Универзитет у Београду

Филолошки факултет

Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима

Методичка пракса 06

Припрема за држање часа

Професор: др Љиљана Бајић

Асистент: др Наташа Станковић Шошо

Наставна област: књижевност
Наставна јединица: “Светковина” Сима Пандуровић
Школа и разред: Девета београдска гимназија “Михаило Петровић Алас” 3/3
Предметни наставник: Миланка Ршумовић

Датум и време одржавања часа: 11.12.2017 14.00h

Врста часа: обрада нове наставне јединице
Облик рада: фронтални

Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна

Наставна средства: табла, текст

Корелација: са ликовним уметностима

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ

Николић, Милија : Методика наставе српског језика и књижевности, Београд, Завод за

уџбенике, 2009.

Деретић, Јован : Историја српске књижевности, Зрењанин, Sezam Book, 2007.

Павловић, Миодраг : Есеји о српским песницима, Београд, Просвета, 2000.

Поетика Симе Пандуровића, зборник, ур. Новица Петковић, Београд, Институт за

књижевност и уметност, 2006.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ

Сувајџић, Бошко; Станковић-Шошо, Наташа; Ђурић, Мина : Читанка за трећи разред

гимназија и средњих стручних школа, Београд, Нови Логос, 2016. стр.99
Наставни циљеви

Образовни циљеви

Утврђивање најзначајнијих представника српске модерне поезије; обнављање општих

поетичких одлика српске модерне; утврђивање места Симе Пандуровића у контексту
његових савременика; упознавање ученика са радом и животом Симе Пандуровића;
истицање специфичности Пандуровићеве поетике; упознавање ученика са тематско
мотивским склопом песме „Светковина“; интерпретативна обрада песме „Светковина“,
утврђивање и проширивање стечених знања из теорије књижевности на примеру песме.

Васпитни циљеви

Мотивисање ученика за чулно и уметничко доживљавање песме; активирање

стваралачког мишљења кроз мотивску анализу песме „Светковина“; подстицање за
решавање проблемских ситуација у животу на основу сукобљених позиција субјеката у
песми; подстицање за формирање критичког мишљења и исказивање моралних ставова о
односима и понашању појединаца у друштву; богаћење изражајних способности за
истицање сопствених ставова о најплеменитијим људским осећањима; указивање на
највиша естетска места и оспособљавање за изграђивање личног естетског укуса.

Функционални циљеви
 Богаћење изражајне културе ученика; оспособљавање за изражајно казивање и читање
песничке језичке форме; развијање критичког духа у полемици поводом различитих
животних ситуација; проширивање свести о култури дијалога; оспособљавање за примену
знања из теорије књижевности на примеру песме.

Истраживачки задаци

Истраживачки задаци, који ће ученицима помоћи да се што боље припреме за час, биће им
уручени пар дана пре одржавања часа.
Ученици долазе на час припремљени у оноликој мери колико је потребно за почетак
детаљније анализе. Детаљна анализа остварује се на самом часу.

-Обновите стечена знања о општим одликама поезије српског модернизма. Ко су

њени најзначајнији представници; - Информишите се о стваралаштву и
биографији Симе Пандуровића. Које поетичке специфичности се највише
истичу у његовом песништву; - Пажљиво прочитајте песму „Светковина“ и
спремите се да о њој говорите на часу; - Примените знања из теорије
књижевности на анализу строфе, риме и стилских фигура; - Спремите се да
говорите о мотиву љубави, мотиву неразумевања средине, мотиву луднице у
уметности и поезији.

Ови радни налози током интерпретације бивају разложени на низ конкретнијих питања.
Методичко вођење занива се на тематским целинама које обликују радни налози, односно
интерпретацију одликује књижевноисторијско ситуирање песника, утисци поводом
читања/слушања песме, мотиви, песничке слике, тематски и идејни слој песме.
ТОК ЧАСА

Уводни део часа

Пре изражајног читања песме и приступања анализи, потребно је извршити методичку

радњу локализовање. Том приликом рећи нешто о животу и стваралаштву Симе
Пандуровића и сместити га у поетички контекст српске модерне књижевности.

- Које песнике српске епохе модерне сте до сада читали? –Које су поетичке
специфичности модерне поезије? – Шта сте прочитали о животу и стваралаштву
Симе Пандуровића?

Очекује се да ученици већ познају главне представнике српске модерне и да наведу имена
Јована Дучића, Милана Ракића и Владислава Петковића Диса. Очекује се да истакну
значајне особености модерне поезије, а то су клонуо дух, песимистична осећања, бежање
од стварности, изразит индивидуализам и ирационално осећање света. Навести ученике
да се присете две песничке струје епохе модерне, а то су традиционалистичка и
модернистичка. Подстаћи ученике да ова знања повежу са естетским начелима која
владају у то доба. Ко је Богдан Поповић и шта значи да песма мора да буде цела лепа.
Потом, истаћи где се у овом контексту налази песник Сима Пандуровић и записати тему
часа на табли. Сима Пандуровић спада у групу модернистичке струје и заједно са Дисом
представља изразито песимистични израз целокупне српске поезије. Очекује се да
ученици кажу нешто више о животу овог песника. Песник је рођени Београђанин, студије
филозофије завршио је у родном граду. Био је песник, есејиста, критичар и преводилац.
Рано је почео да пише песме, а покренуо је и уређивао књижевне часописе. Нарочито је
утицала на Пандуровића француска симболистичка поезија, те се закључује да су главне
одлике његове поезије рационалност, интелектуалност, логика и јасноћа.
Главни део часа

Након уводног дела часа где су ученици упознати са општим одликама

Пандуровићевог песништва, и након обновљеног знања о епохи српске модерне,
ученицима изражајно прочитати песму. Назив песме записати на табли заједно са именом
и презименом песника.

Потом ученике питати о првим утисцима поводом слушања песме.

-Какви су ваши утисци након слушања песме? Какве доживљаје и размишљања

је покренула у вама?

Очекује се да се ученици укључе у дискусију и изразе своје мишљење. Песма има

химнични тон и изазива пријатна осећања јер слави љубав, побуђује осећања среће и
радости. Али, наслућује се сукоб и негативан тон, зато што је љубавни пар спутан
околином која их гуши.
Сугерисати ученицима да искажу и негативне утиске. Песма може изазвати лош пријем
због пластичности осећања које песник треба непосредније да уобличи.

- Како можемо тумачити наслов песме? Шта то љубавни пар светкује? - Колико
ова песма има строфа и како називамо ове строфе? –На основу тона песме, како
бисмо је могли дефинисати у утврђену форму? Прва строфа има изразито висок
патос и узбуђење. Како тумачите „силазак са ума“ који лирски субјекат истиче?
– Ко је лирски субјекат и како се он обраћа публици, у каквом је положају и како
то видимо? - Шта све могу бити потенцијални разлози за нетрепељивост
средине у односу на љубавнике? – Уочите стилске фигуре које се налазе у
последњем стиху.
Ученици уочавају да песма има шест строфа, које су метрички недоследно уобличене.
Строфе које песму конституишу називају се секстине, имају шест стихова. Песма слави
слободну љубав, то је оно што светкују љубавници, те је због свог тона можемо сврстати у
химне. Песма почиње екскламативним изразом о силаску са ума, који оставља снажан
ефекат. Али, песнички субјекат својим патосом истиче снажна осећања и узвишена стања
свести, не говори о буквалном силаску са ума. Истиче се питање мелодичности у поезији
уопште. Зашто је баш Пандуровићева експресивност специфична и по чему.
Лирски субјекат је песник, који има специфично обраћање – он апострофира своју драгу, и
то видимо у стиховима / нама, драга, знан /. Већ овим стиховима песник ствара
интимистичку атмосферу која ће се развити појачаним одвајањем од средине. Љубав је у
последњем стиху приказана у метафори плавог и нежног цвета, а објашњава се и
симболика епитета плавог цвета, плаво је боја чедности и трансцедентног. Стилске фигуре
се записују на табли.

- Каква песничка слика се развија у другој строфи? - Где се налазе љубавници?

-Како се продубљује сукобљеност пара и средине започета у првој строфи? - У
којим стиховима се види јасна одвојеност света љубавника и света познаника?
-Какав је однос средине према љубавницима у овом простору?
Упоредите песничку слику из друге строфе са сликом из треће. - Какав контраст
се овде уочава? - Какав је свет љубави у коме се љубавници овде налазе?

Ученици образлажу песничку слику која описује љубавнике који се шетају болничким
вртом. Проблематизује се простор болнице, а мотив луднице и лудила се записује на
табли. У дискусији се развија тема о песничком чулном сензибилитету, односно како чуло
мириса конституише елементе песничке слике. Смештањем љубавника у простор
луднице, продубљује се сукоб између љубавника и средине. Овде се развија краћа
дискусија о томе како се успоставља парадоксална опрека „нормалности“ и „лудости“.
Одвојеност љубавника се најбоље види у стиховима /далеко од њих сад смо а они жале
мир наш тих /. Навести ученике да уоче како све може бити искоришћен мотив лудости у
уметничком обликовању. Позиција „мудре лудости“ омогућава исказивање субверзивних
садржаја без бојазни да могу бити лоше протумачени, јер долазе од неозбиљне инстанце.
Ученици истичу апсолут љубави који је приказан у трећој строфи. Овде се љубав
приказује као идилично, остварено осећање. Истиче се како песник формира слику
пасторалног идеалног простора у коме су смештени љубавници, најбоље осликано
стиховима /у цвећу смо ишли славећи страсно осећања та /. Поводом овог мотива
идеалног простора проширује се тумачење. Ученицима се објашњава мотив locus amoenus
који је архаични мотив у свеколикој светској књижевности. Locus amoenus као идилични
пасторални крајолик подразумева посебан простор у коме протагонисти који се у њему
налазе долазе до изразитих спознаја и интелектуалних увида, али опстанак у таквом
простору није могућ. Навести ученике да изведу закључке о случају љубавника у парку
луднице аналогно објашњеном мотиву. Ученици долазе до закључака да љубавници
снагом своје љубави достижу спознаје о себи самима, а неумитна трагичност огледа се на
самом крају песме, када бивају сагледани и представљени као извор катарзе за свет.

- Подстаћи ученике да пронађу у тексту места која истичу апсолут љубави у

спојености срца двоје љубавника. – Како лирски субјекат карактерише живот
који пар оставља за собом? – Шта то спутава свет да схвати занос љубави
издвојеног пара? – Како тумачите стихове / глава њихова им смета /? – Зашто су
љубавници морали да се одвоје од чулних сензација из спољашњег света? –Шта
то говори о сакралном осећању ако оно тражи изразиту пожртвованост? – Шта
све може да симболизује ланце живота? Образложите зашто они „звече и
стежу“.

Унутар текста песме ученици проналазе стилски уобличене исказе о сједињености у

љубави, у четвртој строфи у стиховима /љубав и знак њен - спојеност срца остала нам још
/. Јединство заљубљених види се и у петој строфи, где /наших срца један исти звук
бележи дражи и времена хук /. Подстиче се покренута дискусија о дихотомији раздвојених
светова љубавника и познаника, а у петој строфи истакнута је чедност и невиност њиховог
света насупрот лошег света у коме знанци остају. Познаници су неспособни за разумевање
таквог заноса, они не знају шта је то што је љубавнике обузело. Разлог томе је превише
рационалистички поглед на свет, суженост видика и ограничена сведеност на
свакодневицу. Превише једнострано посматрање стварности сугерисано је изразом /глава
њихова им смета /. Очекује се да ученици прошире тумачење овог израза. Израз се може
обаснити и као критика људи који не могу са одговорношћу да понесу своју личност те
својом сујетом наносе зло љубавницима. У даљој анализи ученици образлажу стихове
шесте строфе; љубав као најплеменитије и узвишено осећање не подноси баналност
свакодневице, зато је потребно одвајање од чулних сензација. Окружен неразумевањем
средине, пар сам бира кидање ланаца живота. Ланци живота симболизују управо
друштвену спутаност, бесмислене радње које се намећу а у опреци су са осећањем
слободе које заљубљеност нужно имплицира.

- Каква песничка слика се заокружује у последњој строфи? - Ка којом строфом је

ова слика у директној корелацији? Уочите квалитативне разлике у опису мириса
у парку које употпуњују доживљај на почетку и на крају песме. – Каква је
интерпукцијска специфичност последњег стиха? - Како се може тумачити
последњи стих?

Ученици образлажу песничку слику последње строфе и доводе је у директну везу са

другом строфом, у којој је започето конституисање сцене о младима у болничком врту.
Лирски субјекат се враћа у простор болничког врта; то је сугерисано доживљајем мириса,
који је окарактерисан као јак, за разлику од пријатног мириса на почетку песме.
Тумачење последњег стиха прати запажање о његовој интерпукцијској специфичности, на
почетку и на крају стиха налазе се три тачке. Развија се дискусија о могућим значењима
последњег стиха. Може се говорити о свету који плаче од срећних и позитивних осећања
када поново гледа љубавнике. Са друге стране, знанци под утицајем узвишених осећања
љубавника долазе до самоспознаје и доживљавају прочишћење од својих злих намера, те
су им због тога сузе у очима. Крајњи смисао остаје отворен.
ОЦЕНА ПРИПРЕМЕ: ________________

Запажања наставника о
часу:______________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
_______________________________________________________
ОЦЕНА ЧАСА: ______________________