Контекстуални приступ 333 К

Context and Content: Essays on Intentionality in Speech and Thought, Oxford

University Press 1999; W.-M. Roth, Language, Learning, Context: Talking the
talk, London / New York 2010; R. Felski, Context Stinks!, NLH 4/42 (2011),
573–591; H. G. Widdowson. Text, Context, Pretext: Critical Issues in Discourse
Analysis. Blackwell Publishing 2004.
Б. Трифуновић

Контекстуални приступ. У основи сваки приступ би­

блијском тексту је контекстуалан, тако да су синтагме конте­
кстуална теологија или контекстуални приступ таутоло­шког ↓↓Теологија
карактера. Т. Полмер то представља на следећи начин: „Текст ↓↓Приступи
утиче на читаоца, а читалац у текст, док га тумачи, уноси со­ ↓↓Читалац
пствени свет – два светоназора се комбинују да би створила ↓↓Текст
нови и савремени смисао текста“. Према томе, прво­битна за­
мисао аутора текста није истовремено и изворни смисао те­ ↑↑Аутор
кста – он лежи унутар тематских оквира како текста самог по ↓↓Смисао
себи, тако и контекста у коме се текст чита. Слично сматра и
Г. Р. Озборн: „Ово пре свега подразумева стапање контекстâ
– оног иза самог древног текста и оног у коме се тренутно
налазимо“. Одатле потиче тежња да се разо­ткрије значај кон­ ↑↑Контекст
текста читаоца и његових искустава спрам мере у којој текст
на њега утиче: „речи често поседују широк спектар могућих
значења, али конкретно значење које пројављују у одређеном ↑↑Значење
контексту, као и оно које се појављује у јавном дискурсу, не
може бити изузето из обзира или по со­пственом нахођењу
бити замењено неким другим“ (В. Ц. Кајзер Млађи / М. Силва).
Према томе, Библија у различитим ситуацијама и околности­
ма даје различит одговор, следом чега се долази до закључка
да је контекст тај који јој одређује значење.
Контекстуалност као теолошко-херменеутички феномен
видљива је и у фази настанка библијских списа. Илустративан
пример су списи старозаветних пророка. У зависности од
контекста у којем су деловали, пророци су различито про­
мишљали на истоветне теме. Однос према Нинивљанима је
радикално различит код Наума и Јоне. Осија има другачији
однос према култу у односу на Захарија. Амосова брига за
друштвену правду и Агејава за изградњу Храма непосредно
су условљене контекстом у којем су деловали. Читава кон­
цепција еванђелиста Матеја и Луке, иако је грађа слична, тео­
лошки је профилисана њиховим приступом, односно конте­
кстом у којем су састављали Еванђеља. Различито разумевање ↑↑Еванђеље
„знака Јоне“ је илустративан пример контекстуалности код
двојице еванђелиста (уп. Мт 12 38-42; Лк 11 16.29-32). Матеј
 К 334 Контекстуални приступ

„знак Јоне“ сагледава као старозаветно предсказање Христо­

вог тродневног боравка у утроби земље. Код Луке се „знак
Јоне“ односи на то да је пророк био знак Нинивљанима. Пре­
судно је то што се Матеј обраћао јудео-хришћанској заједни­
ци, а Лука хришћанима из многобоштва.
↓↓Патрологија Егзегетска и теолошка контекстуалност видљива је и у па­
↑↑Коментар, тристичкој епохи, што се види на основу отачких коментара.
отачки / антички Као пример могу да послуже егзегетски осврти на пророка Јону
↑↑Догма / Догмат у форми догматских расправа (Иринеј Лионски, Методије
Олимпски), беседа (Кирил Јерусалимски, Јован Златоуст), ко­
ментара (Теодор Мопсуестијски, Теодорит Кирски, Кирил Јеру­
салимски, Јероним) и аскетских одговора (Максим Исповед­
ник). Свако од отаца је наглашавао неки аспект текста, што је
било условљено контекстом из којег је промишљао. Конте­
↓↓Методе, кстуалност је присутна и у погледу егзегетске методе. Рани але­
методолошки ксандријски богослови Писмо су тумачили алегоријски, што је
плурализам
условљено ширим теолошким и културолошким контекстом.
↑↑Алегореза
Нарочито је упадљиво када се упореде егзе­гетски приступи гр­
чких отаца са сиријским. Василије Велики тумачи Шестоднев
ослањајући се на философска и научна сазнања јелинског света.
Јефрем Сиријски је препевавао библиј­ске текстове у духу со­пстве­
↓↓Мемра не традиције.
↓↓Мадраша Последњих неколико десетлећа библијска егзегеза се налази
↑↑Егзегеза у кризи будући да су многе претпоставке доведене у питање.
Претпоставка да се текст мора разумети у оквирима свог исто­
ријског контекста и у оном смислу који је имао спрам реципије­
ната којима је упућен, у позадини садржи чињеницу да контекст
читаоца одређује значај и меру утицаја извесног текста. Фокус
тумачења се сада премешта са текста на читаоца, или на заједни­
цу читалаца. Овакав приступ посебну пажњу поклања теми
↓↓Херменеутика идентитета, особито херменеутици етно-културолошког иден­
титета, где се посматра издвојена скупина појединаца која трага
за окосницама идентитета. Они, дакле, настоје изнаћи начине
на које ће Библија бити културолошки релевантна и извршити
утицај на дотичну заједницу. С. Баба тако закључује да „кон­
текст тумача одређује како ће читати и тумачити Писмо“. То је
врло чест приступ у Африци, Азији, Латинској и Северној Аме­
рици. Ова школа тумачења осећа да јој западни теолози и тума­
↑↑Историјско-критичка чи историјско-критичке школе тумачења намећу сопствени
метода модел. Због тога је створила тежњу да се ослободи тог утицаја
и начинила сопствени метод читања и тумачења текста чије је
ново мерило контекст у коме се текст чита и тумачи.
Постоји много контекстуалних приступа, од којих ћемо
↓↓Теологија ослобођења истаћи само најважније: 1) Приступ теологије ослобођења
 Контекстуални приступ 335 К
– овај приступ ставља се у перспективу друштвене неправде
и тврди како „све оно што није у складу са друштвеним конте­
кстом и идеолошком агендом ослобођења од неправде треба
одбацити“, што се такође може оценити и као тумачење би­
блијских текстова у светлу проблемâ друштва, као што су то
сиромаштво, расизам, неправда, неједнакост, итд. Предста­
вници овог приступа, често су истицали искуство изласка из
Еги­пта (Изл 6 1 – 7 25), те поновно тумачење Закона од стране
пророка из перспективе у којој су се суочавали се са социо-еко­
номским и социо-политичким приликама свога времена (Ам 2 6;
5 1-25; Ис 1 23; 5 23; 29 21, и др); 2) Приступ црначке теологије
ослобођења – Џ. Х. Коун је творац теологије ослобођења у Се­
верној Америци, која се касније проширила и на земље у разво­
ју. Овај приступ фокусира се на ослобођење потлачених, по­
истовећује се са потлаченима, одбаченима и сиромашнима у
друштву, а своје читање, тумачење и практичну примену Би­
бли­је држи у том светлу; 3) Приступ инкултурације / енкулту­ ↑↑Инкултурација
рације – интересовање овог приступа почива на питањима
етно-културолошког идентитета једног народа на који се до­
тични текст и контекст тумачења усмеравају. „Ови, тако, праве
поређење религиозних светоназора, те социолошких и културо­ ↓↓Социолошки приступ
лошких паралела између [нпр.] Африке и Светог Писма. Другим
речима, долази до физичког додира између текста и савременог
друштва.“ Овај облик контекстуалног приступа види могућност
дијалога између текста, његовог читаоца, што је метода која се
назива и креативни одговор читаоца, будући да читалац реа­ ↓↓Креативни
гује на текст онако како га је разумео. Из овога произилази мо­ (домишљати)
одговор читаоца
гућност постојања више различитих значења Светог Писма.
Литература: O. Y. S. Baba, History and Principles of Biblical Hermeneutics,
Ilorin 2012; K. Bediako, Theology and Identity: The Impact of Culture upon
Christian Thought in the Second Century and Modern Africa, Oxford 1992;
L. Caldwell, Towards the New Discipline of Ethnohermeneutics: Questioning the
Relevance of Western Hermeneutical Methods in the Asian Context, JAM 1/1
(1999): 2–43; G. Goldsworthy, Gospel-centred Hermeneutics: Challenges &
Possibilities in Text and Context in New Testament Hermeneutics, Nairobi 2004;
C. W. Kaiser Jr./M. Silva, Introduction to Biblical Hermeneutics; The search for
Meaning, Nottingham 2006; R. G. Orborne, The Hermeneutical Spiral, Downers
Grove 2006; R. T. Palmer, Biblical Exegesis Handbook, Bukuru 2013; H. Schi­
lling, Handbook of Bible Interpretation, Bukuru 2012; A. J. Smit (прр), Test and
Context in New Testament Hermeneutics, Nairobi 2004; S. J. Ukpong, Contextual
Hermeneutics: Challenges & Possibilities in Text and Context in New testament
Hermeneutics, Nairobi 2004; D. Patte (прр), Global Bible Commentary, Nash­
ville 2004; Р. Кубат, Траговима Писма II: Стари Савез – рецепција и конте-
ксти (ББГ 4), Београд 2015.
Р. Кубат / Ј. Умару Рика