ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 73

Предмет: Српски језик и књижевност Разред: 1.

Наставна тема/област: Књижевност

Наставна јединица: Народна (усмена) књижевност. Поетика народне (усмене) књижевности

Тип часа: Обрада

Циљ часа:  Упознавање ученика са обележјима и поетиком народне (усмене) књижевности

Ученик ће бити у стању да:
 тумачи одреднице народно и усмено у називу овог типа књижевности (колективно ауторство,
начин настанка и преношења творевина усмене књижевности);
 уочи и документује повезаност народне књижевности са старим веровањима, митским и
магијским мишљењем;
 објасни појам варијанте у усменој књижевности и повеже га са начином преношења усмених
књижевних облика и колективним ауторством;
 разликује дијахронијску и жанровску варијантност и њихову појаву илуструје прикладним
примерима;
 објасни појам формулативности и његово манифестовање на нивоу садржинских и
стилскоизражајних облика, уз навођење одговарајућих примера;
Очекивани исходи
 документује синкретизам као карактеристику народне књижевности;
на крају часа:
 прикаже процес сакупљања, приређивања и објављивања народних умотворина (први запис
дела народне књижевности, Ерлангенски рукопис, Вуков рад на сакупљању, приређивању и
објављивању дела народне књижевности, рад Валтазара Богишића);
 повезује знања о народној (усменој) књижевности стечена током претходног школовања са
новим знањима;
 поткрепљује своја излагања о специфичним обележјима и поетичким својствима народне
књижевности примерима из усмених творевина изучаваних у основној школи и претходном
наставном периоду;
 укаже на значај народне (усмене) књижевности у српској културној историји и формирању
националног и културног идентитета;
 запажа видове народног (усменог) стваралаштва у савременом добу.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текстуална, демонстративна, аналитичко-синтетичка метода
Облици рада: Фронтални, индивидуални

Наставна средства: Читанка, школске свеске, табла, креда/фломастер

Међупредметне Естетичка компетенција, комуникација, решавање про-блема, компетенција за целоживотно учење
компетенције:
Историја, Ликовна култура, Музичка култура, Географија, *унутарпредметна корелација (подела
књижевности, књижевни родови и врсте, структура књижевног дела, стил и језик у књижевном делу,
Међупредметно повезивање: версификација)

народна (усмена) књижевност, традиција, колективност, усмени медиј у стварању и преношењу

Кључни појмови: творевина, формулативност, варијантност, синкретизам, записи народних умотворина, родови и
врсте у народној књижевности
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
 Упознаје ученике са циљевима часа.
 Подстиче ученике да износе утиске и
доживљаје побуђене читањем дела
народне (усмене) књижевности.
 Усмерава ученике да тумаче одреднице
народна/усмена у називу овог типа
књижевности.
Уводни део часа
 У сарадњи са ученицима, објашњава
(5 минута)
значење термина „фолклор”.
Главни део часа  У сарадњи са ученицима, објашњава и
(35 минута) примерима документује општа обележја и
поетику народне (усмене) књижевности.
 Организује наставни разговор тако да
Планиране активности ученика:
 Учествују у приступном наставном
разговору.
 Износе утиске и доживљаје побуђене
читањем дела народне (усмене)
књижевности, вреднују прочитана остварења,
одређују њихово место и значај у свом
читалачком искуству.
 Тумаче одреднице народна/усмена у називу
овог типа књижевности (народна –
колективно ауторство, израз схватања,
културе, моралних начела, идентитета
колектива; усмена – начин настајања и
преношења књижевних творевина).
 Уз усмерења наставника, објашњавају
значење термина „фолклор”.
 Прате објашњења и упутства наставника и
излагања других ученика.
 Уз наставниково усмеравање и подстицаје,
објашњавају и примерима документују
 ученици у највећој мери самостално
представљају поетичке посебности и
уметнички значај народне књижевности,
ослањајући се на претходно стечена
знања и објашњења, прилоге и упутства
за рад у Читанци (стр. 126–128 и 151).
 Указује на повезаност народне
књижевности са старим веровањима,
митским и магијским мишљењем и
усмерава ученике да овај став потврде
примерима који су им познати.
 Подстиче ученике да документују
запажање да народна књижевност
баштини колективно памћење и изражава
идентитет и вредносна начела заједнице.
 У сарадњи са ученицима, представља и
објашњава појмове варијанте,
дијахронијске и жанровске
варијантности, формулативности на
нивоу садржинских и стилско-изражајних
облика, синкретизма.
 Упућује ученике да прикажу процес
сакупљања, приређивања и објављивања
народних умотворина
 Наглашава значај рецепције Вукових
збирки народних умотворина у европској
културној и књижевној јавности Вуковог
времена.
 Истиче и бележи на табли кључне речи,
нове појмове и закључке.
 Подстиче ученике да закључке о поетици
народне (усмене) књижевности повезују
са уметничким особеностима делâ која су
читали и изучавали и поткрепљују их
прикладним примерима из тих дела.
општа обележја и поетику народне (усмене)
књижевности.
 Потврђују повезаност народне књижевности
са старим веровањима, митским и магијским
мишљењем (обредне или митолошке лирске
песме, фантастични мотиви у бајкама и
другим врстама народних умотворина и сл.).
 Издвајају примере епске традиције који на
уметнички начин приказују историјске
процесе, догађаје, личности и заснивају
узорни етички кодекс, културно-историјска
предања или легендарне приче о знаменитим
јунацима и владарима, пословице које
афирмишу врлине и непролазне,
општељудске вредности и сл.
 Уз наставниково усмеравање и подстицаје,
објашњавају појмове варијанте,
дијахронијске и жанровске варијантности,
формулативности на нивоу садржинских и
стилско-изражајних облика, синкретизма.
 Доводе у везу појаву варијантности са
начином настајања и преношења усмених
творевина; запажају деловање импровизације
и значај стваралачког дара талентованих
појединаца.
 Наводе и конкретизују садржинске облике
формулативности (мотиве и склопове
мотива, фабуле – нпр. животиње помагачи у
невољи, женидба са препрекама; типске
ликове – вила, змај, трећи брат, зла маћеха,
устаљене описе – мегдан, опремање јунака,
обичаје и веровања – кумство, братимљење,
просидба).
 Наводе и конкретизују изражајне облике
формулативности (стални епитети, словенска
  Мотивише и охрабрује ученике да
активно учествују у наставном дијалогу,
постављају додатна питања или
допуњавају излагања других ученика.
 Усмерава наставни разговор и по
потреби, допуњује излагања, одговоре и
закључке ученика.
 Прати и вреднује рад и понашање
ученика.
Завршни део часа  Усмерава ученике да сажето резимирају
(5 минута) битне закључке о поетици народне
(усмене) књижевности.
 Подстиче ученике да размишљају о
значају народне књижевности у српској
културној историји и формирању
националног и културног идентитета и
упућује их да приликом тумачења
усмених књижевних творевина прате и
ову њихову димензију.
 Упућује ученике да запажају живо
присуство фолклорне традиције у
савременом добу и облике у којима се
данас манифестује усмено стваралаштво.
 Најављује ученицима да ће на следећем
часу подробније представити Вуков рад
на сакупљању, објављивању и
антитеза, устаљени почеци и завршеци и сл.).
 Издвајају старије записе народних
умотворина (запис Рођерија де Пачијенце,
збирку бугарштица Валтазара Богишића,
Ерлангенски рукопис).
 Указују на прве Вукове збирке народних
песама (Мала простонародна славеносербска
пјеснарица, 1814, Народна српска пјеснарица,
1815) и њихов значај за афирмацију српске
традиције и културе.
 Размишљају и самостално закључују,
повезујући претходна и новостечена знања.
 Постављају додатна питања, допуњују
излагања других ученика.
 Настоје да се изражавају јасно, убедљиво и
аргументовано, водећи рачуна о структури
својих излагања.
 Уважавају другачије ставове.
 Сажето резимирају битне закључке о
поетици народне (усмене) књижевности.
 Уз наставников подстицај, запажају живо
присуство фолклорне традиције у
савременом добу и указује на облике у
којима се данас манифестује усмено
стваралаштво (књижевна остварења високе
естетске вредности и универзалних значења,
неговање гусларске традиције, етно-певање,
деловање фолклорних друштава и сл.; виц
као савремена усмена форма, графити,
локална предања итд.).
 проучавању народне књижевности и
обновити и проширити знања о
класификацији народне књижевности;
упућује их да се припреме за разговор на
основу објашњења и прилога у Читанци
(стр. 151, Табела 17. Подела народне
књижевности).
 праћење и вредновање активности и одговора ученика
Начини провере  примена знања о поетици народне (усмене) књижевности у тумачењу појединих дела
остварености исхода:  оспособљеност за повезивање старих и нових знања
 активна употреба усвојених термина
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
 НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ. ПОЕТИКА НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

– Народна: колективно ауторство, израз живота, схватања и ставова колектива

Усмена: начин настајања и преношења књижевних творевина
– Повезаност са старим веровањима, митским и магијским мишљењем
– Синкретизам
– Варијанта: свако извођење дела; Вук – „исто то, само мало другачије”
* Дијахронијске варијанте: последица преношења усмених садржаја кроз време
* Жанровске варијанте: исти мотив у делима различитих књижевних врста
– Формулативност:
Формулативност – садржински облици Формулативност – изражајни облици
* Мотиви, склопови мотива, фабуле  * Стилске фигуре  стални епитет (вјерна
животиње помагачи у невољи, кршење љуба, вита јела, јарко сунце...), словенска
забране, женидба с препрекама... антитеза...
* Типски ликови  вила, змај, трећи брат у * Ритмички и метрички обрасци
бајкама, зла маћеха... * Композициони модели
* Иницијалне и финалне формуле
* Устаљени описи и ситуације  мегдани,
(устаљени почеци и завршеци)
описи ратника, седлање коња....
* Обичаји и веровања  кумство...
– Прикупљање, записивање и објављивање народних умотворина:

* Најстарији запис: 1497. г., Италија, бугарштица о деспоту Ђурђу и Сибињанин Јанку
* Валтазар Богишић, бугарштице од половине 16. до почетка 18. в.
* Ерлангенски рукопис, десетерачке песме с почетка 18. в.
* Вук Стефановић Караџић, прве збирке песама – 1814, 1815. г.  почетак систематичног, промишљеног и научног приступа
прикупљању народних умотворина