ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 64

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност
Књижевност старог века као тема и инспирација. Борислав Пекић, Чудо у Јабнелу (одломак из
Наставна јединица:
романа Време чуда)
Тип часа: Обрада
 Упознавање ученика са делом савремене књижевности тематски иницираним Јеванђељем по
Матеју
Циљ часа:
 Уочавање значења и поступака реинтерпретације пове-сти о новозаветним чудима у
Пекићевом роману Време чуда (одломку из поглавља Чудо у Јабнелу)
Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  објасни и документује историјски, религијски и књижевни значај Библије (Старог и Новог
завета);
 разликује и упоређује различите приступе библијској грађи у делима тематски инспирисаним
Библијом;
 сажето представи стваралачку личност и дело Борислава Пекића као писца који критикује
ограниченост, једнодимензионалност и искључивост митског мишљења;
 прикаже тематску иницираност Пекићеве повести Време чуда и Новим заветом/јеванђељима и
изложи сиже поглавља Чудо у Јабнелу;
 саопштава утиске, мисли, осећања и ставове побуђене читањем одломка из Чуда у Јабнелу;
 објасни како стваралачка имагинација проширује и трансформише митски наратив и његов
исход и сврху;
 запажа критику митског мишљења у одломку из Чуда у Јабнелу и процењује њену
оправданост, аргументованост и актуелност;
 тумачи слику света коју Пекић у Чуду у Јабнелу супротставља једноставној и наивној митској
представи;
 објасни узроке Еглине несрећне судбине и претварања избављења у казну;
 увиди разорну снагу и нечовечност предрасуда и одсуство хришћанских принципа милосрђа и
свеобухватне љубави у ставовима и понашању Еглиних прогонитеља;
 анализира мотивацију Еглиних поступака и аргументе којима покушава да се избори за своје
право на живот и место у заједници;
 увиђа и објашњава симболику простора у који је Егла прогнана и трагику њене усамљености,
 изолованости и одбачености од друштва;
 објасни Христову улогу у Еглином животу и његов однос према чудесном излечењу које је
извео;
 разматра разлоге нетолеранције и одбацивања, прогона и неправедног кажњавања појединаца
различитих од већинског дела заједнице (у контексту Пекићеве повести и општем контексту
људске егзистенције и друштвених односа);
 увиђа узроке подела и сукоба међу појединцима и друштвима и предлаже начине њиховог
превазилажења;
 тумачи раскол између религијских и моралних норми отуђених од хуманистичких принципа
и комплексности човекове природе и живота заједнице;
 запажа поступке ироније и пародирања којима се мит деконструише, депатетизује и деградира
и образлаже њихов естетички и смислотворни учинак;
 афирмише принципе толеранције, прихватања и уважавања различитости, поштовања права
појединца на живот и слободу, човечности, праведности, солидарности;
 осуђује предрасуде, окрутност према слабима и невољнима, ускогрудост, себичност,
догматизам, дискриминацију по свим основама;
 аргументовано образлаже вредносни суд о Пекићевој уметничкој обради новозаветног мотива
чуда.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстуална, аналитичко-синтетичка, демонстративна

Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла, креда/фломастер

Међупредметне Естетичка компетенција, решавање проблема, одговорно учешће у демократском друштву,
компетенције: компетенција за целоживотно учење, комуникација
Историја, Ликовна култура, Грађанско васпитање , *унутарпредметна корелација (књижевност
Међупредметно повезивање: старог века, мит, Нови завет, роман)

Кључни појмови: Роман, Библија, инспирација, чудо, губа, грешница

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа  Упознаје ученике са циљевима часа.  Образлажу историјски, религијски и
(5 минута)  Подстиче ученике да сажето образложе књижевни значај Библије и наводе уметничка
дела њоме инспирисана.
 историјски, религијски и књижевни
значај Библије и наведу нека од
уметничких дела која су њоме
инспирисана.
 У сарадњи са ученицима, износи основне
податке о животу и стваралаштву
Борислава Пекића; истиче да је средишту
пишчевих интенција критика митске
свести и мишљења.
 Усмерава ученике да објасне важност и
сврху чуда које је Христ чинио
проповедајући своје учење.
 Сажето приказује роман Време чуда и
локализује одломак из повести Чудо у
Јабнелу дат у Читанци.
Главни део часа  Подстиче ученике да саопште утиске,
(35 минута) мисли, осећања и ставове побуђене
читањем одломка из Чуда у Јабнелу.
 Води наставни разговор тако да ученици
самостално долазе до закључака о односу
грађе и њене уметничке обраде у роману
Време чуда и значењима проистеклим из
критичког приступа митској слици света.
 Упућује ученике да сажето прикажу сиже
одломка из Чуда у Јабнелу и одреде
простор и време збивања.
 Усмерава ученике да упореде прототекст
који тематски иницира настанак
Пекићеве повести Чудо у Јабнелу сáму
повест и да наведу чиме пишчева
имагинација проширује и обогаћује
оскудни митски предложак (дат у моту).
 Упућује ученике да објасне како и зашто
избављење од губе постаје узрок Еглиних
 Учествују у представљању стваралаштва
Борислава Пекића.
 Објашњавају важност и сврху чуда које је
Христ чинио проповедајући своје учење.
 Постављају питања о роману Време чуда.
 Саопштавају утиске, мисли, осећања и
ставове побуђене читањем одломка из Чуда у
Јабнелу.
 Сажето приказују сиже одломка из Чуда у
Јабнелу.
 Одређују хронотоп повести; тумаче
симболику простора (два насеља раздвојена
коритом пресахле реке, „Еглина земља”,
„Еглина кућица”) и времена (сукоб нових и
старих закона и обичаја).
 Указују на то да је цитат из прототекста,
Јеванђеља по Матеју, стављен као мото
поглавља.
 Објашњавају да је пишчева имагинација
развила широку, детаљну и уверљиву слику
живота људи у Јабнелу у доба ширења
Христовог учења, уведен је велики број
ликова, који су индивидуализовани, а њихови
поступци, унутрашња преживљавања,
ставови мотивисани друштвено, психолошки
 страдања, патње и другог изгона.
 Подстиче ученике да разматрају ставове
житеља Старог и Новог Јабнела према
Егли и њеном излечењу.
 Покреће расправу о снази аргумената
којима Егла покушава да одбрани своје
право на повратак у Нови Јабнел.
 Подстиче ученике да коментаришу
схватање неизлечиве болести као божје
казне за грех.
 Усмерава ученике да уочавају зајед-ничке
особине и ставове супротстављених
насеобина здравих и болесних.
 Подсећа ученике на Христове речи „[...]
који је међу вама без гријеха, нека
најприје баци камен на њу” и подстиче их
да их тумаче у контексту Пекићевог дела.
 Упућује ученике да размотре лик Христа
у одломку, његову улогу у Еглином
животу и став према чуду које је извео
излечивши губавку.
 Издваја и објашњава поступке ироније и
пародије којима се мит деконструише и
подвргава критици са хуманистичког
становишта и становишта прокламованих
хришћанских врлина милосрђа,
разумевања, праштања, свеопште љубави;
подстиче ученике да самостално пронађу
илустративне примере за иронију и
пародију.
 Наводи ученике да у одговорима користе
адекватне књижевнотеоријске термине.
 Побуђује код ученика радозналост за
и етички.
 Објашњавају да Еглу, после излечења,
окрутно одбацују и здрави (житељи Старог
Јабнела) и губави (Новојабнељани, други
муж Урија).
 Запажају да заједница здравих не верује да је
Егла излечена, „чиста” и сматрају да је заувек
обележена болешћу као божјом казном за
грех, па зато и даље носи у себи „унутрашњу
губу”; с друге стране, болесни је одбацују јер
не препознају у њој „праву Еглу”, губавку,
сматрају да она, будући здрава, више не
припада њиховом свету и угрожава својом
„чистотом” – различитошћу – јединство
заједнице губавих.
 Образлажу да је Егла заправо прихватила
мишљење Старојабнељана да је, упркос
Христовом чуду излечења, и даље болесна
изнутра и да јој је зато место међу губавима.
 Уочавају да житељи оба насеља своде
људско биће на једну димензију,
здравља/болести, што постаје основа за
поделе, мржњу, сукобе.
 У контексту претходних тумачења,
објашњавају зашто „за губавце нема наде,
нема исцељења и нема повратка”.
 Увиђају да је Егла неправедно кажњена
каменовањем и изгоном из обе заједнице
само зато јер је сматрају различитом од
већине.
 Повезују Еглину трагичну судбину са
судбином свих оних људи који су изоловани,
прогнани, линчовани због предрасуда,
ускогрудости, ирационалних страхова,
ригидних и нечовечних закона.
 читање Пекићевог романа Време чуда у
целини.
 Истиче и бележи на табли кључне речи,
нове појмове и закључке.
 Охрабрује ученике да активно учествују у
наставном дијалогу.
 Подстиче ученике да своје одговоре
поткрепљују примерима и цитатима из
одломка.
 Усмерава наставни разговор и по
потреби, допуњује закључке ученика.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
Завршни део часа  Подстиче ученике да истакну и
(5 минута) образложе моралне вредности
афирмисане кроз Пекићеву варијанту
 Закључују да Еглино иронично запажање
„како се приликом линча нечисти или чисти,
ма колико да им је ста-ло до разликовања и
раздвајања, увек служе истим камењем”
исказује суштинску истоветност двеју
заједница: обе су заслепљене предрасудама,
непријатељске према појединцу и његовом
праву на живот, слободу, срећу, окрутне,
нечовечне, нетолерантне према другом и
другачијем.
 Објашњавају да је у одломку Христ приказан
као проповедник којем није важан човек и
његова срећа, већ успех његовог учења.
 Документују трагичну неусаглашеност
морала који Христ заступа и суровог света у
којем су патња, понижења, страдања
неизбежни, а милосрђе, разумевање,
праштање, љубав погажени ускогрудошћу,
саможивошћу, заблудама, страховима.
 Проналазее примере ироније и пародирања и
тумачи их као средства демистификације и
критиковања митске слике света.
 Излагања документују примерима из текста.
 Прате објашњења и упутства наставника и
излагања других ученика.
 Размишљају и самостално закључују
повезујући претходна и новостечена знања.
 Настоје да се изражавају јасно, убедљиво и
аргументовано, водећи рачуна о структури
својих излагања.
 Уважавају другачије ставове.
 Образлажу став да заједница и појединац
могу живети складно, срећно и достојно само
уз узајамну толеранцију, уважавање
различитости, права појединца на слободу;
 приче о једном од Христових чуда. осуђује предрасуде и дискриминацију по
 Најављује да на следећем двочасу следи свим основама.
израда другог писменог задатака.  Постављају питања о припреми за израду
 Наглашава да ће теме бити из градива и другог писменог задатка.
даје упутства како се припремати за
задатак.
 Одговара на питања ученика о темама и
изради другог писменог задатка.
 праћење учешћа ученика у тумачењу дела, њихових закључака и одговора
 локализован одломак из Пекићевог романа Време чуда (део поглавља/повести Чудо у Јабнелу)
 размотрени узроци иронијског обрта који излечење претвара у нови извор патње и страдања
 истакнуте могућности превазилажења сукоба и подела међу појединцима и друштвеним
заједницама
Начини провере
остварености исхода:  документована уметничка вредност дела заснованог на критичком преиспитивању митске
приче
 спремност ученика на критичко преиспитивање својих ставова и поступака, друштвених
појава и вредности
 побуђено интересовање за читање романа Време чуда и других дела која тематизују и
критички преиспитују митолошке и историјске садржаје
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ, ВРЕМЕ ЧУДА – ПОГЛАВЉЕ ЧУДО У ЈАБНЕЛУ

(Књижевност старог века као тема и инспирација)

– Борислав Пекић (1930–1992): савремени српски романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, сценариста изузетно богатог и
разгранатог опуса; тематска усредсређеност на критику митске свести
(Значајна дела: романи – Време чуда, Ходочашће Арсенија Његована, Како упокојити вампира, Златно руно (I–VII)...; новеле – Успење и
суноврат Икара Губелкијана, Нови Јерусалим...; драме – Генерали или сродство по оружју, Буђење вампира...)

– Време чуда: тематска инспирација Новим заветом  критичко преиспитивање хришћанских митова
* Поглавља романа – Христова чуда (Чудо у Кани, Чудо у Јабнелу, Чудо у Јерусалиму...)
– Чудо у Јабнелу: мото из Јеванђеља по Матеју, чудо излечења оболелог од губе  развијена приповест о трагичној судбини Егле, излечене
губавке, и Старом и Новом Јабнелу
– Иронијски обрти: * излечење постаје казна, узрок Еглине несреће, понижења и прогона
* време ширења учења о милосрђу, праштању, љубави – време каменовања недужних
– Пародијски тон: Христ – „он који је све ово замесио“
– Осуда искључивости, предрасуда, стереотипа, подела и дискриминације међу људима по било ком основу, неправедности и нехуманости
закона, неуважавања различитости, нетолеранције, нечовечности, ирационалне мржње, насиља