Klett Srpski Jezik 4 GIMN Dnevne Pripreme SEPTEMBAR

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: четврти

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језичка култура, Књижевност, Језик
тема/област:
Наставна јединица: Смисао и задаци проучавања књижевности
Тип часа: обнављање/обрада
Упознавање ученика са наставним програмом, планом рада,
лектирама, уџбеницима, помоћном литературом, распоредом
Циљ часа: писмених задатака, правилима понашања и критеријума
оцењивања, додатне и допунске наставе, као и са распоредом
одржавања секција.
Ученик ће бити у стању да:
− набави потребне материјале, уџбенике и литературу коју
ће користити ове школске године;
− планира своје обавезе у току школске године;
Очекивани исходи
− изабере секције које ће посећивати у школи;
на крају часа:
− са наставником дефинише и усвоји правила понашања
на часу;
− разуме критеријуме оцењивања који важе за предмет и
начине провере знања.
Наставне методе: дијалошка, демонстративна
Наставна средства: Читанка, Граматика, ученичке свеске

Облици рада: фронтални
компетенција за целоживотноучење, комуникација, рад с
Међупредметне
подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
компетенције:
друштву
Међупредметно
/
повезивање:
уџбеници, лектира, литература, план и програм, књижевне
Кључни појмови:
области, језичке области, култура изражавања
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа (5 минута)
 Води разговор са ученицима о томе како су  Учествују у разговору, активно
провели летњи распуст и шта су читали одговарају на питања.
током летњег распуста, да ли то укључује и
нешто од лектире предвиђене за четврти
разред и какви су њихови утисци поводом
прочитаног.
 Истиче циљ часа и припрема ученике да
запишу све важне податке.
Главни део часа (35 минута)
 Представља уџбенике који ће се користити у − Активно слушају наставника;
четвртом разреду: − учествују у дискусијама у вези са
Бајић, Љиљана, Павловић, Миодраг, Мркаљ, темом;
Зона, Читанка 4, Српски језик и књижевност − преузимају одговорност за
за четврти разред гимназије, Београд, Klett, сопствени напредак у учењу;
1
2021. − записују у своју свеску потребне
Ломпар, Весна, Антић, Александра, податке о уџбеницима (имена
Грамaтика 4, Српски језик и књижевност за аутора, издавача, годину издања);
четврти разред гимназије, Београд, Klett, − имају могућност да уџбенике
2021. прелистају, упознају се са
 Разговара о садржајима у уџбеницима и њиховим садржајем, распоредом
упознаје ученике са планом рада. области у уџбеницима и да поставе
 Упућује на то да ће градиво из књижевности питања уколико их имају;
обухватати једну велику област, али и дела из − преписују са табле скицу
претходних епоха која се баве савременим књижевних периода и садржаје из
темама. Скреће се пажња и на концепцију језика;
уџбеника, у коме се на почетку сваке области − постављају питања;
налази списак кључних речи за дату област, − у договору са наставником
опис друштвених и историјских околности у осмишљавају правила понашања у
којима се књижевна епоха јавља, преглед учионици која ће сви поштовати у
основних одлика дате епохе и најважнијих наредној школској години;
представника, а потом следе текстови − са наставником јасно постављају
књижевних дела за обраду са питањима за правила понашања у учионици
тумачење. договарајући се око кашњења на
 Ученицима се указује на то да ће се у овој час, употребе мобилних телефона,
школској години бавити најбољим али и критеријума и начина
књижевним делима која, за разлику од оцењивања;
претходних година, не прате искључиво − договарају се и о раду секција, као
хронолошки след догађаја, те се нада да ће им и о распоредима допунске и
и у духовним и интелектуалном смислу бити додатне наставе.
занимљивија.
 Такође, упућује ученике да се једним делом
наставни програм наставља на започето,
књижевно-историјско проучавање
књижевности, уз инсистирање на теоријском,
методолошком приступу проучавању
књижевности који почиње у двадесетом веку.
 Ученицима се показују уџбеници и дају на
преглед..
 Ученици се упућују на то да ће се, што се
књижевности тиче, бавити:
 Методологијом проучавања
књижевности, која обухвата различита
књижевна дела и репрезентује један
теоријски приступ проучавању
књижевног дела. Проучаваће књижевне
критичаре, историчаре и сазнаваће
теоријске принципе и поставке у
проучавању књижевности.
 Савременом књижевношћу, која, како
већ и сама одредница каже, обухвата
период од Другог светског рата до данас.
Ученицима се предочава које ће ауторе
европске и српске књижевности
проучавати.
 У оквиру лектире, допуниће и
проширити проучавање неким од
најзначајнијих европских и српских
песника и писаца. Наставник чита списак
2
дела која ће се обрађивати у оквиру
лектире.
 Ученици се упознају и са областима из

српског језика које ће проучавати:
 Синтаксеа – врсте реченица, делови
реченица и односи међу њима, служба
речи у реченици итд.
 Општи појмови о језику – порекло
језика, поделе језика, вишејезичност итд.
 Правопис – интерпункција
 Стилистика – функционални стилови
 Наставник подсећа ученике на прибор који ће

бити потребан за рад, као и на значај уредног
и редовног бележења на часовима, што ће им
умногоме олакшати процес учења и
савладавања школских обавеза.
 Наглашава ученицима да ће током године
имати четири писмена задатка и упознаје их
са распоредом израде писмених и контролних
задатака.
 Наставник започиње разговор о појму

књижевности, подсећајући ученике на све оно
што је о овом појму раније научено.
 Шта све данас обухвата појам
књижевност? Који су све термини и
појмови користили кроз историју да би
објаснио појам књижевност? У којим се
све формама појављује књижевност?
Књижевност се често дефинише као

уметност речи, јер је основно изражајно
средство које се у овој уметности
употребљава – реч (језички артикулисана
мисао).
У српском језику, појам књижевност изведен

је од речи књига. Међутим, могућности за
интерпретацију тог појма су различите јер
могу да се односе и на многе друге,
некњижевне (неуметничке) садржаје, па се у
нашем језику често успоставља разлика
између два основна значења овог појма.
 Упућује ученике на текст Тање Поповић
Књижевност (Читанка, стр. 8–11).
Завршни део часа (5 минута)
− На крају часа ученицима дели листиће са − Постављају питања и попуњавају
питањима на која треба да одговоре. Ученици листиће;
се на листићима изјашњавају о томе шта − договарају се са наставником о
очекују од часова Српског језика и принципима рада на часу,
књижевности у текућој школској години, и начинима комуникације и осталом.
3
шта очекују од себе у овој школској години.
− Наставник подсећа ученике да се за следећи
час припреме тако што ће прочитати текст
Милије Николића Динамика интерпретације
књижевноуметничког дела. Чиниоци
обједињавања из Читанке, страна 12–13.
Ученици имају задатак да одговоре на питања
испод текста и да се припреме за дискусију.
Изглед табле
УЏБЕНИЦИ:
 Бајић, Љиљана, Павловић, Миодраг, Мркаљ, Зона, Читанка 4, Српски
језик и књижевност за четврти разред гимназије, Београд, Klett, 2021.
 Ломпар, Весна, Антић, Александра, Грамaтика 4, Српски језик и
књижевност за четврти разред гимназије, Београд, Klett, 2021.
Књижевност:
Проучавање књижевног дела (методологија, приступи, плурализам метода)
Савремена књижевност
Лектира
Језик:
Синтакса
Општи појмови о језику
Правопис
Стилистика
− именовање уџбеника и података везаних за

Начини провере остварености уџбенике, постигнут договор око правила
исхода: понашања и критеријума оцењивања, као и
око начина рада у овој школској години.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
4
ПРИЛОГ
1. Шта очекујем од часова Српског језика и књижевности у овој

школској години?
2. Шта очекујем од себе у овој школској години?
5
6
Наставна Књижевност
Читање и проучавање књижевног дела. Милија Николић:
Наставна јединица:
Динамика интерпретације књижевноуметничког текста
Тип часа: обрада
Упознавање ученика са динамиком интерпретације
Циљчаса:
књижевноуметничког текста
− објасни појам интерпретације;
− самостално приступи књижевноуметничком тексту;
Очекивани исходи − препозна доминантне вредности књижевног дела;
на крају часа: − наведе битне структурне елементе књижевног дела;
− препозна облике казивања;
− уочи језичкостилске поступке;
− интерпретира литерарне проблеме.
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, монолошка
Наставна средства: Читанка, пројектор, компјутер

Облици рада: фронтални и индивидуални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
компетенције: подацима и информацијама, естетичка компетенција
Међупредметно Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско
повезивање: васпитање, Историја, Географија
теорија интерпретације, књижевноуметнички текст, наставна
Кључни појмови: пракса, уметнички доживљај, доминантне вредности
књижевног дела, чиниоци обједињавања
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору;
− Обавештава ученике о циљевима и − активно одговарају на питања.
исходима.
− Пише наслов лекције на табли.
− Започиње разговор са ученицима и појму
интерпретације.
 Упућује ученике на следеће податке: − Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама у вези са
Милија Николић (1929–2013), професор, темом;
предавао је Методику наставе − преузимају одговорност за сопствени
књижевности и српског језика на напредак у учењу;
Филолошком факултету у Београду. Аутор − записују у своју свеску потребне
је више уџбеника из језика и језичке податке;
културе за основну школу, бројних − преписују са табле истакнуте
7
научних радова и књига. Успешним појмове;
обједињавањем теорије и праксе, уз − постављају питања;
примену више научних гледишта и − излажу запажања о прочитаном
методолошког плурализма, проф. Николић тексту;
се супротстављао свим догматским и − дискутују.
репродуктивним приступима наставном
градиву, свим дидактичким шаблонима и
рецептима. Утемељио је стваралачку,
истраживачку и проблемску наставу
књижевности и матерњег језика.
− Подсећа ученике да су имали задатак да

прочитају текст Милије Николића
Динамика интерпретације
књижевноуметничког дела. Чиниоци
обједињавања из Читанке, страна 12–13.
Ученици су имали задатак и да одговоре на
питања испод текста и да се припреме за
дискусију.
− Поставља питања ученицима:

 Наведи чиниоце интерпретације
књижевноуметничког дела. Како они
учествују у тумачењу текста?
 Објасни следећи цитат из текста: „Ово
мноштво елемената може изазвати
незгодну претензију да се што више
њих постави у план интерпретације”.
 Како се остварује квалитетна динамика
интерпретације текста уметничког
дела?
 Зашто ваља избегавати заснивање
читаве интерпретације само на једном
обједињавајућем фактору?
− Најважније податке записује на табли.

 Поставља питања која подстичу на
размишљање.
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају
или раде.
 Даје повратне информације ученицима на
позитиван начин.

− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено
постављајући питања. одговарајући на питања.
− Упућује ученике да се за наредни час
информишу о животу и делу Миодрага
8
Павловића и да прочитају песму Пробудим
се (Читанка, стр. 33).
Читање и проучавање књижевног дела

Динамика интерпретације књижевноуметничког текста
Милија Николић
– уметнички доживљаји
– текстовне целине
– битнији структурни елементи
– облици казивања (форма приповедања)
– језичкостилски поступци
– литерарни проблеми у функцији сазнавања и тумачења књижевноуметничког
дела
Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

исхода: крају часа.
исхода?

9
Наставна јединица: Миодраг Павловић, Пробудим се
Циљ часа: Интерпретација песме Пробудим се Миодрага Павловића

− наведе најважније карактеристике Павловићевог
стваралаштва;
− дефинише појам херметична песма;
Очекивани исходи − одреди форму песме и врсте стиха;
на крају часа: − тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− препозна језгровиту мисао и елиптичну форму;
− интерпретира мотиве страха и безизлаза;
− примењује знања из теорије књижевности.
Наставна средства: Читанка

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
друштву, естетичка компетенција
повезивање: васпитање, Историја
Миодраг Павловић, уметност, књижевност, песма, структура,
читаоци-саговорници, елиптична форма, деконструкција света
− Обавештава ученике о циљевима и − исказују утиске о песми;
исходима. − активно одговарају на питања.
− Пише наслов лекције на табли.
− Упознаје ученике са животом и
стваралаштвом Миодрага Павловића:
Миодраг Павловић (1928–2014) био је

песник, есејист, приповедач, драмски
писац. У његовој поезији спаја се поетика
модерног с класичним естетским идеалима,
неспокојство савременог света са далеким
историјским сећањима. Песник историје и
културе, који у минулом тражи корене
савремености, опевао је пропаст античког
света, појаву Словена у историји; описао је
значајна места и пределе са савремене
10
културне мапе света... Његова значајнија
дела су: збирке песама – 87 песама, (1952),
Стуб сећања (1953), Велика Скитија
(1968), Нова Скитија (1970), Хододарје
(1970), Светли и тамни празници (1971),
Заветине (1976), Бекство по Србији (1979),
Златна завада (1982), Светогорски дани и
ноћи (1987),
Изабране и нове песме (1996); антологије –
Антологија српског песништва
(13–20. века; 1964), Песништво европског
романтизма (1969), Антологија лирске
народне
поезије (1982); приповетке – Мост без
обала (1956).
− Упућује ученике на следеће податке: − Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама у вези са
Миодраг Павловић 1952. године објављује темом;
збирку 87 песама. Тај тренутак представља − преузимају одговорност за сопствени
значајан догађај у савременој српској напредак у учењу;
поезији. Опевајући егзистенцијални ужас, − записују у своју свеску потребне
Павловић мења песнички језик и слику, па податке;
ће језгровита мисао и елиптична форма − преписују са табле истакнуте
још више нагласити човеков страх и појмове;
безизлаз. Песма „Пробудим се” открива − постављају питања;
доминантне песничке поступке − одговарају на питања.
Павловићеве поетике, а сажетошћу израза
досеже читав спектар значења.
− Изражајно чита песму Пробудим се.

− Упознаје ученике са појмом херметична
песма:
Херметична песма (према мишљењу

Бранка Миљковића) превазилази немоћ
језика и верује у моћ речи. Речник је
рудник одакле песник треба да црпе. Речи
нису ознаке ствари, већ ствари саме у
својој актуелности. Недовољност речи је
једино на шта песник може да рачуна.
Главна предност језика није у томе да
изрази мисао, већ да је створи.
− Анализира песму са ученицима

постављајући питања из Читанке:
Наведи и образложи доживљаје

запитаности и неспокојства које песма
побуђује. Где су корени стрепње која
11
обузима биће лирског субјекта? Од чега
он страхује? Анализирај каква је његова
судбина у свету који се растаче у
хаотичне слике распадања и смрти.
Објасни како форма песме и облик/врста

стиха учествују у сугерисању поетске
атмосфере и тематских садржаја.
Истражи мотиве у песми, посебно начин
на који се наговештавају њихова
слојевита значења. Узми у обзир динамику
мотива (ритам њиховог смењивања) и
асоцијативни и симболички потенцијал
који они уносе у песму.
Проучи време сугерисано у песми. Доведи

у везу почетне и завршне стихове песме.
Објасни каква је улога згуснутог времена
које протиче између буђења и заборава
који ће га заменити. Образложи смисао
потребе да се ухвати и забележи
тренутак деструкције света/живота.
Какву опомену доноси песма? Тумачи
њене поруке.

− Поставља питања која подстичу на
− Проверава да ли ученици пажљиво
слушају или раде.
− Даје повратне информације ученицима на
− Ученике упућује на Павловићеву песму
Научите пјесан, коју ће интерпретирати
на наредном часу – Читанка, стр. 31.
Миодраг Павловић, Пробудим се

 хермртична песма
 језгровита мисао
12
 елиптична форма
 осећање страха и безизлаза

исхода?

Наставна јединица: Миодраг Павловић, Научите пјесан
Интерпретација песме Научите пјесан Миодрага Павловића.
Циљ часа: Уочити смисао и задатке књижевности кроз анализу песме
Научите пјесан Миодрага Павловића
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа: − наведе најважније карактеристике Павловићевог
стваралаштва;
13
− повеже раније стечена знања са новим градивом;
− одреди форму песме и врсте стиха;
− тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− препозна значај језика за развој културе до данас;
Наставне методе: дијалошка, монолошка
Наставна средства: Читанка, табла, креда

подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
Међупредметно Историја, Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава,
повезивање: Грађанско васпитање
Миодраг Павловић, уметност, књижевност, песма, структура,
читаоци-саговорници, елиптична форма, деконструкција света
− Обавештава ученике о циљевима и − наводе занимљивости из живота
исходима. писца;
− Обнавља са ученицима знања о животу и − активно дискутују и одговарају на
стваралаштву Миодрага Павловића. питања.
− Наставник изражајно чита песму, а затим
тумачи непознате речи:
пошаст – помор, глад, зло
утројити – утростручити
слеме – врх крова
коледа – обредна народна песма коју су
момци идући од куће до куће певали уочи
Божића; овде: коледати (фигуративно
значење – чувати своју традицију).
Научите пјесан заправо значи научите

песму.
− Анализира песму постављајући питања и − Активно слушају наставника;
упознајући ученике са поетиком Миодрага − учествују у дискусијама у вези са
Павловића. темом;
− одговарају на питања;
Песма је написана у првом лицу и − преузимају одговорност за сопствени
сугестивно делује на читаоце. напредак у учењу;
− записују у своју свеску потребне
Како сте доживели ову песму? Колико сте податке;
разумели њену основну поруку и тему? − преписују са табле истакнуте
Делује ли ова песма затворено, појмове;
14
херметично? − постављају питања;
− одговарају на питања.
„Научите пјесан” је песма објављена у
песничкој збирци савременог српског
песника, Миодрага Павловића „Светли и
тамни празници”, 1971. године. Она је
прилично херметична и за њено
одгонетање потребно је пажљиво
посматрати сваку реч.
Основну тему песме налазимо у њеном

последњем стиху:
научите пјесан – то је избављење,
чиме нам песник недвосмислено указује на
само значење, суштину уметничког
постојања као избављења из бесмисла
свега онога што нам живот доноси. Задатак
уметности је, дакле, покушај избављења из
бесмисла свакодневице.
Прва строфа указује на потрагу за

избављењем: песник ниже реторичка
питања у којима трага за смислом
постојања:
„Кроз каква друштва треба још проћи, /
кроз какве људске видике...”
− Она носи у себи побуну, тихи бунт

незадовољног човека, који је изневерен и
огорчен, сит празних обећања, гладан
слободе. Човек је усамљен и
изманипулисан у свету који га окружује и
немоћан је да се супротстави власти и
моћницима.
Поставља се питање да ли је људско

искуство, људски видик, оно што нам може
донети избављење и спас.
Одговор је песимистички: не може, није
довољно, не доноси спас. Песникова
одговорност се не мири са тим пасивним и
фаталистичким односом према животу.
Зато он настоји да пробуди своје слушаоце
и подстакне их да у сопственом односу
према стварности пронађу узроке стања у
коме су се задесили.
Свуда се дигли борци против откровења

и јашу велике коње, вребају крв,
заседају праведнике и сваког ко се јави
15
између човека и бога, на брвну.
На шта подсећају ови „борци против

откровења”? Да ли им је могуће веровати?
Најгори су они који су блиски власти,

њихови полтрони, улизице и потказивачи,
они који стално вребају и постављају себе
између „човека и бога, на брвну”. Тај
добровољни инструмент власти оличен у
лику јахача Апокалипсе, повезан са
библијским мотивима борбе добра и зла,
јасно се идентификује у следећем стиху:
Куда ће они што се клоне звери?
Звер симболише зло којем се човек мора
одупрети. Песничка мисија постаје позив
на отпор, усклик бунта и позива на
трајање: Научите пјесан! То је императив
који доноси спас и избављење.
Идеја да нас је „песма одржала” није идеја

овог песника, већ искуство генерација и
покољења које су претходиле. Ми нисмо
од јуче нити је потреба да се спасимо од
зла овог света, продукт савременог човека.
Она постоји као вековни порив нашег
народа и њено је значење сакривено у
свим глаголима које песник наводи:
певајте, орите се, појте.
И остали глаголи:
жаморите, жуборите, роморите
означавају везу речи и смисла, човека и
звука којом се реч означава, која доводи до
врхунског обраћања:
ускликните, утројте, узхвалите.
Ови глаголи јесу синонимни, али њихова
значења су обојена смислом који градира у
јачини и у духовној вези са културом
народа из којега потичемо.
Сетите се Химне Светом Сави у којој

ускликујемо свецу и у којој је израз појте
доминантан:
појте му Срби песму и утројте...
У нашем дугом и богатом усменом
предању песма је била исто што и књига.
Веза књиге и песме изузетно је наглашена
јер се њом бележила историја, чувало
знање, опевали се подвизи... Њоме су се
преносиле поруке и делила осећања. Песма
16
служи човеку да изрази своје биће. Уз
песму се рађамо и уз песму сахрањујемо.
− Човек се може наћи свој смисао тек ако се

помири са суштином свога бића:
нека вас нађе светло као срп своје
снопље, / као што мученичка крв нађе
своје копље
Човек се једино речју, која и беше у
почетку, а реч је увек дело,
материјализована мисао, може спасити.
Научити пјесан значи и истрајати, и не
заборавити, и молити, и захтевати, и
побунити се, и веровати. А то је песникова
мисао којом се и песма завршава:
Научите пјесан, то је избављење.

− Проверава да ли ученици пажљиво слушају
или раде.

− Резимира све што је урађено на часу, − Резимирају научено одговарајући на
постављајући питања. питања;
− За домаћи задатак ученицима задаје да − анонимно се изјашњавају на
одговоре на питања из Читанке, стр. 32. излазним листићима о питањима у
вези са наставном јединицом.
Миодраг Павловић, Научите пјесан
 Задатак и смисао књижевности као уметности

 Научите пјесан, из песничке збирке из 1971. године
певајте, орите се, појте

жаморите, жуборите, роморите
ускликните, утројте, узхвалите
17
исхода?

Методи у проучавању књижевности. Плурализам метода и
њихов суоднос. Теорија рецепције
Упознавање ученика са методама у проучавању књижевности,
Циљ часа:
плурализмом метода и теоријом рецепције
− дефинише појам метода и методологије;
Очекивани исходи на − препозна принципе на којима се заснива подела метода на
крају часа: унутрашњи и спољашњи приступ проучавању књижевности;
− примени плурализам метода;
− препозна основе карактеристике теорије рецепције.

подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
унутарпредметно повезивање
Кључни појмови: наука о књижевности, методологија, методи
18
− Обавештава ученике о циљевима и − активно дискутују и одговарају на питања.
исходима.
− Уводи ученике у тему:
Уметност, нарочито књижевност, спада у

најкомплексније феномене који се могу
замислити јер она у себи спаја материјални
и духовни свет, реалне и иреалне
чињенице, свесно и несвесно, видљиво и
невидљиво, истинито и илузорно.
Феноменом књижевности бавили су се
антички мислиоци доста озбиљно и
темељно, нарочито Платон и Аристотел.
Приступи проучавању књижевног дела
могу бити различити: онтолошки,
естетски, социолошки, морални,
историјски, културни, правни, педагошки,
религиозни, спознајни… Методологија
проучавања књижевног дела заснива се на
спољашњем и унутрашњем приступу.
− Предлог за радионицу: − Активно слушају наставника;
Ученици се замоле да донесу један − учествују у дискусијама у вези са темом;
предмет (или фотографију) који им је − одговарају на питања;
посебно драг и буди неке успомене у − преузимају одговорност за сопствени
њима. У полукругу покажу предмет и напредак у учењу;
свако од присутних ученика изнесе своје − записују у своју свеску потребне податке;
виђење предмета. Ученици ће − преписују са табле истакнуте појмове;
прокоментарисати предмет најчешће на − постављају питања;
два начина: они који познају ученика који − одговарају на питања.
показује предмет, тумачиће предмет
имајући на уму животне моменте и
ситуације особе чији је предмет; они који
не познају добро ученика чији предмет
посматрају, говориће о предмету као о
симболу. Предмети могу бити разни:
кишобран, ваза, новчаник, књига...
Ученици могу направити или насликати
нешто. (Добар повод за разговор о
књижевној методологији, о спољашњим и
унутрашњим методама.)
− Информише ученике.
19
Метод се одређује као смишљен или
устаљен поступак усмерен на постизање
неког циља на филозофском, научном или
практичном подручју. С једне стране,
метод означава устаљен модел (редослед,
процедуру) по коме се одвија нека
практична делатност (у материјалној
производњи, раду, образовној и васпитној
делатности, уметничком стварању,
политици), а с друге стране, логички
поступак примењен на филозофску научну
спознају.
У науци се појам метода одређује као

поступак који се употребљава да би се
дошло до научног сазнања, да би се
открила и изложила истина. У том смислу
метод значи разложно, критичко,
уверљиво истраживање задатака у оквиру
науке којој припада постављени задатак.
Позитивистички метод у проучавању

књижевности
Позитивизам је филозофско учење Огиста
Конта, које истиче предност и вредност
егзактних истраживања и који научне
методе преноси у област проучавања
књижевног дела. Предност се даје
прикупљању података и чињеница о писцу
и његовом времену, везама, утицајима.
Пажљиво се проучава пишчево порекло,
живот и рад, средина у којој је живео и
радио, литература са којом је долазио у
додир. Позитивистички метод је убрзао
рађање књижевне критике.
Постоје два основна метода у проучавању

књижевности која су дефинисали и де-
таљно описали аутори познате Теорије
књижевности (1948) Рене Велек и Остин
Ворен – спољашњи и унутрашњи
приступ.
У спољашњем приступу књижевном делу

најзначајнији су: позитивистички метод,
биографски метод, социолошки,
психолошки.
Многи проучаваоци књижевности баве се
њеном позадином, средином у којој се она
јавља и постоји, њеним спољашњим
20
узроцима. Такво проучавање углавном
претендује на неко узрочно објашњење,
које наводно оправдава књижевност,
разјашњава је и своди на њене изворе
(„заблуда о изворима”). Иако је истина да
се књижевност прилично расветљава
добрим познавањем услова под којима је
створена, ипак је јасно да узрочним
проучавањем никад не можемо решити
проблеме описивања, анализе и процене
једног књижевног уметничког дела.
Неки проучаваоци инсистирају на томе да

је дело пре свега одраз његовог творца, па
му треба приступати кроз биографију или
психологију писца. Други за пресудним
факторима трагају у човековом
институционалном животу, у економским,
друштвеним и политичким условима.
Трећи пренаглашавају узрочно-
последичну везу између књижевности и
других колективних творевина људског
ума, као што су историја идеја, историја
теологије или друге уметности. Постоји и
група проучавалаца која покушава да
књижевност објасни помоћу Духа Епохе
(Zeitgeista), неког суштинског духа
времена, неке интелектуалне атмосфере
или климе мишљења, некакве јединствене
силе, углавном изведене из особина
других уметности.
Унутрашњи приступ књижевном делу

усмерава пажњу на оно што је главно у
делу – на његову унутрашњу грађу,
анализу језика, тематике главних ликова,
њихових карактера, њиховог времена и
простора...
Парадигма је скуп научних постулата и

аксиома који служе као полазна тачка у
даљем истраживању. Настанком
парадигме, наука добија нову димензију
јер нуди истраживачима скуп полазних
основа и уверења за даљи прогрес науке. У
овом периоду, развој нових теорија унутар
једне парадигме има задатак да допринесе
њеној снази и потврђивању значаја, све до
момента када се уоче различитости или
неочекиваности. Последице које доноси
21
нова парадигма огледају се у рушењу свега
до тада познатог у оквиру једне науке, али
и шире.
Један скуп метода након низа провера и

примена, стручна јавност прихвата као
општеважећу или, бар, као доминантну
методолошку оријентацију. Сложеност
књижевног дела и разноврсност појава у
књижевности подстичу теоретичаре
књижевности да сваком књижевном делу
приступају као особеној, непоновљивој
творевини. Није ретка појава да се једном
истом делу приступа са различитих
гледишта, односно путем различитих
метода, у тежњи да се расветле његове
кључне естетске вредности и
карактеристике. Засновано проучавање
књижевности и објективна књижевна
критика захтевају не једну методу, већ
садејство различитих, у методолошком
поступку који ће одразити све важне
карактеристике књижевног дела; такав
приступ се назива методолошки
плурализам.
Плурализам метода
Објасните појам „методолошки

плурализам” и доведите га у везу са
интерпретацијом књижевноуметничког
текста. Да ли постоји могућност да се на
часовима српског језика и књижевности
понови образац којим се различита
књижевна дела тумаче? Зашто је свака
интерпретација књижевног дела
непоновљива и оригинална?
Наставник очекује да ће ученици веома

лако препознати чињеницу да се под
изразом „плурализам метода” подразумева
специфичан сплет гледишта и аналитичко-
синтетичких поступака. Утврдиће да се у
настави књижевности чешће и више
користи унутрашњи приступ, а да се
спољашњем приступу у проучавању
књижевног дела приступа на почетку часа,
или на крају, поштујући законитости на
којима се методолошки базира спољашњи
приступ.
22
Историјско-психолошко-социјална раван
често је битна за познавање и разумевање
појединих текстова, али сва књижевна
дела пролазе кроз раван садашњости и
тако нам, приликом читања, постају
савременици.
Како тумачите став да читалац постаје

активан учесник у стваралачком чину?
Ученици ће запазити да се на сваком

појединачном часу интерпретације
књижевноуметничког дела одвија посебан
и специфичан методолошки спој. Читалац
се увек прихвата као активан учесник у
стваралачком чину и он даје свој допринос
доживљају књижевног дела. Свестрано
проучавање књижевног дела у својој
суштини подразумева савремени,
искуствени приступ које књижевно дело
чини непоновљивом и оригиналном
творевином људског духа.
Теорија рецепције
Оснивач теорије рецепције је Ханс Роберт
Јаус, који истражује како се књижевно
дело прима од читалаца или читалачке
публике као друштвеног контекста. По
теорији рецепције свако књижевно дело
има одређени хоризонт очекивања. Да
би се разумело и објаснило књижевно
дело из прошлости, неопходно је утврдити
спремност пишчевих савременика да на
основу властитог познавања претходне
књижевности, свог хоризонта очекивања,
прихвате понуђено дело. Скоро све зависи
од читалаца и њихових естетичких
искустава, тако да свако ново књижевно
дело проширује тај хоризонт знања.
− Усмерава ученичке одговоре, допуњује их.

− Поставља потпитања која подстичу на
− Проверава да ли ученици пажљиво
слушају једни друге.
− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено одговарајући
23
постављајући питања. на питања.
− Бележи ученичко самовреднивање.
− За домаћи задатак ученицима задаје да
ишчитају збирку Кора Васка Попе и
одаберу по три песме; за сваку одабрану
песму потребно је да пронађу музичку
композицију која их асоцира на одабрану
песму и по једну уметничку слику. На
наредном часу треба аргументовано да
образложе своје изборе.
Методологија проучавања књижевности
Спољашњи Унутрашњи
приступ књижевном делу
приступ књижевном делу
 филолошка критика  нова критика
 позитивизам  формализам
– биографски приступ
 стилистички приступ
– историјски приступ
 феноменологија
– социолошки приступ
 херменеутика
– психолошки приступ
 структурализам
 теорија рецепције
 наратологија
плурализам метода
теорија рецепције
Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

исхода: часа.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
начина провере
остварености исхода?
24
адекватне активности
ученика?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 6 и 7

четвр
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:
ти
Наставна јединица: Васко Попа, Кора (избор из поезије)
25
Упознавање ученика са поетиком Васка Попе кроз анализу
Циљ часа:
песама из збирке Кора
− наведе најважније карактеристике стваралаштва Васка
Попе;
− дефинише кључне појмове поетике Васка Попе;
Очекивани исходи на − одреди форму песама и врсте стиха;
крају часа: − тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− самостално интерпретира изабране песме из збирке Кора;
− успостави везу између књижевности и других уметности;
Наставна средства: Читанка, збирка, табла, креда, пројектор, лаптоп

Међупредметне подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
компетенције: друштву, естетичка компетенција
Кључни појмови: Васко Попа, Кора, елипса, збирка песама, циклус песама.
– Уводи ученике у тему истичући циљ – Учествују у разговору;
часа. – износе утиске о песмама и истраживачким
– Обавештава ученике о циљевима и задацима;
исходима. – припремају се за презентовање радова;
– Подсећа ученике на то да поезија Васка – активно дискутују и одговарају на питања.
Попе изненађује предметностима овога
света који постају песничка тема и
предмет певања. Попин израз је
елиптичан и гномичан‚ његову поезију
одликује „лексичко богатство и
синтаксичка строгост”. Код Попе нема
обиља речи али има богатства и свежине
речи.
– Збирка „Кора” се састоји из четири

циклуса:
Опседнута ведрина
Предели
Списак
Далеко у нама.
26
– Информише ученике о животу и
стваралаштву Васка Попе:
Васко Попа (1922–1991) представник је

послератне авангарде у српској
књижевности. За своју прву збирку
песама, Кора (1953), добија Бранкову
награду. После тога објављује и збирке:
Непочин поље (1956), Споредно небо
(1968), Успрaвнa земљa (1972), Вучјa со
(1975), Кућa нaсред друмa (1975), Живо
месо (1975), Рез (1981), кaо и циклус
песaмa Мaлa кутијa (1984) и део будуће
збирке Гвоздени сaд, коју никaд није
довршио. Био је уредник издавачког
предузећа Нолит. Приредио је
антологије: Од злата јабука (1958),
Урнебесник (1960), Поноћно сунце
(1962).
– Анализира песме из циклуса „Списак” – Активно слушају наставника;
и друге песама из збирке Кора – презентују своје радове и аргументовано
разговарајући са ученицима. образлажу свој избор;
– учествују у дискусијама у вези са темом;
Циклус песама Списак садржи шеснаест – одговарају на питања;
песама о предметностима живог и – преузимају одговорност за сопствени
неживог света које је човек подредио напредак у учењу;
себи и својим потребама – поробио их и – записују у своју свеску потребне податке;
заточио. Свака песма је слика-портрет – преписују са табле истакнуте појмове;
животиње‚ биљке или предмета. Свака – постављају питања;
од предметности са списка метафора је – презентују музичке композиције и слике,
за неку људску ситуацију. Ове песме су аргументовано дискутују свој избор.
плод песниковог размишљања о многим
проблемима људске егзистенције:
слободи‚ ропству‚ усамљености‚ насиљу‚
отпору‚ лепоти.
– Приступа се читању сваке песме

понаособ, а затим њеној
тематско-мотивској анализи.
„Патка” је прва жртва онога који је себи

дао право да управља туђим
животима – то је „трска која мисли”
(човек). Она је ишчашена из свога
природног амбијента‚ воде‚ где се креће
сигурно‚ грациозно и слободно, орући
површину воде. Човек ју је натерао у
прашину у којој „се не смеју рибе” и она
27
више није грациозна: јадна
је‚ збуњена‚ несигурна.
„Маслачак” има дословно значење, али
може да се „читаˮ и као метафора за
човека. Он је виђен као „жуто око
самоће” на ивици градског плочника‚ на
крају света. Плочник је неприродно
место за маслачак, коме је место у
природи – ливада‚ пропланци‚ међе. Зато
је за маслачак плочник на крају света и
зато се он осећа усамљеним. Једина
светла тачка је „бескућни поглед шетача”
који заноћи у маслачковој круници. Овај
детаљ‚ као и детаљ који следи
(догоревање пикавца на крају света)
отвара могућност за другачије читање
поетских слика ове песме.
Дакле‚ маслачак је усамљен јер је
истргнут из природног станишта и
изложен грубостима урбане средине;
човек је усамљен јер је напуштен или је
остао без игде икога.
„Кестен” је заточен у граду који му
испије све лишће‚ угрози
крошњу‚ сасече прсте у пролеће. Он је
тај који трпи насиље‚ али му се у неким
тренуцима и отима: његови корени
доживљавају пустоловине у подземном
свету; ноћу сањари о одласцима‚ али се
изјутра враћа у стварност‚ у дрворед на
своје место. Кестен је метафора за човека
у урбаној средини, који је изложен
деловању неповољних чинилаца
савремене цивилизације: човек је у граду
жртва и техничког и урбаног
напретка‚ он је потпуно
отуђен‚ усамљен‚ просто роботизован
неизмењивим ритмом живљења.
„Кактус” је борац који се брани и
нападаче боде својим оштрим бодљама
или сече оштрим листовима. Кактус није
једини који не робује‚ не потчињава се.
Пузавица је потпуно освојила зид
(„Пузавица”). И маховина је велики
освајач који незадрживо осваја све на
шта се намери („Маховина”).
„Белутак” се налази на списку‚ али се
не да другоме: свестан је себе‚ брани се
тако што „све држи у свом страсном
загрљају”. Смеши се победнички,
28
свестан своје лепоте.
Човек је управљао бићима и предметима
са списка који је сам сачинио‚ одузевши
им слободу‚ право на природан живот у
природном окружењу. Судбине бића и
предмета симболи су‚ сваки
појединачно‚ човековог удеса, јер је и он
само један на великом списку оних који
управљају њиме‚ светом или
универзумом: неписане друштвене
норме; друштвени систем; систем
власти; идеологија; професија; насиље;
судбина. И он је у одређеним
ситуацијама
кромпир‚ коњ‚ столица‚ патка‚ маслачак
итд. Дакле‚ и човек је на нечијем списку.
„Столица” је предочена као људско
биће. Песма има и дословни и пренесени
смисао. У песми долази до укрштања
персонификација и метафора.
– Подсећа ученике да су за домаћи задатак

имали да ишчитају збирку Кора Васка
Попе и одаберу по три песме; за сваку
одабрану песму потребно је да пронађу
музичку композицију која их асоцира на
одабрану песму и по једну уметничку
слику.
– Прати излагања ученика.
– Усмерава ученичке одговоре, допуњује
их.
– Најважније податке записује на табли.
– Поставља потпитања која подстичу на
– Проверава да ли ученици пажљиво
– Даје повратне информације ученицима
на позитиван начин.
– Резимира све што је урађено на часу, – Ученици резимирају научено одговарајући
постављајући питања. на питања.
– Бележи ученичко самовредновање.
– За домаћи задатак ученике упућује да
прочитају текст Душана Јовића Битне
карактеристике поетског језика Васка
Попе (Читанка стр. 29–30) и да одговоре
на питања испод текста.
29
Васко Попа, Кора
Објавио је осам књига песама:

1. „Кора” (1953)
2. „Непочин-поље” (1956)
3. „Споредно небо” (1968)
4. „Усправна земља” (1972)
5. „Кућа на сред друма” (1975)
6. „ Живо месо” (1975)
7. „Вучја со” (1975)
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају
8. „Рез” (1981)
остварености исхода: часа.
ОКВИР ЗА
„Кора” се састоји из четири циклуса:
1. Опседнута ведрина
2. Предели
 Да ли ми је адекватан
3. Списак
избор начина провере
4. Далеко у нама
ученика?
30
Наставна тема/област: Књижевност
Карактеристике песничког језика / Душан Јовић, Битне
карактеристике поетског језика Васка Попе (одломци)
Упознавање ученика са карактеристикама песничког језика Васка
Циљ часа: Попе кроз анализу текста Душана Јовића Битне карактеристике
поетског језика Васка Попе
− препозна битне карактеристике песничког језика;
Очекивани исходи на
− уочи поливалентност симбола;
крају часа:
− препозна нови песнички језик савремене поезије;
− уочи језичкостилске карактеристике у поезији Васка Попе.
Наставне методе: монолошка, дијалошка

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима
и информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
естетичка компетенција
Међупредметно Музичко васпитање, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско
повезивање: васпитање
Кључни појмови: Душан Јовић, битне карактеристике поетског језика, Васко Попа
– Уводи ученике у тему истичући циљ часа. – Учествују у разговору;
– Обавештава ученике о циљевима и – износе утиске о тексту.
исходима.
– Обнавља са ученицима кључне елементе
поетике Васка Попе.
31
– Подсећа ученике да су за домаћи задатак – Активно слушају наставника;
имали да ишчитају текст Душана Јовића – презентују своје радове и аргументовано
Битне карактеристике поетског језика образлажу свој избор;
Васка Попе, Читанка, стр. 29–30. – учествују у дискусијама у вези са темом;
– Објашњава неспознате појмове: – одговарају на питања;
дијаметралан – супротан, опречан; потпун– преузимају одговорност за сопствени
(када је реч о супротности) напредак у учењу;
поливалентност – вишезначност – записују у своју свеску потребне податке;
антиномија – противречност – преписују са табле истакнуте појмове;
демаркација – ограничавање, омеђавање; – постављају питања;
обележавање граничне линије. – одговарају на питања.
– Поставља питања:
Какав став према лексици има Васко Попа
у односу на песнике који су му претходили?
Прочитај песме „Пасˮ и „Трскаˮ из
циклуса „Списакˮ, па образложи да ли се
слажеш са ставом да „Васко Попа никада
не иде преко одређене границе, али понекад
гради симболе који су сасвим близу
демаркативне линије”.

– Усмерава ученичке одговоре, допуњује их.
– Проверава да ли ученици пажљиво слушају
једни друге.
– Даје повратне информације ученицима на
– Резимира језичке карактеристике поезије – Резимирају час одговарајући на питања;
Васка Попе. – износе утиске о поезији Васка Попе након
– Бележи активности ученика. три часа интерпретације.
Битне карактеристике поетског језика Васка Попе
 феномен лексике
 степен конотативности и карактер симбола
 поливалентност симбола
32
ОКВИР ЗА
ученика?
33
Наставна Језик
Наставна јединица: Падежни систем. Независни и зависни падежи
Тип часа: обнављање
Проширивање и обнављање знања о падежном систему српског
Циљ часа:
језика
Очекивани исходи − препозна падеж у примеру;
на крају часа: − одреди његову функцију;
− одреди врсту речи.
Наставне методе: дијалошка
Наставна средства: Граматика

Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
компетенције: подацима и информацијама;
Страни језик
Падежи, падежни систем, именичка, придевска и прилошка
значења
 Најављује наставну јединицу и циљ  Учествују у разговору;
часа.  одговарају на питања.
– Обнавља са ученицима стечена знања – Активно слушају наставника;
анализирајући табелу Кратак преглед – учествују у дискусијама у вези са темом;
наученог у Граматици, страна 34. – преузимају одговорност за сопствени
– Наводи примере. напредак у учењу;
– Разјашњава недоумице. – записују у своју свеску белешке;
– Даје једноставније примере којима – преписују са табле;
илуструје појаву. – постављају питања.
– Задаје за домаћи задатак израду задатака– Одговарају на питања наставника;
из Граматике, 1−11, на страни 20 и 21. – прате инструкције наставника за
припрему следећег часа.
34
Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

остварености исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА
 Да ли сам планирао/-
ла адекватне
активности ученика?
 Шта бих променио/-
ла?
35
Наставна јединица: Поливалентност падежа. Падежна синонимија
Обнављање и проширивање знања о падежној синонимији и
Циљ часа:
поливалентности падежних облика.
− разуме појам поливалентности;
Очекивани исходи − разуме појам падежне синонимије;
на крају часа: − наведе примере падежне синонимије;
− препозна на примеру тачан падеж и наведе синонимни
облик.
Наставне методе: Дијалошка, рад на тексту

Кључни појмови: Падежи, систем, падежна синонимија, поливалентност падежа
– Најављује наставну јединицу и циљ часа. – Учествују у разговору, активно
– Проверава домаће задатке. одговарају на питања.
– Дефинише појмове који су кључни за
разумевање градива.
Различита употребна вредност падежа (у

више функција и више значења) назива се
поливалентност падежа.
Падежна синонимија је могућност
употребе двају или више падежа, односно
двеју или више
предлошко-падежних конструкција у
истој функцији и са истим значењем у
реченици.

Поливалентност падежа: – Активно слушају наставника;
36
Одређене именице, односно именичке – учествују у дискусијама у вези са
синтагме могу имати различиту темом;
употребну вредност која зависи од – преузимају одговорност за сопствени
њиховог значења. На пример, именице напредак у учењу;
оловка, шапат, недеља, улица у – записују у своју свеску белешке;
инструменталу имају различита значења: – преписују са табле;
оловком – средство, шапатом – начин, – постављају питања;
недељом – време, улицом – место итд.
Падежна синонимија:
девојка плаве косе и девојка с плавом
косом
Употребљена су сва падежа, али значење
израза остаје исто. То је описно или
квалификативно значење.
месно: Седимо испред школе / пред

школом, Воћњак је иза куће / за кућом,
Мачка је испод стола / под столом,
Изнад слике / над сликом је фотографија,
Наћи ћемо се поред капије / крај капије
итд.;
временско: Доћи ћу после ручка / након

ручка, Представа почиње за сат / кроз
сат, Време ће се променити у току ноћи
/ током ноћи итд.;
узрочно: Због кише / услед кише се

одлаже жетва;
начинско: С временом / кроз време ћеш

то заборавити;
– околности: Радили смо по плану / према

плану итд.

– Даје следећу групу домаћих задатака за – Одговарају на питања наставника;
следећи час: Граматика, задаци 85–89, – прате инструкције наставника за
страна 32. и 33. припрему следећег часа.
Полвалентност падежа. Падежна синонимија .
37
Поливалентност падежа
Падеж: Предлог:
Генитив из, од, до, с(а), поред, крај, код, близу, изнад, испод,
испред, иза, између, пре, после, након, уочи, усред, око,
због, услед, ради, осим, сем, против, у
Датив к(а), према, упркос
Акузатив на, у, о, по, уз, низ, кроз, за, над, под, пред, међу
Инструмент с(а), над, под, пред, за, међу
ал
Локатив на, у, о, по, према, при
Падежна синонимија:
девојка плаве косе и девојка с плавом косом

ОКВИР ЗА
ла?
38
Наставна јединица: Предлошки изрази и конструкције
Обнављање и проширивање знања о предлошким изразима и
Циљ часа:
конструкцијама
Очекивани исходи − препозна предлошке изразе;
на крају часа: − разуме њихову употребну вредност и начин настајања;
− реши недоумице у употреби.
Наставне методе: дијалошка

Кључни појмови: Предлози, предлошки изрази, падежи
– Проверава тачност урађених домаћих – Учествују у разговору, активно
задатака. одговарају на питања.
– Најављује наставну јединицу и циљ часа.
– Даје задатке за промишљање: – Активно слушају наставника;
– Решава задатак: – учествују у дискусијама у вези са
темом;
– Одреди врсту прилошког значења – преузимају одговорност за сопствени
подвучених предлошко-падежних напредак у учењу;
конструкција: – записују у своју свеску белешке;
а) Јавићу ти се у суботу. – преписују са табле;
б) Допутовао је у родни град. – раде задатке;
в) Радили су у групама. – постављају питања.
Решење:
Прилошко значење одређујемо као
одговор у вези са радњом:
Јавићу се (кад) у суботу – временско
Допутовао је (где) у родни град – месно
39
Радили су (како) у групама – начин
– Решава задатак:
У следећем низу подвуци предлошке
изразе:
за време, после, поред, без обзира на, са, у
вези са.
Решење:
Предлошки изрази су: за време, без
обзира на, у вези са (после, поред, са –
предлози)
Предлошки изрази се употребљавају

исто као предлози у предлошко-
падежним конструкцијама. Настају
најчешће од неког падежног облика
именице с предлогом или без њега
(поводом, за време, у вези са), али и од
глаголских прилога (изузев, захваљујући)
итд. (Прилог 1)
Предлози: место, крај, дуж, пут и др.

настали су од именица. Они су део
предлошко-падежних конструкција са
генитивом:
Урадићу то ја место тебе.
Седели смо крај пута.
Пођоше дуж обале .
Кад два предлога захтевају исти падеж,

именица се може употребити само
једанпут:
У току дана температура је била и испод
и изнад нуле (предлози испод и изнад
захтевају исти падеж – генитив).
Али, кад два предлога захтевају

различите падеже, мора се поновити
именица или употребити именица и
заменица:
Пијете ли лимунаду са шећером или без
њега? (предлог са захтева инструментал,
а предлог без – генитив)
Предлошки изрази – правописна

решења
Предлошки спојеви су резултат врло

40
живог процеса изговорног и значењског
стапања предлошких веза, посебно у
прилошкој функцији, па је некада тешко
одредити да ли треба писати одвојено или
састављено.
Прилози сада, тада с предлогом за могу

се писати одвојено или спојено у
зависности од значења нпр. За кад(а) ти
то треба? / Закад је заказан испит?/ За сад
не дирај ништа. / Засад се нисам одлучио.
Спојено се пишу прилози: довече, навече,

увече, предвече, изјутра, ујутро,
прекосутра, прекјуче... али по подне,
после подне, пре подне, док је спојено ако
су именичке сложенице: забавно поподне,
тог преподнева итд.
Поред одвојеног допуштено је и

састављено писање у примерима: за
узврат и заузврат, на одмет и наодмет,
на претек и напретек, на пречац и
напречац, на смрт и насмрт, на уштрб и
науштрб.
Али се спојено пише: додуше, бестрага

(али без трага и гласа), донедавно,
допола, домало, доскора, забадава,
задуго, заувек, зацело, зачудо (али за чудо
велико), испочетка, искоса, набоље,
наглас (чита наглас), нагоре (све му иде
нагоре),надалеко, надаље, надасве,
надесно, надохват, наискап, наовамо итд.
Конструкције с предлогом уз инфинитив

нису правилне. Овакве конструкције
појавиле су се под утицајем немачког
језика. Неправилно је рећи:
Имате ли нешто за појести?
То је за бацити.
Да ли је бурек за понети?
То је за очекивати.
За не веровати је!
Кафа за понети и сл.
Треба рећи:
Да ли бурек носите?
То можемо очекивати.
Да не поверујеш!
Кафа коју носите и сл.
41
Реши недоумице:
у вези тога – у вези са тим
с обзиром на – обзиром на
Предлошко-падежне конструкције и
предлошки изрази – најважнији предлози
уз зависне падеже – Прилог 2.
Локатив се увек употребљава са

предлозима!
Неки предлози се употребљавају са више
падежа:
 с(а) – с генитивом и инструменталом
(с полице, са зида; с пријатељем, са
сестром);
 на, о, по – с акузативом и локативом
(на столицу, о чивилук, по поклон; на
столу, о филму, по папиру);
 међу, над, под, пред – с акузативом и
инструменталом (међу људе, над про-
валију, под сто, пред кућу; међу
људима, над провалијом, под столом,
пред кућом);
 за – с акузативом, инструменталом и
ретко с генитивом (за сестру; за
кућом; за живота);
 у – с акузативом, локативом и
архаично с генитивом (у кућу; у кући;
у Милице).
– Са ученицима на часу решава задатке из – Одговарају на питања наставника;
Граматике, 90−92. – прате инструкције наставника за
– Подсећа ученике на најављени контролни припрему следећег часа.
задатак и његову припрему на следећем
часу.
Предлошки изрази падежа

Падеж Предлошки израз
Генитив током, у току, поводом, приликом, помоћу, за време,
изузев, у случају, у циљу, зависно од
Датив захваљујући
Акузатив с обзиром на, без обзира на
Инструмент у складу са, у вези са
42
ал

ОКВИР ЗА
ла?
43
ПРИЛОГ 1
Генитив током, у току, поводом, приликом, помоћу, за време, изузев,
у случају, у циљу, зависно од
Датив захваљујући
Акузатив с обзиром на, без обзира на
Инструментал у складу са, у вези са
ПРИЛОГ 2
Генитив из, од, до, с(а), поред, крај, код, близу, изнад, испод, испред, иза,
између, пре, после, након, уочи, усред, око, због, услед, ради,
осим, сем, против, у
Датив к(а), према, упркос
Акузатив на, у, о, по, уз, низ, кроз, за, над, под, пред, међу
Инструментал с(а), над, под, пред, за, међу
Локатив на, у, о, по, према, при
44
Наставна јединица: Припрема за израду контролног задатка о падежима
Тип часа: утврђивање
Циљ часа: Утврђивање знања о падежном систему

Очекивани исходи − реши задатке у којима се од њега тражи познавање падежа
на крају часа: и падежног система.
Наставне методе: Израда задатака

Облици рада: групни
Кључни појмови: Падежни систем
 Најављује наставну једницу и циљ часа.  Учествују у разговору,
 Дели ученике у групе по четворо, водећи  активно одговарају на питања;
рачуна да ученици слабијих постинућа добију  деле се на групе.
подршку од ученика који поседују више
знања.
– Појашњава начин рада на часу: – Активно слушају наставника;
Свака група има 20 минута да уради најмање – учествују у дискусијама у вези са
десет1 задатака из Граматике, од задатка 12 до темом;
задатка 88. Задаци се израђују на нивоу групе,– преузимају одговорност за
уз дозвољене консултације са наставником. сопствени напредак у учењу;
– записују у своју свеску белешке;
– Подсећа на временски оквир који треба да се – преписују са табле;
поштује. – постављају питања.
– Помаже групама у решавању недоумица или
проналажењу тачног решења.
– После 20 минута, свака група чита решења и
образлаже одговоре.
1
Ученици могу радити исте или различите задатке из Граматике, има их довољно.
45
– Бележи постигнућа ученика у педагошку – Одговарају на питања наставника;
свеску / електронски дневник. – прате инструкције наставника за
– Подсећа ученике да на следећем часу припрему следећег часа.
израђују контролни задатак.

остварености исхода: − тачно решени задаци.
ОКВИР ЗА
ученика?
46
Контролни задатак из области синтаксе падежног система
Тип часа: провера

Писмена провера знања о синтакси падежних облика у облику
Циљ часа:
теста.
− уради тачно задатке предвиђене тестом;
− провери своја постигнућа;
− освести свој ново знања о падежном систему српског
језика.
Наставне методе: тест

Кључни појмови: Провера, тест, падежни систем
− Најављује наставну јединицу и циљ  Преузимају тестове.
часа.
− Дели контролне задатке.
– Подсећа на правила понашања у току
израде теста.
– Уколико неко име недоумице око – Раде тест;
питања, наставник помаже да се – поштују правила и ред у учионици.
разреше.
– Подсећа на време које пролази.
– Упозорава ученике да је истекло време – Враћају урађене тестове наставнику.
предвиђено за рад.
– Прикупља тестове од ученика.
47
Начини провере − успешно урађени контролни задаци.
остварености исхода:
ОКВИР ЗА
ла?
48
ПРИЛОГ
Контролни задатак
Име и презиме:
1. а) Заокружи реченицу у којој је подвучена синтагма у номинативу.
Посматрао сам ведро небо. Дуго смо то вече разговарали. Свуда се бели расцветало
дрвеће.
б) У наведеној реченици подвуци синтагме у номинативу, тј. синтагме чија је главна реч у 2
том падежу.
Најбољи српски роман ХХ века, по мишљењу критичара, јесу „Сеобе”, познато дело Милоша
Црњанског о породици Исакович.
2. Заокружи слова испред реченица у којима је употребљен локатив.

а) Стави књигу на сто. б) Књига је на столу.
в) Разговарамо о излету. г) Радујем се излету. 1
3. Одреди падежни облик подвучених именичких јединица у функцији неправог објекта.

а) Махнула сам им. ________________________
б) Бавим се шахом. ________________________
в) Посветила сам причу оцу. ________________________
г) Песник се игра речима. ________________________ 2
д) Личим на сестру. ________________________
ђ) Верујем у снагу речи. ________________________
4. Уз именице захтев и молба употребљава се предлошко-падежна конструкција за +

акузатив. Напиши у исправном облику речи из заграде уз те именице.
а) захтев ________________________(смањење пореза) 2
б) молба ________________________(продужење рока)
5. Заокружи слово испред реченице у којој подвучени падежни атрибут има прилошку
вредност.
а) Нова година се слави и у Улици отвореног срца.
б) Прочитали смо роман о познатом сликару. 1
в) Тај цвет из баште лепо мирише.
6. Заокружи слово испред реченице у којој падежни атрибут нема прилошку вредност.
а) Памтим догађаје из детињства.
б) Небо над морем је потамнело.
1
в) Обући ћу мајицу на пруге.
7. Напиши поред реченица у ком су падежном облику употребљене подвучене именичке
јединице с месним значењем, а затим одреди њихову функцију.
а) Посматрао сам девојке из ове градске четврти. _____________________
б) На падини према Дунаву бели се расцветало дрвеће. ___________________
в) Од неба над Калемегданом долазила је светлост лета. __________________
г) Групи људи око храста придружили су се и остали. ____________________ 2
Подвучене предлошко-падежне конструкције употребљене су у функцији

______________________.
8. Одреди падежни облик подвучених именичких јединица са временским значењем. 4

а) Тог поподнева све је било могуће. ____________________
б) Данима се већ ништа не дешава. _____________________
49
в) Цело преподне смо обилазили град. _______________________
г) У петак идемо сви у позориште. ________________________
9. Одреди падежно значење инструментала у подвученим примерима.

а) Деца се играју лоптом. _______________________________
б) Наша деца се играју и с другом децом. ____________________________ 4
10. Замени подвучени погрешно употребљен облик генитива једнине одговарајућом

конструкцијом.
а) Разлози путовања су бројни. _______________________________________________ 2
б) Губи се храброст суочавања са људима. _______________________________________
11. Заокружи слова испред синтагми у којима се инструментал са предлогом с(а) не може
заменити генитивом.
а) жена с плавом косом б) девојка с великим шеширом
в) госпођа с плавом периком г) бака са старинском пунђом 3
д) дама с коврџавом косом ђ) глумица с дубоком гласом
Бодовање:
21−24 = одличан (5)
18−20 = врлодобар (4)
14−17 = добар (3)
9−13 = довољан (2)
0−8 = недовољан (1)

Наставна Бранко Миљковић, Свест о песми
јединица:
Упознавање ученика са поетиком Бранка Миљковића кроз анализу
Циљ часа:
песме Свест о песми
− уочи одлике новог књижевног правца – појам неосимболизма;
Очекивани исходи − тумачи симболе у песми;
на крају часа: − процењује стваралачке поступке, њихову уметничку улогу и
значење у тексту;
− тематски и мотивски анализира песму.
50
Наставне методе: монолошко-дијалошка, рад на тексту, истраживачки задаци
Наставна Читанка, табла, креда
средства:
компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима и
информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
естетичка компетенција
херметична песма, балада, баладично, мит, симбол, ватра,
неосимболизам, интертекстуалност
– Обавештава ученике на почетку часа о – износе појединости из Миљковићеве
циљевима и исходима. биографије.
– Разговара са ученицима о биографији
Бранка Миљковића.
Завршио је Гимназију „Стеван Сремац” у

Нишу, где је његов песнички дар
откривен у школском књижевном
друштву „Његош”. У Нишу пише и пред
својим вршњацима и професoрима чита
своје прве песме са тринаест година. Прву
песму објавио је са осамнаест година у
београдском листу „Записи”. Године
1953. из Ниша одлази на студије
филозофије на Филозофском факултету
Универзитета у Београду, где дипломира
1957. године. Још као студент припадао је
групи неосимболиста, чији је идејни вођа
био професор Драган М. Јеремић.
Књижевна критика га је врло брзо, без
обзира на његову младост, сврстала у сам
врх српске поезије. То је потврдила
додела Бранку једне од, у то време,
најпрестижнијих награда – Октобарске
награде града Београда. Поред поезије,
писао је есеје и критике и бавио се
превођењем руских и француских
песника.
Услед личних неспоразума са једним
бројем песника и пријатеља, или, како то
у књизи „Бранко Миљковић или
неукротива реч”, наводи Петар Џаџић,
51
због проблема „узрокованих љубавним
јадом”, Бранко Миљковић 1960. године,
одлази за уредника Литерарне редакције
загребачког радија, где се ускоро одаје
алкохолу.
Следеће године у јануару, у загребачкој
позоришној кафани коју су њени гости
називали „Кавказ”, према сведочењима
Владимира Богдановића он и Бранко су
једне вечери привођени у загребачку
полицију након што је Бранко, у пијаном
стању, питао „зашто убијају песника у
социјализму”.
Убрзо након овог догађаја, у фебруару
1961. године, Бранка Миљковића налазе
обешеног о дрво на периферији Загреба.
Његова изненадна и прерана смрт
изазвала је општу буру разних
интерпретација и нагађања, али је до
данас, и поред различитих полемика,
највероватнија верзија његове смрти –
самоубиство.
Поезија је за Бранка Миљковића била

судбинска обавеза али и начин живљења,
облик више, пробуђене свести, која
истовремено учи, упозорава али и
опомиње.
Био је свакако најпопуларнији
југословенски песник, прозван принцем
песника. Тај епитет носио је
достојанствено, све до смрти, држећи како
до личног тако и до достојанства властите
поезије.
Стваралаштво Бранка Миљковића није

велико:
o „Узалуд је будим” 1957, Београд
o „Смрћу против смрти” (Заједно са Блажом
Шћепановићем), 1959, Београд
o „Ватра и ништа” 1960, Београд
o „Порекло наде” 1960, Загреб
o „Крв која светли” 1961, Београд
– Информише ученике о кључним – Износе утиске о песми;
елементима поетике Бранка Миљковића: – одговарају на питања;
– активно слушају наставника;
Песник – филозоф, Бранко Миљковић, као– учествују у дискусијама у вези са темом;
централни симбол своје поезије највише – преузимају одговорност за сопствени
52
је славио један од Хераклитових напредак у учењу;
елемената – ватру. Његова трећа, за – записују у своју свеску потребне податке;
живота последња објављена књига управо – преписују са табле истакнуте појмове;
и носи наслов „Ватра и ништа”. – постављају питања.
Ватра је основни везивни елемент његове

песничке етике: „Ништа није изгубљено у
ватри, само је сажетоˮ, „све што нема
ватре у себи сагори”, или „ја сам онај
који се играо ватром и изгорео”.
– Наставник тумачи Хераклитовску идеју

„Овај свет, исти за сва бића, није уредио
нико од богова и нико од људи, него је
увек био, јесте и биће вечно жива ватра” у
контексту Миљковићеве поетике. Ватра је
и креатор и деструктор истовремено.
Неосимболизам је нови песнички правац

који враћа „песничко клатно” уназад,
односно води ка затвореној форми
песника симболизма. Велики утицај на
Миљковићеву поезију имају француски
песници симболизма: Маларме, Валери,
Верлен. Звук, мелодију која се појављује у
песми, Миљковић доживљава као један од
елемената значења саме песме. Поезија
није лична драма, она је метафизичко
искуство. Она не постоји због свог
садржаја већ сама за себе, носи сопствену
егзистенцију. Из тог разлога,
Миљковићева поезија је херметичка,
затворена, она је у разговору сама са
собом. Песма не мора да има садржај, али
мора да има идеју. Модерни сензибилитет
се затвара у строгу, класичну форму, јер
без јасне форме идеја губи суштину.
– Изражајно чита песму Свест о песми.

– Анализира песму постављајући питања:
Образложи шта је у песми неуобичајено.

Објасни смисао наслова
„Свест о песмиˮ. Проучи елементе
ауторове поетике изражене у овом делу.
Уочи како настаје и развија се мисао о
песми. Анализирај феномене поезије и
стварања предочене кроз свест о песми.
Прати како се испитује суштина певања.

53
Проучи стихове о моћи песме. Објасни
мотиве светлости и речи ватра, крв,
жудња, смрт, које су са мотивом речи
повезане. Проучи како се преко датих
мотива на имагинативни и сажет начин
изражава рефлексија о животу и поезији.
Објасни стихове који говоре о томе да је

свака песма „празна и звездана”. Како
песма настаје? У каквом су односу
песниково биће и песма као продукт
имагинације, рефлексије, вербалне јаве и
версификаторске вештине? Како
доживљаваш и разумеш стих „Можда
изван мога срца и нема песме”. (Читанка,
стр. 37)

– Усмерава ученичке одговоре, допуњује
их.
– У завршном делу часа ученицима задаје – Ученици резимирају научено одговарајући
следећа евалуациона питања: на питања.
 Једна ствар коју сам научио/-ла на овом – Попуњавају евалуационе упитнике.
часу.
 Једна ствар коју још увек не разумем у
вези са овим градивом.
– Најављује ученицима да ће на наредном

часу анализирати песме из збирке Ватра
и ништа Бранка Миљковића, које се
налазе у Читанци.
Бранко Миљковић, Свест о песми
Стваралаштво Бранка Миљковића:

o „Узалуд је будим” 1957, Београд
o „Смрћу против смрти” (Заједно са Блажом Шћепановићем), 1959, Београд
o „Ватра и ништа” 1960, Београд
54
o „Порекло наде” 1960, Загреб
o „Крв која светли” 1961, Београд

исхода?
Наставна јединица: Бранко Миљковић, Ватра и ништа (избор)

Упознавање ученика са поетиком Бранка Миљковића и збирком
Циљ часа: песама Ватра и ништа кроз анализу песама Балада охридским
трубадурима и Триптихон за Еуридику
− препозна основна начела стваралаштва Бранка Миљковића;
− уочи тематско-мотивске слојеве у збирци Ватра и ништа;
− препозна карактеристике херметичне песме;
Очекивани исходи на − уочи неосимболистичке карактеристике;
крају часа: − објасни значење орфичког мотива;
− уочи везу поетског садржаја и античког мита;
− уочи свевременост и актуелност теме;
− тумачи везу мотива љубави и смрти у триптихону и њихов
утицај на судбину лирског субјекта, Орфеја.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, рад на тексту
Наставна средства: Читанка, табла, креда, пројектор

Облици рада: Дијалошка, монолошка, текстуална
Међупредметне Компетенција за доживотно учење, комуникација, естетичка
компетенције: компетенција, рад са подацима и информацијама
Историја, Географија, Грађанско васпитање, Верска настава
55
Бранко Миљковић, Ватра и ништа, херметична песма, балада,
Кључни појмови: баладично, мит, симбол, ватра, неосимболизам,
интертекстуалност

− Обнавља са ученицима кључне појмове − Износе утиске о песмама;
о поетици Бранка Миљковића. − дискутују на тему;
− Најављује анализу песама Балада − постаљају питања;
охридским трубадурима и Триптихон − записују одговоре у облику бележака.
за Еуридику из збирке песама Ватра и
ништа.

Балада охридским трубадурима – Активно слушају наставника;
– учествују у дискусијама са анализом
– Наставник чита Баладу охридским драме;
трубадурима а затим поставља следећа – одговарају на питања.
питања: – записују у своју свеску забелешке;
– преписују са табле;
У песму су уграђени делови два – постављају питања;
античка мита: о Фениксу и Прометеју. – прате инструкције наставника.
Пронађи одговарајућа места у песми и
одреди њихова значења у контексту
песниковог исказа да „на обичне речи
нема(м) више право”. Објасни значење
рефренског стиха „исто је певати и
умирати”.
Ученици лако увиђају да су у песми

присутна два мита, о Прометеју и о
Фениксу. Појам који песник назива
птицом односи се на Феникса, птицу
која се претварала у ватру, и из ватре се
поново рађала, као и свет у
Хераклитовском тумачењу. Онај који је
ватру отео од богова и дао је човеку
јесте Прометеј и суштина живота се
налази управо у песничком деловању.
„Исто је певати и умирати”, каже
песник, сводећи поезију на ниво
живота, дајући јој вечност, јер се она
изнова рађа.
– Наставник чита Миљковићево

тумачење израза „херметична песма”.
56
Фрагменти о поезији:
У ствари, постоје две врсте речи:
велике речи мукама оплођене, које
служе да кажу моћ истине, речи од
којих је створена поезија, и, на другој
страни, речи за ћаскање, мале, кржљаве
смислом, чаршијске...
...Реч има своје геолошке слојеве, своје

наслаге. Свака реч носи у себи
потонуле градове које тражимо. Треба у
речи умети наћи њен најдубљи,
најскровитији, најелементарнији смисао
иза кога су векови.
...Речи имају своје димензије које их

одређују. И слагање речи је у извесном
смислу као слагање домина: речи
морају да се поклапају једном својом
половином...
...Уколико је реч богатија значењима,

утолико је она неодређенија и шира.
Прецизне речи су увек оскудне и од
њих се не прави поезија...
...Поезија обитава у још неоствареном

дјелу стварности и зато је у оствареном
не треба ни тражити...
...Херметична песма је настала из

непоколебљиве вере у људски говор,
који је највећа и неотуђива људска
стварност. Све је замјењено речима и
ништа при том није изгубљено. Реч
ружа, на пример, уместо свих
краткотрајних баштенских ружа... у
песми процвета и има свој мирис, и
боју своју има коју јој дају њени
самогласници пуни пигмената што их је
открио Рембо, после Малармеа највећи
мајстор херметичне песме...
– Подсећа ученике на карактеристике

баладе:
Балада изворно означава
јужнофранцуске средњовековне
трубадурске плесне епске и лирске
песме. У теорији књижевности она
57
представља епско-лирску врсту коју
истовремено карактерише присуство
епских и лирских елемената, исказаних
често на драматичан начин. Баладама је
својствен трагичан крај. Ова књижевна
врста постоји и у народној и у ауторској
књижевности.
Триптихон за Еуридику
– Као главни ослонац тумачењу песама

може да послуже подстицајна питања
из Читанке на страни 42–43.
– Наставник изражајно чита песму и
објашњава мање познате речи или
изразе:
триптихон – песма од три дела
Еуридика – жена митског певача
Орфеја
Орфеј – митски певач који ће својим
тужним певањем омекшати срце
владара подземља и добити дозволу да
извуче своју жену из света мртвих, под
условом да се не окрене. Орфеј не може
испоштовати захтев, окреће се и заувек
губи своју драгу.
– Ученици ће запазити да је сваки од ова

три дела написан у облику сонета.
Подсетиће се да је једна од одлика
неосимболизма да се поезија „затвара”
у строгу форму. Овакав вид форме
подсећа на симболистичку песничку
традицију.
Песник се поставља у улогу Орфеја,

певајући песму и обраћајући се
идеалној драгој. Ученици уочавају
дескриптивне слојеве песме и издвајају
епитете, метафоре и друге стилске
ефекте које граде песничке слике. На
тај начин свестрано тумаче песму коју
имају пред собом. Запажају да се
хераклитовски осмишљени симболи
птице и камена транспонују у текст
песме, посебно у њеном последњем
делу.
– Ученици записују у својим свескама

тумачење израза „орфички мотив”.
58
– Наставник даје ученицима текст
Звонимира Костића „Мртва Еуридика у
поезији Бранка Миљковића”, који
тумачи ову песму и мотивише их да
отворено промишљају о могућим
значењима Триптихона за Еуридику:
„Песник је у положају неуспелог

принца који никаквим пољупцима не
може оживети своју „трнову ружицу”,
али ту није само захтев да се оживи
мртва драга, ту је и страх да она устане
другачија и нова”. Јер и тада је смисао
изгубљен. Она дакле, уколико се
пробуди, мора остати део једног
прошлог, ишчезлог света среће. Само
мртва она је песнику потребна
пробуђена и нова, она је део неког
другог света, са којим песник не жели
да има икакве везе. „Пробудити те
морам, Еуридико мртва”
Захтев за немогућим у поезији Бранка
Миљковића, повезан је са певањем.
Треба дакле, живот увести у поезију,
треба га подићи до поезије и
претворити у лепоту, испуњеност.
Захтев је наравно, исувише радикалан.
Свет поетске оностраности и свет
тешке, дневне тривијалне овостраности,
издељени су низом непремостивих
препрека. Ако се Орфеј окрене,
Еуридика ће нестати заувек. Еуридика
се не може пробудити, Хад кроз који се
лирски јунак креће, није само свет
супротан свету идеала, него и сама
наша јава, улица и дневно светло.
Еуридика је вишезначни симбол који у
себи прикупља како она значења
подразумевана у књижевно-
митолошком наслеђу и преузета из
њега, тако и неке друге компоненте.
Еуридика је мртва, дехуманизована и
аутоматизована свакодневица коју ваља
преобразити и „пробудити” Али, и
прастара чежња да се мртва драга
врати. ”
– Допуњује одговоре ученика.

– Подстиче ученике на критичко
промишљање.
59
– Бележи активност ученика.
– Наставник резимира час. – Резимирају час одговарајући на питања;
– Скреће пажњу ученицима да за следећи – прате инструкције наставника.
час прочитају текст Петра Џаџића
Бранко Миљковић или неукротива реч
(Читанка, стр. 44–45) и да се припрема
за аргуметовану дискусију.
Бранко Миљковић, Ватра и ништа

Пепео није настао из ватре већ из
Нашег додира са њом и дели нашу
природу.
Балада охридским трубадурима

 „ја” се трансформише у песничко „ми”
 стваралачка реч дужност сваког песника
Триптихон за Еуридику
триптихон – песма од три дела
Еуридика – жена митског певача Орфеја
Орфеј – митски певач
Орфички мотив
− активно и ангажовано учешће на часу

Начини провере
− припремљено излагање одабраног ученика
− извршен задатак за следећи час
ОКВИР ЗА
ученика?
одступања/потешка
60
Избор из поезије Бранка Миљковића / Петар Џаџић,
Бранко Миљковић или неукротива реч
Упознавање са текстовима и вредносним ставовима савремене
Циљ часа: књижевне критике на примеру критике Петра Џаџића о поезији
Бранка Миљковића.
− тумачи интертекстуалне везе и разуме актуелне проблеме
које уметник 20. века поседује;
− самостално и аргументовано расправља о својем доживљају
Миљковићеве поезије;
− уочи најважније елементе и тезе које се налазе у тексту
књижевне критике;
− вреднује туђи критички став и да га упореди са својим
аргументима.

Петар Џаџић, књижевна критика, Бранко Миљковић,
Кључни појмови: херметична песма, балада, баладично, мит, симбол, ватра,
неосимболизам, интертекстуалност
61
− Обавештава ученике о циљевима и − активно одговарају на питања;
исходима. − резимирају закључке до којих су
− Резимира закључке до којих су дошли на дошли на претходном часу.
претходном часу.
− Наставник најављује тему данашњег часа.
Ученици ће имати задатак да након
прочитане књижевне критике Петра
Џаџића „Бранко Миљковић или
неукротива реч“ из часописа „Наш
весник”, Београд, од 14. октобра 1955,
вреднују критичке ставове поезије Бранка
Миљковића и усагласе их са сопственим
мишљењима и уверењима о писцу чије
дело су анализирали на претходним
часовима.
– Наставник информише ученике: – Активно слушају наставника;
Један од најбољих тумача Миљковићеве – учествују у дискусијама у вези са
поезије несумњиво је његов интимни темом;
пријатељ и врстан критичар Петар Џаџић. – преузимају одговорност за сопствени
Он је у свом обимном предговору напредак у учењу;
Миљковићевим Песмама извршио анализу – записују у своју свеску потребне
целокупног песниковог књижевног опуса и податке;
јасно дефинисао филозофске основе на – преписују са табле истакнуте
којима се заснивала читава песникова појмове;
поетика. – постављају питања;
– аргументовано дискутују;
– Наставник позива ученике да отворено и – одговарају на питања.
аргументовано поразговарају о књижевној
критици коју су прочитали.
– Наводи их да добро промисле о својим
запажањима и тврдњама које су
забележили приликом читања
Миљковићеве поезије и да их представе
одељењу.
– Наставник мотивише ученике да утврде
колико њихови ставови о поезији Бранка
Миљковића подупиру Џаџићеве тврдње о
природи Миљковићевих слика.
Најважније податке записује на табли.
– Поставља питања која подстичу на
размишљање (Читанка, стр. 45).
или раде.
62
− Ученицима задаје да за следећи час
прочитају Записе о црном Владимиру
Стевана Раичковића и да се припреме за
аргументовану дискусију.
Петар Џаџић, Бранко Миљковић или неукротива реч
Књижевна критика

ОКВИР ЗА
ученика?
63
Наставна јединица: Стеван Раичковић, Записи о црном Владимиру
Упознавање ученика са особеностима Раичковићеве поетике
Циљ часа:
кроз анализу поетско-прозног дела Записи о црном Владимиру.
− препозна основна начела стваралаштва С. Раичковића;
− уочи тематско-мотивски слој у делу;
Очекивани исходи − објасни уметничку улогу пролога;
на крају часа: − тумачи позицију лирског субјекта;
− анализира језичко-стилске елементе;
− тумачи однос мотива болести, уметности и смрти.
Наставне методе: дијалошка, монолошка, рад на тексту
Наставна средства: Читанка, табла, креда, пројектор, лаптоп

Облици рада: фронтални, индивидуални
Стеван Раичковић, поезија, лирско-наративно, лирски субјекат,
катрен, дистих
исходима. − износе утиске о делу.
− Упознаје ученике за животом и делом
Стевана Раичковића:
64
Књижевно дело Стевана Раичковића
(1928–2007), поезија, проза, есејистичко
и мемоарско дело посвећено савременим
темама и егзистенцијалним питањима,
блиско је човеку нашег, модерног доба. У
Раичковићевом поетском свету налазе се
доживљаји и мотиви без којих у основи и
нема лирике: љубав, природа, самоћа,
пролазност, смрт, меланхолија, сета. У
више од двадесет песничких књига он је
остварио оригиналан песнички опус у
српској књижевности. Негујући посебно
класичне песничке форме, Стеван
Раичковић је постигао завидно
артистичко умеће. Везаност за класичне
форме песничког израза уочава се и у
његовом обимном и значајном
преводилачком раду: препевао је
Шекспирове и Петраркине сонете,
преводио руске авангардне писце
Ахматову, Цветајеву, Бродског и
Пастернака. У већем броју песничких
збирки, као што су: Песма тишине,
Балада о предвечерју, Касно лето,
Записи о црном Владимиру и друге,
посебно се издваја Камена успаванка
(1963) (Читанка, стр. 46).

– Информише ученике: – Активно слушају наставника;
Поетско-прозно дело Стевана Раичковића – учествују у дискусијама у вези са
Записи о црном Владимиру представља темом;
јединствено остварење српске – преузимају одговорност за
књижевности 20. века. Главни јунак ових сопствени напредак у учењу;
лирско-наративних забележака и стихова, – записују у своју свеску потребне
Владимир, у очима лирског субјекта податке;
постаје посебна симболичка фигура, – преписују са табле истакнуте
инспирација и стваралачки изазов. појмове;
Пишући да би одговорио на молбу – постављају питања;
болесног човека, песник заправо тражи – одговарају на питања.
одговор на суштинска питања уметничког
стварања, на моћ и немоћ литературе у
непосредној близини смрти.
– Пушта ученицима снимак са Јутјуба,
интерпретацију Петра Божовића.
– Анализира дело постављајући питања:
Прокоментариши животни догађај

(описан у првом сегменту циклуса –
Уместо фусноте) који представља
65
мотивацију за стварање Записа о црном
Владимиру. Зашто се овај сегмент дела
може сматрати својеврсним прологом?
Ко је Владимир? Шта жели? На који

начин песник одговара на жељу тешко
болесног сабрата?
Записе о црном Владимиру неки називају

циклусом песама, неки збирком, неки
поемом, а поједини тумачи – лирским
романом. Обнови знања о наведеним
литерарним врстама, па образложи свој
став у вези са жанровским одређењем
овог Раичковићевог дела.
Размотри судбину човека, затвореног

међу четири болничка зида, који је по
занимању земљорадник. За чим све он
чезне? Чему се нада? Зашто је његова
молба песнику тужна?
Пошто прочиташ дело у целини,

протумачи наслов његовог завршног
сегмента – Без епилога.
Анализирај језичко-стилске и
версификативне елементе Раичковићевих
стихова и доведи их у везу са идејним
слојем текста. (Читанка, стр. 48)
– Пажљиво слуша излагањa ученика.

Напомена: други час посевећен делу

Записи о црном Владимиру засниваће се
на презентацији групних задатака.
Наставник је дао следеће задатке
групама:
– 1. ГРУПА – осмислити насловне стране
дневних новина који би говориле о црном
Владимиру
– 2. ГРУПА – спремити улоге
Владимирових комшија, продаваца,
66
апотекара, лекара, пријатеља, осталих
болесника из собе (како би они говорили
о Владимиру и његовом
боловању/болести)
– 3. ГРУПА – погледати југословенску ТВ
драму Записи о црном Владимиру у
продукцији РТВ Београд и урадити
компаративну анализу дела и драме.
− Резимира све што је урађено на претходна − Ученици резимирају научено
два часа, постављајући питања. одговарајући на питања.
„Записи о црном Владимиру”

Стеван Раичковић
(1928–2007)
− поетско-прозно дело
− питања уметничког стварања
− моћ и немоћ литературе у непосредној близини смрти

ОКВИР ЗА
ученика?

67
Наставна јединица: Стеван Раичковић, Записи о црном Владимиру
Тип часа: утврђивање
Утврђивање знања о Раичковићевој поетици кроз анализу
Циљ часа:
поетско-прозног дела Записи о црном Владимиру.
− препозна основна начела стваралаштва С. Раичковића;
− креативно приступи задатку;
− уочи тематско-мотивски слој у делу;
− објасни уметничку улогу пролога;
− тумачи позицију лирског субјекта;
− тумачи однос мотива болести, уметности и смрти.
Наставна средства: Читанка, табла, креда, пројектор, лаптоп

Стеван Раичковић, поезија, лирско-наративно, лирски субјекат,
катрен, дистих
исходима. − износе утиске о задацима.
− Обнавља са ученицима знања о животу и
стваралаштву Стевана Раичковића.
– Час утврђивања Записа о црном Владимиру – Активно слушају наставника;
заснива се на презентацији групних – учествују у дискусијама у вези са
задатака. темом;
– Пажљиво слуша излагања ученика. – преузимају одговорност за сопствени
– Најважније податке записује на табли. напредак у учењу;
– Поставља питања која подстичу на – записују у своју свеску потребне
размишљање. податке;
– Проверава да ли ученици пажљиво слушају– преписују са табле истакнуте
или раде. појмове;
– Даје повратне информације ученицима на – постављају питања;
68
позитиван начин. – одговарају на питања;
– презентују задатке.
два часа, постављајући питања. одговарајући на питања;
− Вреднује ученичка излагања. − вреднују и самовреднују.

ОКВИР ЗА
ученика?

69
Наставна јединица: Иван В. Лалић, Језеро у јесен
Упознавање ученика са особеностима поетике Ивана В. Лалића
Циљ часа:
кроз анализу песме Језеро у јесен.
− препозна основна начела стваралаштва Ивана В. Лалића;
− уочи тематско-мотивски слој у песми;
Очекивани исходи − наведе уметничке чиниоце који у песми привлаче пажњу
на крају часа: читаоца;
− тумачи мотиве језера, јесени и теразија;
− уочи свевременост и актуелност теме.

Иван В. Лалић, Језеро у јесен, култура, историјско памћење,
Кључни појмови: духовно искуство, ритмичност, звучност, симбол,
метафоричност језика
– Обавештава ученике о циљевима и – активно одговарају на питања;
исходима. – износе утиске о песми.
– Упознаје ученике са животом и делом
Ивана В. Лалића:
Иван В. Лалић (1931–1996) био је српски

песник, есејиста и преводилац, један од
најистакнутијих песника
неосимболистичке струје у савременој
српској поезији. Рођен је и умро у
Београду. Једно време је радио као новинар
и уредник Радио Загреба, а био је и
уредник у „Просвети” и „Нолиту”. У
књижевну критику ушао је као хроничар
часописа „Летопис Матице српске” и
„Књижевност”. Бавио се преводилаштвом,
нарочито препевима, а чувена је његова
приређена књига Антологија новије
француске лирике и избор песама
70
Хердерлина, чувеног немачког
романтичарског лиричара. Иза себе је
оставио мноштво песничких збирки:
Велика врата мора, Аргонаути и друге
песме, Сметње на везама, Време, ватре,
вртови, Песме, Писмо, Четири канона,
есеје и критике. Добитник је награде
„Васко Попа” (1996).
Поезија Ивана В. Лалића спада у – учествују у дискусијама у вези са
репрезентативно стваралаштво српске темом;
књижевности 20. века. Песник изузетне – преузимају одговорност за сопствени
имагинације и симболичког потенцијала, напредак у учењу;
Иван В. Лалић у своју поезију уноси – записују у своју свеску потребне
различите слојеве културе и историјског податке;
памћења. Неосимболистичка димензија – преписују са табле истакнуте
Лалићеве поетике препознатљива је и у појмове;
стиховима који су пред тобом. Поезија је – постављају питања;
окренута унутрашњем доживљају, – одговарају на питања.
стварност је обележена духовним
искуством песничког гласа, док се језик
разлистава у симболима, метафорама,
персонификацијама.
– Изражајно чита песму Језеро у јесен.

Образложи како доживљаваш и разумеш

Лалићеву песму. Наведи уметничке
чиниоце који у њој привлаче пажњу
читаоца, побуђујући га на помно читање и
уживљавање у свет песме.
Образложи мотиве језера, јесени и

теразија. Анализирај шта је у начину на
који су дочарани мотиви и песничке слике
омогућило њихову сугестивност,
ритмичност и звучну изражајност.
Проучи уметничке ефекте који се
постижу путем понављања и набрајања
поетских представа језера и јесени у
свету песме. Тумачи њихово симболично
значење. Објасни какве су то теразије које
године и часови помичу. У каквом су оне
односу са насловним мотивима у песми?
Анализирај духовни свет субјекта у

сликама дана који су „све тањи”, снегова
који „прилазе” и шума које „силазе у
71
језеро”. Проучи како се путем елемената
појавног света гради духовни пејзаж
субјекта, истовремено испуњен слутњом
и светлошћу, неспокојством и страхом.
(Читанка, стр. 48)
– Пажљиво слуша излагање ученика.

или раде.
„Језеро у јесен”
Иван В. Лалић
(1931–1996)
Дела:
 Велика врата мора,
 Аргонаути и друге песме,
 Сметње на везама,
 Време, ватре, вртови,
 Песме,
 Писмо,
 Четири канона,
 есеје и критике.
Добитник је награде „Васко Попа” (1996).

ОКВИР ЗА
ученика?
72

Наставна јединица: Иван В. Лалић, Писмо
Упознавање ученика са особеностима поетике Ивана В. Лалића
Циљ часа:
кроз анализу песме Писмо.
73
− препозна основна начела стваралаштва Ивана В. Лалића;
− уочи тематско-мотивски слој у песми;
− наведе уметничке чиниоце који у песми привлаче пажњу
читаоца;
на крају часа: − анализира смисао и значај винчанског писма;
− тумачи мотив винчанског писма као основу и живи део
културног памћења света;

Иван В. Лалић, Писмо, култура, историјско памћење, духовно
искуство, ритмичност, звучност, симбол, метафоричност језика
исходима. – износе утиске о песми.
– Обнавља са ученицима кључне моменте
из живота и стваралаштва Ивана В.
Лалића.
Винчанска култура се простирала на – учествују у дискусијама у вези са
територији данашње Србије, Румуније, темом;
Северне Македоније и Босне и – преузимају одговорност за
Херцеговине. Премда се различито сопствени напредак у учењу;
датира њено трајање, обично се за то – записују у своју свеску потребне
узима период између првих векова 5. податке;
миленијума пре нове ере и првих векова – преписују са табле истакнуте
4. миленијума пре нове ере. Верује се да појмове;
је била технолошки најнапреднија – постављају питања;
праисторијска култура. За њу се везује – одговарају на питања.
постојање винчанског писма. Иако су
хипотезу о њему изнели археолози
почетком 20. века, временом је
прихваћено мишљење да се не ради о
правом писму. Археолози и
палеолингвисти већ годинама изучавају
значење тајанствених симбола на
грнчарији и фигуринама винчанске
74
културе. Винчански знаци су најчешће
праволинијски урези, који су, од врха до
дна посуде, нанети на већ печен предмет.
– Изражајно чита песму Писмо.

Проучи тематику песме „Писмоˮ.

Анализирај смисао и значај винчанског
писма. Овај мотив проучи као основу и
живи део културног памћења света.
Објасни слојеве културе који се у њему

чувају. Проучи чиме се винчанско писмо
приближава универзалном праоблику
писма.
Образложи како разумеш стих да је

„винчанско писмо жиг у иловачи”.
Објасни најшири смисао слова и знака,

преко којих се у песми сугерише
могућност успостављања наших веза са
историјом, традицијом и баштином
света.
Зашто је важно да свету прилазимо као

древном писму?
(Читанка, стр. 50)

– Резимира све што је урађено на претходна – Ученици резимирају научено
– Задаје ученицима домаћи задатак:
Присети се књижевних текстова са
тематиком сличном тематици која је
развијена у овој Лалићевој песми. Сачини
краћи избор неколико таквих текстова. На
основу компаративног увида у њих и
песму Писмо, објасни посебности ове
Лалићеве песме на тематском,
уметничком и мисаоном плану.
75
„Писмо”
Иван В. Лалић
(1931–1996)
Винчанска култура се простирала на територији данашње Србије, Румуније,

Северне Македоније и Босне и Херцеговине.

ОКВИР ЗА
ученика?

Наставна јединица: Владан Десница, Прољећа Ивана Галеба
Приказ романа Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице, и
Циљ часа:
његових основних композиционих елемената.
на крају часа: − препозна основна начела стваралаштва Владана Деснице;
− уочи тематско-мотивски слој у роману;
− дефинише термине „солилоквиј” „роман-есеј” и
„асоцијативно приповедање”;
− уочи начин на који се компонује радња –сећање као
композициони принцип и тема романа;
− тумачи тему сећања као грађи за роман;
76
− уочи асоцијативно приповедање као приповедачки
поступак;

Међупредметно Историја, Географија, Музичкa култура, Ликовна култура,
повезивање: Верска настава, Грађанско васпитање
Кључни појмови: Владан Десница, солилоквиј, роман-есеј, асоцијација идеја,
приповедне дигресије, литерарне рефлексије, имплицитна
поетика.
исходима. – износе утиске о роману.
– Наставник упознаје ученике са животом и
стваралаштвом Владана Деснице, истичући
следеће чињенице из његовог живота:
Владан Десница је писац српског порекла,
рођен у Задру 1905. године. Његов отац је
био један од најугледнијих Срба у
Далмацији с краја 19. века. У његовом
власништву је била и кула (дворац) јунака
Стојана Јанковића. Десница је студирао
права у Загребу и Паризу, али је пратио и
филозофију, а бавио се и музиком – био је
изузетна и свестрана културна личност,
што је оставило дубок траг у његовом
прозном стваралаштву.
Од дела које је написао најпознатија су:
роман „Зимско љетовање” (1950),
роман „Олупине на сунцу” (1952),
роман „Прољећа Ивана Галеба” (1957),
песме „Слијепац на жалу” (1956),
приповетке „Ту, одмах поред нас” (1957).
Умро је 1967. године.
Владан Десница почиње са стварањем

између два рата, али пуну афирмацију
доживљава тек после Другог светског рата,
и то романом захваљујући роману
Прољећа Ивана Галеба (1957).
Он је писац изузетне интелектуалности,
77
великог знања, наглашеног сензибилитета
и слуха за модерно стварање.
Пример за такво модерно стваралаштво је
и овај роман који у нашој књижевности
руши схватања о традиционалном прозном
стваралаштву и заговара нову форму и нов
поступак у стварању романа. Овај
необични роман је и данас савремен и
актуелан када су у питању модерни облици
романа и постаје књижевни узор за роман-
есеј и за специфичан приповедни поступак
који инсистира на интелектуалном
монологизирању у роману.
− Наставник наставља са приказом романа − Активно слушају наставника;
упућујући ученике пре свега на тему: − учествују у дискусијама у вези са
темом;
Иван Галеб је остарели виолиниста, који се − преузимају одговорност за сопствени
у провинцијској болници, осуђен на напредак у учењу;
затвореност простора и тишину, након − записују у своју свеску потребне
операције руке, носталгично сећа своје податке;
прошлости и интензивно размишља о њој, − преписују са табле истакнуте
потпуно свестан свог положаја и појмове;
професионалног, као и егзистенцијалног, − постављају питања;
краја. Записујући своје мисли и − одговарају на питања.
преиспитујући своје сопствено постојање,
Иван Галеб долази до општељудског и
универзалног спознавања живота и
судбине:
Јутрос сам листао ове биљешке и опет се
насмијао над самим собом. Ако се не
варам, хтио сам да испричам нешто као
мој живот, или можда 'моје детињство',
а ето сам одлутао у некакве медитације, у
некаква маштања, чак у некакво
моралисање! И испало је више као неки
'идеални дневник'. Не знам сам да ли
дневник некадашњих дана, или ових
садашњих, или можда неких трећих,
непостојећих дана који висе ван времена.
Ови записи се јављају као „збир

биографских елемената и различитих
дигресија”, у којима су садржана осећања,
размишљања и просуђивања. Дакле, реч
јесте о животопису, али не о оном
испуњеном догађајима, људима и причама
о људским судбинама поређаним
хронолошки, већ више о духовној
биографији која се гради по принципу
78
ретроспекција, интроспекција повезаних
асоцијативним путем. Има се утисак да
читалац чита један мисаони монолог
написан у форми есеја, па зато многи
књижевни критичари жанровски одређују
овај роман као роман – есеј. То је роман
мозаичке структуре који нема чврсту
композицију. Он личи на „сабирање
утисака из великог света”, а обухвата
неколико тема: сећање на прошли живот,
садашњи живот, као и покушај да нађе
универзални смисао у испричаном
(написаном), односно да уведе и нешто
опште, што надилази лично у роману, али
кроз индивидуални поглед и лични став.
Овај „роман личности” обележен је пре

свега солилоквијем (причањем у себи и за
себе, али и потенцијалном читаоцу, који
постаје слушалац).
Иван Галеб – како треба писати роман и о
чему треба у њему писати:
Да ја пишем књиге, у тим се књигама не
би догађало ама баш ништа. Причао бих и
причао што ми год на милу памет падне,
повјеравао читаоцу из ретка у редак, све
што ми прође мишљу и душом...
Човјечанство је већ довољно одрасло,
довољно се прозлило а да би му требало
фабулирати!
Сколност ка дигресијама је у природи

јунака овог романа – он је уметник,
музичар, склон медитацијама и
промишљањима, који живот увек
доживљава у болници кроз „корозију
времена”. У болници је усамљен и време
тече тако споро да он има утисак да може
да размишља о претходних педесет година
свог живота. Склон медитацијама:
Доиста, одувијек је била у мени тежња,
страсна тежња да моје маштање, моје
ирационалности, моје чувствовање
заодјенем у вид логике... Имао сам
амбицију да од тога правим филозофију...
Јунак романа посматра уметност као начин

да се на духовни начин „лијечимо од
живота”, мисли да је „баналност смрт
уметности” и да већи непријатељ
79
уметности од ње може бити само
„намјерна оригиналност”. Уметност
настаје из антагонизма (из сукоба) између
човека и света, али и човека и њега као
уметника. То значи да уметник мора бити
велики човек: талентован, образован,
осећајан, човек од духа; човек који наступа
у име савести, а то је врло важно, посебно
у књижевности јер књижевна активност
у ствари и није ништа друго него један
непрестани испит савијести.
Један од начина да писац из себе исцеди

чисту и згуснуту кап суштине равно на
папир јесте да се узвиси изнад свих норми
које су писцу традиционално наметнуте, да
тежи новим облицима писања, ослањајући
се на дневнике, разне записе, медитације и
солилоквије.
− Наставник завршава свој приказ романа и,

постављајући подстицајна питања из
Читанке (стр. 56–57), усмерава ученике ка
анализи одломка:
Од којег питања полази јунак Десничиног

романа? Објасни како се поступцима
ретроспекције долази до дубоких
интроспективних садржаја. Издвој исказе
који се нарочито истичу својом
експресивношћу; установи који од њих
имају обележја филозофски исказане
животне истине и мудрости.
Ученици запажају да јунак Десничиног

романа полази од питања о „недокучивој
законитости” памћења. Он сматра да време
неумитно тече и ми заборављамо неке
важне и значајне ствари које су се десиле у
нашим животима, али се, истовремено,
сећамо неких небитних детаља, ситница,
„шара на тепиху” које касније пресудно
утичу на нас. Јунак тврди да „благодат
заборава и окрутност памћења леже ван
наше власти”. Та идеја наводи на
промишљања о сопственим сећањима и
детаљима које памтимо.
Какве ставове о односу стварности и

илузије стварности има Галеб? Која се
80
духовна стања и емотивна расположења
њима исказују? На који начин уметност и
уметничка дела поспешују и богате
човеков доживљај појава у природи?
− Галеб нас упућује на чињеницу да нас

можда тек „умјетност научи гледати на
природу и на реалне природне љепоте”.
Уметност је она која стимулишући наша
чула развијајући наш ум и машту нуди
„богатство разбуђених асоцијативних
гнијезда и чворишта, уститралих жица и
токова, полифоност нашег доживљаја”, те
је стога она веома важан елеменат који
поспешује човеков доживљај природе.
Анализирај делове текста којима се у

сећање уводи лик жупника. Окарактериши
његов лик на основу Галебових сећања,
утисака и виђења. Које се жупникове мане
истичу и чиме се потврђују? Зашто се
између дечака и жупника одвија
„подмукла игра непрепознавања”? Због
чега одрасли укућани нису у стању да
запазе и осуде жупникове мане? Зашто је
дечак немоћан да их осталима предочи?
Асоцијативним путем, преко звука

старинског клавира за којим је свирала
Галебова бака, отвара се слика из
детињства нашег јунака: старинске собе са
клавиром изнад којег је стајала стара,
оштећена слика. Преко те поетски
уобличене слике, јунак приповеда о
немилом догађају којем је присуствовао, а
који је понизио његовог деду. Жупник је
био стални гост куће, који је имао „слатку,
смоласто удворну интонацију гласа”.
Нетрпељивост дечака према жупнику
огледа се у „подмуклој игри
непрепознавањаˮ у којој једино дечак
примећује стварне особине жупникове
личности. Самим тим, мали Галеб осликава
жупников портрет из сопственог угла,
видећи га као удворицу која мрзи људе око
себе.
Којим поступцима је жупник понизио

старчеву племениту неспретност? Издвој
из текста описане утиске које је овај
81
догађај оставио на дечака. Протумачи
зашто су они бурни. Размисли због чега се
људи радују туђим грешкама и
промашајима. Које сопствене слабости
том приликом разоткривају? Зашто је
жупник подједнако самозадовољно
насмејан и кад понижава старца и кад
добија на картама?
Када је деда узео да поправи стару слику

коју су појели мољци, жупник испољава
своју праву природу. Део текста који
најбоље описује дедин „пад” је следећи:
„[...] Учинило ми се да жупник намјерице

затеже с пружањем своје хришћанске
утјехе. Није било куд, дјед је морао да
проговори први. Настојао је да му глас
звучи сигурно, но звучао је крупно и
шупље.
– ...Додуше, види се оно Concert champêtre,
али, све у свему, ипак је боље него прије...
− Ох!... Без икакве сумње!... − пожурише
да се сагласе сви у један мах.
– Штовише, не-при-спо-добиво боље!... −
придружи се, без икакве резерве (сад, кад
то ионако није више спасавало ништа!), и
сам жупник.
Дјед је још увијек стајао насред собе, с
чекићем у руци и засуканих рукава, али је
био скинут с постамента. Издржао је
толике начелничке битке, с аутономистима
и клерикалима, с протупретендентима и
сеоским фрондерима − а ето га је жупник,
једним незнатним помаком малог прста,
једноставно свргнуо, ликвидирао. ”
Жупник је победио у свом презиру, деда је

свргнут са трона, а дечак посрамљен пре
свега чињеницом да је усамљен и немоћан
да одбрани деду од жупниковог зла. То
сећање, тај детаљ обележава дечаков однос
према свету у којем живи. Озледе од тог
сећања остају и ма колико се трудили, оне
не иду уз благодети заборава.
− Пажљиво слуша излагање ученика.

82
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају
или раде.

– Резимира све што је урађено на претходна – Ученици резимирају научено
– Наставник подсећа ученике да ће на
следећем часу анализирати
феноменолошки приступ Драгана
Стојановића тумачењу одломка из романа.
Наставник усмерава ученике да прочитају
текст из Читанке (стр. 58–60), али и да
обнове досадашња знања о слојевитом
проучавању књижевноуметничког дела.
– Препоручује да се и роман прочита у
целости.
„Прољећа Ивана Галеба”

Владан Десница
приказ романа
− „Зимско љетовање” (1950)
− „Прољећа Ивана Галеба” (1957)
− роман-есеј
− приповедне технике: асоцијативно приповедање
− солилоквиј
Тема: остарели виолиниста у болници сећа се своје прошлости и

доживљава садашњост уједно и филозофски промишљајући о животу и
његовим универзалним истинама.

ОКВИР ЗА
ученика?
83
Владан Десница, Прољећа Ивана Галеба / Феноменолошки
Наставна јединица: приступ: Драган Стојановић, Језичке звуковне творевине и
вишезначност „Прољећа Ивана Галеба”
Примена принципа феноменолошког метода проучавања
Циљ часа:
књижевног дела на примеру романа Прољећа Ивана Галеба.
− препозна слојеве у књижевном делу;
− феноменолошки приступа књижевном делу
− уочи могућностима интерпретације књижевноуметничког
дела;
− промишља о дубљим слојевима које књижевноуметничко
Очекивани исходи дело поседује;
на крају часа: − уочи начин на који се компонује радња – сећање као
композициони принцип и тема романа;
− препозна термин „опализација” и спреман је да га
самостално користи;
− уочи асоцијативно приповедање као приповедачки
поступак;

Међупредметно Историја, Географија, Музичка култура, Ликовна култура,
повезивање: Верска настава, Грађанско васпитање
Владан Десница, феноменолошка метода, опализација,
звачењска јединица, солилоквиј, роман-есеј, асоцијација идеја,
приповедне дигресије, литерарне рефлексије, имплицитна
поетика.
– Уводи ученике у тему истичући циљ – Учествују у разговору;
часа. – активно одговарају на питања;
– Обавештава ученике на почетку часа о – износе утиске о претходном часу и
84
циљевима и исходима. тексту Драгана Стојановића.
– Наставник подсећа ученике да су на
претходном часу дефинисали појам
роман-есеј и показали на примеру романа
„Прољећа Ивана Галеба” шта све тај
појам може да укључи. Међутим, важно
је „вратити” ученике на саму тему у којој
је роман Владана Деснице узет као
пример, а то је слојевита структура
проучавања књижевног дела.
О чему говори одломак из романа

Владана Деснице „Прољећа Ивана
Галеба” који се налази у Читанци? Шта
је централна тема одломка? Којим
догађајем из прошлости је она изазвана?
Ученици ће лако уочити да је централна

тема одломка исказана у промишљањима
о „недокучивој законитости памћења” и
на идеји да „благодат заборава и
окрутност памћења” леже изван наше
воље или власти. Ово промишљање о
памћењу изазвано је дедином
„детронизацијом”, која је малог Галеба
емотивно узбудила и подстакла на
размишљања о људским односима и
наравима.
– Наставник анализира текст Драгана – Активно слушају наставника;
Стојановића „Језичке звуковне творевине – учествују у дискусијама у вези са
и вишезначност Прољећа Ивана Галеба” темом;
постављајући питања: – преузимају одговорност за
Објасните зашто је у овом тексту реч о сопствени напредак у учењу;
феноменолошкој интерпретацији – записују у своју свеску потребне
текста. податке;
– преписују са табле истакнуте
Ученици читају текст из Читанке и прате појмове;
наставниково читање. Запажају да је у – постављају питања;
овом тексту реч о феноменолошком – одговарају на питања.
приступу књижевноуметничком делу јер
се помиње име Романа Ингардена, чији је
књижевни рад посвећен феноменолошкој
методи. Поред тога, у самој
интерпретацији одломка из романа
Владана Деснице „Прољећа Ивана
Галеба”, Драган Стојановић се
непрестано осврће на звучни и
значењски слој у роману.
85
Дефинишите појам „опализације”. Како
га ви разумете? На који начин се он
приказује у самом тексту одломка из
романа? Шта вас тај појам учи?
Ученици увиђају да је појам

„опализације” један од оних који у
књижевну критику уводи Роман
Ингарден и њиме указује на онај слој
књижевног дела који омогућава његову
вишезначност, односно двосмисленост.
Драган Стојановић се користи њиме како
би показао вишезначност и слојевитост у
опису сцене дедине „детронизације” од
стране непријатног жупника.
Издвојте оне јединице значења, односно

њихово вешто комбиновање, којима се
оцртава лик жупника. Којим
поступцима се слика његов лик? Који
коментар је посебно значајан за
разумевање односа жупника према
деди? На који начин је тај коментар
обележен?
Ученици лако запажају да је жупников

лик означен избором значењских
јединица којима га је Владан Десница
„исцртао”. Описује га пре свега
знаковним јединицама; он има „слатку,
смоласто удворну интонацију гласа”, или
„посебно меден угођај гласа којим се
обраћа послузи”, али и посебним описом
сцене у којој жупник граби коцку
шећера, када га нико не гледа,
„хитрином камелеонског језика” а затим
је растапа у устима сав унесен у слике на
зиду.
Овај портерт је осликан веома

живописним сликама, али и дечаков
однос према жупнику служи да појача
саму представу коју читалац „види” у
својим мислима. Дечак је разочаран што
нико у кући не види прави жупников лик,
њему се чини да нико не помишља шта
се све крије иза тог „удворичког осмеха”,
а његова „ нижа” песпектива у односу на
жупника чини га слободним да га види у
правом светлу.
86
Жупник је одређен као негативан лик,
али ће се у следећој сцени коју Десница
представља овај лик употпунити још
једним „тоном”, новом нијансом која
продубљује негативну конотацију коју
сам лик жупника носи од почетка. Када
он приступа поправљеној слици коју
деда с поносом представља присутнима,
то чини „умилно – заинтересирано
искривљена врата”. Но, више од свега
говори његов коментар самој слици
„Штовише, не-при-спо-добиво боље”,
односно тон којим је жупник овај
коментар изговорио. Само знаковно
одвајање слогова сведочи о
наглашености и важности самог
коментара и подвлачи специфичан
елемент ироније који до тог момента у
тексту није био присутан, или није био
истакнут.

– Даје повратне информације ученицима
на позитиван начин.
– Резимира све што је урађено на – Ученици резимирају научено
претходна два часа, постављајући одговарајући на питања.
питања.
Сетите се неког догађаја који је остао
забележен у вашем сећању. Можемо ли
поразговарати о њему? На који начин, уз
помоћ којих језичких средстава сте ви
запамтили сам догађај? За коју је
значењску јединицу он остао везан? На
који начин те појединости говоре нешто
важно о вама, вашој личности, или
вашем животу?
Наставник очекује да ће ученици прво

промислити, а онда, подстакнути и
Десничиним романом, али и текстом
Драгана Стојановића, описати неке
догађаје из свог живота. Поделиће их са
одељењем у оном обиму у којем желе, а
87
самим избором значењских јединица и
размишљањем о њима, размислиће и о
својим поступцима и осећањима.
„Језичке звуковне творевине и вишезначност Прољећа Ивана

Галеба”
Драган Стојановић
 Феноменолошки приступ
 Опализација
 Звуковне и значењске јединице
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају часа.

ОКВИР ЗА
приликом
остваривања
ла?
88

Klett Srpski Jezik 4 GIMN Dnevne Pripreme SEPTEMBAR

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Klett Srpski Jezik 4 GIMN Dnevne Pripreme SEPTEMBAR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: четврти

Наставна средства: Читанка, Граматика, ученичке свеске

 Ученици се упознају и са областима из

 Наставник подсећа ученике на прибор који ће

 Наставник започиње разговор о појму

Књижевност се често дефинише као

У српском језику, појам књижевност изведен

− именовање уџбеника и података везаних за

1. Шта очекујем од часова Српског језика и књижевности у овој

2. Шта очекујем од себе у овој школској години?

Наставна средства: Читанка, пројектор, компјутер

− Подсећа ученике да су имали задатак да

− Поставља питања ученицима:

− Најважније податке записује на табли.

Завршни део часа (5 минута)

Читање и проучавање књижевног дела

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 3

Циљ часа: Интерпретација песме Пробудим се Миодрага Павловића

Наставна средства: Читанка

Миодраг Павловић (1928–2014) био је

− Изражајно чита песму Пробудим се.

Херметична песма (према мишљењу

− Анализира песму са ученицима

Наведи и образложи доживљаје

Објасни како форма песме и облик/врста

Проучи време сугерисано у песми. Доведи

− Најважније податке записује на табли.

Миодраг Павловић, Пробудим се

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 4

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Научите пјесан заправо значи научите

Основну тему песме налазимо у њеном

Прва строфа указује на потрагу за

− Она носи у себи побуну, тихи бунт

Поставља се питање да ли је људско

Свуда се дигли борци против откровења

На шта подсећају ови „борци против

Најгори су они који су блиски власти,

Идеја да нас је „песма одржала” није идеја

Сетите се Химне Светом Сави у којој

− Човек се може наћи свој смисао тек ако се

− Најважније податке записује на табли.

Завршни део часа (5 минута)

Миодраг Павловић, Научите пјесан

 Задатак и смисао књижевности као уметности

певајте, орите се, појте

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 5

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални и индивидуални

Уметност, нарочито књижевност, спада у

У науци се појам метода одређује као

Позитивистички метод у проучавању

Постоје два основна метода у проучавању

У спољашњем приступу књижевном делу

Неки проучаваоци инсистирају на томе да

Унутрашњи приступ књижевном делу

Парадигма је скуп научних постулата и

Један скуп метода након низа провера и

Објасните појам „методолошки