivawa

Informacije koje sadri opisna ocena treba da su jasne,
reene na nain koji je razumyiv uenicima, roditeyima
i drugim nastavnicima
U opisnoj oceni prvo treba navesti ono ta je uenik postigao;

ak i kada je to postignue skromno, o wemu treba govoriti
pozitivnim jezikom
Opisne ocene treba uvek kada je to mogue povezati sa

postizawem definisanih ishoda ili napretkom ka standardima
Opisne ocene treba jasno da specifikuju sledee korake ili

razvojne potrebe
Opisne ocene mogu ukyuivati pozitivne komentare o

ponaawu i zalagawu u ciyu jaawa motivacije i samopotovawa uenika
Nastavnici treba da esto koriste usmeno opisno ocewivawe
Postupak opisnog ocewivawa i struktura opisne ocene

Opisno ocewivawe moe biti samostalan vid ocewivawa ili pratea
komponenta tradicionalnog i testovnog ocewivawa.
Opisno ocewivawe je samostalan vid ocewivawa kada se ueniku u formi

razgovora ili kratke pisane beleke saoptava niz (povratnih) informacija koje se
odnose na wegov rad, na ono to je predmet ocewivawa.
Opisno ocewivawe je komponenta tradicionalnog ili testovnog ocewivawa

kada uz numeriku ili slovnu ocenu, nastavnik doda "komentar" koji se sastoji iz
i nformacija koje saeto, usmeno pokazuju u kojim elementima je uenik bio
uspean i u kojem stepenu.
60
Opisno ocewivawe moemo imenovati i kao analitiko ocewivawe. Da bi

primenio opisno ocewivawe nastavnik mora da analizira programske ciyeve,
ishode i sadraje koji su predmet praewa i ocewivawa. Ciy te analize je da utvrdi
kyune karakteristike predmeta ocewivawa. Lista tih karakteristika je osnova za
praewe uenikovog napredovawa i vrednovawe postignua. Kada izvodi opisnu ocenu
nastavnik utvruje koje od tih karakteritika su u celosti ili delimino zastupyene, a
koje uglavnom nedostaju u posmatranim i analiziranim aktivnostima i ishodima uewa.
Opisno ocewivawe rezultira u opisne ocene koje se mogu saoptiti u usmenoj ili
u pisanoj formi. U veini situacija opisnu ocenu nastavnik saoptava usmeno, kroz
razgovor sa uenikom ili roditeyem. Meutim, za opisne ocene koje se odnose na
rezultate koje je uenik postigao tokom rada na jednoj veoj programskoj celini
(npr. tokom tromeseja ili polugodita) korisno je napraviti obrazac ili
"formular" u kojem su navedeni oekivani ishodi (rezultati), a pored wih ostavyen
prostor za opisivawe onoga ta je uenik stvarno postigao i na emu treba da radi u
sledeim koracima (tj. u narednom periodu). Tako oblikovana opisna ocena je
uravnoteena informacija za roditeye i uenika o tome ta je u naznaenom peroidu
uewa trebalo postii, ta je postignuto, ta i kako treba uiti u sledeem periodu.
Trajawe sledeeg perioda treba odrediti, ali prilino fleksibilno i u dogovoru sa
uenikom, kako se ne bi ponovo suoio sa neuspehom. Posle tog perioda, a na osnovu
preewa rada uenika, sledi novi izvetaj o napredovawu.
Rezime: ta je opisna ocena?

Opisna ocena se sastoji iz usmenog ili pisanog izvetaja o napredovawu uenika,
o uspehu koji je postigao i o sledeim koracima u procesu uewa.
Opisna ocena se moe saeti u jedan zakyuni sud o nivou uenikove uspenosti
ili o kvalitetu wegovog postignua. Taj sud se moi simboliki izraziti slovom, ili
brojem.
Opisna ocena ne prestaje da bude opisna ako pored verbalnog navoewa

nformacija o napredovawu uenika ukyuuje i brojeve koji mogu biti rezultati na
testu ili numerika procena obima i kvaliteta postignua.
61
Ako nastavnik kae ili napie za uenika NN sledee, radi se o opisnom

ocewivawu:
Uenik NN je pokazao napredak u savladavawu pismenog sabirawa

viecifrenih brojeva. Nauio je da pravilno zapisuje sabirke u diktiranim
zadacima. Uvek vodi rauna o poloaju jedinica, destica i stotica.
Na kontrolnom testu koji je imao 20 zadataka uspeno je reio 16.
Sve greke su bile na zadacima koji su imali relativno duge nizove
sabiraka i zahtevali prelaz ne samo preko prve, ve i preko druge ili
tree desetice. Sledei korak je da NN treba da veba sabirawe
nizova jednocifrenih brojeva koji zahtevaju prelazak preko tri ili
etiri desetice. Pri vebawu treba voditi rauna o brzini rada i
broju tano sabranih nizova brojeva.
To je opisna ocena za jednu nastavnu temu iz matematike - za pismeno sabirawe

viecifrenih brojeva. Ona je bila mogua jer su ciyevi uewa bili jasni: tano pisawe
brojeva, precizno potpisivawe sabiraka koji ine jedan niz, prelazak preko dve i tri
desetice u mentalnom sabirawu.
Nastavnik treba da prati kako uenici primaju i razumeju opisne ocene. Iako
opisne ocene imaju formativnu ulogu, jer govore i o ishodima uewa i o narednim
aktivnostima, uenik moe vei znaaj da pripie prvom delu ocene u kojem se govori o
postignuima i da je doivi kao sumativnu ocenu.
Razmotrite tvrdwu: formativno ocewivawe je uvek opisno.

Da li je u formativnom ocewivawu mogue razlikovati nivoe
i stepene uspenosti?
Na emu se zasniva sumativno ocewivawe?
Kako se moe doi do sumativne ocene?
Kakva je uloga simbolikog oznaavawa ocena?
Ocewivawe zahteva od nastavnika pripremu

Planirawe i pripremawe nastave i ocewivawa
Praewe nastave i uewa
Registrovawe podataka i zapaawa o
OCEWIVAWE napredovawu i razvojnim potrebama uenika
Izvetavawe o postignutim rezultatima i
- DEO
planirawe sledeih koraka u procesu uewa
NASTAVNOG Poster 6.1: ta ini dobar izvetaj o radu
PROCESA i napredovawu uenika?
Vrednovawe kvaliteta i efikasnosti nastave
Ko treba da bude ukyuen u proces ocewivawa uenika?
Rezime: Komponente procesa ocewivawa
Pitawa za diskusiju
64
Uspeh uenika u koli zavisi od mnogih inilaca. Jedan od najvanijih je kvalitet

komunikacije izmeu kole i porodice.
Vano pitawe je: Kako osigurati kvalitet te komunikacije?
Potrebno je da roditeyi znaju koji su ciyevi kole, u kojem pravcu se kreu

nastojawa nastavnika i uprave kole. kola treba da jasno saopti roditeyima ta
nastoji da postigne u pojedinim nastavnim predmetima, koji ishodi se oekuju od
nastave i drugih kolskih aktivnosti. Osnovna kola treba za svaki od devet
razreda da pripremi jasne i pregledne informacije za roditeye, tako da ve na poetku
budu dobro obaveteni o planiranim ciyevima i aktivnostima u toku kolske godine.
Neophodno je da roditeyi budu obaveteni o kolskom

programu i oekivanim ishodima u razredu koji pohaaju wihova deca.
Za efikasnu komunikaciju izmeu kole i porodice

neophodno je da nastavnici upoznaju kakve su aspiracije roditeya u
pogledu obrazovawa wihove dece, ta oekuju i zato su tako opredeyeni.
Ako su roditeyi dobro obaveteni, periodini izvetaji o napredovawu wihove

dece bie dobra osnova za kvalitetnu komunikaciju izmeu porodice i kole, podsticaj
za saradwu nastavnika i roditeya na prepoznavawu realnih mogunosti uenika i
stvarawu uslova u koli i porodici da svaki uenik postigne najvei uspeh u okviru
svojih sposobnosti, sklonosti i motivacije.
Izvetavawe uenika, tokom i na kraju procesa uewa i poduavawa, moe imati

formu usmenih ili pisanih komentara o wihovom radu. Komentari ukyuuju i savete o
najefikasnijim nainima dayeg uewa. Izvetavawe takoe ukyuuje obavetavawe
roditeya i drugih nastavnika na nain koji je konstruktivan i koristan za uenika i
wegov rad i uewe u sledeoj fazi kolskog rada.
65
Ocewivawe zahteva od nastavnika pripremu

Ocewivawe uenika treba oblikovati kao proces koji se deava u svim
fazama nastavne. To znai da u toku planirawa i pripremawa nastave planiramo i
pripremamo i odgovarajui nain praewa rada uenika i ocewivawa uenikih
postignua, pratimo i analiziramo ueniki rad i ocewujemo uenike u
toku realizacije nastave, ali i po zavretku nastavnih aktivnosti ili ciklusa nastave,
a u procesu evaluacije i osmiyavawa puteva i pravaca unapreewa nastavnog
procesa osmiyavamo i efikasnije naine ocewivawa uenika.
Drugaije reeno samo ocewivawe treba da bude:
planirano i detayno pripremyeno;
zastupyeno u svim fazama nastavnog procesa;
realizovano primenom razliitih strategija, postupaka

ocewivawa odabranih u skladu sa definisanim ciyevima
i ishodima nastave i uewa, odlikama nastavnih aktivnosti,
karakteristikama uenika;
podlono evaluaciji i sistematskom unapreivawu.
Ocewivawe je sastavni deo procesa uewa i nastave. Proces ocewivawa

moemo ralaniti na pet kyunih komponenti:
planirawe ocewivawa u sklopu planirawa i pripremawe nastave;
praewe napredovawa uenika u toku realizacije nastave;
evidentirawe informacija - zapaawa i podataka o radu i

postignuima uenika;
izvetavawe o napredovawu i razvojnim potrebama uenika;
vrednovawe kvaliteta i efikasnosti nastave i procesa uewa.
Komponente procesa ocewivawa podudaraju se sa osnovnim fazama

nastave i uewa.
66
Navedeni elementi nisu odvojene ili uzastopne faze. Nastavnici ne vrednuju

uewe i nastavu samo na kraju bloka rada: evaluacija se javya u toku celog ciklusa.
Ona je deo procesa planirawa kada se u obzir uzima prethodno iskustvo i uenika i
nastavnika, i deo nastave poto nastavnik stalno prati efikasnost uewa i rada u
nastavi. Slino tome, i drugi elementi u tom procesu se meusobno prepliu u praksi.
Meutim, korisno ih je posmatrati pojedinano kako bismo uoili i razumeli wihove
specifinosti.
Pitawa koja se "otvaraju" pred nastavnicima u provoewu ocewivawa kao

sastavnog dela nastavnog procesa su:
Zato realizujem neku aktivnost? Koji su to dugoroni i

kratkoroni ciyevi?
ta su ishodi, efekti koji
se ele ostvariti?
ta treba da znam o svojim Koje su razvojne karakteristike

uenicima? uenika sa kojima radim?
Kako oni ue?
Koja iskustva donose u kolu ?
Koje su im razvojne potrebe?
ta ih interesuje?
ta im je zanimyivo?
U kojim uslovima e se Karakteristike prostora

realizovati aktivnost? (uionice)? Broj uenika u
odeyewu?
Kakav je kvalitet nastavnih
sredstava i materijala?
Kako u realizovati aktivnost? Sadraji, teme koje se obrauju;

nastavne aktivnosti; metode i
oblici rada; uloge nastavnika i
uenika i wihove aktivnosti.
Kako znam da sam uspean? Praewe i procewivawe u

kojoj meri su ostvareni
planirani efekti.
Kako da naredni put budemo Planirawe na osnovu prethodnog

uspeniji? iskustva, evaluacije procesa i
postignutih rezultata, kao i
samoevaluacije.
67
Planirawe i pripremawe nastave i ocewivawa

Planirawe i pripremawe nastave ukyuuje postavyawe jasnih ciyeva uewa za
svaki blok nastave i svaku pojedinu nastavnu aktivnost . Ciyevi i ishodi uewa su
definisani u obrazovnim oblastima i pojedinim nastavnim predmetima datim u
Optim osnovama kolskog programa. Nastavnici prilikom planirawa nastave
treba da uzmu u obzir uslove u kojima e se nastava realizovati, a posebno prethodno
znawe i iskustvo uenika kako bi mogli efikasno raditi na ostvarivawu definisanih
ishoda.
ta to konkretno znai za nastavnike?
Nastavnici treba da znaju ta je to to uenici treba da naue!
Nastavnici bi trebalo da imaju jasnu predstavu o tome ta prema zahtevima

kolskog programa uenici treba da ue. U svakoj obrazovnoj oblasti i pojedinanom
nastavnom predmetu kolski program vodi rauna o razvoju uenika u pogledu:
znawa i razumevawa;
vetina;
linog i socijalnog razvoja.
Ako ocewivawe treba da podri uewe i doprinese wegovoj uspenosti, onda bi

nastavnici, uenici i roditeyi trebalo da budu svesni ta treba uiti i koja postignua
treba ostvariti. To znai da planirawe treba da bude dovoyno jasno i precizno da se
ciyevi i ishodi uewa i nastave i naini wihovog ostvarivawa mogu lako objasniti i
uenicima i wihovim roditeyima.
68
Proces planirawa ukyuuje vie razliitih i meusobno povezanih aktivnosti:
godiwe planirawe, razrada pojedinih nastavnih blokova i

nastavnih jedinica (nastavnih asova) zasnivaju se na ciyevima i
ishodima koji su definisani u kolskom programu;
prikupyawe informacija o uenikom prethodnom uewu i iskustvu,

ta znaju ili ta su sposobni da urade pre nego to zaponu
rad na novom zadatku;
analizirawe uslova u kojima e se odvijati nastavni proces i

pripremawe adekvatnih uslova za rad (vremenska i prostorna
organizacija, priprema materijala i sredstava za rad i sl.)
pronalaewe razliitih puteva informisawa i upoznavawa

uenika i roditeya o ciyevima i ishodima uewa i nastave,
npr. u formi pisanih materijala, razgovora, diskusija i sl..
69
Planirawe odreenih nastavnih blokova ili pojedinih nastavnih aktivnosti i

asova po pravilu ukyuuje vie znaajnih aktivnosti:
odluivawe koji segmenti ili aspekti kolskog programa

e biti ukyueni u odreeni nastavni blok ili nastavni as;
odluivawe koji ciyevi i ishodi e biti u fokusu;
izbor i organizovawe odgovarajuih aktivnosti uewa i poduavawa;
identifikovawe razvojno znaajnih aktivnosti

(aktivnosti koje vode ka uewu, napredovawu i dayem razvoju uenika);
izbor sadraja, nastavnih metoda i oblika rada, strategija uewa i

poduavawa koje e biti efikasne iz perspektive ostvarivawa
definisanih ishoda;
planirawe konkretnih zadataka za uenike pojedince i grupe uenika;
identifikovawe moguih tekoa u procesu uewa i nastave na

koje bi uenici mogli naii i planirawe adekvatnih reewa;
odluivawe koji aspekti rada e biti ocewivani i kako.
Bez obzira da li govorimo o planirawu i pripremawu nastave na godiwem

nivou (utvrivawem godiweg plana i programa rada nastavnika), operativnim
planovima i programima za vremenski period od mesec dana ili pripremama za
svakodnevne nastavne aktivnosti, vano je da imamo u vidu da su osnovno polazite
u tom procesu ciyevi i ishodi nastave i uewa koji su usaglaeni i navedeni u
kolskom programu.
70
Praewe realizacije nastave i uewa

Pretpostavke uspene realizacije svake nastavne aktivnosti i nastavnog procesa u
celini (posebno ukoliko uspenost nastave posmatramo iz ugla ocewivawa tj. praewa
rada i razvoja uenika i utvrivawa uenikih postignua) su:
1. Jasni, precizno postavyeni ciyevi uewa i poduavawa
Nastavnici treba da:
informiu uenike o planiranim ciyevima i ishodima,

kroz razgovore sa uenicima razjasne smisao i
znaaj tih ciyeva i ishoda;
informiu uenike o planiranim nainima praewa i

utvrivawa ostvarenosti definisanih postignua i prodiskutuju
razloge i opravdanost izbora odgovarajuih postupaka ocewivawa.
2. Podsticawe motivacije za rad i uewe kod uenika
ponude uenicima interesantne, raznovrsne i izazovne, ali dostine,

saznajno vredne zadatke (zadatke koji vode ka napredovawu,
razvoju uenika);
prilagode zadatke uenikim sposobnostima i iskustvu;
ohrabruju uenike i podravaju wihova interesovawa usmerena ka uewu;
budu spremni da uoe napredak svakog pojedinanog uenika;
na postignua uenika reaguju pozitivno, na nain koji e

unaprediti samopouzdawe uenika.
71
3. Primena raznovrsnih, ali adekvatnih metodikih reewa
budu otvoreni za sposobnosti svakog deteta i spremni da

metode uewa i poduavawa prilagode individualnim
razlikama meu uenicima;
ohrabruju pomagawe i saradnike odnose u odeyewu.
4. Kontinuirano praewe rada i napredovawa uenika
u toku nastave posmatraju uenike, da prate aktivnosti koje su

posebno kritine za uspeno ostvarivawe ciyeva i ishoda,
razgovaraju sa uenicima pojedinano, u grupama i sa celim

odeyewem, da provere kako uenici razumeju ono to ue,
primewuju planirane naine ispitivawa i proveravawa napredovawa.

72
Registrovawe podataka i zapaawa
Registrovawe ili evidentirawe relevantnih podataka o napredovawu i

razvojnim potrebama uenika temeyi se na praewu:
ta uenici kau spontano ili odgovarajui na pitawa, ta zastupaju

u diskusijama, kako formuliu svoje ideje, kako iznose ono
to su nauili i razumeli
ta uenici piu, crtaju, prave, produkuju - treba sauvati

najznaajnije produkte, zapisati komentare uenika i drugih o
tim produktima
ta uenici rade, kako organizuju svoj rad, kojim tempom rade,

koliko su snalayivi u radu, da li sarauju sa drugima
ta drugi kau ili piu o uenicima: drugi nastavnici, roditeyi,

sami uenici o sebi, uenici jedni o drugima.
Svoja zapaawa i podatke o napredovawu uenika nastavnici ne bi trebalo da pre-

puste samo seawu, ma koliko im se inilo da su ih dobro uoili i zapamtili.
Nastavnik moe i treba da vodi, u toku realizacije nastave i procesa uewa,

razliite vrste beleki i prikupya i evidentira podatke o svakodnevnim nastavnim i
vannastavnim aktivnostima u odeyewu, rezultate provedenih testirawa, rezultate
razliitih uenikih aktivnosti i zadataka, svoje komentare i zapaawa vezana za rad
uenika i sopstveni rad...
73
Registrovawe podatka omoguuje nastavnicima da u svim fazama rada:
podele sa uenicima saznawe o uspehu u uewu i utvrde razvojne

potrebe i sledee korake,
prate uspeh uenika u odnosu na ciyeve i ishode uewa

koji su dati u kolskom programu,
u kontinuitetu prate tok nastave i procewuju wenu

efikasnost u aktivirawu i usmeravawu uenika na
ostvarivawe ciyeva uewa,
o napredovawu uenika izvetavaju roditeye i ostale

relevantne aktere u obrazovawu, npr. druge nastavnike,
strune saradnike, prosvetnu inspekciju i sl.
informiu direktora kole ili kolski odbor o uspehu uenika u

nastavnim aktivnostima i na nacionalnim testovima ukoliko su
primewivani u periodu na koji se odnosi izvetaj.
Tipovi zapisa
Zapisi o nastavi
kratke formulacije ciyeva nastave i uewa
saeto navoewe korienih nastavnih metoda
pokazateyi kako je odeyewe ili grupa radila
evaluativni komentari o programu i metodama
Individualni zapisi
kratke beleke/opisni komentari o ueniku
kolekcija produkata
indikatori nivoa postignua
rezultati koje je uenik postigao na nacionalnom testirawu
zapisi samoocewivawa uenika i uzajamnog uenikog ocewivawa
Pregled uspeha odeyewa

konstatovawe koje aktivnosti je odeyewe obavilo u periodu na koji se
odnosi izvetaj, koji planirani poslovi su obavyeni
iskaz o broju uenika po raznim kategorijama uspenosti u svakom od
nastavnih predmeta
objawewe nesaglasnosti ukoliko postoje, npr. izmeu rada u odeyewu i
rezultata nacionalnih testova
74
Izvetavawe
Sa stanovita praktinog rada na ostvarivawu ciyeva i ishoda nastave,
izvetavawe je najznaajnija faza u procesu ocewivawa. Zato?
U naelu, odgovor je jednostavan.
Namere i konkretni ciyevi

iskazani su u planirawu.
Praewe uenikih aktivnosti

sprovedeno je u toku nastave. U fazi izvetavawa nastavnik
sve raspoloive podatke o
uspehu, ishodima uewa i
Vani podaci o napredovawu razvojnim potrebama uenika
uenika su blagovremeno registrovani. analizira, tumai i povezuje u
jedinstvenu sliku o
napredovawu i razvoju uenika.
Izvetavawe moe biti neformalno, uglavnom usmeno, izneseno u trenutku kada je

pogodno da se povede kratak razgovor sa uenikom. Glavne teme razgovora su ono u emu je
uenik dobar i wegove razvojne potrebe.
Izvetavawe moe u razliitom stepenu biti formalizovano, izloeno u pisanom

vidu i prilagoeno konkretnoj nameni. Pisani izvetaj moe biti namewen uenicima,
roditeyima, drugim nastavncima. Ipak, glavni auditorijum pisanih izvetaja su
roditeyi. Izvetaj treba da svojim stilom, renikom i formom odgovora obrazovnom
nivou roditeya. Struni izrazi za veinu roditeya ne znae mnogo, treba ih izbegavati.
Tipino je da se pisawe izvetaja praktikuje na polugoditu i kraju kolske

godine, ali i kada za to postoji posebna potreba (npr. kada uenik mewa odeyewe ili
kolu, ili kada nastavnik predaje odeyewe novom nastavniku, ili kada u napredovawu
uenika doe do znaajne promene koja pokazuje tendenciju da trajno utie na uewe i
uspeh uenika).
75
Funkcije izvetavawa su viestruke:
izvetavawe je aktivnost koja uenicima treba i moe da prui

dragocene povratne informacije o wihovom prethodnom
radu i konstruktivno ukazuje na sledee korake u procesu uewa;
izvetaj treba da sadri zapaawa o linom i socijalnom

razvoju uenika, o wegovom ponaawu u koli, odeyewu, na asovima;
sastavyawe izvetaja je posao koji podstie nastavnika da

sagleda veoma vane iwenice - ta je i kako je planirao,
ta je i kako je radio sa uenicima, ta je i koliko je postigao;
kada je saopten, izvetaj nudi teme o kojima nastavnici i uenici

mogu i treba da razgovaraju, a time stvara povoyne uslove za
unapreewe partnerskog odnosa izmeu nastavnika i uenika;
izvetaj je, i kada je izraen na najjednostavniji nain,

visoko profesionalan vid komunikacije izmeu kole i
porodice, ima kyunu ulogu u razvijawu saradwe kole i
porodice na unapreewu procesa uewa.
Kvalitetne povratne informacije i jasna komunikacija doprinose razvoju i

unapreewu saradwe meu nastavnicima, uenicima i drugima koji su na jedan ili
drugi nain ukyueni u proces uewa. One:
pomau uenicima da identifikuju ta su nauili, ta jo

treba da naue i koji su wihovi sledei koraci u uewu,
informiu roditeye i uenike o napredovawu i

odgovaraju na wihove komentare,
pokazuju roditeyima kako mogu pomoi svojoj deci da napreduju u uewu,
olakavaju prelazak uenika kod novog nastavnika ili u novu kolu.

76
Uenicima je potrebna podrka u vidu:
ukazivawa na ono to su uspeno uradili u prethodnoj fazi rada,
informacija ta jo treba da ue ili da upotpune i utvrde,
sugestija o moguim nainima rada u sledeoj fazi uewa,
pozitivnih komentara kada pokau napredak u uewu.
Roditeyima je potrebno
ukazivawe na opte napredovawe wihove dece,

ukyuujui motivaciju i socijalni razvoj,
ukazivawe na napredovawe u odnosu na razna oekivana

postignua i ishode,
davati specifine informacije o aktivnostima u kojima

je ueniku potrebna pomo i ohrabrivawe,
pruiti informacije o sledeim koracima uewa,
upoznavawe sa rezultatima nacionalnih testova i

drugih vanih angaovawa uenika.
77
Izvetaj o napredovawu uenika i komunikacija sa roditeyima
U razgovoru sa roditeyima ili u pisanom izvetaju nastavnik na razne naine

moe pokazati da dobro poznaje uenika. Npr. moe komentarisati interesovawa i
sklonosti uenika, ukazati na sadraje uewa u kojim je uenik pokazao efikasnost,
ali i one koji od uenika zahtevaju promenu u nainu uewa.
U razrednoj nastavi nastavnik zaista moe da upozna sve uenike, dok je to u

predmetnoj nastavi znatno tee. Ipak, svaki nastavnik treba da upozna svoje uenike,
a kada se radi o velikom broju uenika i ogranienom vremenu za rad sa wima, treba
uspostaviti neki sistem zabeleki koji e pomoi nastavniku da se podseti kada treba
da razgovara sa roditeyima.
Ako je roditey stekao utisak da nastavnik poznaje wegovo dete, sa vie poverawa
e prihvatiti sugestije nastavnika o sledeim koracima u uewu.
Informacije koje nastavnik daje ueniku i/ili roditeyu treba da:
ostave uveryiv utisak da nastavnik poznaje uenika,
budu pozitivne, tako da motiviu uenike,
identifikuju "sledee korake" u uewu ,
prue jasan opis postignua, ukyuujui rezultate na

nacionalnim i drugim testovima,
budu osnova za dijalog i saradwu porodice i kole,
budu napisane za roditeye, ali ih mogu koristiti uenici

i drugi nastavnici.
Isticawe napredovawa i uspeha u prvi plan, ukazivawe na potencijale uenika je

sutina izvetaja koji nastavnici treba da prue roditeyima. Akcentovawe uspeha ima
povoyan uticaj na motivaciju uenika. To ne znai da nastavnik treba nairoko i u
detaye da govori o svakom postignuu uenika. Treba da se orijentie na ono to su
bili glavni ciyevi uewa u periodu na koji se izvetaj odnosi i koji aspekti napre-
dovawa uenika zasluuju da budu pomenuti.
78
Ukazivawe na razvojne potrebe pomae roditeyima da jasnije odrede svoju ulogu u

podrci detetu da te potrebe realizuje. Nastavnik treba da identifikuje glavne potenci-
jale uenika i da ukae na potrebu da se ti potencijali to vie angauju i koriste. Oni
delovi kolskog programa u kojima je uenik malo ili ni malo napredovao, treba da budu
naznaani u izvetaju i povezani sa sugestijama na ta treba obratiti pawu, gde treba
vie zalagawa.
Ukazivawe na razvojne potencijale i potrebe ne treba da ukyuuje sve to je

nastavnik zapazio. Da bi izvetaj imao vie efekta, treba se ograniiti na ono to je
najznaajnije, to je najkorisnije u datom momentu.
Identifikovawe sledeih koraka u procesu uewa je najpouzdaniji pokazatey da

nastavnik vodi rauna o individualizaciji nastave i uewa. Sledei koraci su najvani-
ja tema u razgovorima sa roditeyima i sa samim uenicima.
Sledei koraci treba da su specifini, konkretni i ostvarivi. Treba oznaiti

koji pristup u realizaciji tih koraka je najefikasniji. O wima treba diskutovati sa
roditeyima, treba pruiti roditeyima mogunost da iznesu svoje komentare.
I u razgovorima sa uenicima vaya stvoriti uslove da uenici sudeluju u odreivawu
svojih narednih ciyeva i zadataka.
U RAZREDNOJ NASTAVI treba U PREDMETNOJ NASTAVI treba

odrediti dva ili tri naredna identifikovati jedan ili dva
koraka za celokupnu nastavu, ti naredna koraka za svaki predmet.
koraci mogu ali ne moraju biti U svakom predmetu treba da bude
ogranieni samo na jedan nas- utvreno na ta vaya koncen-
tavni predmet. trisati pawu i rad.
79
Podaci o napredovawu uenika utvruju se neposredno u toku nastave, ali i

primenom raznih standardizovanih testova. Ako nastavnik raspolae podacima
nacionalnog testirawa, treba da ih uzme u obzir pri ocewivawu ukupnog
uspeha uenika.
Dobar izvetaj treba da bude saet, konkretan i da rezimira izloene

informacije. Ali, da bi bio dobar, izvetaj ne sme da se svede na nekorisne
generalizacije tipa "odlino", "dobro", "slabo" i sl. Ako takve generalizacije
uopte imaju sadraj, onda taj sadraj treba na profesionalan nain izneti na
svetlo dana: ueniku i roditeyu treba pruiti jasne i precizne informacije iz
kojih e videti ta je osnova takve ocene, ta je wen smisao u odnosu na
dayi rad i uewe.
Dobar izvetaj ne treba da izbegava istinu. U wemu treba da se govori o

stvarnom napredovawu, o tempu napredovawa, o konkretnim postignuima.
Isto tako, u wemu treba navesti potrebe za dayim uewem, ukazati na sadraje,
aktivnosti i ishode na koje treba usmeriti sledee korake u procesu uewa.
Uenik nema koristi od komentara tipa "treba da ui vie", ni roditeyi nemaju
koristi od upozorewa tipa "vae dete treba vie i ozbiynije da ui".
I ueniku i roditeyu su potrebne konkretnije, instruktivnije informacije.
Dobre povratne informacije treba da ohrabre roditeye da razgovaraju o
napredovawu sa svojom decom i da odgovore nastavniku usmeno ili pismeno,
da ukau o emu ele da diskutuju.
Povratne informacije treba da budu jasne, specifine, pozitivne i

podravajue, da daju potenu procenu uenikovog napredovawa.
Nastavnik ee treba da daje izvetaje roditeyima u neformalnom,
a povremeno, u odreenim terminima, u formalnom vidu.
80
Poster 6.1:
ta ini dobar izvetaj o radu i napredovawu uenika?
Principi pisawa izvetaja
kolski izvetaj o radu i napredovawu uenika treba da:
bude jasan, smisaon i lako razumyiv

na jasan i pozitivan nain pokae ta je uenik postigao
u svakom predmetu
jasno utvrdi koji su sledee koraci u uewu (to ukyuuje
najpre ono to uenik nije postigao u periodu na
koji se izvetaj odnosi) i koje su uenikove razvojne potrebe
opie uenikova prostignua u odnosu na definisane ishode
bude osnova za diskusiju nastavnika i uenika
ukyuuje nastavnikova zapaawa o pozitivnim
linim osobinama uenika
se saoptava u pravilnim vremenskim rokovima
koji su svima poznati
potpiu nastavnik, direktor i roditey
Koliko esto treba pisati izvetaje?
Potpuni formalni izvetaji zahtevaju dosta nastavnikovog vremena.

Da bi bila profesionalno i kvalitetno obavyena, ta obaveza mora biti u
ravnotei sa ostalim obavezama koje kola postavya pred nastavnika.
Polugodiwi izvetaj treba da bude kratak, da osvetli najvanije

strane uenikovog angaovawa i uspeha u koli i da postavi osnovu
za akcioni plan za sledei period.
Godiwi izvetaj treba da bude potpun, da za svaki nastavni
predmet ili obrazovnu oblast ukae na rezultate uewa i da
ukae na emu treba insistirati u narednom periodu.
Da li e u meuvremenu biti i drugih formalnih izvetaja,

npr. na svakom tromeseju ili na kraju obrade tematskih celina?
Ta odluka bi trebalo da bude u domenu politike kole u oblasti
ocewivawa, ili jo boye, u domenu autonomije nastavnika i
wegove procene efikasnosti saradwe sa uenicima i roditeyima.
81
(nastavak Postera 6.1)
ta treba da sadri izvetaj
Izvetaj ima dve osnovne tematske celine: (1) napredovawe i

mogunosti za daye napredovawe uenika, i (2) ponaawe u
koli koje ukazuje na lini i socijalni razvoj uenika.
Osnovna struktura izvetaja ukyuuje:
opis napredovawa i postignua po nastavnim predmetima

ukazivawe na uenikove potencijale i potrebe,
na ciyeve u sledeim koracima uewa i nastave
podatke o ponaawu uenika u koli (urednost pohaawa
nastave, aktivnost na asu, uvaavawe discipline)
zapaawa o linom i socijalnom razvoju uenika
(motivacija i aspiracije u kolskom radu, odnosi sa
vrwacima i odraslim osobama koje uenik sree uz koli)
Vaan deo izvetaja je PROSTOR u kojem roditey moe da navede

svoje komentare, da postavi pitawa, iznese ili zatrai objawewa.
Potpisom roditey potvruje da je proitao izvetaj.
Kako se koristi izvetaj?
Izvetaj je jedan od oblika komunikacije sa uenicima i roditeyima.
Izvetaj informie roditeye o uspehu i ponaawu dece u

koli, uenicima pomae da prepoznaju svoje uspehe i naredne
ciyeve. Ali, pisawe izvetaja podstie nastavnika da sintetizuje
sve raspoloive podatke, da proceni uspeh i daye izglede uenika.
Izvetaj treba da bude objektivan i direktan, ali nastavnik vodi

rauna o potrebi da unapredi odnos i roditeya i dece prema koli,
kao i wihove uzajamne odnose.
Dobar izvetaj je dobra osnova za konstruktivan razgovor sa

roditeyima i sa uenikom.
Formalni izvetaji su vani, ali u saradwi kole i porodice

su jo vaniji neposredni kontakti nastavnika i roditeya.
Izvetaji dobijaju na vrednosti ukoliko su informacije koje
sadre predmet konstruktivnih razgovora izmeu nastavnika i roditeya.
82
Vrednovawe
Vrednovawe je faza u procesu ocewivawa u kojoj se na osnovu raspoloivih
podataka o kvalitetu i uspenosti realizovanih ciyeva, ishoda i aktivnosti, analiziraju
i vrednuju odluke i aktivnosti iz prethodnih faza, kao to su planirawe, realizacija
nastave, registrovawe napredovawa i razvojnih potreba uenika i komunikacija sa
uenicima, roditeyima i drugim nastavnicima.
Vrednovawe (evaluacija) nastave ukyuuje uzimawe u obzir svih informacija,

formalnih i neformalnih, koje mogu biti korisne za analizu realizovane nastave sa
ciyem utvrivawa svih dobrih elemenata i reewa, ali i identifikovawa problema,
tekoa i propusta u radu.
Vrednovawe je faza koja e imati uticaja na planirawe sledee nastavne

celine, a time na aktivnosti u sledeem nastavnom bloku. Ocewivawe treba da
pomogne nastavnicima da poboyaju uspenost nastave.
Vane komponente evaluacije nastave (pored ocewivawa i praewa rada i razvoja

uenika) iz perspektive razvijawa drugaije prakse ocewivawa uenika su:
Evaluacija programa. U procesu evaluacije nastave

treba proceniti i sam program - kako su definisani
ishodi uewa, da li su relevantni i odgovarajui za sve
uenike, posebno one sa posebnim potrebama; nastavne
metode i strategije uewa i poduavawa - da li su efikasne i
odgovarajue uenicima pojedincima i grupama.
Ovakva analiza e pokazati gde je potrebna promena u
ciyu promovisawa efektivnog uewa i sluie kao
osnova za budue planirawe.
Evaluacija i samoevaluacija rada nastavnika. Nastavnici vrednuju

sopstvenu praksu i sopstveni rad, ali polazei od
analize onoga to su uenici nauili i kakav su napredak
postigli kao mogueg kriterijuma za tu procenu.
83
Kyune take u procesu vrednovawa
Ocewivawe je proces sakupyawa informacija; ono omoguuje nastavnicima da

vrednuju/evaluiraju nastavni proces i proces uewa, da ispitaju kakva je bila povezanost
izmeu ta dva procesa. Analizom napredovawa i postignua pojedinanih uenika, grupa
uenika i celog odeyewa, nastavnici mogu proceniti:
ta su uenici uili uspeno tokom celog nastavnog perioda
brzinu, tempo uewa svakog uenika
vanost, relevantnost nastave za svakog uenika
prikladnost sredstva koja su koristili/kojima su raspolagali
Rezultat procesa vrednovawa je saznawe nastavnika i uprave kole ta treba

uiniti u sledeim fazama planirawa, nastave, registrovawa, izvetavawa, na primer:
neke vetine i razumevawa mogu biti ponovo

ukyueni u sledei plan
vetine mogu biti ojaane wihovim uvebavawem u

novom kontekstu
neki uenici moda lako i brzo obavyaju sve

poslove te su im potrebne izazovnije aktivnosti
neki uenici mogu napredovati boye ako se primeni

drugaije grupisawe uenika
nastavnik moe razmiyati o izlagawu odreenih

koncepata na drugaiji nain
kolska politika treba da ohrabruje nastavnike da vrednuju svoj rad u sklopu

opte procedure vrednovawa rada kole u celini. Nastavnici treba da upoznaju
indikatore za ocewivawe rada kole u celini. Tako e jasnije sagledati znaaj
praewa i vrednovawa nastave kroz proces ocewivawa uenika.
84
Registrovani podaci i zapaawa o napredovawu i razvojnim potrebama uenika

trebalo bi da budu osnova za odgovore na pitawa:
da li su uenici uili uspeno?
da li je brzina uewa bila prikladna za sve

grupe uenika u odeyewu?
da li su aktivnosti bile prikladne za uenike

koji su u wima uestvovali?
da li su upotrebyena sredstva bila prikladna i

korisna uenicima razliitog stepena uspenosti?
Ako rapolaemo vayanim i jasnim podacima, potrebno ih je analizirati da bi

doli do informacija koje bacaju objektivno svetlo na kvalitet i efikasnost nastave i
uewa.
Ako raspoloivi podaci nisu dovoyni ili nisu dovoyno vayani, to vodi na
zakyuak da tu komponentu procesa ocewivawa treba unaprediti.
85
Ko treba da bude ukyuen u proces ocewivawa uenika?

Nastavnici imaju centralnu ulogu u procesu ocewivawa uenika zbog svoje uloge u
procesu uewa i poduavawa, poznavawa programa nastavnog i obrazovnog rada i
postignua koje uenici treba da razviju, poznavawa svakog uenika i profesionalne
odgovornosti za kvalitet ostvarenih ishoda i nastavnog procesa.
Nastavnik treba da:
doprinosi razvijawu strategije i koncepcije ocewivawa na

nivou kole i unapreuje je tokom primene;
primewuje razvijenu strategiju ocewivawa u samoj nastavi,

u odeyewu uenika sa kojima radi kako bi ona doprinela
procesu uewa i poduavawa;
sarauje sa roditeyima, kolegama, strunim saradnicima i
upravom kole saoptavajui im podatke o radu i razvoju uenika.
Uenici su u ii procesa ocewivawa, ne samo kao osobe koje se ocewuju, ve kao

pojedinci svesni onoga ta se od wih oekuje, upoznati sa svrhom i nainima
ocewivawa, svesni rezultata ocewivawa i implikacija po napredovawe.
Uenicima treba omoguiti da:
razmatraju pitawe sopstvenog napredovawa sa svojim

nastavnicima i roditeyima;
se osposobe za ocewivawe sopstvenog rada.
Roditeyi imaju pravo na sve informacije koje se tiu napredovawa wihove dece.
Trebalo bi ih podsticati da aktivno doprinose prikupyawu i koriewu informacija o
postignuu uenika u funkciji unapreivawa uewa.
Struni saradnici - kolski psiholozi i pedagozi - bave se pitawima

unapreivawa nastavne i obrazovne prakse u koli. Oni bi trebalo da uestvuju u
razvijawu strategije ocewivawa uenika, kao i evaluacije celokupnog obrazovnog
procesa. Posebno je vano da nastavnicima pruaju pomo i podrku u praewu i
razvijawu prakse ocewivawa u koli i osmiyavawu potrebnih inovacija u ovom
domenu.
86
Strune institucije i pojedinci nadleni za evaluaciju provoewem spoyawe

ili eksterne evaluacije (npr. putem nacionalnih testirawa) mogu kolama i
nastavnicima pruiti objektivne informacije o uenikim postignuima, korisne
kako za uenike i nastavnike, tako i za strune slube u koli i uenike roditeye.
Svojim sadrajem, formom i nainom saoptavawa ove informacije trebaju biti takve
da imaju formativnu vrednost za direktne uesnike nastavnog rada tj. da im slue
kao jo jedan izvor podataka o kvalitetu procesa uewa i nastave i ideja za unapreewe.
Centar za vrednovawe kvaliteta u obrazovawu i vaspitawu prua pomo i podrku u
jaawu kola i nastavnika u procesu samoevaluacije.
U procesu ocewivawa uenika uestvuju i:
Direktor - kao rukovodilac kole odgovoran je za uspenu realizaciju svih

segmenata nastavnog, obrazovnog i kolskog rada u celini, pa time i za provoewe svih
elemenata evaluacije. Svojim nainom delovawa direktori utiu na razvijawe atmosfere
profesionalizma i saradnikih odnosa u koli koja je pretpostavka za koriewe
ocewivawa uenika kao puta za unapreewe nastavnog i obrazovnog rada.
Prosvetne vlasti - su odgovorne za celokupan sistem obrazovawa, uslove, naine i

efekte funkcionisawa obrazovnog sistema, pa time i za razvoj i primenu odgovarajue
politike ocewivawa uenika u koli.
Dobiti za uenike i nastavnike od realizacije ocewivawa

kao sastavnog dela nastavnog procesa
ta dobijaju uenici? ta dobijaju nastavnici?

upoznavawe sa planiranim ishodima prostor za aktivno uee u koncipirawu
koje treba da ostvare, sa elementima sistema ocewivawa uenika u svojoj
wihovog rada koji e se pratiti i koli (odluivawe o tome kako e se
ocewivati, sa procedurama i provoditi ocewivawe, kojim
kriterijumima ocewivawa pre postupcima...);
ciklusa uewa i nastave; mogunost za sistematski i kontinuiran
pomo i podrku nastavnika u proces samoevaluacije, a time i
osposobyavawu za samocewivawe; unapreewe prakse sopstvenog rada;
pripremu i osnaivawe za razvijawe mogunost da u planirawu i realizaciji
saradnikih odnosa sa svojim vrwacima nastave, ocewivawu uenika i evaluaciji
u odeyewu i sa nastavnicima; procesa uewa i nastave sarauju sa
mogunost i prostor za aktivno kolegama - nastavnicima, strunim
uee u nastavnom procesu... saradnicima i upravom kole;
prostor za ukyuivawe roditeya u
nastavni i kolski rad i razvijawe
saradnikih odnosa izmeu kole i
porodice.
87
Rezime: Komponentne procesa ocewivawa

Ocewivawe je vaan i sastavni deo procesa uewa i nastave. Najboye se moe
razmotriti ralawavawem na pet kyunih elemenata, kao to je ilustrovano na
sledeem dijagramu:
PLANIRAWE:
Utvrivawe i
usaglaavawe onoga to
treba da se naui VREDNOVAWE:
Koriewe procene za
vrednovawe uewa i
nastave
NASTAVA:
Praewe i vrednovawe -
deo efikasnog uewa i IZVETAVAWE:
kvalitetne nastave Obezbeivawe
korisnih povratnih
informacija
EVIDENTIRAWE:
Registrovawe podataka
o napredovawu i
uspenosti
88
Pet kyunih komponeti u procesu ocewivawa, kao to je vie puta istaknuto, su:
planirawe,
izvoewe nastave,
evidentirawe,
izvetavawe
vrednovawe.
Te komponente moemo razumeti kao sukcesivne faze procesa ocewivawa, ali u

realnosti one se na vie naina meusobno prepliu.
Planirawe ukyuuje postavyawe jasnih ciyeva uewa za svaki blok nastave koji e
se odnositi na definisane ishode uewa, sadraje i ciyeve u pojedinim oblastima
kolskog programa i na bilo koje druge ciyeve koje je kola postavila za svoje uenike.
Nastavnici bi trebalo da uzmu u obzir postojee prilike: ranije iskustvo uenika,

postojee iskustvo u nastavi. Ovo e ponekad ukyuivati bliske veze sa drugim kolama i
profesionalcima kao i komunikaciju unutar kole i sa roditeyima. Jasni ciyevi
uewa, primereni potrebama uenika, nalaze se u fokusu, u sreditu ocewivawa.
Nastavnici, uenici i roditeyi bi trebalo da budu svesni vanosti ciyeva i ishoda
uewa.
Nastava se bavi onim to treba da bude naueno. Wu ine aktivnosti i sadraji

koji su izabrani da pomognu uenicima da postignu postavyene ciyeve. Najvanije
aktivnosti su predmet praewa i ocewivawa. Nastavnicima je potrebno da saznaju da li
su planirani ishodi uewa postignuti, kako se uenici snalaze u uewu, a sve sa ciyem
da bi pomogli uenicima u dayem uewu. Nastavnici posmatraju rad uenika, vode raz-
govore sa uenicima i procewuju ishode uewa. S vremena na vreme, na primer na kraju
nastavne jedinice, nastavnici e postaviti uenicima posebne zadatke, bilo one koje su
sami smislili ili one koje su dobijaju iz drugih izvora, da bi utvrdili da li su oeki-
vani ciyevi i ishodi ostvareni. Oekuje se da nastavnici uvaju svoju evidenciju o
postignuima uenika.
89
Evidentirawe ukyuuje povremeno zapisivawe sumarnih konstatacija o napretku

svakog uenika, moda u obliku slobodnih opisa ili standardizovanih formulacija koji
se koriste u pojedinim predmetima ili programskim oblastima. Proces evidentirawa
mora biti izvodyiv, jer beleke su vane kao osnova za budue odluke o nastavi, za
davawe povratnih informacija uenicima o ukupnom napretku, za izvetavawe roditeya,
i za davawe informacija direktoru o postignuima u razredu.
Izvetavawe omoguuje uenicima da u toku uewa dobiju usmene ili pismene

komentare o svom radu iz kojih saznaju kako napreduju i kako je najboye da nastave sa
radom u dayem uewu. Izvetavawe takoe ukyuuje obavetavawe roditeya i drugih
nastavnika na nain koji je konstruktivan i koristan za uewe i napredovawe uenika u
sledeoj fazi kolskog rada.
Vrednovawe ukyuuje uzimawe u obzir svih informacija registrovanih u toku

ocewivawa. Analizom tih informacija nastavnici vrednuju kvalitet i efikasnost
obavyene nastave, i to sa ciyem da efikasnije planiraju buduu nastavu. Uenici takoe
mogu biti ukyueni u evidentirawe i analizu nekih podataka sa ciyem da vrednuju ne
samo sopstveni napredak, ve i nastavu.
Da li je mogue ukyuiti sve navedene pojedince i

grupe u proces ocewivawa uenika?
Da li moete u svojoj koli i uionici primeniti neki od
oblika zajednikog ocewivawa? Porazgovarajte o tome sa kolegama!
Da li ste ve koristili neki od oblika zajednikog ocewivawa i
evaluacije procesa uewa i nastave? Kakva su vaa iskustva u tome?
Da li neku od navedenih ideja o tome kako bi se trebalo
planirati i provoditi ocewivawe uenika moete primeniti
u svom radu? ta i zato?
Da li pisani izvetaj o napredovawu uenika treba da bude
deo kolske dokumentacije? Koliko je to, po vaem miyenu,
povereyiv dokument? Kome treba da bude dostupan?
Kako da ocewujemo?
Postupci ocewivawa
Posmatrawe
Ispitivawe
Testirawe
KAKO DA ta se jo moe koristiti u procesu ocewivawa?
OCEWUJEMO? Produkti uenikih aktivnosti
Domai zadaci
Razgovor sa uenicima - osnovni metod
nastave i ocewivawa
Pitawa za diskusiju
92
Ukoliko opisno ocewivawe shvatimo kao kontinuirano i sistematsko praewe

rada i razvoja uenika, kao to je objaweno u prethodnom tekstu, onda je vano da
odredimo koje sve postupke moemo da koristimo.
Izbor naina i postupka ocewivawa zavisi od:
konkretnog ishoda na ijem ostvarivawu se radi u

procesu uewa i nastave,
sadraja i kompetencija koje uenici treba da usvoje i razviju,
prirode predmeta i obrazovne oblasti u okviru kojih se

nastava i proces uewa deavaju,
karakteristika samih uenika koje ocewujemo.
Nova strategija ocewivawa podrazumeva, da se pored testirawa i usmenog i

pismenog ispitivawa uenika, koje su i do sada primewivani u kolskoj praksi, koriste
i drugi naini i postupci praewa i analize rada uenika. U poglavyu koje sledi nave-
deni su neki od postupaka ocewivawa. Neto ira objawewa data su za posmatrawe,
jer u naim kolama i uionicama neposredno posmatrawe do sada nije planski i
sitematski korieno u procesu ocewivawa.
U procesu praewa rada i razvoja uenika korisno je prikupyati produkte

uenikih aktivnosti i raznovrsne uenike radove, beleiti rezultate domaih radova
uenika koji se mogu koristiti kao jo jedan izvor podataka o postignuima uenika i
kvalitetu nastave.
93
Kako da ocewujemo?
Postupci ocewivawa
Posmatrawe
Nastavnici posmatraju uenike svakodnevno i u razliitim situacijama.

Zato se esto i kae da niko ne poznaje uenike boye od nastavnika. Nastavnici imaju
priliku da posmatraju svoje uenike u razliitim situacijama - kada itaju tokom asa,
reavaju neke zadatke zajedno sa drugim uenicima, popuwavaju test, odgovaraju usmeno,
rade na tabli... Pored toga, nastavnici imaju jedinstvenu priliku da posmatraju
uenike i van nastave - na odmoru, na eskurziji itd.
Moe se uti miyewe da posmatrawe nema veliku vrednost kao postupak

ocewivawa. Takav stav je obino povezan sa uverewem da je najvanije ono to uenik
zna u situacijama kada ga neko ispituje ili testira. Meutim, posmatrawe omoguuje
nastavnicima da steknu uvid u karakteristike i ponaawe uenika. Ako nastavnik
ume da iskoristi informacije koje dobija posmatrawem svojih uenika, on/a
raspolae vrednim instrumentom ocewivawa.
Za nastavnike koji e ove godine raditi po Posebnim osnovama kolskog programa

za I razred je znaajno naglasiti da neki ishodi mogu najboye da se prate i ocewuju putem
neposrednog posmatrawa aktivnosti uenika.
Na primer, u pomenutom dokumentu, izmeu ostalog, navedeni su i sledei ishodi

nastave srpskog jezika:
Uenik:
ume da trai re i oslovyava sagovornika na odgovarajui nain
s pawom slua sagovornika, ne upadajui mu u re
uestvuje u razgovoru drei se teme
Ove i neke druge vetine bi se moda mogle ocewivati i primenom nekih drugih
postupaka, ali bi to bilo tee i komplikovanije nego ako se primewuje posmatrawe.
Nastavnik moe da oceni u kojoj meri pojedini uenik ima sposobnost da uestvuje u
razgovoru drei se teme ne samo na asovima ocewivawa, ve i u okviru aktivnosti
kada se obrauje neka nova tema. Ukoliko organizuje grupnu diskusiju na asu, nastavnik
moe da uoi da li uenici umeju da trae re i da oslovyavaju sagovornika na
odgovorajui nain, da li upadaju u re svojim sagovornicima, da li skreu sa teme itd.
94
Isto se moe rei i za ishode iz nekih drugih predmeta. Na primer, posmatrawe

moe biti veoma korisno u procesu ocewivawa kada je u pitawu ishod nastave
matematike "uenik moe da se orijentie u prostoru koristei odrednice: gore,
dole; iznad, ispod; napred, nazad; ispred, iza; levo, desno...". Ovaj ishod se moe
ocewivati i primenom npr. testova, ali svakako da posmatrawe ima svojih prednosti.
Posmatrajui, nastavnik moe da oceni koliko je neki uenik uspean u orijentaciji u
prostoru i da li pravilno upotrebyava odrednice za prostor.
Sem navedenog, da se posmatrawem mogu pratiti neki ishodi koji ne bi mogli da

se ocewuju primenom nekih drugih postupaka, prednosti posmatrawa kao postupka
ocewivawa su i u sledeem:
ukoliko posmatrawe ponavyamo u istim ili slinim

situacijama moemo registrovati promene u ponaawu
uenika kao rezultat procesa uewa i nastave;
primena ovog postupka omoguava saradwu nastavnika sa

kolegama - drugim nastavnicima, strunim saradnicima,
direktorom kole koji se mogu, u samom nastavnom procesu,
javyati u ulozi osobe koja posmatra rad i ponaawe uenika,
rad i ponaawe nastavnika i nastavni proces u celini;
primenom ovog postupka dolazimo do podataka o kontekstu u

kojem se odvija proces uewa i nastave.
Da bi nastavnik mogao da koristi posmatrawe kao postupak ocewivawa potrebno

je da ima na umu razliite vrste posmatrawa i principe koje pojedine vrste posmatrawa
postavyaju.
S obzirom na nain izvoewa, posmatrawe moe biti:
prigodno (slobodno posmatrawe, provodi se po unapred

razraenom planu, ali se belei i ono to nije unapred
definisano kao ciy posmatrawa; bez unapred pripremyenih
instrumenata, uz voewe beleki tokom ili po
obavyenom posmatrawu), ili
sistematsko posmatrawe (namerno, strukturisano

posmatrawe sa utvrenim ciyem i predmetom posmatrawa;
sa unapred pripremyenim vie ili mawe
strukturisanim instrumentima);
95
Kako da ocewujemo?
S obzirom na predmet posmatrawa, razlikujemo:
opte posmatrawe (prati se pojava u celini) i
usmereno ili selektivno posmatrawe (prati se odreen i

ogranien sklop aktivnosti ili elemenata posmatrane pojave).
Kada posmatramo rad i ponaawe uenika treba odrediti:
da li pratimo uenika kao pojedinca, grupu uenika

ili odeyewe u celini,
koju aktivnost pratimo (odabrana aktivnost treba da

bude vayan pokazatey onoga to elimo upoznati, utvrditi,
npr. potpunost i stabilnost vetine, umewa ili tehnike pisawa
u situaciji prepisivawa tampanog teksta pisanim slovima, ili
u situaciji pisawa po diktatu, ili u sitauciji
prepisivawa pisanog teksta... ).
Kod uenika moemo posmatrati: wihovo ponaawe, aktivnosti, verbalne i

neverbalne reakcije, meusobnu komunikaciju i komunikaciju sa nastavnicima, odnose u
uenikoj grupi, organizaciju ivota u grupi.
Da bi posmatrawe bilo uspeno korisno je unapred odrediti ciy i predmet

posmatrawa, do kojih iwenica se eli doi posmatrawem, kako e se podaci
registrovati. Prilikom evidentirawa podataka potrebno je precizno odvojiti
komentare i procene (utiske) od iwenica.
Nastavnici mogu koristiti sledee naine evidentirawa podataka:
voewe beleki uz ili bez unapred pripremyenih

instrumenata (ek - liste, protokoli posmatrawa i sl.
koje mogu izraivati samostalno ili u saradwi sa kolegama
ili primeniti instrumente predstavyene u strunoj i
prirunoj literaturi)
izrada audio i video zapisa (jo uvek u veini naih

kola ovo je samo poeyno stawe, ali se ovde navodi kao
jedna od mogunosti).
96
Ispitivawe
Ispitivawe se i u dosadawoj praksi kolskog rada esto koristilo za

ocewivawe uenika. U naim kolama dominiraju usmeno i pismeno ispitivawe.
Usmeno ispitivawe je veoma rasprostrawen oblik ocewivawa uenika.

Provodi se razliitim metodskim postupcima: razgovorom, usmenim izlagawima
uenika na zadate teme, uenikim objawavawem pojava, procesa i pojmova, javnim
prezentovawem samostalnog ili grupnog rada, diskusijama, raspravama, usmenim
ispitivawem cele grupe ili odeyewa putem kratkih pitawa i odgovora i sl.
Pismeno ispitivawe je oblik ispitivawa u kojem nastavnik postavya pitawa

usmeno ili pismeno, a uenici odgovaraju pismeno. U pismenom ispitivawu koriste se:
diktati, krae pismeno odgovarawe, pismeni tematski radovi, kontrolni zadaci
(prigodni, neformalni testovi)...
Iako se kao mogui nedostatak ovog postupka esto navodi da je, prilikom
usmenog i pismenog ispitivawa, teko izbei subjektivnost u ocewivawu, ono
ima svojih prednosti. Prilikom usmenog ispitivawa ostvaruje se lini kontakt
uenika i nastavnika, a nastavnik moe da prui potrebnu pomo i podrku
ueniku tokom ispitivawa.
Primenom pismenog ispitivawa razvija se sposobnost izraavawa uenika u

pisanoj formi, a pismeni radovi koji nastaju kao produkt ovog naina ispitivawa mogu
se koristiti za samoocewivawe i meusobno ocewivawe uenika.
97
Kako da ocewujemo?
Testirawe kao jedan od naina ispitivawa uenika
Testirawem se proveravaju znawa, vetine, stavovi, sposobnosti uenika, a time i

rezultati nastavnog rada. Da bi se utvrdilo ta se postiglo u procesu uewa i nastave,
koriste se testovi znawa i testovi sposobnosti, ili kako se jo zovu, testovi postignua.
Svako testovno ispitivawe znawa i ocewivawe uenika je pokuaj da se

registruju, procene i izmere odreena obrazovna postignua.
Testovi mogu biti standardizovani i nestandardizovani. Standardizovani testovi

(koje izrauju ekipe struwaka) poseduju zadovoyavajue metrijske karakteristike:
vayanost (ispituju ono to se wima eli postii),
pouzdanost (u dva uzastopna ispitivawa jedne

iste pojave na istim ispitanicima daju iste ili sasvim
sline rezultate),
diskriminativnost (konstatuju i najmawe razlike u onome

to je predmet ispitivawa),
objektivnost (rezultati ispitivawa su nezavisni

od samog ispitivaa),
standardizovanost (podrazumeva utvrivawe normi

za populaciju kojoj je namewena).
U koli se ee koriste nestandardizovani testovi: nizovi zadataka objektivnog

tipa, neformalni testovi znawa koje konstruiu sami nastavnici.
98
U procesu uewa i nastave mogu se koristiti razliite vrste testova:
normativni testovi: mere individualne razlike u

uenikim znawima u odnosu na norme koje vae za populaciju;
kriterijumski testovi: proveravaju u kojem stepenu su

postignua uenika u skladu sa postavyenim ciyevima i
ishodima obrazovawa;
Izrada kriterijumskih testova poiwe definisawem

kriterijuma - obima i stepena ovladavawa definisanim
ishodima, zatim se odreuju sadraji koji su indikator
realizacije tih ishoda i koji postaju okosnica za
formulisawe serije pitawa i zadataka.
prigodni testovi (ad hoc testovi, neformalni, priruni):

su pismeni i kontrolni zadaci;
Ciy prigodnih testova moe biti utvrivawe efekata neke

nastavne aktivnosti, rad na seriji zadataka za uvebavawe ili da se
uenicima skrene pawa na sloenije i vanije delove
gradiva i prui prilika da te delove detaynije proue.
Prigodne testove saiwava nastavnik za jednu ili
vie programskih celina.
situacioni testovi: nameweni ispitivawu i ocewivawu

vetina, odnosno izvoewa odreenih aktivnosti,
praktinih radwi ili nekog zadatka u prirodnoj situaciji.
Potrebno je napomenuti da e se od naredne kolske godine u organizaciji

Centra za vrednovawe kvaliteta u obrazovawu i vaspitawu provoditi i tzv. nacionalna
testirawa u naim kolama.
Testirawe se esto i opravdano koristi kao postupak ocewivawa zbog sledeih

prednosti: ujednaenosti ispitne situacije tj. uslova ispitivawa za sve ispitivane (sve
uenike); objektivnosti u ocewivawu, jer se odgovori uenika ocewuju po unapred
razraenom kyuu; mogunosti uvida u to da li je cela grupa uenika ili odeyewe
savladala sve segmente programa poto svi uenici odgovaraju na ista pitawa.
Meutim, treba imati na umu da je izrada testova sloen zadatak koji zahteva
vreme, znawe i vetine, a da testirawe ne omoguava u potpunosti zadovoyavawe princi-
pa individualizacije u samom procesu testirawa ukoliko se radi o testovima istim po
sadraju i teini zadataka za sve uenike.
99
Kako da ocewujemo?
ta jo moemo koristiti u
procesu ocewivawa uenika?
Ueniki radovi i produkti uenikih aktivnosti
Nastavnik moe prikupyati raznovrsne uenike radove i produkte uenikih

aktivnosti i uvati ih u uenikoj fascikli ili uenikom dosijeu kao jo jedan izvor
podataka o karakteristikama i rezultatima procesa uewa i nastave.
U nastavi umetnosti i fizikog i zdravstvenog vaspitawa i u predmetima iz

oblasti prirodnih nauka o uenikim radovima moe se govoriti kao o praktinim
radovima.
Da bi se produkti uenikih aktivnosti i praktini radovi mogli koristiti u pro-

cesu ocewivawa potrebno je:
uenike prethodno pripremiti: proveriti razvijenost znawa,

sposobnosti i vetina potrebnih za izvoewe praktinih radova,
dati im jasne i precizne instrukcije;
imati na umu da samostalan ili grupni istraivaki ili praktini

rad omoguava aktivno uee uenika u nastavnim aktivnostima,
pa time i u procesu ocewivawa, ali podrazumeva dodatno
angaovawe nastavnika na pripremi procesa nastave i uewa.
Domai zadaci, domai radovi
Domai rad moe biti usmeren na uvrivawe u nastavi steenih i razvijenih

znawa i vetina, stvaralaku primenu steenih i razvijenih znawa i vetina na nove
situacije, pripremu za usvajawe novih znawa ili samostalno sticawe znawa koje se ne
stie u nastavi. Putem domaih zadataka uenici se mogu pripremati i za nove nastavne
cikluse. Domae zadatke treba individualizovati - prilagoditi teinu i vreme za izradu
mogunostima uenika. Nastavnik treba da da instrukcije, jasna uputstva uenicima za
izradu zadataka.
100
Domai radovi, iako se esto osporavaju uz argument da dodatno optereuju

uenike, imaju sledee prednosti:
domai radovi uenika su i nain osposobyavawa uenika za

samostalan rad i uewe;
razvijaju navike sistematskog rada, planirawa vremena i

samokontrole, razvijaju svest o dunostima i odgovornostima;
mogu doprinositi razvijawu socijalnih vetina kod uenika i

sposobnosti za timski, saradniki rad ukoliko predviaju
realizaciju zadataka u parovima ili u mawim grupama.
Domai zadaci moraju se analizirati pri emu se mogu koristiti meusobno

pregledawe i ocewivawe uenika i zajedniko ocewivawe nastavnika i uenika.
Produkte domaih zadataka nastavnik moe prikupyati i uvati u tzv. uenikoj

fascikli ili dosijeu kao jedan izvor podataka za praewe napredovawa uenika,
ocewivawe uenika i izvetavawe i uenika i roditeya o uenikim postignuima.
Razgovor sa uenicima - osnovna metoda nastave i ocewivawa uenika
Razgovor sa uenicima je jedna od osnovnih aktivnosti nastavnika. Razgovor

uenika i nastavnika se javya u svim segmentima procesa uewa i nastave, pa time i kao
postupak ocewivawa. Razgovor sa uenicima nastavnik moe i treba koristiti i kada
primewuje sve ostale postupke ocewivawa.
U procesu ocewivawa sa uenicima je potrebno razgovarati o:
planiranim ishodima i oekivanim postignuima;
efikasnim metodama nastave i uewa koje vode ka

ostvarivawu definisanih ciyeva i ishoda;
kriterijumima ocewivawa;
ostvarenim rezultatima;
nainima poboyawa uspeha i kvaliteta i uewa i nastave.

101
Kako da ocewujemo?
***
Bez obzira koji se postupak ocewivawa koristi, da li se koriste pojedinani
postupci ili u kombinaciji, prilikom odabira, a posebno prilikom primene pojedinih
postupaka, potrebno je imati na umu da se ocewivawe uenika moe provoditi kao:
nastavnikovo ocewivawe uenika;
zajedniko ocewivawe uenika od strane nastavnika i uenika;
meusobno ocewivawe uenika bez neposrednog uea nastavnika;
samoocewivawe uenika.
Da li se sve navedene tehnike mogu koristiti u svim

nastavnim predmetima?
Od ega sve zavisi izbor postupka ocewivawa?
Koji postupci su prihvatyiviji za pojedine predmete?
Da li je smisleno kombinovati razliite postupke - kada i kako?
PREPORUENA LITERATURA
Kwige:
Vui, Lidija: PEDAGOKA PSIHOLOGIJA, Drutvo psihologa Srbije, Beograd
Gojkov, Gvozdenka: DOKIMOLOGIJA, Uiteyski fakultet, Beograd, 1997
orevi, J. (prireiva): OCEWIVAWE,

zbornik radova, specijalno izdawe "Prosvetnog pregleda", Beograd, 1984.
orevi, B. i J. orevi: UENICI O SVOJSTVIMA NASTAVNIKA,

Prosveta, Beograd 1988
Ivi,I., Svetlana Marojevi i sarad.: SVEOBUHVATNA ANALIZA SISTEMA OSNOVNOG

OBRAZOVAWA U SRJ, UNICEF, Beograd 2001
Jawuevi, M.: DIDAKTIKA, Vuk Karaqi, Beograd 1967
Kova-Cerovi Tinde i Yiyana Levkov (priredile): KVALITETNO OBRAZOVAWE ZA SVE

- PUT KA RAZVIJENOM DRUTVU, Ministarstvo prosvete i Sporta Srbije, Beograd 2002
Trnavac, N. : NAJEE GREKE U OCEWIVAWU UENIKA, IC. "Dositej",

G. Milanovac, 1998
Trnavac, N. i J. orevi: PEDAGOGIJA, Nauna kwiga, Baograd 1998
efer, Jasmina (prireiva): UITEY U PRAKSI, Republiki zavod za unapreivawe

vaspitawa i obrazovawa, Beograd 1991
Havelka, N., J. orevi i sar. (prireivai): PRAEWE I OCEWIVAWE UENIKA,

Zavod za unapreivawe vaspitawa i obrazovawa Beograda, edicija "kolske teme" br.9,
Beograd 1982
Havelka, N.: UENIK I NASTAVNIK U OBRAZOVNOM PROCESU, Zavod za izadavawe

udqbenika, Beograd 2000
Havelka, N.: SOCIJALNA PERCEPCIJA, II izdawe, Zavod za udqbenike, Beograd 2001
Havelka, N. i sar.: EFEKTI OSNOVNOG KOLOVAWA, Institut za psihologiju,

Filozofski fakultet, Beograd, 1990
lanci:
Anagnosti, Svetlana, D. Popadi i Anelka Kruni: Motivacijski model pismene provere

znawa iz fizike, Psihologija, 1986, br. 1-2, str. 84-95
Brkovi, A.: Uticaj trajnijeg doivyavawa uspeha ili neuspeha na razvoj linosti
uenika, Psihologija, 1979, br. 3/4, str. 47-57
Brkovi, A.: kolski uspeh i neuspeh kao faktori razvoja linosti uenika, u zborniku
OCEWIVAWE, Prosvetni pregled, Beograd 1984, str. 19 - 25
Vui, Lidija: Kriterijumski testovi, Psihologija, 1979, br. 3-4, str. 26-35
orevi, Bosiyka: Ocewivawe uenika, Nastava i vaspitawe, 1981, br. 7-8, str. 473-480
uki, Mara: Ocewivawe, odrednica u PEDAGOKOJ ENCIKLOPEDIJI, kwiga 2, Zavod

za udqbenike, Beograd 1989, str. 135-136
orevi, J.: Noviji prilazi i postupci u ocewivawu uenika, u zborniku OCEWIVAWE,

Prosvetni pregled, Beograd 1984, str. 35-40
Krkyu, S.: Zahtevi u pogledu ocewivawa uenika, u zborniku OCEWIVAWE, Prosvetni

pregled, Beograd 1984, str. 7 -10
Kusovac, Nada i Branka Ilikovi: Primjena sistema permanentnog praewa i ocjew-

ivawa uspjeha uenika u nastavi, Vaspitawe i obrazovawe, 1976, br. 1, str. 115-134
Smiyani, .: Ocewivawe uenika - integralni deo vaspitno-obrazovnog procesa,

Nastava i vaspitawe, 1980, br. 4, str. 691-702
Tomaev, N.: Varijabilnost ocewivawa pismenih radova uenika, Nastava i vaspitawe,

1981, br. 3, str. 505-514
Troj, F.: O proveravawu i ocewivawu u koli, u zborniku PRAEWE I OCEWIVAWE

UENIKA, Zavod za unapreivawe vaspitawa i obrazovawa Beograda, edicija "kolske
teme" br.9, str. 7-18, Beograd 1982
Havelka, N.: Standardi uspenosti i wihove implikacije za usvajawe moralnih normi i

vrednosti, ZBORNIK Instituta za pedagoka istraivawa, 1976, br. 9, str. 197-208
Havelka, N.: Pitawe strukture i organizacije praewa i standardi vrednovawa

vaspitno-obrazovnog rada u koli, u zborniku PRAEWE I OCEWIVAWE UENIKA,
Zavod za unapreivawe vaspitawa i obrazovawa Beograda, edicija "kolske teme" br.9,
str. 35-53, Beograd 1982
Havelka, N.: Ocewivawe i motivacija za uewe, u zborniku OCEWIVAWE, Prosvetni

pregled, Beograd 1984, str. 11-14
Havelka, N.: Vrednovawe vaspitnog rada kole, Ogledi i iskustva, 1985, br. 3, str. 60-79
Havelka, N: Socijalno-psiholoki aspekti uspeha uenika u osnovnoj koli, Nastava i

vaspitawe, 1990, br. 1-2, str. 37-56
Havelka, N.: Ocewivawe uenika, Prosvjetni rad, Podgorica 1997, br. 5-6, (podlistak
"Za nastavu" br. 26)
Havelka, N.: Odnos uenika prema ekperimentalnoj i tradicionalnoj nastavi u sredwoj

tehnikoj PTT koli u Beogradu, Nastava i vaspitawe, 2001, br. 5, str. 458-500 (Izvetaj
o kolskom ogledu u kojem nije bilo prozivawa uenika da odgovraju za ocenu, ve su se
uenici samostalno javyali kada procene da su spremni za ocenu koju su planirali da
dobiju; objavyeno i kao broura u izdawu Pedagokog drutva Srbije.)
Prilog 1
Primer ocewivawa zasnovanog na ishodima
Primere u ovom prilogu razradila je uiteyica Jelena Rusi iz O "14. oktobar" u
Beogradu.
Uvodne napomene:
Ocewivawe zasnovano na ishodima znai da sama ocena treba da prui jasne
podatke o tome ta je uenik postigao, ta jo uvek nije i na emu i kako treba daye da
radi. Ocewivati znai, izmeu ostalog, pratiti individualno napredovawe uenika u
ostvarivawu planiranog postignua. Ocena treba da bude povratna informacija pre svega
za samog uenika, ali i wegove roditeye.
U prilogu koji sledi dati su primeri kako bi mogla da izgleda opisna ocena u
sluaju kada je uenik u celini ostvario planirane ishode i postignua i kada je u tome
uspeo samo delimino.
Primeri su dati po nastavnim predmetima koji su obavezni predmeti za I razred

(sem stranog jezika). Stoga, radi lakeg praewa datih primera potrebno je imati
uvid u ishode definisane u Posebnim osnovama kolskog programa za prvi razred.
Ovi primeri su ilustracija, a ne model ili uzor kako treba i moe da izgleda
opisna ocena. Sledei primeri nude se samo kao podsticaj za razmiyawe i razvijawe
ideja i reewa o tome kako se moe davati opisna ocena ueniku u situaciji kada je, i
kada nije u potpunosti, ostvario planirane ishode, i kako se data opisna ocena moe
koristiti kao osnova za izvetavawe roditeya uenika. U izvetaju treba koristiti ime
uenika (to mi u ovim primerima nismo mogli da uradimo!).
Kada uitey daje ocenu ueniku i pie izvetaj o postignutim rezultatima na kraju
kolske godine, ocena e se utemeyivati na kontinuiranom praewu i vrednovawu
uenikovog rada, te e informacije koje izvetaj sadri biti i brojnije i sadrajnije.
Primer opisnih ocena za jednog uenika koji je uspeno ostvario planirane ishode:
Srpski jezik:
Uenik je uspeno ovladao tehnikom poetnog itawa i pisawa. ita jasno i

izraajno. Samostalno pie krae tekstove koje zasniva na sopstvenom iskustvu i mati.
Naroito se istakao u realizaciji kraih scenskih prikaza, gde se odlino

snalazio u razliitim ulogama (u ulozi narator ili pojedinih likova).
Savesno je i u potpunosti uestvovao u svim aktivnostima.
Ponekad je nestrpyiv, sagovorniku upada u re, pa bi trebalo da bude payiviji u

sluawu sagovornika.
Matematika
Uenik je savladao sabirawe i oduzimawe do 100. Ume brzo i tano napamet da

rauna. Pravilno koristi matematike simbole. Uspeno reava tekstualne zadatke i
ume da sastavi tekst zadatka na osnovu datih izraza.
Tokom kolske godine znaajno je napredovao u reavawu kombinatornih

problema.
Uloio je puno truda i napora u svoj rad. Mnogo je vebao i moe biti zadovoyan
postignutim rezultatima.
Svet oko nas
Uenik uoava i imenuje razliite prirodne pojave i procese u okruewu i jed-

nostavne uzrono - posledine veze meu wima.
Uenik je pokazao veliko interesovawe za asove ovog predmeta. Rado je delio

svoje ideje i znawa sa ostalom decom u odeyewu. Uloio je veliki trud u prikupyawu
razliitih informacija i materijala to je znatno doprinelo radu na asu.
Aktivno je uestvovao u poslovima vezanim za uvawe i ureewe prostora u kome

ivi i ui.
Umetnosti
Vizuelne umetnosti
Uenik odlino crta, a znatno je unapredio i slikawe. Sada veto i pravilno

koristi slikarske tehnike i materijal i uvaava sugestije koje dobija od uiteya i drugih
uenika. Koristei razliite likovne i "nelikovne" materijale uenik je napredovao u
likovnom izraavawu. Radovi su mu izlagani na kolskoj izlobi.
Muzika
Uenik peva po sluhu, kreira muziku pratwu i kroz improvizaciju pokreta izraa-
va svoj doivyaj. Uenik je veoma angaovan u svim muzikim aktivnostima tokom asova.
Potrebno je da payivije slua muziku, kako bi sa uspehom prepoznavao melodije,
muzike instrumente itd.
Fiziko i zdravstveno vaspitawe
Uenik vodi rauna o pravilnom drawu tela i poseduje informacije o znaaju

zdravya. Redovno i aktivno uestvuju u nastavi Fizikog i zdravstvenog vaspitawa. Vet
je i spretan, tako da se istie pri vebawu.
Poznaje i pridrava se pravila elementarnih igara. Sarauje sa ostalom decom,

voli da se takmii i raduje se uspehu.
Primer opisnih ocena za jednog uenika koji treba jo da radi na

ostvarivawu planiranih ishoda:
Srpski jezik
Uenik pravilno izgovara glasove. Prepoznaje sva tampana slova i pie ih

pravilno.
Pisana slova jo uvek ne oblikuje pravilno i ne povezuje ih u rei. Sa tekoom

zapisuje reenice zasnovane na sopstvenom iskustvu, pa je korisno da i daye veba putem
kratkih pisanih radova. Retko se ukyuuje u diskusije (stidyiv je i retko postavya
pitawa). Odgovara kratko i nepotpunom reenicom. Potreban mu je podsticaj od strane
nastavnika za uee u razgovoru.
Da bi daye napredovao potrebno je vie vebe u itawu i pisawu. Nadam se da e

uz pomo prevladati postojee tekoe.
Matematika
Uenik ume da ita, pie i uporeuje brojeve. Vidno je napredovao u savlaivawu

i koriewu odrednica vezanih za orijentaciju u prostoru.
Uz mawu pomo razlikuje i imenuju geometrijska tela i figure.
Sa tekoom sabira i oduzima u zadacima sa brojevima veim od deset, pa je

potrebno i daye da veba ove operacije. Zbog toga to slabije ita tee reava tekstu-
alne zadatke. Da bi ih reavao uspenije potrebno je da veba itawe.
Potrebno je da se vie angauje na asu (da payivo slua, posmatra, pita...) kako
bi bio uspeniji i zadovoyniji svojim rezultatima.
Svet oko nas
Uenik razlikuje ivu od neive prirode na osnovu uoenih svojstava. Ume da

opie ambijent u kome ivi (svoj dom, kolu, naseye...) kao i da prepozna i imenuje zan-
imawa yudi iz neposrednog okruewa.
Uz pomo uiteya moe da uoi svojstva pojava i procesa u okruewu.
Potrebno je da se sa vie pawe upozna sa pravilima ponaawa u koli, da ih se

pridrava i da redovno ispuwava obaveze u koli i porodici u emu mu moe pomoi
izrada, u saradwi sa nastavnikom, rasporeda rada i zadataka.
Umetnosti
Vizuelne umetnosti
Uenik prepoznaje i razlikuje boje, oblike i are u svom okruewu.

Znaajan napredak je postigao u koritewu kombinovane tehnike.
Uz ohrabrivawe se oslobodio straha da e neto pogreno, runo uraditi i sada

sa ponosom izlae svoje radove na odeyenskom panou.
Ima potekoa pri koriewu slikarskih materijala i tu mu je neophodna pomo

nastavnika. esto mu je potrebna podrka i podsticaj da zavri radove.
Muzika
Uenik uspeno prepoznaje zvuke - tonove u svom okruewu. Ume da razlikuje zvuk
razliitih muzikih instrumenata.
Rado peva jednostavne pesme, ali se deava da ne poznaje tekst. Potrebno ga je

ohrabrivati da ui tekstove pesama.
Nije u mogunosti da pesmu prati odgovarajuim ritmom pokreta, te je potrebno da

se angauje u raznim aktivnostima gde se muziki doivyaj izraava ritmom.
Fiziko i zdravstveno vaspitawe
Uenik poseduje informacije o znaaju fizike aktivnosti i boravka u prirodi za

pravilan rast, razvoj i otpornost organizma.
Izvodi pokrete u jednostavnim zadacima kretawa. Ume da odredi kom delu tela je
namewena veba.
Izbegava situacije u kojima, po svojoj proceni, moe da se povredi pa mu je

potrebno pruati podrku za ukyuivawe u aktivnosti vezane za istraivawe sopstvenih
fizikih sposobnosti.
Uz podsticaj i nadzor uiteya pridrava se pravila elementarnih igara.

Prilog 2
Ocewivawe kao deo nastavnog procesa
(Kako se planira ocewivawe?)
Primere u ovom prilogu razradila je uiteyica Marina Maksimovi iz
O "Kray Petar I" u Beogradu.
Uvodne napomene:
Primer koji sledi pokazuje kako se prilikom planirawa i pripremawa nastave,

planira i proces ocewivawa uenika. Primer je razraen za jedan od obaveznih pred-
meta za I razred (nastavni predmet Matematika), i to za tematsku, nastavnu celinu "Brojevi
do 100" koja se moe realizovati kroz niz pojedinanih, nastavnih aktivnosti (ili asova)
u duem vremenskom periodu (mogue celo tromeseje).
Primer pokazuje kako se, u procesu planirawa i pripremawa nastave:
svi elementi nastavnog procesa odreuju na osnovu

definisanih ciyeva i ishoda (sadraji, aktivnosti
nastavnika i uenika, metode i oblici rada, nastavni materijal i sl.);
u zavisnosti od datih ishoda, kao i uzrasnih karakteristika

uenika biraju i postupci ocewivawa.
Predmet: Matematika
CIY: RAZVIJAWE OSNOVNIH ZNAWA O KOLIINI I BROJU
ISHODI: (za ovaj blok ):

Uenici itaju, piu i uporeuju brojeve od 0 do 100
Prikazuju brojeve pomou taaka na pravoj liniji i
upotrebyavaju znakove jednakosti i nejednakosti
Sabiraju i oduzimaju do 100
Razumeju pojam cene i koriste ga na primerima
manipulacije novcem (primena steenih znawa)
BLOK TEMA :
1. Brojevi prve desetice
2. Brojevi do 20
3. Uporeivawe brojeva
4. Sabirawe i oduzimawe do 20
5. Brojevi do 100
BROJEVI PRVE DESETICE
Nastavni sadraji:
formirawe skupova
pridruivawe broja skupu
prebrojavawe
uporeivawe skupova
uporeivawe brojeva
upoznavawe sa simbolima (< , >)
reavawe problemskih situacija
primena steenih znawa sabirawa i oduzimawa
Aktivnosti uenika (ta uenici mogu da rade!):
Grupiu predmete, razvrstavaju po razliitim osobinama

Imenuju elemente, lanove skupa, uporeuju
Izrauju, formiraju sopstvene primere
Izrauju modele, crtee
Pravilno zapisuju cifre - simbole
Povezuju odreene brojeve sa odgovarajuim skupovima
Prebrojavaju elemente po odreenoj osobini
Uporeuju skupove - brojeve
Uoavaju vezu - broj - skup
Sabiraju i oduzimaju do 10
itaju, razumeju, reavaju lake izraze
Improvizuju razliite situacije i primewuju znawa
Metode i oblici rada:
Rad u malim grupama

Individualni i individualizovani rad na
vie nivoa sloenosti zahteva
Materijali:
Didaktike igre
Materijal za crtawe, oblikovawe
Razliiti upotrebni predmeti
Poseban radni materijal za uenike koji sporije napreduju
POSTUPCI PRAEWA I OCEWIVAWA
U procesu praewa i ocewivawa uenika koristie se kombinacija

POSMATRAWA rada uenika i RAZGOVOR sa uenicima kroz
raznovrsne didaktike igre i aktivnosti.
1. SVAKODNEVNO
Domai zadaci
Postavyawe problemskih pitawa
Matematike igre
Stalno praewe aktivnosti uenika (pitawa i odgovori, posmatrawe)
2. POSLE SVAKE REALIZOVANE AKTIVNOSTI
Kroz didaktike igre
3. TEMATSKI
BROJEVI DO 10
(Uporeivawe brojeva, brojawe, sabirawe i oduzimawe do 10)
Izvetavawe
uenika- posle svake aktivnosti
roditeya - posle obraene celine
Prilog 3 - Primer formulara za ocewivawe u I razredu

Primer u ovom prilogu preuzet je od uiteyice Natae Skoko iz
O "Jovan Jovanovi Zmaj" u Novom Sadu.
I-2
Beleke:
Beleke:
Beleke:

02 Ocenjivanje Za Razvoj Ucenika PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

02 Ocenjivanje Za Razvoj Ucenika PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nenad Havelka

OCEWIVAWE ZA RAZVOJ UENIKA

Beograd, avgust 2003.

Zato prirunik o ocewivawu? 3

Funkcije ocewivawa u odnosu na uenike 13

3. Ocewivawe zasnovano na ishodima i standardima 31

4. Formativno i sumativno ocewivawe 41

Dva znaewa termina "ocewivawe" 52

6. Ocewivawe kao deo procesa nastave i uewa 63

Ocewivawe zahteva od nastavnika pripremu 65

Preporuena literatura 103

Prilog 1 - Primer ocewivawa zasnovanog na ishodima 107

Zato prirunik o ocewivawu?

U okviru javnih diskusija o reformi obrazovawa, koje su organizovane u dva

Ministarstvo za prosvetu i sport Republike Srbije je poetkom 2001. godine

Polazei od strunih analiza postojeeg stawa u domenu ocewivawa uenika,

U osnovi ovog predloga je pretpostavka da se kvalitet uewa i nastave ne moe

U tom smislu, kvalitet onoga to se deava u uionici predstavya sutinu

Zato prirunik o ocewivawu?

planirawe ocewivawa u sklopu planirawa nastave,

praewe nastave kao sklopa razliitih individualnih,

registrovawe zapaawa ili podataka o napredovawu

izvetavawe uenika i roditeya o postignuima i

vrednovawe nastave sa namerom da se ona unapredi, da postane

Iako svaku fazu ini grupa specifinih aktivnosti, granice meu

Za sam poetak upoznavawa sa novim pristupom ocewivawu najvanije je da

da razumemo logiku koja vodi proces ocewivawa, koja povezuje

da funkciju i ciyeve ocewivawa poveemo sa znaajem koje

Teme koje su obraene u ovom priruniku treba da podre nastavnike u nastojawu

Glavne promene koje definiu okvir u kojem e se razvijati novi pristup

promena koncepcije kolskog programa, u kojoj kole i

definisawe oekivanih ishoda nastave i uewa i obrazovnih

uspostavyawe celovitog sistema vrednovawa.

Proirewe autonomije kole u strukturisawu obrazovnog programa i uvoewe

Prvi zadatak svake kole je da postane sredina koja podstie i podrava

Mesto kolskog ocewivawa u

kolsko ocewivawe je jedan od osnovnih i najosetyivijih segmenata

Efekti profesionalno voenog kolskog ocewivawa ogledaju se najpre u

Unutar kolskog sistema sledee kolske godine treba da profunkcionie

Ovaj prirunik je jedan od prvih "izdanaka" te podrke.

Centar za vrednovawe kvaliteta u obrazovawu i vaspitawu e u odreenim

Pored toga, planiraju se i sledee aktivnosti:

razvijawe baze zadataka zasnovane na oekivanim ishodima

izrada i primena formalnih testova zasnovanih na

izrada i primena kriterijumskih testova za evaluaciju

priprema zavrnih ispita.

Polazei od unapred utvrenog i usaglaenog okvira za vrednovawe rada kole u

ta elimo da postignemo ovim prirunikom?

Prirunik je raen sa namerom da bude koristan svima od kojih se na

1. glavne funkcije ocewivawa sagledaju kao sredstvo za

2. upoznaju osnovne principe na kojima se zasnivaju aktivnosti

3. ceo proces ocewivawa utemeye na ishodima i obrazovnim standardima,

4. shvate razliku izmeu formativnog ili razvojnog ocewivawa i

5. razumeju ocewivawe kao integralni deo nastave - da u praksi

6. razumeju osnovne principe opisnog ocewivawa i u primeni

7. koriste razliite postupke ocewivawa (da ih obavesti o raznim

8. saine i prikau izvetaje o napredovawu uenika, da o tome

9. na osnovu podataka dobijenih u procesu ocewivawa mogu objektivno

To su glavni ciyevi prirunika. Iako ocewivawe ima veoma irok teorijski i

Ipak, u sadawem obliku, prirunik je preteno opteg karaktera. U toku

Kako prepoznati dobru praksu i podrati weno irewe?

U sledeem - popravyenom i dopuwenom - izdawu ovog prirunika bie vie

Centar za vrednovawe kvaliteta u obrazovawu i vaspitawu (Centar za evaluaciju)