Oni Vse

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: трећи

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језичка култура, Књижевност, Језик
тема/област:
Наставна јединица: Уводни час
Тип часа: Уводни час (практични рад)
Упознавање ученика са наставним програмом, планом рада,
лектирама, уџбеницима, помоћном литературом, распоредом
Циљ часа: писмених задатака, правилима понашања и критеријума
оцењивања, додатне и допунске наставе, као и са распоредом
одржавања секција.
Ученик ће бити у стању да:
− набави потребне материјале, уџбенике и литературу коју
ће користити ове школске године;
− планира своје обавезе у току школске године;
Очекивани исходи
− одлучи и изабере секције које ће посећивати у школи;
на крају часа:
− направи договор са наставником и усвоји правила
понашања на часу;
− разуме критеријуме оцењивања који важе за предмет и
начине провере знања.
Наставне методе: дијалошка, демонстративна
Наставна средства: Читанка, Граматика, ученичке свеске

Облици рада: фронтални
компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
Међупредметне
подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
компетенције:
друштву
Међупредметно
/
повезивање:
уџбеници, лектира, литература, план и програм, књижевне
Кључни појмови:
области, језичке области, култура изражавања
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране активности ученика:
наставника:
Уводни део часа (5 минута)
 Води разговор са ученицима о томе како су  Учествују у разговору, активно
провели летњи распуст и шта су читали одговарају на питања.
током летњег распуста, да ли то укључује и
нешто од лектире предвиђене за трећи
разред и какви су њихови утисци поводом
прочитаног.
 Истиче циљ часа и припрема ученике да
запишу све важне податке.
Главни део часа (35 минута)
 Представља уџбенике који ће се користити у − Активно слушају наставника;
трећем разреду: Бајић, Љиљана, − учествују у дискусијама у вези са
Павловић, Миодраг, Мркаљ, Зона, Читанка темом;
3, Српски језик и књижевност за трећи − преузимају одговорност за
1
разред гимназије, Београд, Klett, 2020. сопствени напредак у учењу;
Ломпар, Весна, Антић, Александра, − записују у своју свеску потребне
Грамaтика 3, Српски језик и књижевност за податке о уџбеницима (имена
трећи разред гимназије, Београд, Klett, 2020. аутора, издавача, годину издања);
 Разговара о садржајима у уџбеницима и − имају могућност да уџбенике
упознаје ученике се са планом рада. прелистају, упознају се са
 Упућује на то да ће градиво из књижевности њиховим садржајем, распоредом
обухватати две велике области (књижевна области у уџбеницима и да поставе
периода), који ће се обрађивати по питања уколико их имају;
хронолошком распореду епоха. Скреће се − преписују са табле скицу
пажња и на концепцију уџбеника у коме се на књижевних периода и садржаје из
почетку сваке области налази списак кључних језика;
речи за дату област, опис друштвених и − постављају питања;
историјских околности у којима се књижевна − у договору са наставником
епоха јавља, преглед основних одлика дате осмишљавају правила понашања у
епохе и најважнијих представника, а потом учионици која ће сви поштовати у
следе текстови књижевних дела за обраду са наредној школској години;
питањима за тумачење. − са наставником јасно постављају
 Ученицима се указује на то да ће се у овој правила понашања у учионици
школској години бавити књижевношћу од договарајући се око кашњења на
краја 19. до средине 20. века, која им је час, употребе мобилних телефона,
хронолошки ближа у односу на програм али и критеријума и начина
претходних разреда, те се надамо да ће им и у оцењивања;
духовним и интелектуалном смислу бити − договарају се и о раду секција, као
занимљивија. и о распоредима допунске и
 Ученици се упућују да ће се, што се додатне наставе.
књижевности тиче, бавити:
 Књижевношћу модерне, која обухвата
крај 19. и почетак 20. века. Проучаваћемо
песнике и писце импресионистичке и
симболистичке оријентације. Упознајемо
ученике са песницима и писцима
европске и српске књижевности које ћемо
изучавати у оквиру нашег бављења
модерном.
 Међуратном и ратном књижевношћу,
која, како већ и сама одредница каже,
обухвата период Првог светског рата и
период између два рата. Ученицима се
предочава које ће ауторе европске и
српске ратне и међуратне књижевности
проучавати.
 У оквиру лектире, допунићемо и
проширити наше проуавање овог периода
неким од најзначајнијих европских и
српских песника и писаца. Ученицима
читамо списак дела која ћемо обрађивати
у оквиру лектире.
Ученици се упознају и са областима из српског

језика које ће проучавати:
 Творба речи – како су настајале и настају

речи у српском језику;
2
 Лексикологија – значење речи и израза,
односи међу речима, сфера употребе речи
итд.;
 Синтакса – врсте реченица, делови
реченица и односи међу њима, служба
речи у реченици итд.;
 Стлистика – функционални стилови
српског књижевног језика;
 Општи појмови о језику – настанак и
развој писма;
 Правопис – прилагођено писање страних
речи речи (транскрипција).
 Наглашава да ће током године имати четири

писмена задатка и упознаје ученике са
распоредом израде писмених и контролних
задатака.
Завршни део часа (10 минута)
− На крају часа ученицима дели листиће са − Ученици постављају питања и
питањима на које треба да одговоре. Ученици попуњавају листиће.
се на листићима изјашњавају о томе шта
очекују од часова Српског језика и
књижевности у текућој школској години и
шта очекују од себе у овој школској години.
Изглед табле
УЏБЕНИЦИ:
 Бајић, Љиљана, Павловић, Миодраг, Мркаљ, Зона, Читанка 3, Српски
језик и књижевност за трећи разред гимназије, Београд, Klett, 2020.
 Ломпар, Весна, Антић, Александра, Грамaтика 3, Српски језик и
књижевност за трећи разред гимназије, Београд, Klett, 2020.
ОБЛАСТИ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ:
1. модерна
2. међуратна и ратна књижевност
ОБЛАСТИ ИЗ ЈЕЗИКА
1. творба речи
2. лексикологија
3. синтакса
4. стилистика
5. општи појмови о језику
6. правопис
− именовање уџбеника и података везаних за

Начини провере уџбенике, постигнут договор око правила
остварености исхода: понашања и критеријума оцењивања, као и око
начина рада у овој школској години.
ОКВИР ЗА
3
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?
4
ПРИЛОЗИ
1. Шта очекујем од часова Српског језика и књижевности у овој

школској години?
2. Шта очекујем од себе у овој школској години?

5
Наставна Књижевност
Наставна јединица: Модерна у европској књижевности
Тип часа: обрада
Циљчаса: Упознавање ученика са особеностима модерне

− наведе и објасни друштвено-историјске околности које
су утицале на појаву модерне;
− објасни разлику између појмова модерно и
модерна/модернизам;
− локализује модерну као књижевну епоху;
− објасни бар три поетичке одлике које модерна носи;
− наведе заједничке одлике праваца и стилских појава које
чине модерну;
− објасни новине на пољу коришћења језика у поезији у
епохи модерне;
− објасни значај стваралаштва уметника модерне иако су
неретко живелу на граници неморала, али да то не
умањује њихова уметничка постигнућа;
− повеже представнике ликовне и музичке уметности са
књижевницима модерне;
− објасни значај модерне за развој уметности до данас.
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, монолошка
Наставна средства: Читанка, пројектор, компјутер

Облици рада: фронтални и индивидуални
подацима и информацијама, естетичка компетенција
Међупредметно Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско
повезивање: васпитање
Кључни појмови: модерна, модернизам, уметност, књижевност, ларпурлартизам
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:

− Уводи ученике у тему истичући циљ − Учествују у разговору;
часа. − исказују утиске о слици;
6
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно одговарају на питања.
циљевима и исходима.
− Пише наслов лекције на табли.
− Упућује ученике да погледају преко
пројектора Мункову слику Крик.
− Започиње разговор о слици, тражи од
ученика да искажу своје утиске.
− Замоли ученике да на папиру напишу три
појма на која их асоцира придев модерно.
− Разговарају о појмовима.
 Упућује ученике на следеће податке: − Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама у вези са
Модерна/модернизам је епоха која се темом;
јавља крајем 19. века. То је период када − преузимају одговорност за сопствени
утицај реализма и натурализма полако напредак у учењу;
јењава и генерације нових уметника и − записују у своју свеску потребне
мислилаца жуде за уметнишћу која би податке;
изразила мисли, осећања и преокупације − преписују са табле истакнуте
модерног човека. Са периодом модерне појмове;
почиње убрзавање живота, које прати − постављају питања;
брзо застаревање идеја и стална потреба − слушају снимке одабраних музичких
за новим и неочекиваним, коју и ми данас дела.
осећамо. У модерни се остварио низ
стилских појава и праваца, који су
понекад толико различити да их је врло
тешко сврстати у исту уметничку епоху.
Постоји, међутим, велики број
заједничких особина модернистичких
праваца, које их обједињују, као што су:
песимизам, разочарање, чамотиња
(сплин), бежање од реалности, јачање
индивидуализма, окретање унутрашњем
човековом животу, окретање
ирационалном и сновидном
(ониричност).
− Поставља питање ученицима:

На коју ранију велику књижевну епоху вас
ове одлике подсећају?
Романтичарски песници и писци

остварили су велики утицај на епоху
модерне. Промене и новине у
књижевности уочиле су се прво у језику,
са којим су песници модерне често
7
експериментисали. Наиме, они су
настојали да пронађу језик којим ће моћи
да изразе оно што је неизрециво, опште
идеје и идеале. Због те тежње ка
апстрактном, песници модерне су језик
поезије сматрали блиским музици. Због
тога су песници симболизма покушали да
у језик унесу особине музике.
− Дели ученицима наставне листове на

којима су исписане карактеристике
модерне и тражи од ученика да успоставе
везу са данашњим временом.
 Најважније податке записује на табли.
 Поставља питања која подстичу на
размишљање.
 Проверава да ли ученици пажљиво
слушају или раде.
 Даје повратне информације ученицима на
позитиван начин.
 Пушта снимке одабраних композиција
Дебисија и Мореа на Јутјуб каналу и
приказује слике Монеа, Мунка, Сезана,
Ван Гога, и на тај начин повезује и
интегрише знања из различитих
предмета.
− Резимира све штоје урађено на часу, − Ученици резимирају научено
постављајући питања. одговарајући на питања.
− Упућује ученике да проуче табелу 1. у
Читанци на стр. 11; а затим и да проуче
одредницу fin de siecle и сецесија.
Модерна
(крај 19. века)
Заједничке одлике:
песимизам, чамотиња (сплин), бежање од реалности, јачање
8
индивидуализма, окретање унутрашњем човековом животу,
окретање ирационалном и сновидном (ониричност)
ЈЕЗИК – треба да изрази незрециво, апстрактност, сличан музици
поезија у опозицији према друштву;

поезија шокира читаоца;
култ уклетих песника (Верлен);
декаденција, абнормалност;
деперсонализованост модерног песништва;
неговање, од стране романтизма нарушеног, култа форме;
естетика ружног.
Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

исхода: крају часа.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
адекватне активности ученика?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИЛОЗИ
НАСТАВНИ ЛИСТ
Особине модерне поезије:
9
− поезија у опозицији према друштву;
− потреба модерне поезије да шокира читаоца;
− јаз и непомирљивост између уметничког Ја и света;
− стварање култа уклетих песника (Верлен);
− развијање свести о дражима декаденције као један од предуслова модерне
поезије;
− „абнормалност” и немогућност асимиловања уклетих песника од стране
потоњих епоха, као доказ њихове истинске модерности;
− деперсонализованост модерног песништва;
− избегавање непосредне комуникативности у модерном песништву;
− неговање, од стране романтизма нарушеног, култа форме;
− удаљавање поетског језика, у модерном песништву, од његове превасходно
комуникативне функције;
− естетика ружног и абнормалност као намера песништва.

Наставнајединица: Поетика модерне. Симболизам и импресионизам
10
Упознавање ученика са особеностима симболизма и
Циљ часа:
импресионизма у књижевности
Ученикћебити у стањуда:
− дефинише и објасни појам симбол;
− објасни однос симболиста према књижевној традицији
романтизма и реализма;
− локализује ком периоду припадају симболизам и
импресионизам;
− објасни појам херметизам као одлику симболистичког
песништва;
− наведе одлике сиболизма и импресионизма;
− наведе главне представнике модерне у европској
књижевности и уметности;
− повеже друштвено стање и духовне изазове човечанства
с краја 19. и почетком 20. века.
Наставна средства: Читанка, пројектор, компјутер

подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
друштву, естетичка компетенција
симболизам, симбол, парнасовска лирика, ларпурлартизам,
субјективност, објективност, херметизам, импресионизам
− Уводи ученике у тему истичући циљ − Учествују у разговору;
часа. − исказују утиске о тексту из
− Обавештава ученике о циљевима и Читанке;
исходима. − наводе примере симбола које
− Пише наслов лекције на табли. користе у свакодневном животу;
− Упућује ученике да на 12. страни − присећају се литерарних симбола;
Читанке проуче значење појма симбол. − активно одговарају на питања.
− Записује на табли неколико примера
конвенционалних, нелитерарних симбола
које ученици наводе као примере.
− Замоли ученике да се присете литерарног
симбола са којим су се сусрели у
књижевности у претходним разредима.
11
− Разговарају о симболима.
 Упућује ученике на следеће податке: − Активно слушају наставника;
 Појам симболизам означава темом;
књижевни правац настао у другој − преузимају одговорност за
половини 19. века, најпре у сопствени напредак у учењу;
Француској, па затим и у другим − записују у своју свеску потребне
европским књижевностима (руској, податке;
немачкој и енглеској). − преписују са табле истакнуте
 Песничка збирка „Цвеће зла” (1857) појмове;
Шарла Бодлера најавила је овај − постављају питања;
књижевни правац, те се због тога − гледају слике и слушају
Бодлер сматра претечом модерног композиције одабраних дела
песништва. ликовне и музичке уметности.
 Манифест симболизма написао је
Жан Мореас 1886. год и објавио га у
француском листу Фигаро.
 Симболизам настаје у оспоравању
реализма, натурализма и парнасовског
песништва. Ученици се позивају да се
упознају и са појмом парнасовска
лирика (Читанка, стр. 12). Уместо
тежње да се прикаже објективна
стварност, како се то чинило у
реализму, симболисти су настојали да
прикажу идеалан свет, који је
стварнији од искуственог и чулног
света. На известан начин симболизам
представља повратак неким
романтичарским идејама, па су многи
симболисти сматрани
неоромантичарима.
 На појаву симболизма утицали су:
− француски декаденти (Теофил
Готје);
− филозофи (Шопенхауер, Ниче и
Бергсон);
− композитори (Рихард Вагнер).
 Велики значај придаје су музици и
музикалности.
 Симболисти нису желели у свом
стваралаштву да се користе
уобичајеним (конвенционалним
симболима). Бодлер је уобичајене
симболе доводио у необичне односе, а
12
каснији симболисти су увек трагали за
неконвенционалним и
индивидуалним симболима.
 То је разлог због ког је поезија
симболиста била врло сложена за
тумачење, те се за њу везује и појам
херметизма (затворености,
затамњености и ограничене
комуникативности).
 Обележја симболизма:
− објективни свет је само извор
аналогија које песнику служе за
креирање сопственог света;
− склоност ка језичким иновацијама
(синестезија);
− повезивање музике и поезије;
− култ идеалне лепоте;
− естетицизам.
 Песници симболизма су се, одаљујући
се од објективног света, одаљили и од
друштва. Њихово стваралаштво
обележено је расколом између поезије
и обичног живота и неком врстом
гађења према друштву и свему што је
укус широке публике. Неразумевање
на које су наизлазили продубило је јаз
и подстакло у њима жељу да још више
шокирају и да се не допадну широј
(примитивној) публици.
 Импресионизам (према impression –
утисак) представља стилску формацију
с краја 19. века. Термин
импресионизам у књижевност је ушао
из ликовне критике. Означавао је
сликарску школу у којој су сликари
настојали не да реалистички прикажу
неки предмет, већ да насликају утисак
који предмет оставља на њих у датом
тренутку.
 Импресионизам у књижевности
одликују субјективна перспектива,
лабава композиција,
фрагментарност фабуле,
усредсређеност на детаље.
Заступљене су краће форме – лирска
песма, скица, краћа приповетка,
13
једночинка. Што се тиче романа, у
импресионизму доминира субјективна
перспектива, прожимање прозног са
лирским елементима и употреба
унутрашњих монолога.

 Приказује/пушта најзначајније слике и
композиције импресионистичке и
симболистичке ликовне и музичке
уметности и на тај начин повезује и
интегрише знања из различитих
предмета.
− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено
− У завршном делу часа дели ученике у пет
група. Свака група има задатак да
пронађе фотографије најзначајнијих
представника модерне – упућује их на
табелу 2. из Читанке, која садржи приказ
најважнијих представника модерне у
светској књижевности, која ће им
послужити као оријентир при изради што
креативнијег хамера. (Ученици имају
могућност и да истражују на интернету.)
− Ученици се упућују да обрате пажњу и
проуче и табеле 3, 4. и 5, које им могу
помоћи да домаћи задатак „креативни
хамер” ураде квалитетније и садржајније.
1. група – МОДЕРНА У ФРАНЦУСКОЈ

2. група – МОДЕРНА У РУСИЈИ
3. група – МОДЕРНА У ЕНГЛЕСКОЈ
4. група – МОДЕРНА У НЕМАЧКОЈ
5. група – МОДЕРНА У БЕЛГИЈИ И
ШПАНИЈИ
14
Модерна
симболизам и импресионизам
крај 19. века
симболизам имресионизам
супротстављање реализму субјективна перспектива
херметизам лабава композиција
објективни свет је само извор фрагментарност фабуле

аналогија које песнику служе за
креирање сопственог света усредсређеност на детаље
склоност ка језичким краће форме – лирска песма,

иновацијама (синестезија) скица, краћа приповетка,
једночинка
повезивање музике и поезије
култ идеалне лепоте
естетицизам

исхода?
15
Наставна јединица: Шарл Бодлер, Везе
Упознавање ученика са песмом – манифестом симболизма коју
Циљ часа:
је написао Шарл Бодлер
− наведе најважније карактеристике Бодлеровог
стваралаштва;
− дефинише појам програмска песма;
Очекивани исходи − одреди форму песме и врсте стиха;
на крају часа: − тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− препозна синестезију као стилску фигуру у тексту;
− објасни појам универзална аналогија;
− примењује знања из теорије књижевности.
Наставне методе: дијалошка, монолошка
16
Наставна средства: Читанка, табла, креда
поезија, песништво, критика, превођење, модерност,
симболизам, машта, универзална аналогија, синестезија
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору;
− Обавештава ученике на почетку часа о − наводе занимљивости из
циљевима и исходима. Бодлеровог живота;
− Упознаје ученике са биографијом Шарла − присећају се времена у којем је
Бодлера: Бодлер живео и стварао;
− Претходник (претеча) покрета − активно дискутују и одговарају на
симболизма, како га је одредио Жан питања.
Мореас у манифесту симболизма 1886.
− Мотиви из живота велеграда, разврат,
порок, безумље, патња и призори смрти,
труљења и распадања.
− Једина песничка збирка „Цвеће зла”
(1857); збирка лирских цртица „Сплин
Париза”.
Бодлеровој збирци песама се судило због
неморала, те су издавач и аутор морали да
плате новчану казну, а шест песама је
изостављено из збирке.
 Упознаје ученике са појмом програмска − Активно слушају наставника;
песма: − учествују у дискусијама у вези са
Програмска песма је песма у којој аутор темом;
изности своја књижевна схватања и начела − одговарају на питања;
којима се води у свом књижевном стварању. − преузимају одговорност за
сопствени напредак у учењу;
 Изражајно чита Бодлерову песму Везе. − записују у своју свеску потребне
 Поставља питања: податке;
− преписују са табле истакнуте
 Какве је утиске у вама изазвала појмове;
Бодлерова песма „Везе”? − постављају питања;
Протумачите наслов песме. О каквим − упознају се и са кључним појмом
Бодлерове поетике, појмом
17
везама лирски субјекат говори? универзална аналогија и
 Проучите графички изглед песме и синестезија (стр. 21).
њене формалне одлике (строфу и
стих) и утврдите којој књижевној
врсти припада.
 Протумачите песничку слику у којој
човек као кроз шуму корача кроз
симболе. У складу са таквим
схватањем, објасните где песник
проналази симболе за своју поезију.
Обратите пажњу на епитете којима
се слика атмосфера песме (мутне
речи, мрачно и дубоко јединство итд).
Какав утисак у вама изазивају овакви
описи?
 Проучите дефиницију синестезије као
стилске фигуре на стр. 21. Потом,
пронађите пример синестезије у
сонету „Везеˮ.
 Како тумачите мисао лирског
субјекта по којој су „искварени”
мириси истовремено и „победнички” и
„тежи”? Зашто за њих лирски
субјекат каже да „у бескрај шире
постојање својеˮ?
У основи поетике симболиста лежи схватање

да сви предмети, појаве и опажаји спољашњег
света нису ништа друго него симболи
човекових идеја, мисли и осећања. Према
Бодлеру, све ствари и појаве у природи,
материјалне и духовне, кореспондирају једна
са другом; мириси, звуци и боје, мешају се и
стапају.
− Упућује ученике на кључне појмове

Бодлерове поетике – синестезија и
универзална аналогија (Читанка, стр.
21).
− Најважније податке записује на табли.
18
− Ученицима дели излазне листиће. − Анонимно се изјашњавају на
− За домаћи задатак ученицима задаје да излазним листићима о питањима у
осликају или нацртају стих: вези са наставном јединицом.
Ко кроз шуму иде човек кроз симболе
− Напомиње да за следећи час прочитају
песму Читаоцу Шарла Бодлера и да се
спреме да говоре о њој пратећи
истраживачке задатке који се налазе у
Читанци испод текста песме.
Шарл Бодлер
− претеча симболизма;
− „Цвеће зла”, 1857.
Сонет „Везе”
синестезија
универзална аналогија
асоцијације на: мутно, мрачно, дубоко...
„Ко кроз шуму иде човек кроз симболе”

исхода?
19

Наставна јединица: Шарл Бодлер, Читаоцу

Упознавање ученика са поетиком Шарла Бодлера кроз анализу
Циљ часа:
песме Читаоцу
− наведе најважније карактеристике Бодлеровог
стваралаштва;
Очекивани исходи на − дефинише кључне појмове Бодлерове поетике;
крају часа: − одреди форму песме и врсте стиха;
− тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;

20
поезија, песништво, критика, превођење, модерност, симболизам,
машта, универзална аналогија, синестезија
− Обавештава ученике на почетку часа о − износе утиске о песми и
циљевима и исходима. истраживачким задацима;
− Подсећа ученике да су имали задатак да − активно дискутују и одговарају на
прочитају песму Читаоцу и да се припреме да питања.
говоре о песми пратећи истраживачке задатке
из Читанке.

 Упознаје ученике да песма Читаоцу отвара − Активно слушају наставника;
Бодлерову збирку Цвеће зла и да се може − учествују у дискусијама у вези са
сматрати неком врстом програмске песме која темом;
сублимира читаву Бодлерову поетику; песма − одговарају на питања;
представља својеврсно Бодлерово − преузимају одговорност за
песимистично виђење човековог животног сопствени напредак у учењу;
пута. На самом почетку песме апострофира се − записују у своју свеску потребне
развратност лицемерног читаоца, који се податке;
скрива иза својих немоћи и који по свему − преписују са табле истакнуте
наликује самом песнику. Човеков суноврат ка појмове;
греху и паклу је неизбежан, јер људи наликују − постављају питања;
марионетама чије конце у рукама држи враг. − одговарају на истраживачке
Кајање је бесмислено, јер искупљења нема, задатке тако што једни другима
као ни романтичне идеализације. Доминирају постављају питања.
слике пропадања и распомаљених звери –
свеопште чамотиње којој се човек препушта.
 Усмерава ученичке одговоре, допуњује их.
 Поставља потпитања која подстичу на
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају
једни друге.

21
− Бележи ученичко самовредновање. − Међусобно вреднују једни друге и
− За домаћи задатак ученицима задаје да самовреднују.
ишчитају збирку Цвеће зла и одаберу по три
песме; за сваку одабрану песму потребно је да
пронађу музичку композицију која их асоцира
на одабрану песму и по једну уметничку
слику. На наредном часу треба аргументовано
да образложе своје изборе.
Читаоцу, Шарл Бодлер
Уводна песма у збирци Цвеће зла

Обраћа се читаоцу
Доминира негативан став према свету и животу – песимизам
Апокалиптична слика пакла (живота) кроз симболе
Персонификација чаме/досаде/сплина, смрти
Сатана упрваља човеком као марионетом
Слика сукоба/раскола у човеку, дуалност човекове природе
која се приклонила злу

исхода?
22
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи
Наставна Језик
Наставна јединица: Основни појмови о творби речи
Обнављање знања о основним појмовима и терминима творбе
Циљ часа:
речи
− објасни разлику између творбених и граматичких
морфема;
− препозна префикс, суфикс, корен и творбену основу речи;
− наведе примере суфиксоида и префиксоида;
− објасни појам мотивисане и немотивисане речи;
− објасни појам простих речи и твореница.
Наставне методе: дијалошка
Наставна средства: Граматика

Облици рада: фронтални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
компетенције: подацима и информацијама;
Страни језик, историја језика, морфологија
морфеме, суфикс, префикс, корен, творбена основа, мотивисана
реч, немотивисана реч, породица речи
23
Уводни део часа ( 5 минута)
− Најављује наставну јединицу и циљ часа; − Пажљиво прате излагање;
− појашњава разлику између појма − дискутују на тему;
морфологије у ужем смислу и творбе речи. − постављају питања;
− записују одговоре у облику
бележака.
− Исписује на табли реченицу: − Активно слушају наставника;
Један новинар културне рубрике осмислио је нов − издвајају речи новинар, новине,
начин писања текстова за новине, обновивши обновивши, као и реч нов, као
заборављену процедуру. просту.
− Даје задатак да ученици размисле које су − преузимају одговорност за
подвучене речи настале од других, а која сопствени напредак у учењу;
није. − записују у своју свеску
− Објашњава да речи које нису настале забелешке;
творбом од других речи називамо просте − преписују са табле ;
(или немотивисане) речи, а речи које су − постављају питања;
настале творбом од других речи називамо − прате инструкције наставника.
твореницама (или мотивисаним речима).
− Све речи које имају заједнички део у
којем се чува њихово првобитно значење
чине породицу речи (попут речи које су
подвучене у реченици). Тај најмањи
заједнички део свих речи у једној
породици назива се корен речи (у
реченици коју су написали то је нов).
− Ученицима се потом скреће пажња на то
да питање да ли је нека реч настала од
друге или није треба увек да посматрамо
са становишта савременог језика. Неке
речи су у давној прошлости настале од
других речи, али су током времена
изгубиле везу са њима, па такве речи у
савременом језику спадају у просте.
(кут- + -ја = кућа)
− Објашњава да у творби речи учествују
творбена основа (која може бити једнака
граматичкој основи:
пилет- + -ина или целој речи:
за + писати);
творбени афикси:
- префикси: до + трчати;
- суфикси: млад + ост;
- спојни вокали (инфикси):
24
југ + о + исток
префиксоиди (хидро + централа) и
суфиксоиди (библио + фил)
− Даје вежбања од 1 до 14 из Граматике − Одговарају на питања
(стр. 18 и 19). наставника;
− Разговара о решењима. − прате инструкције наставника за
− Подсећа да на следећем часу настављају припрему следећег часа.
са овом темом.
Творба (грађење) речи
Морфологија у ужем смислу (врсте речи)

Морфологија у ширем смислу (творба речи)
Један новинар културне рубрике осмислио је нов начин писања текстова за новине,
обновивши заборављену процедуру.
творбена основа (= граматичкој основи: пилет- + -ина или целој речи:
за + писати);
творбени афикси:
- префикси: до + трчати;
- суфикси: млад + ост;
- спојни вокали (инфикси): југ + о + исток
префиксоиди (хидро + централа) и суфиксоиди (библио + фил)
− активно и ангажовано учешће на

Начини провере остварености
часу;
исхода:
− тачно урађени задаци из вежбања.
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла адекватне
активности ученика?
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
25
Наставна јединица: Разликовање најважнијих начина творбе речи
Тип часа: Обрада и обнављање
Обнављање знања и разликовање најважнијих начина творбе
Циљ часа:
речи
− препозна творбене морфеме у примерима за вежбање;
Очекивани исходи − одреди врсту морфеме;
на крају часа: − одреди начин грађења речи;
− успешно реши задатке у групи;
− сарађује са другим ученицима у раду.
Наставне методе: Рад на тесту

Облици рада: Групни рад
компетенције: подацима и информацијама; сарадња
реч, немотивисана реч, извођење, слагање, префиксација
− Најављује наставну јединицу и циљ часа. − Пажљиво прате излагање;
− Подсећа ученике на појмове морфема, − дискутују на тему;
граматичка и творбена, корен, префикс, − обнављају знања дефинишући појмове
префиксоид, суфикс, суфиксоид, наставак заједно са наставником.
за облик, мотивисана реч, немотивисана
реч.
− Упућује ученике да се подсете − Активно слушају наставника;
најважнијих начина грађења речи које су − учествују у дискусијама везаним за
учили у основној школи. учење;
− Даје репрезентативне примере за грађење − наводе четири врсте грађења речи:
речи: извођење, слагање, комбинована творба,
творба претварањем;
26
Најважнији начини творбе речи у − преузимају одговорност за сопствени
српском језику су: напредак у учењу;
 извођење (суфиксација) − записују у своју свеску забелешке;
(млад- + -ић); − преписују са табле ;
 слагање (композиција) − постављају питања;
(млад- + -о- + грамaтичар); − деле се на групе;
 префиксација (пре- + млад); − раде задатке по групама;
 комбинована творба − прате инструкције наставника.
(млад- + -о- + жен- + -ја);
 творба претварањем (млâда).
− Формира групе ученика за рад.
− Дели прилог за рад у групама.
− Прати рад група.
− Упозорава на време.
Анализирају решења и постигнуте циљеве − Одговарају на питања наставника;
часа. − разговарају о решењима задатака;
− прате инструкције наставника за
припрему следећег часа.
Најважнији начини творбе речи у српском језику
 извођење (суфиксација) (млад- + -ић);

 слагање (композиција) (млад- + -о- + грамaтичар);
 префиксација (пре- + млад);
 комбинована творба (млад- + -о- + жен- + -ја);
 творба претварањем (млâда).
Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

исхода: − тачна решења задатака.
исхода?
27
ПРИЛОГ1
1. Који појам повезује дрво и творбу речи?
а) лист б) грана в) стабло г) корен
2. Добијене смо различитим творбеним процесима, али смо нераздвојне од свог оца – корена. Шта
ми чинимо?
а) групу речи б) врсту речи в) породицу речи г) парове речи
3. Које речи су добијене од истог корена?

а) летач, летелица, летовање
б) летњиковац, летошњи, летење
в) долетети, летећи, залет
г) летовалиште, летњи, летачица
4. О ком творбеном процесу је реч? То је: _____________________.

 У себи има две творбене основе.
 Њиме настају парни бродови на Мисисипију.
 Сети га се кад једеш сладолед.
 Њиме настају сложенице.
5. Шта треба написати уместо знака питања?

ИГРАТИ : ИГРАЧ = КУВАТИ : ?
6. Црни, Бела и Бебац су нераздвојно друштво. Који надимак је настао извођењем?

а) сви б) Црни в) Бела г) Бебац
7. Који термин је неправилан?

а) спољни вокал б) творбена основа в) суфикс г) префиксоид
8. Ако на творбену основу глагола возити додаш одговарајући суфикс, добићеш именицу са
значењем вршиоца радње. Који је то суфикс?
а) -тељ б) -џија в) -лац г) -ач
9. Једна шестогодишња девојчица на питање: „Шта је углед?” одговорила је: „Углед је када нешто
угледаш, а никад пре то ниси видео.”
На основу ког творбеног модела је она протумачила ову реч?
а) погледати – поглед б) гледати – гледање
в) гледати – гледалац г) загледати се – загледаност
10. Сви елементи дељења – дељеник, делилац и количник настали су истим творбеним процесом.
Којим?
а) извођењем б) слагањем в) префиксацијом
Решења
1. г); 2. в); 3. в); 4. слагање (композиција); 5. кувар; 6. г); 7. а); 8 г); 9. а); 10. а)
1
Задаци из овог прилога припадају приручнику за наставнике Квизови у настави, Весне Ломпар, Јелице
Живановић, Наташе Кљајић, Марије Марковић, Биљане Никић и Саше Чорболоковића, Klett, 2019.
28
Наставна јединица: Шарл Бодлер, Цвеће зла (избор)

Упознавање ученика са поетиком Шарла Бодлера кроз анализу песама
Циљ часа:
из збирке Цвеће зла
− наведе најважније карактеристике Бодлеровог стваралаштва;
− дефинише кључне појмове Бодлерове поетике;
Очекивани исходи на
− одреди форму песама и врсте стиха;
крају часа:
− тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских средстава;
− успостави везу између књижевности и других уметности;
Наставна средства: Читанка, компјутер, пројектор

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима и
информацијама, одговорно учешће у демократском друштву, естетичка
компетенција
поезија, песништво, критика, превођење, модерност, симболизам,
машта, универзална аналогија, синестезија
− Обавештава ученике на почетку часа о − износе утиске о песмама и
циљевима и исходима. истраживачким задацима;
− Подсећа ученике да су имали задатак да − припремају се за презентовање радова;
ишчитају збирку песама Цвеће зла и одаберу по − активно дискутују и одговарају на
три песме; за сваку одабрану песму било је питања.
потребно да пронађу музичку композицију која
их асоцира на одабрану песму и по једну
уметничку слику.

– Подсећа ученике да је Бодлер песничку збирку − Активно слушају наставника;
„Цвеће зла” објавио 1857. године и посветио − презентују своје радове и
је водећем песнику свог времена – Теофилу аргументовано образлажу свој избор;
29
Готјеу. „Цвеће зла” чини шест песничких − учествују у дискусијама у вези са
циклуса, а песме Читаоцу и Везе, део су првог темом;
циклуса, који носи назив „Сплин и идеал”. − одговарају на питања;
Песма Читаоцу издвојена је испред свих − преузимају одговорност за сопствени
песама и представља увод у песничку збирку. напредак у учењу;
Када је била објављена збирка песама „Цвеће − записују у своју свеску потребне
зла” (Les Fleurs du Mal) 1857. године, податке;
конзервативна Француска судила је − преписују са табле истакнуте појмове;
Бодлеровом делу због неморала па су, према − постављају питања.
судској одлуци, издавач (Бодлеров пријатељ) и
аутор платили новчану казну, а шест песама
морало је да буде изостављено из књиге. Без
изостављених песама, али са нових двадесет
пет, изашло је друго издање ове збирке 1861.
године, а песник и дело судски су
рехабилитовани тек 1949. године, после готово
сто година. „Цвеће зла” је међу првима
објављено у електронској верзији 1969.
године.
– Прати излагања ученика.

 Усмерава ученичке одговоре, допуњује их.
 Поставља потпитања која подстичу на
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају
једни друге.

− Бележи ученичко самовреднивање. − Међусобно вреднују једни друге и
− За домаћи задатак ученицима задаје да изаберу самовреднују.
једну од песама из збирке „Цвеће зла” коју ће
рецитовати на наредном часу.
30
Цвеће зла, Шарл Бодлер
1857.
(Теофилу Готјеу)
ПЕСМА КОМПОЗИЦИЈА СЛИКА
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

остварености исхода: часа.
ОКВИР ЗА
ученика?
31
Наставна Језичка култура
Наставна јединица: Изражајно рецитовање песама из збирке „Цвеће зла”
Тип часа: утврђивање
Упознавање ученика са особеностима доброг рецитовања на примеримима
Циљ часа:
песама из Бодлерове збирке „Цвеће зла”
− препозна особености и вредности усменог говора уопште;
− изражајно и интерпретативно рецитује одабране стихове;
Очекивани исходи − процењује свој начин рецитовања и рецитовање других ученика;
на крају часа: − осмишљава јавни наступ;
− рецитујући тумачи текст;
− развија говорну културу;
− вреднује изражајну снагу песништва и дара говорништва.
Наставне методе: монолошко-дијалошка
Наставна средства: табла, креда

Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско васпитање
Кључни појмови: поезија, песништво, модерност, симболизам, машта, Бодлер, Цвеће зла
− Обавештава ученике на почетку часа о циљевима − износе утиске о одабраним песмама;
и исходима. − припремају се за казивање.
− На почетку часа ученике подсећа на нека правила
понашања и држања када је рецитовање у питању:
Треба стајати усправно, али не круто;
Руке не треба стављати у џепове, нити на бедра.
Опуштен став раширених ногу је знак охолости;
Мали искорак једне ноге напред је знак енергије;
Држање треба бити природно.
− Са ученицима разговара о општим одликама и – Поједини ученици рецитују песме, а
32
вредностима усменог изражавања, а то су: остали ученици прате и процењују
интонација, интензитет, пауза, реченични темпо, њихову интерпретацију, на основу
гест и мимика. поменутих елемената. (Ученици који
− Ученика упознаје са дефиницијама ових особина рецитују настоје да испуне све елементе
усменог говора: ваљаног рецитовања и да пренесу
o Интонација је висина тона, која може бити значење песме.)
различита у изговору појединих гласова и речи. − Сваку рецитацију поздрављају аплаузом
Она има посебне значењске и афективне и похвалом на добре елементе
вредности, те је важна у обликовању усменог рецитације.
говора.
o Интензитет је јачина гласа којом се изговарају
поједине речи и реченице. У тесној је вези са
интонацијом, зато што спуштање или повисивање
тона прати смањивање или повећавање
интензитета и обрнуто.
o Пауза има сличну функцију као и интонација и
интензитет, и паузом се могу исказивати
различита значења и емоције.
o Реченични темпо је брзина којом се изговарају
поједине реченице и њихови делови. Различите
брзине изговарања одражавају мирноћу и
уравнотеженост, односно узбуђеност и емотивну
узбурканост.
o Гестови су покрети руку и тела, а мимика је
промена израза лица. Они су важан пратећи
елемент усмено говора.
− Прозива ученике који су се добровољно јавили.

− По договору, бира остале ученике за рецитовање.
− Бележи ученичка постигнућа у електронски
дневник / педагошку свеску.
− Усмерава ученике на правилну акцентуацију
погрешно изговорених речи.
− Похваљује најбоље интерпретације;
− Скреће пажњу на ритам и емоционалност
појединих стихова.
Рецитације могу бити снимљене (уз сагласност
ученика и њихових родитеља/старатеља) како би се
активности ученика лакше и детаљније анализирале
кроз поновно гледање/слушање.

− Осврт на рецитације и похвала најбољих. − Бирају најуспелије интерпретације;
− Упућује поједине ученике на рецитаторску − износе мишљење о интерпретацијама;
секцију. − међусобно вреднују једни друге и
самовреднују.
33
Рецитовање
Треба стајати усправно, али не круто.

Руке не треба стављати у џепове, нити на бедра.
Опуштен став раширених ногу је знак охолости.
Мали искорак једне ноге напред је знак енергије.
Држање треба да буде природно.
Обратите пажњу на:
интонацију
интензитет
паузу
реченични темпо
гест и мимику

исхода?

34
Наставна јединица: Артур Рембо, Самогласници
Упознавање ученика са поетичким схватањима Арутра Рембоа кроз
Циљ часа:
интерпретацију његове програмске песме Самогласници
− препозна форму сонета у Рембоовој песми;
− тумачи боје и њихов однос према вокалима за које се везују;
Очекивани исходи − процењује стваралачке поступке, њихову уметничку улогу и
на крају часа: значење у тексту;
− развија своје интерпретативне вештине;
− развија свој естетски сензиблитет;
− вреднује естетику ружног у књижевности.
Наставне методе: монолошко-дијалошка, рад на тексту, истраживачки задаци

Кључни појмови: симболизам, лирика, слободан стих, „алхемија речи”, синестезија
− Обавештава ученике на почетку часа о − износе појединости из Рембоове
циљевима и исходима. биографије, а нарочито скрећу пажњу
− Разговара са ученицима о биографији Артура на чињеницу да је на Рембоа пресудан
Рембоа (Читанка, 22. стр.) утицај имала управо поезија Шарла
− Разговара са ученицима о особинама Бодлера.
стваралаштва Артура Рембоа (Читанка, 22.
стр.):
 утицај Бодлера;
 звучање важније од смисла;
 експлозија света уз помоћ силне
фантазије;
 деперсонализовање поезије (одвајање
песничког субјекта од емпиријског Ја);
 у трагању за „алхемијом речи” и
апсолутним звуком, стигао до апсурда и
појмовне неразумљивости.
35
− На почетку часа подсећа ученике на Бодлеров
програмски сонет Везе и начин на који се у
њему сугестивно, на нов и необичан начин
успостављају везе између песника и света (по
потреби прочита поново тај сонет).
− Изражајно чита сонет Самогласници. − Износе утиске о песми;
− Поставља питања: − одговарају на питања;
На почетку песме, у прва два стиха наведени На почетку песме наведени су сви
су сви самогласници. Објасните шта самогласници – а, е, и, о, у – и повезани
представља остатак песме. Анализирајте сваки са карактеристичном бојом.
како је организована ова песма. У којој Остатак песме представља
песничкој форми је она испевана? експликацију тих веза између
самогласника и боја. На том принципу
− Ученицима објашњава да се самогласници, који песма је и изграђена. Свака строфа
се перципирају чулом слуха, у овој песми објашњава један самогласник (само
дочаравају бојама, које се перципирају чулом други катрен објашњава два
вида. Таква замена у књижевности се назива самогласника).
синеситезија.
Ученицима скреће пажњу на то да се теоријско Самогласници се деле на самогласније
објашњење овог појма налази на стр. 21. у предњег реда – И, Е – самогласнике
Читанци. Песма је написана у форми сонета. средњег реда – А – и самогласнике
− Ученицима се скреће пажња на значај задњег реда – У, О.
поштовања култа форме у поезији симболиста.
− Ученици примећују да се вокали
Обратите пажњу како повезује самогласнике задњег реда везују за хладне боје,
и боје у песми. Направите палету која се вокал предњег реда И за топлу, рујну,
састоји од боја ове песме. Испод сваке боје док се вокали А (средњег реда) и Е
напишите самогласник који, према (предњег реда) везују за црну, односно
доживљају лирског субјекта, одговара тој белу.
боји. Присетите се поделе самогласника на
самогласнике предњег и задњег реда. Ученици примећују да се црна боја
Доведите ту поделу у везу са бојама у песми. слова А дочарава сликом мува које се
роје и купе изнад свирепог смрада, под
којим можемо претпоставити само
људски или животињски измет.
Овакав избор необичан је зато што се
ова боја дочарава естетиком ружног,
која је иначе била врло присутна и у
поезији Рембоовог узора, Шарла
− Са ученицима даље разговара о значењу боја. Бодлера. На крају, црна боја доводи се
Традиционално, црна и бела се не сматрају у везу са сенкама, чиме нам се
бојама, међутим, имају изразиту симболику у сугерише њена повезаност са нечим
књижевности. Боје се деле на топле и хладне боје. што је мрачно.
Од палете боја која је понуђена у песми топла је Наредни самогласник доводи се у везу
36
рујна, а хладне су плава и зелена. са белином санти, шатора и цвећа
које се њише. У овом опису нема ничег
Обратите пажњу на сваку од експликација необичног. То је
самогласника. Каквим поређењима и више-мање, конвенционалан песнички
асоцијацијама се дочаравају боје? Уочите опис.
необичне изборе речи, у односу на оне које
читалац очекује. Самогласник И доводи се у везу са
црвеном. Овај песнички опис опет је
– Прати излагања ученика. стилизован естетиком ружног.
 Усмерава ученичке одговоре, допуњује их. Уместо да се црвена боја пореди,
− Најважније податке записује на табли. рецимо са ружом, што би било
 Поставља потпитања која подстичу на конвенционално у поезији, овде се она
размишљање. пореди са крвљу која је испљунута,
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају што нам сугерише некакав напад и
једни друге. рану, а асоцијације које песник ниже
 Даје повратне информације ученицима на су гневни смех и пијано кајање, чиме се
позитиван начин. драматичан доживљај појачава.
Самогласник У доводи се у везу са

зеленом бојом, а опис нам, као код
слова А, доноси осећај мира, спокоја, а
зелена боја се дочарава сликом
морских и травнатих пространстава.
Слово О доводи се у везу са плавом

бојом. Међутим, асоцијације које се
дају нам звучне сугестије. Врховна
труба, препуна цике, асоцира нас на
крај света и страшни суд који ће бити
најављен трубама. На то нас упућује и
слово Омега, које је последње слово
грчког алфабета. Са једне стране је
општи хаос и цика, а са друге стране
мир анђела. Опис се завршава сликом
модрих зрака из очију.
− Активно слушају наставника;

темом;
− преузимају одговорност за сопствени
напредак у учењу;
− записују у своју свеску потребне
податке;
− преписују са табле истакнуте
појмове;
− постављају питања;
37
У завршном делу часа ученицима задаје следећа − Ученици резимирају научено
евалуациона питања: одговарајући на питања.
1. Једна ствар коју сам научио/-ла на овом часу. − Попуњавају евалуационе упитнике.
2. Једна ствар коју још увек не разумем у вези са
овим градивом.
„Самогласници”, Артур Рембо
Утицај Шарла Бодлера („Везе”)

Књижевна врста – сонет
Синестезија – осет једног чула представља се категоријом другог
Вокали предњег реда : И, Е

Вокал средњег реда: А
Вокали задњег реда: О, У
− Разговор са ученицима уз резимирање на

Начини провере остварености исхода:
крају часа.
 Да ли ми је адекватан избор начина
провере остварености исхода?
 Да ли је било одступања/потешкоћа
приликом остваривања планираног?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 11 и 12
Извођење (суфиксација) именица. Моциони суфикси.
Наставна јединица: Суфикси субјективне оцене
Тип часа: Обрада и утврђивање
38
Упознавање ученика са правилима и примерима творбе именица
Циљ часа:
извођењем и утврђивање новостеченог знања
− препозна начине извођења;
− одвоји суфикс од творбене основе;
− наброји најважније врсте суфикса за грађење именица;
− тачно реши задатке за утврђивање знања.
Облици рада: Фронтални, индивидуални

Кључни појмови: морфеме, суфикс, префикс, корен, творбена основа, мотивисана
реч, немотивисана реч, извођење, моциони суфикс, суфикси
субјективне оцене
− Најављује наставну јединицу и циљ − Пажљиво прате излагање;
часа. − дискутују на тему;
− Подсећа ученике на знања која су − постављају питања;
стекли на часу број 7 (претходни час из − записују одговоре у облику
језика). бележака.
− Обнавља знања о појмовима суфикс,
извођење.
− Читају реченицу на почетку лекције у − Активно слушају наставника;
Граматици (стр. 9), а потом у њој − учествују у дискусијама везаним за
подвлаче изведене речи. учење;
Продавац у књижари поклонио нам је − читају реченицу на почетку лекције
нови културни додатак. у Граматици (стр. 9), а потом у њој
подвлаче изведене речи.
− Објашњава шта је извођење речи на
примерима из реченице: Продавац у књижари поклонио нам
је нови културни додатак.
Речи које настају спајањем творбене
основе (продав-) и суфикса (-ац) − преузимају одговорност за
називају се изведенице, а такав начин сопствени напредак у учењу;
грађења рели назива се извођењем − записују у своју свеску забелешке;
(суфиксацијом). Поред речи из примера − преписују са табле ;
39
ученицима наводим и друге речи из − постављају питања;
реченице које су настале извођењем – − прате инструкције наставника.
књижара, културан и додатак.
Творбена основа може се добити од

различитих врста речи – глагола
(продав-), именица (књиг-), придева
(леп-) итд.
Од суфикса зависи да ли ће реч остати у

истој врсти речи од које је настала,
попут град – градић, или може
променити врсту речи населити –
насеље.
На споју творбене основе и суфикса

може доћи до различитих гласовних
промена, које могу променити основу –
стан-+бени = стамбени.
− Наводи најчешће суфиксе за творбу

именица и значења која реч добија са
њима:
Вршилац радње или занимање

-ац писац
-лац преводилац
-ач певач
-тељ учитељ
-ар месар
-ник порезник
-аш кошаркаш
-џија сладолеџија
-иста економиста
Становник, припадник народа

-(ј)анин Београђанин
-(а)ц Британац
-лија Нишлија
Означавање просторија и простора

уопште
-ана куглана
-ара гвожђара
-ница судница
-оница учионица
40
-лиште шеталиште
Апстрактна и уопштена значења

-ство сликарство
-ост храброст
-ота лепота
-оћа хладноћа
- ина брзина
-а осуда
-ба борба
Глаголске именице
-ње дисање
-ће откриће
ǿ (нулти суфикс, гласовно празан) лов
Моциони суфикси (промена рода без

промене значења)
-ица певачица
-ка фризерка
-иња робиња
-киња студенткиња
Суфикси субјективне оцене

(деминутивна и аугментативна
значења)
-ић бродић
-чић синчић
-ица бубица
-(а)к цветак
-це звонце
-че прозорче
-ина јуначина
-етина ручетина
-урда главурда
− Даје задатке за вежбање од 14. до 30. из − Одговарају на питања наставника;
Граматике (стр.19 и 21). − приказују своја решења задатака и
− Проверава решења са ученицима. путеве којима су дошли до њих;
− Помаже слабијим ученицима да − прате инструкције наставника за
индивидуално реше задатке. припрему следећег часа.
41
Извођење (суфиксација) именица
Вршилац радње или занимање
Становник, припадник народа
-ац писац
-(ј)анин Београђанин
-лац преводилац
-(а)ц Британац
-ач певач
-лија Нишлија
-тељ учитељ
Означавање просторија и простора
-ар месар
уопште
-ник порезник
-ана куглана
-аш кошаркаш
-ара гвожђара
-џија сладолеџија
-ница судница
-иста економиста
-оница учионица
Апстрактна и уопштена значења
-лиште шеталиште
-ство сликарство
Глаголске именице
-ост храброст
-ње дисање
-ота лепота
-ће откриће
-оћа хладноћа
- ǿ (нулти суфикс, гласовно празан)
- ина брзина
лов
-а осуда
-ба борба
Моциони суфикси (промена рода без промене значења)
-ица певачица
-ка фризерка
-иња робиња
-киња студенткиња
Суфикси субјективне оцене (деминутивна и аугментативна значења)
-ић бродић
-чић синчић
-ица бубица
-(а)к цветак
-це звонце
-че прозорче
-ина јуначина
-етина ручетина
-урда главурда

исхода: − тачно решени задаци.
исхода?
ученика?
42

Наставна Књижевност / Модерна
Наставна јединица: Антон Павлович Чехов, Ујка Вања
Циљ часа: Упознавање ученика са особеностима стваралаштва А. П. Чехова

43
кроз анализу његове репрезенативне драме Ујка Вања
− препозна основна начела стваралаштва А. П. Чехова;
− уочи тематику пропадања код Чехова;
− тумачи слику индивидуалног пропадања јунака;
− тумачи слику општег пропадања света;
Очекивани исходи на
− образлажи разлоге у којима ликови виде узроке свог
крају часа:
пропадања;
− уочи битне теме и односе у делу;
− уочи свевременост и актуелност теме;
− уочи да је недостатак љубави, жеља и потреба знак лаганог
гашења човека.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, рад на тексту
Наставна средства: Читанка, табла, креда, пројектор

Облици рада: Дијалошка, монолошка, текстуална
Међупредметне Компетенција за доживотно учење, комуникација, естетичка
компетенције: компетенција, рад са подацима и информацијама
Историја, Грађанско васпитање, Верска настава
књижевност, позориште, драматургија, новелистика, драма,
Кључни појмови: лирска драма, психолошка драма, узвишено, тривијално, озбиљно,
смешно
− Прати рад ученика који је имао задатак − Одабрани ученик је припремио излагање
да припреми излагање. Циљ је да се на тему живот и ставралаштво А. П.
утврди знање ученика о животу и Чекхова.
стваралаштву А. П. Чехова, са којим − Антон Павлович Чехов (1860–1904) један
треба упознати и остале ученике. је од најзначанијих драмских и
− Упућује остале ученике на Читанку, новелистичких писаца у европској
стране 24, 25. И 39. књижевности. Својим новелама и
драмама је извршио пресудан утицај на
европску и светску књижевност и
позориште.
Чехов је написао око шест стотина
приповедака и новела, од којих су права
ремек-дела Ћелија бр. 6, Чиновникова
смрт, Досадна прича и многе друге.
Посебно је значајан Чеховљев допринос
развоју драме. Приказује оно што је
драматично у свакодневици, испразности
и промашености живота, досади,
44
отупелости и чамотињи. Његове
најзначаније драме су: Галеб, Ујка Вања,
Три сестре и Вишњик. Специфичне
одлике Чеховљеве драме на сцену је
преносио Московски художествени
театар, у коме су били ангажовани
Станиславски (теоретичар глуме) и
Немирович-Данченко.
− пажљиво прате излагање;

− дискутују на тему;
− записују одговоре у облику бележака.
− Анализира драму постављајући питања: − Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама са анализом
Опишите чијим разговором почиње драме;
драма „Ујка Вања”. Како Марина − одговарају на питања:
доживљава Астрова? Какве
констатације износи Астров о свом  На самом почетку драме затичемо
тренутном стању и расположењу? Марину и Астрова у разговору. Марина
Образложите шта Астров наводи као констатује да се за дванаест година,
узрок свог пропадања. Шта бисте колико она познаје Астрова, он
издвојили као најтужније последице поприлично променио – није више ни
узроковане тешким животним условима млад ни леп, а почео је и да пије. Астров
и напорним лекарским позивом? се слаже са Марином и доказује да је
разлог томе то што је превише радио. Као
Обратите пажњу на разговор Марије лекар, морао је често провести читаве
Васиљевне и Војницког у првом чину дане на ногама, а ноћу страховати да га
(прва сцена). Како она описује промену не одвуку неком болеснику. Никада није
коју уочава у Војницком? Које разлоге имао ни слободног дана. Други разлог
наводи Војницки за своје пропадање? који наводи Астров је и сам живот који је
досадан и глуп. Боравећи са чудацима и
Уочите коју општу и масовну слику сам је временом постао чудак. Највише
пропадања приказује Чехов у првом чину. нас растужује сазнање да су Астровљева
Зашто Астрова тако снажно погађа осећања отупела, те да он више ништа не
сеча читавих шума? Протумачите жели, нити икога воли и ништа му није
Астровљеву реченицу – „Човек је потребно. То је својеврсно умирање
затуцани барбар, кад може у својој пећи особе која је још жива, јер не може више
спаљивати толику красоту и ни да воли нити да жели.
уништавати оно што није кадар сам да
створи”. У чему Астров види  Марија Васиљевна (Војницкова мајка)
заустављање таквог пропадања? каже да се он у последње време прилично
изменио, до те мере да јој је тешко да га
О уништавању и пропадању проговориће препозна. Раније је био светла личност и
и Јелена Андрејевна на самом крају првог особа од уверења, а сада као да то више
45
чина. О каквом све уништавању говори није. Ујка Вању ова констатације погађа.
Јелена Андрејевна? У чему она види Он је човек од 47 година кога снажно
разлог човекове потребе да уништава? погађа његова старост. Она је сада једино
што га спречава да свој живот промени.
− Допуњује одговоре ученика.  Слику постепеног, али сигурног

− Подстиче ученике на критичко пропадања на најопштијем плану, Чехов
промишљање. је приказао Астровљевом причом о сечи
− Бележи активност ученика. шума. Људи истребљују читаве шуме да
би се огрејали или изградили своје стаје,
иако могу ложити и тресет, а стаје
градити од камена. Астрова погађа
лењост и затуцаност руског човека
(сељака) који уништава читаве пејзаже,
пресушује потоке, протерује дивљач и
мења климу, а све то сечом шума.
Уништити нешто тако красно што нисмо
кадри сами да створимо за Астрова је
равно злочину. Он сам против таквог
пропадања бори се садњом нових шума и
спасавањем сељачких шума.
 Говор Јелена Андрејевне о уништавању

доћи ће као последица Војницковог
удварања. Наиме, она ће повезати све у
слику једног општег пропадања – људи
не уништавају само шуме, већ и једни
друге. Полако нестају и пожртвованост, и
верност и чистоћа. А то је зато што у
човеку чучи ђаво разарања. Људима није,
према томе, жао не само шума, него
ничега.
− записују у своју свеску забелешке;

− преписују са табле;
− прате инструкције наставника.
− На крају часа ученике упознаје са − Одговарају на питања наставника;
књижевнотеоријским појмовима из − резимирају час;
Читанке (38. и 39. стр.) – дијалог, − прате инструкције наставника.
дрмаска лица, реплика и монолог, као и
са појмом иронија.
− Препоручује им да погледају ТВ драму
Ујка Вања на званичном каналу Музеја
позоришне уметности Србије:
46
https://www.youtube.com/watch?
v=T_xYyNMXMQs&t=16s
„Ујка Вања”
Антон Павлович Чехов
(1860-1904)
Новеле: „Чиновникова смрт”, „Досада”, „Ћелија бр. 6”

Драме: „Галеб”, „Ујка Вања”, „Три сестре”, „Вишњик”
Пропадање:
− индивидуално (старење – Астров, Војницки, Серебрјаков);
− опште (сеча шума, људи пропадају једни од других).
„У свима вама седи ђаво разарања.”
Књижевнотеоријски појмови:
 дијалог
 монолог
 драмска лица
 реплика
 иронија
− активно и ангажовано учешће на часу
Начини провере
− припремљено излагање одабраног ученика
остварености исхода:
− извршен задатак за следећи час
ОКВИР ЗА
ученика?
одступања/потешка
47
Антон Павлович Чехов, Ујка Вања
Наставна јединица:

Упознавање ученика са особеностима ликова Чеховљеве
Циљ часа: драматургије кроз анализу његове репрезентативне драме Ујка
Вања.
Очекивани исходи на Ученик ће бити у стању да:
крају часа: − анализира и тумачи особине главних ликова драме;
− пореди одлике Чеховљеве драме са наслеђем класичне
драматургије;
48
− дефинише драму у ужем смислу;
− тумачи кључне универзалне поруке дела;
− протумачи драмско дело доживљавањем и разумевањем
ликова, мотива који их покрећу и њихових поступака;
− уочи битне елементе текста и анализира их
дијахронијски (поредећи са сличним делима ранијих
епоха).

Међупредметне компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
компетенције: подацима и информацијама, естетичка компетенција
Међупредметно Историја, Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава,
повезивање: Грађанско васпитање
драма, Астров, Војницки, Соња, срећа, несрећа, драма у ужем
смислу

− Обавештава ученике на почетку часа о − активно одговарају на питања;
циљевима и исходима. − резимирају закључке до којих су
− Резимира закључке до којих су дошли на дошли на претходном часу.
претходном часу постављајући питања:
Шта у драми Ујка Вања представља
пропадање на индивидуалном, а шта на
општем плану? Објасните зашто ликови
Чеховљевих драма доживљавају старење
као пропадање. Како се Астров бори
против пропадања? По чему закључујемо
да је Астровљева пропаст потпуна?
− Анализира са ученицима ликове из драме − Активно слушају наставника;
постављајући питања: − учествују у дискусијама у вези са
темом;
Шта је, по вашем мишљењу, негативно − преузимају одговорност за сопствени
утицало на Астрова? Према којим напредак у учењу;
ликовима Астров ипак гаји некаква − записују у своју свеску потребне
осећања? Астров се заноси Јеленом податке;
Андрејевном. Објасните зашто то није − преписују са табле истакнуте
љубав у правом смислу те речи. Астров је појмове;
истовремено и идеалиста. По којим − постављају питања;
49
његовим ставовима можемо то да − слушају снимке одабраних музичких
закључимо? дела.
Зашто Вања осећа да је његов живот  Астрова је уништио досадни

протраћен? Кога Вања криви за свој малограђански живот, затим
пропали живот? Како доживљавате претерани рад, који није оставио
Вањине оптужбе да је несрећан у целини никакве резултате, а на крају и беда и
због Серебрјакова и да је он крив што није прљавштина којима је окружен. У
постао Шопенхауер или Достојевски?Како таквом окружењу, он као да је
доживљавате Вањину љубав према Јелени? сигуран да не може да се догоди
Зашто Вања није искористио прилику да ништа добро и лепо. Сам Астров на
ожени Јелену када је још није била удата за почетку драме каже да не може да
Серебрјакова? Како на нивоу радње воли, те да једино осећа нешто према
тумачите то што не успева нити да убије дадиљи Марини, која га подсећа на
Серебрјакова, нити да себе убије? Које његову дадиљу, па је то више сећање
комичне елементе уочавате у његовим на прошлост него права осећања.
поступцима? Астров Јелену не може да воли, јер
љубав није више нешто што он може
Опишите каква осећања карактеришу да осећа. Он се, како сам каже, може
Соњу на почетку драме. Објасните зашто још само заносити лепотом, која
је Соња несрећно заљубљена. Како бисте једина није изгубила свој утицај на
описали Соњу? Како се Соња осећа када њега. У том смислу, он се заноси
призна Јелени Андрејевној да је заљубљена у Јеленом Андрејевном, једином
Астрова? Како доживљавате Соњу у лепотицом у његовом окружењу, али
њеном завршном монологу? У чему она још то није права љубав. На крају,
једино проналази смисао? оптужиће Јелену да их је све заразила
својом беспослицом, и рећи да је
− Издваја карактеристике Чеховљеве драме и „комедија завршена”, мислећи на те
њене разлике у односу на класичну драму: улоге које су сви они играли док су
 ликови нису хероји; били ту. Астров је залуђен шумама и
 ликови не умиру; њиховим спасавањем. У том смислу,
 ликови ништа не раде и не делају; он осећа истински понос када спасе
 они не покрећу догађаје, њима се ствари неку шуму и кроз неко време види
догађају; како она даље расте. Верује да ће
 они су јунаци који трпе; будућа поколења део захвалности
 често су приказани као карикатуре; дуговати и њему.
 на крају се ипак вину до класичних
античких јунака.  За Вању читав живот протекао је у
тешком раду и одрицању, а сада му се
− Упознаје ученике са термином драма у та његова жртва чини узалудна. Онај
ужем смислу. зарад кога је све жртвовано није се
Драма у ужем смислу – драмска врста у испоставио као генијални историчар
којој се елементи трагедије и комедије уметности, већ обичан
мешају најчешће у циљу озбиљног универзитетски професор, који бива
приказивања тема из свакодневног живота заборављен оног тренутка када је
отишао у пензију. Вања се осећа
50
− Изводи закључак са ученицима: преварено јер је потрошио најбоље
У драми нема никакве промене у ситуацији године свог живота радећи за некога
на почетку и на крају Ујка Вање, посетиоци ко није био вредан те жртве. Сада је,
из града остављају домаћине, тачно онако међутим, касно било шта променити
како су их и затекли. Ништа се суштински јер је старост већ ту. Вања за све
није променило. криви Серебрјакова. Но он закључује
и да је био даровит, талентован и „да
 Најважније податке записује на табли. сам живео нормално, могао сам
 Поставља питања која подстичу на постати Шопенхауер, Достојевски...”
размишљање. Чини се да Вања оптужује
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају Серебрјакова за своју неоствареност,
или раде. иако је кривица за то делом његова,
 Даје повратне информације ученицима на пре свега у том што није искористио
позитиван начин. своју даровитост и таленат. Вањин
однос према Јелени је двосмислен.
Чини се да се он хвата за ту своју
заљубљеност у њу, као за сламку. Она
је нешто што испуњава његов
досадни и резигнирани живот. Он чак
каже да су му страховито „мрски”
Јеленина „реторика, њен лењи морал,
будаласте, лење мисли о пропасти
света.” Вањи очигледно недостаје
воље. Чехов га слика помало и
комично. У тренутку кулминације и
окршаја са Серебрјаковим, Вања као
некакво дете дозива своју „мамицу”.
 Соња је једина личност у драми коју

на почетку не затичемо резигнирану.
Она је заљубљена у Астрова и жељно
ишчекује његове лекарске посете.
Она је радна, вредна, пожртвована и
скромна девојка, али је ружна. И то је
разлог збот ког Астров, неспособан
да истински воли, не може себе да
приволи Соњи. Соња је у тренутку
када признаје Јелени Андрејевној да
је заљубљена у Астрова истински
срећна, то чак и наглас изговара. Због
тога, Соња је једина јунакиња која у
драми доживљава прелаз из среће у
несрећу, у оном смислу у ком то
предвиђају правила класичне драме.
Соњин монолог на крају приказује је
као резигнирану. Она је пред нашим
51
очима доживела разочарање и на
неки начин и сама остарила. Свој
будући живот види као једноличан и
неуморан рад за другог. А одмориће
се, како сама каже, када буде умрла.
− Ученицима задаје да проуче задатак из
Корака напред (Читанка, 40. стр.) и
Табелу 6.
„Ујка Вања”
Антон Павлович Чехов
Астров – не може да воли; нема жеља; заноси се још једино лепотом и

шумама.
Војницки – промашен живот; узалудна пожртвованост; старост; за све
криви Серебрјакова; комичан
Соња – једини лик који је срећан на почетку драме; радна; вредна;
пожртвована; ружна; на крају резигнирана
Разлике у односу на класичну драму:

 ликови нису хероји;
 ликови не умиру;
 ликови ништа не раде и не делају;
 они не покрећу догађаје, њима се ствари догађају;
 они су јунаци који трпе;
 често су приказани као карикатуре;
 на крају се ипак вину до класичних античких јунака.
52
исхода?

Наставна јединица: Извођење (суфиксација) придева
Упознавање ученика са правилима и примерима творбе придева
Циљ часа:
− одвоји суфикс од творбене основе;
− наброји најважније врсте суфикса за грађење придева;

Кључни појмови: морфеме, суфикс, префикс, корен, творбена основа, мотивисана
53
реч, немотивисана реч, извођење, придев, суфикси субјективне
оцене
− Најављује наставну јединицу и циљ часа. − Пажљиво прате излагање;
− Подсећа ученике на знања која су стекли − дискутују на тему;
на часу број 11 и 12 (претходни час из − постављају питања;
језика). − записују одговоре у облику бележака.
− Обнавља знања о појмовима суфикс,
извођење.

− Наводи примере извођења придева − Активно слушају наставника;
груписано према значењу придева (како − учествују у дискусијама везаним за
је подељено и наведено и у Граматици): учење;
− преузимају одговорност за сопствени
Придеви са значењем особине: напредак у учењу;
- (а)н слободан − записују у своју свеску забелешке;
- ав клизав − преписују са табле ;
- ат глават − постављају питања;
- аст коцкаст − прате инструкције наставника.
- љив стидљив
Придеви са значењем присвојности:

- ов/ев Миланов, Ђорђев
- ин женин
Разне врсте веза и припадности:

- ски женски, грчки, књишки
- ји дечји
- ни северни
- њи горњи
Деминутивна значења (суфикси

субјективне оцене):
- каст зеленкаст
- ашан слабашан
- ичаст беличаст
- ушкаст лепушкаст

− Задаје задатке 30 и 31 из Граматике за − Одговарају на питања наставника;
решавање на часу. − приказују своја решења задатака и
− Проверава решења са ученицима; путеве којима су дошли до њих;
54
ПРИДЕВИ
Придеви са значењем особине:
-(а)н слободан
-ав клизав
-ат глават
-аст коцкаст
-љив стидљив
Придеви са значењем присвојности:
-ов/ев Миланов, Ђорђев
-ин женин
Разне врсте веза и припадности:
-ски женски, грчки, књишки
-ји дечји
-ни северни
-њи горњи
Деминутивна значења (суфикси субјективне оцене):
-каст зеленкас
-ашан слабашан
-ичаст беличаст
-ушкаст лепушкаст

исхода: − тачно решени задаци.
ОКВИР ЗА
55
исхода?
ученика?
56
Извођење (суфиксација) глагола. Најчешћи суфиксоиди у
Наставна јединица: српском језику

Упознавање ученика са правилима и примерима творбе глагола
Циљ часа:
Очекивани исходи − одвоји суфикс од творбене основе;
на крају часа: − наброји најважније врсте суфикса за грађење глагола;
− препозна важност суфикса за промену вида глагола;

реч, немотивисана реч, извођење, глагол, глаголски вид
− Најављује наставну јединицу и циљ часа; − Пажљиво прате излагање;
− подсећа ученике на знања која су стекли на − дискутују на тему;
часу број 15 (претходни час из језика); − постављају питања;
− обнавља знања о појмовима суфикс, − записују одговоре у облику
извођење. бележака.
− Наводи примере извођења глагола, према − Активно слушају наставника;
различитим значењима и видовима: − учествују у дискусијама везаним за
Радња (стање, збивање) у вези са значењем учење;
речи од које настаје глагол: − преузимају одговорност за
сопствени напредак у учењу;
- а(ти) цветати − записују у своју свеску забелешке;
57
- и(ти) оштрити − преписују са табле ;
- ова(ти) напредовати − постављају питања;
- ка(ти) гукати − прате инструкције наставника.
- ира(ти) адресирати
- иса(ти) каналисати
Промена глаголског вида:

- ија(ти) завијати
- ива(ти) казивати
- ава(ти) додавати
- а(ти) падати
- ну(ти) викнути
Деминутивна и аугментативна значења:

- ута(ти) скакутати
- уцка(ти) читуцкати
- ка(ти) куцкати
- ака(ти) тужакати
− Тумачи појам суфиксоида:

Суфиксоиди су морфеме грчког ( и ређе
латинског) порекла, које долазе на крај
творенице. Зову се суфиксоиди зато што су
везане морфеме, као и остали суфикси, али
ипак имају и самостално значење (суфикс
-лог означава човека који говори о нечему
или је стручњак за нешто).
- лог физиолог, социолог, биолог

- фон микрофон, грамофон, ксилофон
- скоп микросоп, калеидоскоп, перископ
- фоб ксенофоб, англофоб, хомофоб
- тека библиотека, кинотека, дискотека
- дром хиподром, аеродром, космодром
- бус аутобус, минибус, тролејбус
− Задаје задатке од 33. до 42. из Граматике − Одговарају на питања наставника;
за решавање на часу. − приказују своја решења задатака и
− Проверава решења са ученицима; путеве којима су дошли до њих;
58
ГЛАГОЛИ
Радња (стање, збивање) у вези са значењем речи од које настаје глагол:
-а(ти) цветати
-и(ти) оштрити
-ова(ти) напредовати
-ка(ти) гукати
-ира(ти) адресирати
-иса(ти) каналисати
Промена глаголског вида:
-ија(ти) завијати
-ива(ти) казивати
-ава(ти) додавати
-а(ти) падати
-ну(ти) викнути
Деминутивна и аугментативна значења:
-ута(ти) скакутати
-уцка(ти) читуцкати
-ка(ти) куцкати
-ака(ти) тужакати
СУФИКСОИДИ
-лог физиолог
-фон микрофон
-скоп микросоп
-фоб ксенофоб
-тека библиотека
-дром хиподром
-бус аутобус
Начини провере остварености исхода:

− активно и ангажовано учешће на часу;
− тачно решени задаци.
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор начина провере остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла адекватне активности ученика?
 Да ли је било одступања/потешкоћа приликом остваривања планираног?
Предмет:
Српски језик и књижевност
59
Школа и разред:
трећи
Наставник:
Датум одржавања:
Наставна тема/област:
Књижевност
Наставна јединица:
Хенрик Ибзен, Луткина кућа
Тип часа:
обрада
Циљ часа:
Упознавање ученика са особеностима Ибзенове драматургије кроз анализу његове
репрезентативне драме Ујка Вања.
Очекивани исходи на крају часа:

− препозна основна начела стваралаштва Х. Ибзена;
− уочи тематику борбе појединца за људско достојанство, правду и равноправност;
− уочи мотив потраге за индивидуалношћу;
− тумачи проблем одсуства одговарајуће комуникације међу супружницима;
− образложи освешћивање Норе, која је препознала да је у свом браку била налик
лутки којом други манипулишу;
− уочи битне теме и односе у делу;
− уочи свевременост и актуелност теме;
− уочи феминистичке тенденције.
Наставне методе:
дијалошка, монолошка, рад на тексту
Наставна средства:
Читанка, табла, креда
Облици рада:
фронтални, индивидуални, групни
60
Међупредметне компетенције:
компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима и информацијама,
естетичка компетенција
Међупредметно повезивање:
Историја, Музичка култура, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско васпитање
Хенрик Ибзен, модерна драма, грађанство, наговештај феминистичких тенденција,
трагичност

Планиране активности наставника:
Планиране активности ученика:
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа.
− Обавештава ученике на почетку часа о циљевима и исходима.
− Упознаје ученике за животом и делом Хенриха Ибзена:
Хенрик Ибзен (1828–1906) био је норвешки драмски писац. Мада по занимању
апотекар, радни век је провео у позоришту као редитељ, а затим и као управник
Народног позоришта у Бергену и Норвешког позоришта у Ослу. Готово три деценије
живео је у Риму, Дрездену и Минхену. Својим делима стекао је велики углед. У њима
је најчешће анализирао моралне недостатке модерног друштва. Његова позната дела
су Савез младих, Стубови друштва, Луткина кућа (Нора), Авети, Народни
непријатељ.
− Подсећа ученике да су добили формулар за приказ књиге и да треба да изложе и
усмено одбране своје приказе. (Формулар је дат у прилогу.)
− Учествују у разговору;
− активно одговарају на питања;
− припремају излагање домаћих задатака.

− Скреће пажњу на кључна места из рада Бранке Б. Огњановић Илузија женске слободе
(Извор: Philologia Mediana: годишњак за српску и компаративну књижевност. Год. 10, бр. 10 (2018), стр.
409-421):
 Драма Луткина кућа Хенрика Ибзена изведена је по први пут 1879. године и
инспирисала је бројне наставке, као и похвале и критике одлуке главне јунакиње Норе
да залупи вратима и напусти своју породицу. Реакције у виду коментара и наставака су
биле разнолике: од критике Аугуста Стриндберга у Браковима и антифеминистичких
становишта у драми Хелмер или Луткина кућа: варијација на тему Хенрика Ибзена
Естер Вилар, до промишљања алтернативних крајева драме у виду суочавања Норе са
децом коју је напустила и мање или више срећног повратка кући у текстовима аутора
који нису били благонаклони према њеном радикалном завршетку.
61
 Луткина кућа спада у драме које одликује критика конзервативног, стагнирајућег
друштва чији представници подржавају лажни морал и манипулацију јавног мњења.
Осим у њој, Ибзен се сличном тематиком бави и у драми Стубови друштва.
Централна идеја обе поменуте Ибзенове драме почива на питању да ли човек може да
„оствари своју истину у оквиру постојећих друштвених односа, или чак у оквиру
друштвених односа уопште, пошто је тешко замислити друштво (осим утопије) које би
имало меру апсолутне етичности”. Ибзен нам приказује развојни пут драмских ликова
и психолошку мотивацију из које ће уследити њихови поступци како би најпре истакао
њихову жељу за еманципацијом, а потом и немогућност остварења те жеље, будући да
ликови не говоре искључиво сами за себе, већ кроз њих проговара друштво,
институције тога друштва, као и његови ауторитети. Они треба да послуже као
„стубови друштва”, његови бранитељи, али су притом најмање слободни чланови
истог тог друштва. Друштво не може да задовољи потребе индивидуа за слободом, већ
представља игру моћи, статуса и улога полова. Политичка и духовна слобода заправо
су уској вези са економском слободом, што се показује најпре на примеру Берника који
је вољан да жртвује животе других да би очувао сопствену позицију у друштву и који
се приказује као изолована марионета осакаћеног друштва без разумевања, а потом и
на примеру Норе која као жена у деветнаестом веку не поседује финансијску
независност од свога мужа. Нора припада материјално добростојећем сталежу. Новац и
репутација играју од самог почетка битну улогу, будући да убрзо сазнајемо да је
Хелмер, Норин муж, унапређен у директора банке. У складу са новостеченим
статусом, он тежи томе да одржи углед и да контролише своју супругу, која треба да се
понаша као питомо детенце и да јој прија обраћање називима умиљатих животиња –
„моја веверице” и „моја шево”. Нори наизглед све ово не смета и ужива у улози питоме
супруге, али се убрзо разоткрива њена жеља за слободом када схвати да се целог
живота управља њоме – испрва јој је животни пут одређивао отац, а потом муж. „Овде
сам ја била твоја жена-лутка, као што сам у татиној кући била
ћерка-лутка”, узвикује Нора у тренутку када постаје свесна свог друштвеног статуса у
односу на мушкарце. Њен живот свео се на игру са мужем који је заправо доносио све
одлуке и на лакомислену идеју како ће Хелмер схватити њен тајни финансијски
допринос на исти начин као и она. „Ми смо већ осам година у браку. Не пада ти на
памет да ми, ти и ја, муж и жена, данас по први пут водимо озбиљан разговор?”, пита
Нора мужа, но чини се да он и даље мисли како озбиљни разговори нису за жене и
како је женино место у кући у улози мајке и домаћице. Мушко и женско виђење
моралних вредности се разликује те Нора себе доживљава као спасиоца, а Торвалд је
сматра за криминалца, што за исход има распршивање Нориних илузија.
 У својој жељи и потреби за слободом, Нора задржава наивност те остаје несвесна
истинске немогућности слободе: „Зар ћерка не би требало да има право да поштеди
старог, на смрт болесног оца бриге? Зар жена нема право да спаси живот мужу? Не
познајем тако детаљно законе, али сам сигурна да тамо негде пише да је тако нешто
дозвољено”. Законе и устаљене односе међу члановима породице, односно,
конкретније, између оца и кћерке и мужа и жене, Нора покушава да превазиђе својом
сентименталношћу и неозбиљношћу, које се косе са самоиницијативом коју је показала
приликом позајмљивања новца. Ови изливи сентименталности и наивности, који се
традиционално сматрају типично женским карактеристикама, изазивају и разочарање
мужем и својим статусом жртве у оквиру односа муж-жена те одлазак сматра јединим
62
могућим решењем које је повољно по њу. Одлазак, међутим, не доживљава као своје
право или ослобођење, иако би се то очекивало и иако тумачење драме налаже да је
отворени крај оптимистичан. Нора доживљава одлазак као дужност јер има „једну
дужност – дужност према себи” те одлази у слободу „без иједног осећања за која нам
се чини да морају пратити ослобођење: ведрине и радости, и све нам говори да ће
постати роб своје слободе, исто онако као што је у браку са Хелмером била роб
конвенције”. Наслућује се, према томе, већ код Ибзена да Норина будућност није
слобода, већ само илузија слободе, која може условити како срећно, тако и несрећно
окончање Норине борбе.
 Ибзенова Нора настала је за време првог таласа феминизма, који је свој врхунац
досегнуо тек нешто касније – крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Горућа
питања представљала су образовање жена као и женски рад, пошто су друштвене
прилике условиле интензивније учешће жена у раду, но оно је и даље било знатно
лошије плаћено у односу на рад мушкараца. Прве феминисткиње су се, стога, залагале
за женска права и за њихову економску еманципацију. Ибзенова драма пружила им је
подстрек, иако је сам Ибзен сматрао како његов циљ није био да „представља женске
покрете, већ да предочи људима оно што је сматрао генералним проблемом људске
врсте”. Ипак, упркос својим намерама, представио је веома комплексну природу
брачних односа свога доба. Функција брака била да спречи асимилацију у доминантну
културу услед чега су у брачне односе ступали људи из исте класе, исте вере, исте
етничке припадности. Према пореклу су супружници били исти, али је одлучујућа
била полна разлика приликом даље расподеле улога у оквиру брачне заједнице.
Најосновнија девојачка вештина била је послушност према мушким сродницима, а
„тиме што се девојке нису училе латинском, језику законских и званичних докумената,
повећавала се њихова зависност од мушкараца”. Жене нису биле у могућности да
разумеју право и економију, а нарочито не да учествују у доношењу одлука из тих
области. У Луткиној кући Торвалд бива представљен као оличење мушке снаге и
сналажљивости, насупрот женској немоћи и Нориним детињаријама. Њен задатак не
би смео да буде да се бави мушким пословима већ се своди на одгајање нових лутака и
на улогу мајке, те је смислено то што је она своју слободу доживела као бекство из
породичног живота. Ибзен је веома сликовито изјавио како су мајке „као инсекти који
оду да умру када заврше своју дужност око продужетка врсте”. Нора бира, насупрот
томе, дужност према себи и за срећом трага ван оквира традиционалних породичних
вредности. Њен одабир делује још радикалније када се узме у обзир чињеница да је
Закон о брачним парницама изгласан само четрдесет година раније – до тада су суду
могле да се обрате само „жене с најнечувенијим примедбама” и да добију развод.
Норин тресак вратима требало би, стога, да представља израз појачане вере у
могућност слободе, али да ли је заиста закорачила у слободу или само у друкчије
видове ропства отворено је питање за интерпретацију.
− Пажљиво слуша излагање ученика.

 Поставља питања која подстичу на размишљање.
 Проверава да ли ученици пажљиво слушају или раде.
 Даје повратне информације ученицима на позитиван начин.
63
Напомена: други час обраде Луткине куће заснива се на презентацији групних задатака
коју су ученици имали да ураде. Наставник је на првом часу обраде дао следеће задатке
групама:
1. ГРУПА – осмислити насловне стране дневних новина који би говориле о Норином
„случајуˮ
2. ГРУПА – спремити/размаштати улоге Нориних комшија, продаваца, апотекара, лекара,
пријатеља (како би они говорили о дешавањима у Нориној кући)
3. ГРУПА – треба да истраже дневну и периодичну штампу и да пронађу причу или
личност која одговара Ибзеновој Нори. Ученици треба да се позабаве узроцима и
последицама нечијег делања и да одговоре на тему на основу пронађене фабуле, а
ослањајући се на Ибзенову модерну трагедију.
Имајући у виду да у основи модерне трагедије Луткина кућа лежи сукоб

обесправљеног/потлаченог и обесправљивача/тлачитеља један део пројектних активности
може бити реализован кроз радионице форум театра.
Упутсво за реализацију форум театра
А) Правила и упутства за наставника који припрема форум причу

Обавезне ставке приче за представу форум позоришта:
1. Прича се мора бавити неким обликом тлачења.
2. Најмање је двоје ликова потребно у причи:
а) жртва тлачења (протагонист);
б) тлачитељ (антагонист).
Могуће је, а пракса показује да је и корисно, говорити и о трећем, колективном лику, а то
су:
в) сведоци/проматрачи (тритагонисти) који својим ћутањем, пасивношћу, равнодушношћу
или страхом омогућују тлачитељу да несметано тлачи жртву.
3. Пожељно је да жртва има једнога (или више) потенцијалних помагача који јој могу
указати на повољна решења њеног проблема.
4. Прича мора садржати могућност да се исходи промене. (Прича не сме потенцирати
осећај немоћи).
5. Током приказивања једна је особа џокер, то јест водитељ, посредник између сценскога
догађања и гледаоца, главни аниматор, надзорник и усмеритељ читавог тока представе.
● Је ли проблем „реалан”, то јест познат, препознатљив у животу?
● Је ли прича разумљива?
● Је ли тлачење видљиво?
● Је ли јасно ко је тлачитељ, а ко жртва?
● Је ли нам стало до жртве? Зашто?
● Је ли јасно шта жртва жели?
● Постоје ли у причи места за интервенцију, то јест тренуци у којима би протагонист
друкчијим понашањем, или неко од помагача, могао променити ток збивања и довести до
повољнога исхода?
Код обликовања ликова у причи, за сваки лик пожељно је одредити:

• пол и доба;
64
• образовање и занимање;
• породичну ситуацију;
• професионалну ситуацију;
• однос с другим ликовима у причи;
• карактеризацију лика: особине изгледа, држања и понашања, психоемоционалне
особине;
• статус: објективан (како га други виде), субјективан (како лик самог себе види);
• мотивацију лика (шта лик жели и зашто): у приказаној ситуацији, у животу.
Б) Правила и упутства за учествовање гледалаца у представи форум позоришта

Општа правила форум позоришта:
1. У тражењу решења приказаних проблема не може се користити насиље.
2. Исто тако нису могућа ни „чаробна”, то јест невероватна решења.
3. Гледаоци могу интервенисати у приказано збивање на следеће начине:
а) испитивањем ликова;
б) задавањем нових задатака тумачима ликова;
в) играњем ликова.
4. Гледаоци могу играти све ликове и мењати њихово понашање, осим лика тлачитеља.
− Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама у вези са темом;
− преузимају одговорност за сопствени напредак у учењу;
− записују у своју свеску потребне податке;
− преписују са табле истакнуте појмове;
− излажу приказе књига.

− Резимира све што је урађено на претходна два часа, постављајући питања.
− Ученици резимирају научено одговарајући на питања.
„Луткина кућа”
Хенрих Ибзен
(1828–1906)
− Размислите о питању: Да ли је женска слобода илузија?

− Размаштајте шта се догодило након што је Нора напустила мужа.
− Погледајте филм како бисте лакше створили слику о времену о којем Ибзен
пише:
https://www.youtube.com/watch?v=KlxC8TH5U_A&t=689s
− Информишите се о феминизму.
Да ли је данас Нора могућа?
65
Начинипровереоствареностиисхода − Разговор са ученицима уз резимирање на
: крају часа.
исхода?
66
ПРИЛОЗИ
Упутство за писање приказа
Наслов књиге: Име и презиме аутора:
1. О чему се говори у књизи? (Кажи довољно да заинтересујеш друге да је прочитају, али

немој да им испричаш целу причу.)
Потпитања:
а) Шта је главна тема ове књиге?
б) Да ли у књизи постоји неки изузетно важан део?
в) Шта мислиш, зашто је аутор написао ову књигу?
г) Коју основну информацију или поруку аутор жели да саопшти читаоцима?
2. Шта ти се у књизи допада?
Потпитања:
а) Да ли су ликови занимљиви?
б) Да ли књига садржи неке интересантне информације?
в) Да ли се оне могу лако разумети?
3. Зашто мислиш да би требало да је и други прочитају или зашто не би требало? (Наведи

конкретне примере.)
67
Наставна јединица: Анализа домаћег задатка (1) – Естетика ларпурлартизма
Анализа домаћих задатака ученика писаних на тему из градива у
Циљ часа:
облику есеја
− покаже способност аналитичког размишљања, повезивања
садржаја и запажања појединости;
− користи стечена знања о већ обрађеним
књижевнотеоријским појмовима;
− аргументовано тумачи своја запажања;
− опише стања, осећања, расположења, изрази ставове,
донесе закључке у писаном изражавању;
Очекивани исходи − издваја битне од небитних елемената текста;
на крају часа: − учествује у вршњачкој анализи текстова (домаћих
задатака);
− покаже способност аргументованог дискутовања о
саставима;
− уочава добре и лоше стране текста;
− размењује идеје;
− научи да прихвата коментаре и сугестије у вези са писањем
састава;
− научи да уважава туђе мишљење.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства: свеске са домаћим задацима

Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; одговорно
компетенције: учешће у демократском друштву; естетичка компетенција
Међупредметно Грађанско васпитање, унутарпредметне корелације: правопис,
повезивање: граматика, књижевност
Кључни појмови: Есеј, расправа, дијалог, различитост, стил
68
− Истиче циљ часа. − Показују урађен домаћи задатак.
− Евидентира у педагошку свеску /
електронски дневник да ли су сви
ученици урадили домаћи задатак.

− Подстиче читање радова, трудећи се да − Активно слушају наставника;
своје радове прочитају не само ученици − учествују у дискусијама везаним за
који се редовно јављају, већ и они који коментарисање задатака;
имају слабији писани израз, стидљивији − преузимају одговорност за сопствени
су или су ретко били у прилици да читају напредак у учењу;
своје радове. − јављају се да читају домаће задатке;
− После сваког прочитаног рада, мотивише − аргументовано коментаришу туђе,
остале ученике да прокоментаришу прочитане задатке;
садржај и одговор на тему. − асертивно комуницирају;
− Допуњава ђачке коментаре и увидом у − прате инструкције наставника.
свеску вреднује стил, правопис и
композицију рада. Важно је у сваком раду
истаћи најпре добре стране, али и
прецизно упутити ученика како да свој
литерарни израз унапреди.
− Уколико уочи отежано читање (срицање,
замуцкивање, превише брз темпо читања,
неразумљиво читање), наставник и на тај
аспект треба да укаже корисним саветом.
− Треба похвалити и ученике са лепом
говорном културом и добром дикцијом.
− Мотивише ученике да дискутују о
радовима који су прочитани на часу,
водећи рачуна о асертивним техникама
комуникације.

− Даје општи осврт о прочитаним − Прате инструкције наставника за
радовима. припрему следећег часа.
− Узима на прегледање и свеске неких
ученика који нису читали радове како би
стекао слику о напретку писаног
изражавања сваког ученика у одељењу.
Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу

исхода: − урађен домаћи задатак.
ОКВИР ЗА
69
исхода?
ученика?
70
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: други
Наставна јединица: Припрема за први писмени задатак
Тип часа: обнављање
снажење ученичких компетенција за писање првог писменог
Циљ часа:
задатка
− упозна критеријуме оцењивања писменог задатка;
− обнови знања о претраживању интернета по кључним
Очекивани исходи појмовима;
на крају часа: − оцени неке писмене задатке који се налазе на интернету;
− разуме значај доброг промишљања за добро писање;
− увиди везу између усменог и писаног изражавања;
− разуме појам плагирања и вреднује га негативно.
текстови различитих писмених задатака који се налазе на
Наставна средства:
интернету, компјутер са интернет конекцијом, пројектор
Облици рада: дијалошка, текстуална
компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
Међупредметне подацима и информацијама; дигитална компетенција; решавање
компетенције: проблема; сарадња; одговорно учешће у демократском друштву;
естетичка компетенција
Грађанско васпитање, Рачунарство и информатика
Кључни појмови: писмени задатак, есеј, писање, интернет, претраживање, плагијат
− Најављује циљ часа и подсећа ученике на − пажљиво прате излагање;
исходе часа. − дискутују на тему;
− Разговара са ученицима на тему писања − постављају питања;
писмених задатака:
Које су то потешкоће са којима се
сусрећете током писања писменог
задатка? Који део у структури састава
вам је најтеже да напишете?
Образложите зашто је то тако. Шта
вам је у досадашњим припремама за
71
писмене задатке помогло и унапредило
ваше писање?
− Упознаје ученике са критеријумима − Активно слушају наставника;
оцењивања2 писмених задатака који важе − учествују у дискусијама везаним за
на нивоу Школе; Даје откуцану верзију учење;
сваком ученику, или их поставља путем − преузимају одговорност за сопствени
пројектора на платно. напредак у учењу;
− Показује на било ком интернет − постављају питања;
претраживачу правила претраге (кључне − прате инструкције наставника;
речи, употреба наводника, знака +, знака -, − читају подељени текст;
осталих помоћних знакова). − оцењују текст по критеријумима
− Проналази текст писменог задатка3. оцењивања;
− Даје задатак да ученици сами процене − учествују у причи о ауторским
вредност задатка по критеријумима правима;
оцењивања. − негативно вреднују плагирање или
− Дискутује, модерира разговор са интелектуалну крађу.
ученицима.
− Даје реч ученицима.
− Подсећа ученике на појам плагијата и/или
ауторских права (претражује га на
интернету.
− Подсећа ученике да на следећем часу раде − Прате инструкције наставника за
писмени задатак и да је важно да донесу припрему следећег часа.
вежбанке.

2
Критеријуме оцењивања доноси Актив наставника одређеног стручног већа, а усваја се на Педагошком
колегијуму, по Правилнику о оцењивању. Свака школа има своје критеријуме оцењивања, и они се поштују
на нивоу Актива. Уколико је потребно, препорука за писања ових критеријума налази се на сајту Друштва за
српски језик и књижевност Србије на следећем линку: http://drustvosj.fil.bg.ac.rs/?page_id=10628
3
На овај начин наставник утиче на ученике двоструко: с једне стране указује на то да је свако плагирање
забрањено и да је без обзира на преплављеност интернета оваквим фалсификатима, недозвољено, а с друге
стране, доказује да добро познаје и сам појам претраживања и да лако може пронаћи све евентуалне
преступе.
72
исхода: − квалитетно урађен писмени задатак.
ОКВИР ЗА
исхода?
ученика?
73
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: други
Наставна јединица: Први писмени задатак
Тип часа: провера
Провера примене ученичких знања из области писменог
Циљ часа:
изражавања
− одговори на задату тему;
− поштује и примењује стандарднојезичку норму (граматичку
и правописну);
− изрази способност за писање композиционо уједначеног и
кохерентног текста;
− издваја делове текста (увод, разрада, закључак, пасуси);
− разликује битно од небитног;
− стилски уобличи текст користећи прикладан избор речи и
стилска средства примерена теми и одабраном приступу
теми;
− прикаже своје мисли, осећања и ставове примењујући
различите облике књижевноуметничког стила;
− у излагању користи опис, приповедање, излагање, технике
аргументације;
Очекивани исходи − покаже способност да писмено анализира књижевне теме;
на крају часа: − покаже способност аналитичког размишљања, повезивања
садржаја и запажања појединости;
− емотивно и интелектуално промишља на задате теме;
− исказује властите ставове и осећања;
− користи стечена знања о већ обрађеним књижевнотеоријским
појмовима; тумачи књижевно дело са разумевањем
жанровских карактеристика и књижевноисторијског
контекста;
− на прикладан начин користи сазнања остварена коришћењем
секундарних извора и закључке о делу документује његовим
структурним и стилистичким елементима;
− аргументовано тумачи своја запажања;
− развија читалачко интересовање и љубав према делима наше
књижевности;
− опише стања, осећања, расположења, изрази ставове, донесе
закључке у писаном изражавању.
Наставне методе: дијалошка, текстовна
74
Наставна средства: свеске за писмене задатке/вежбанке
Облици рада: индивидуални, фронтални
компетенције: подацима и информацијама; естетичка компетенција
унутарпредметне корелације: књижевност, правопис, граматика
Кључни појмови: Писмени задатак, писано изражавање, есеј
− Исписује теме на табли и прецизира − пажљиво прате упутства и објашњења
захтеве тема. наставника;
− постављају питања у вези са темама,
− Теме за први писмени задатак су: траже додатна упутства и разјашњења
евентуалних недоумица;
Зашто бих / не бих волео/-ла да будем
један од уклетих песника
Досада је одсуство сваке жеље
Празнине постајемо свесни тек онда

када почнемо да је испуњавамо (Антонио
Порчија – прилагођено).
− Када је прва тема у питању, ученицима се

скреће пажња да је тема лична и очекује
се да у саставу пруже јасан став и
аргументе који га потврђују. Ученицима
се саветује да у састав укључе своја знања
о уклетим песницима, али и о животу
уметника уопште. Нарочита пажња им се
скреће на то да су ови уметници били
иноватори и предњачили у друштву, те да
су због тога често били неприхваћени.
Ученици треба да пруже своје виђење
живота уметника и да на основу тог
приказа дају мишљење о томе да ли би
могли да живе таквим животом или не.
− Када је друга тема у питању, ученике
позивамо да у сећање призову тренутке
када су осећали досаду, када им је досада
покварила дан или чак одмор. Ученицима
саветујемо да размисле зашто је то тако.
75
Зашто је у теми досада изједначена са
одсуством жеља? Да ли човеку који има
жеља може бити досадно? Ученике
позивамо да се присете лика Астрова из
драме „Ујка Вањаˮ и његовог животног
стања и става (нема жеља, ни потреба и
никога не може да воли, уништио га је
досадан живот у провинцији) и да, по
потреби, у састав укључе и његова
животна искуства која су приказана у
драми.
− Трећа тема говори о празнини у људском
животу, али које човек често није свестан.
Свакодневни живот који се непрестано
убрзава не допушта нам превише времена
за размишљање о испуњености
сопственог живота. Празнине постајемо
свесни тек када се нешто догоди у нашем
животу што нам укаже на тај простор
који је до тада био неиспуњен – било да је
то љубав, значајно пријатељство, осећање
које нисмо до тада имали итд.
− Даје ученицима техничка упутства о

писању писменог задатка.
− Подсећа ученике на чиниоце састава на
које морају обратити пажњу (тема,
композиција, стил и језик, правопис).
− Препоручује ученицима да најпре начине
концепт (или бар план састава).
− Опомиње ученике да не користе мобилне
телефоне или унапред припремљене
концепте на било које начине.
− Надгледа рад ученика и разјашњава  Емотивно и интелектуално промишљају
могуће недоумице. одабрану тему и исказују властите
− Подсећа ученике на добро организовање ставове и осећања;
времена за писање концепта и самог  сачињавају концепт (или план састава);
писменог задатка.  пишу писмени задатак водећи рачуна о
− Прати и вреднује рад и понашање свим чиниоцима писменог састава;
ученика.  примењују знања из правописне и
граматичке писмености;
 ваљано стилски уобличавају текст;
 пишу композиционо уједначен и
кохерентан текст;
 показују способност да одговоре на
76
задату тему;
 показују способност за успешно писање
писменог задатка на књижевне теме
(теме из градива);
 јачају навику да примењује усвојена
теоријска знања из језика и
књижевности.
− Прикупља вежбанке и саопштава да ће − По завршетку рада, још једном читају
када ће се радити колективна и задатак усмеравајући пажњу на могуће
индивидуална исправка првог писменог правописне и граматичке грешке;
задатка. − предају вежбанке наставнику.
Датум: Писмени задатак
Теме:
1. Зашто бих / не бих волео/-ла да будем један од уклетих песника
2. Досада је одсуство сваке жеље
3. Празнине постајемо свесни тек онда када почнемо да је испуњавамо

(Антонио Порчија – прилагођено).
 праћење рада и активности ученика током

израде писменог задатка
Начини провере остварености
 преглед и вредновање писмених задатака
исхода:
 праћење рада и активности ученика током
колективне и индивидуалне исправке
ОКВИР ЗА
77
начина провере
ученика?
78

Oni Vse

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Oni Vse

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: трећи

Наставна средства: Читанка, Граматика, ученичке свеске

Ученици се упознају и са областима из српског

 Творба речи – како су настајале и настају

 Наглашава да ће током године имати четири

− именовање уџбеника и података везаних за

1. Шта очекујем од часова Српског језика и књижевности у овој

2. Шта очекујем од себе у овој школској години?

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 2

Циљчаса: Упознавање ученика са особеностима модерне

Наставна средства: Читанка, пројектор, компјутер

Уводни део часа (10 минута)

− Поставља питање ученицима:

Романтичарски песници и писци

− Дели ученицима наставне листове на

ЈЕЗИК – треба да изрази незрециво, апстрактност, сличан музици

поезија у опозицији према друштву;

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

Особине модерне поезије:

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 3

Наставна средства: Читанка, пројектор, компјутер

 Најважније податке записује на табли.

1. група – МОДЕРНА У ФРАНЦУСКОЈ

херметизам лабава композиција

објективни свет је само извор фрагментарност фабуле

склоност ка језичким краће форме – лирска песма,

култ идеалне лепоте

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

У основи поетике симболиста лежи схватање

− Упућује ученике на кључне појмове

„Ко кроз шуму иде човек кроз симболе”

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 5

Тип часа: обрада

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални и индивидуални

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Уводна песма у збирци Цвеће зла

Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

Наставна средства: Граматика

Творба (грађење) речи

Морфологија у ужем смислу (врсте речи)

− активно и ангажовано учешће на

Наставна средства: Граматика

 извођење (суфиксација) (млад- + -ић);

Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

3. Које речи су добијене од истог корена?

4. О ком творбеном процесу је реч? То је: _____________________.

5. Шта треба написати уместо знака питања?

6. Црни, Бела и Бебац су нераздвојно друштво. Који надимак је настао извођењем?

7. Који термин је неправилан?

Тип часа: обрада

Наставна средства: Читанка, компјутер, пројектор

Главни део часа (35 минута)

– Прати излагања ученика.

Завршни део часа (5 минута)

ПЕСМА КОМПОЗИЦИЈА СЛИКА

Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 9

Наставна средства: табла, креда

− Прозива ученике који су се добровољно јавили.