Srpski 6 Prirucnik - Pripreme Za I Polugodiste

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА
Редни број часа 1.

Школа и разред
Наставник
Датум одржавања
Наставна област Језик, Књижевност, Језичка култура
Наставна јединица Уводни час
Врста (тип) часа Уводни час
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Монолошка, дијалошка, метода демонстрирања, игровне
активности
Наставна средства Уџбенички комплет, дигитални уџбеници, папир са
најважнијим информацијама о предмету, ПП презентација,
лаптоп, видео-бим, пројектор
Циљ часа Упознавање ученика с предметом Српски језик и
књижевност у шестом разреду.
Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
 наведе делове уџбеничког комплета и потребан прибор за
рад.
Међупредметне Дигитална компетенција, сарадња, комуникација, рад с
компетенције подацима и информацијама, компетенција за учење
Кључни појмови Српски језик и књижевност, шести разред, уџбенички
комплет, план и програм рада, прибор, контролни и
писмени задаци
Корелација Информатика и рачунарство
Активности  Упознаје ученике са наставним програмом предмета
наставника Српски језик и књижевност у шестом разреду, са
правилима рада и критеријумима оцењивања по областима.
 Дели папире са најважнијим информацијама о предмету
(фонд часова, распоред писмених и усмених провера, план
рада домаће лектире по месецима, план за септембар,
потребан прибор, уџбеничке јединице комплета за шести
разред).
 Разговара са ученицима о утисцима с летњег распуста.
Активности ученика  Прате излагање наставника о новом наставном програму,
питају шта им је нејасно, договарају се о начину рада.
 Износе или бележе своје утиске с летњег распуста.
Литература за Литература за сваку наставну јединицу биће посебно
наставнике наведена.
Литература за Весна Ломпар, Граматика 6, српски језик и књижевност
ученике за шести разред основне школе, Klett, Београд, 2019.
Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Извор, читанка за шести
разред основне школе, Klett, Београд, 2019.
1
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Уводни део часа

Поздравна реч предметног наставника. Краћи разговор са ученицима о утисцима с
распуста (јесу ли очекивања испуњена, где су путовали, колико је распуст био
садржајан и по чему ће га памтити). Поделити ученицима стикере са задатком да
напишу три кључне речи којима ће најбоље описати овогодишњи летњи распуст.
Залепити стикере и прокоментарисати.
Главни део часа

Представити предмет Српски језик и књижевност у шестом разреду. Основу самог
представљања чине најважније информације о предмету, начину рада и уџбеничком
комплету:
– наставни план и програм за септембар (уз напомену да ће ученици при крају
сваког месеца добијати план и програм за наредни месец);
– све јединице уџбеничког комплета и њихова структура1 (читанка, граматика,
радна свеска, мултимедијални PDF и е-уџбеник);
– потребан прибор;
– број и распоред писмених и усмених провера (обједињени распоред из свих
предмета може се истаћи и на огласној табли и интернет страници школе);
– списак домаће лектире по месецима и кратко подсећање на вођење читалачког
дневника;
– обавештење о раду школске библиотеке, библиотечком фонду;
– информисање о додатној и допунској настави, секцији/секцијама коју/које
наставник води;
– критеријуми оцењивања по областима.
Напомена 1: Да би се избегло диктирање, све ове информације (или оне најважније)
могу бити одштампане на једном папиру (у Прилогу) и подељене ученицима или пред-
стављене у виду ПП презентације.
Ученике упућујемо на мултимедијални PDF уџбеникâ и дајемо им основна упутства за ко
Завршни део часа

Ученици питају уколико им нешто није јасно. Наставник решава њихове недоумице.
1 Основни текст и методичка апаратура која ће помоћи ученицима да се лакше снађу приликом ко- ришћења
уџбеничког комплета
Читанка, мултимедијални PDF
Граматика, мултимедијални PDF
Граматика, е-уџбеник
ПРИЛOГ
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У ШЕСТОМ

РАЗРЕДУ
ШТА ТРЕБА ДА ЗНАТЕ УНАПРЕД
1. Фонд часова: 4 недељно, 144 годишње

2. Редовна, допунска и додатна настава; секције:
3. Уџбенички комплет:
 Весна Ломпар, Граматика 6, српски језик и књижевност за шести разред
основне школе, Klett, Београд, 2019.
 Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Извор, читанка за шести разред основне школе,
Klett, Београд, 2019.
4. Прибор (свеске, вежбанка, оловке, хемијске оловке, гумица…)
5. Списак домаће лектире по месецима
Назив лектире Месец

Реј Бредбери: Маслачково вино септембар
Ференц Молнар: Дечаци Павлове улице октобар
Обредне лирске народне песме новембар
Весна Алексић: Каљави коњ (Прича о богињи Лади, новембар
Звездана вода, Прича о богу Сварогу – Небески
ковач, Прича о богу Стрибору – Сеченско светло)
Анђела Нанети: Мој дека је био трешња децембар
Епске народне песме о Косовском боју фебруар
Епске народне песме о Марку Краљевићу март
Бранко Ћопић: Орлови рано лете април
Бранислав Нушић: Аутобиографија мај
6. Распоред писаних провера по месецима
Контролни задаци Писмени задаци

септембар (иницијални октобар
тест и први контролни
задатак)
новембар децембар
Јануар април
Март мај
јун (завршни тестови
из књижевности и
граматике)
7. План за септембар (17 часова)
1.Уводни час
2.Обнављање градива из петог разреда
3.Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави
4.Иницијални тест
5.Анализа иницијалног теста
6.Како настаје глас – говорни органи. Подела гласова: самогласници, прави
сугласници и сонанти
7.Подела сугласника по звучности и по месту изговора
8.Подела сугласника по звучности и по месту изговора
9.Подела речи на слогове: слоготворно Р; растављање речи на крају реда
10.Јован Дучић: Село
11.Добрица Ерић: Чудесни свитац
12.Подела гласова
13.Контролни задатак
14.Анализа контролног задатка
15.Вељко Петровић: Ратар / Алекса Шантић: О, класје моје
16.Изражајно читање и рецитовање обрађених песама
17.Изборна домаћа лектира: Реј Бредбери: Маслачково вино
Наставник
Наставна област Језик и књижевност
Наставна јединица Обнављање градива из петог разреда
Врста (тип) часа Утврђивање
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка
Наставна средства ПП презентација, компјутер, пројектор, платно (или
одштампани материјал), дигитални уџбеници
Циљ часа Обнављање градива из језика и књижевности обрађеног у
петом разреду.

 чита са разумевањем и опише свој доживљај различитих
врста књижевних дела;
 одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
 разликује карактеристике народне од карактеристика
ауторске књижевности;
 разликује појам песника и појам лирског субјекта, појам
приповедача у односу на писца;
 одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
књижевноуметничком тексту;
 процени основни тон певања, приповедања или драмске
радње (шаљив, ведар, тужан и сл.);
 анализира узрочно-последично низање мотива;
 илуструје особине ликова примерима из текста;
 вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове;
 илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у
прошлости описане у књижевним делима;
 уважава националне вредности и негује српску
културноисторијску баштину;
 разликује променљиве речи од непроменљивих;
 разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају
деклинацију;
 разликује основне реченичне чланове (у типичним
случајевима);
 доследно примењује правописну норму у употреби
великог слова; састављеног и растављеног писања речи;
интерпункцијских знакова.
Међупредметне Дигитална компетенција, сарадња, комуникација, рад с
Кључни појмови Српски језик и књижевност, пети разред, граматика,
књижевност, правопис
Активности  Упознаје ученике са циљевима и садржајима часа.
наставника  Упознаје ученике са правилима рада на часу.
 Мотивише ученике да активно учествују на часу.
Активности ученика  Поштују правила понашања и рада на часу.
 Учествују у различитим наставним активностима.
 Учествују у индивидуалном раду / групном раду / раду у
пару.
 Својим активностима и односом према раду унапређују са-
радничке односе и тимски рад на часу.
 Пажљиво прате инструкције, читају, размишљају и само-
стално закључују.
 Подстичу једни друге да реше задатке.
Литература за Биљана Никић, Саша Чорболоковић, Једноставни квиз у

наставнике настави граматике у старијим разредима основне школе”.
Књижевност и језик, LXII, 3–4, 2015, 363–375.
Наставни план и програм за пети разред
Литература за Весна Ломпар, Граматика 5, Klett, Београд, 2018.
ученике Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Расковник, читанка за 5.

Наставник најављује циљ часа и иницијални тест који ће ученици радити следећег часа.
Градиво из петог разреда може се обновити и помоћу квиза (Прилог).
Правила квиза:
Ученике поделити у групе од по четири до пет ученика. Групе могу себи дати назив
или могу бити нумерисане. Пошто наставник прочита питање, ученици ће се у оквиру
групе договорити око коначног одговора, а затим рећи свој одговор.
Наставник може одштампати задатке и делити их групама (један по један задатак, како
ученицима не би била скретана пажња на задатке који се тренутно не раде) или може,
помоћу компјутера и пројектора, приказати питања у виду презентације.
Питања су различито вреднована – група ће изабрати питање на које жели да одговара.
(У презентацији питање прати одговарајућа сличица – тематски повезана с питањем.
Такође, у презентацији се сваким одговарањем на питање отвара једно поље које скрива
слику писца – Бранислава Нушића. Ученици ће моћи да погађају ко је на слици тек
пошто отворе сва поља, и то најпре екипа која има најмање поена, затим друга
екипа с најмањим бројем поена итд. Тачан одговор доноси пет поена.) Ако група која је
бирала питање не одговори тачно на постављено питање, право да одговори на то
питање има група која се прва јави на наставников знак, с тим да ће у случају тачног
одговора група добити половину предвиђених поена.

Ученици обнављају градиво из петог разреда одговарајући на питања квиза. Наставник
вреднује ученичке одговоре, коментарише их заједно са ученицима и бележи на табли
поене сваке групе.

Ученици се приликом понављања градива из петог разреда могу припремати и за из-
раду иницијалног теста помоћу примера датих у Читанци 6 и Граматици 6, у оквиру
поглавља„Шта смо научили из књижевности у петом разреду”(Читанка 6, стр. 8–14) и
у оквиру поглавља„Шта смо научили у петом разреду” (Граматика 6, стр. 8–20).
Исти квиз у дигиталној форми налази се на страни 8 у дигиталној читанци. Ученике упутити и н
Решења задатака из квиза:

1. домовина; 2. а); 3. Иво Андрић; 4. Предшколска установа„Срећно детињство”; 5.
б); 6. градивни (придев); 7. је познати дечји песник; 8. 3); 9. Врања; 10. 4); 11.
Бранко Ћопић; 12. а); 13. Зато што има снагу да као једини родитељ води
домаћинство и брине се о породици; 14. б); 15. Марк Твен и Бранислав Нушић (Бен
Акиба); 16. Ано;
17. седети; 18. С Матамутом.
ПРИЛОГ У којој је реченици реч кућа у дативу?
12. 4
а) Журим кући. б) Седим у кући. в) Улазим у кућу. г) Кућа је
велика.
Редни
Питања за квиз Поени
број Зашто чича Јездимир у приповеци„Прва бразда” за Миону каже:
13. 6
„Муж-жена!”?
1. Наведи синоним речи отаџбина. 2
Какав је Чича Јордан у истоименој приповеци Стевана Сремца?
14. Који свадбени обичај је приказан у песми„Женидба Душанова”? 6
а) безобразан б) осећајан в) немаран г) дружељубив
2. а) гађање јабуке б) преношење младе преко прага 2
Наведи два писца (чија си дела читао/читала у петом разреду) која
15. в) куповина младе г) бацање бидермајера 6
имају псеудоним.
16. Који је наш

Пронађи писац добио
неправилан обликНобелову
вокатива:награду за књижевност?
Ано, Даро, Миро, Саро. 6
3. 2
Глагол различит по глаголском роду од глагола читати је:
17. 6
писати, седети,
У близини стварати,
школе отвара сепрочитати.
нови вртић. Помози запосленима да
правилно напишу његов назив.
С ким је Чеда Брба у роману Хајдуци наводно поделио мегдан?
18.4. ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА„СРЕЋНО ДЕТИЊСТВО” 62
Која је особина заједничка Ери и девојци која је надмудрила цара?

5. 2
а) вредноћа б) мудрост в) школованост г) стрпљивост
6. Какав је придев по значењу у примеру кожна ташна? 2
Како гласи именски предикат у реченици:

7. 4
Јован Јовановић Змај је познати дечји песник.
Која реченица има прилошку одредбу за место?

8. 1) Јуче је падала киша. 2) Певају веома лепо. 4
3) Играмо се у парку. 4) Написао сам песму.
Отац у Нушићевој Кирији каже:

А сад, пошто смо обишли и Земун и Врању и Италију и
9. Швајцарску, ’ајд’мо даље! 4
Град који се данас зове Врање некада се другачије звао. На основу
примера из текста одговори како се овај град некада звао.
У којој је реченици употребљен прилог за начин?

10. 1) Ана је добро дете. 2) Сви смо добри у спорту. 4
3) Пише занимљиве песме. 4) Она прича занимљиво.
Откриј решење асоцијације:

11. 4
башта Јежева кућица орлови дјед Раде
Наставник
Наставна област Књижевност
Наставна јединица Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави
Врста (тип) часа Обрада
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, демонстративна
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, звучни запис Бетовенове„Оде
радости”, наставни листић, нотни запис песме„Хвала
сунцу, земљи, трави”
Циљ часа Наставно тумачење дитирампске поезије (тематско,
мотивско, стилско, идејно), синкретичко повезивање
уметности (књижевност, музика).
 процени основни тон певања (шаљив, ведар, тужан);
 анализира структуру лирске песме (строфа, стих, рима).
Међупредметне Естетичка компетенција, комуникација, сарадња
компетенције
Кључни појмови „Хвала сунцу, земљи, трави”, Стеван Раичковић, дитирамб,
Ода радости, Фридрих Шилер, Лудвиг ван Бетовен
Корелација Музичка култура, Биологија
наставника  Подстиче ученике да сами изводе закључке поводом
одређене наставне јединице / о прочитаном делу.
 Подстиче ученике на разумевање, учење и функционално
коришћење језичких, књижевнотеоријских и
књижевноисторијских појмова и њихову примену при
анализи књижевног дела.
 Негује естетски доживљај књижевног дела код ученика.
 Усмерава ученике на уочавање унутарпредметних
и ванпредметних корелација и синкретичку везу
књижевности и других уметности.
Активности ученика  Одређују род књижевног дела и књижевну врсту.
 Укључују се у дијалошко тумачење књижевноуметничког
текста на часу.
 Саопштавају своје критичко мишљење у вези са
књижевним делом.
 Записују предвиђене садржаје у свеску за школски рад.
Литература за Тања Поповић, Речник књижевних термина, Логос
наставнике Арт, Београд, 2010.
Литература за Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Извор, читанка за шести
ученике разред основне школе, Klett, Београд, 2019.
Приказ мултимедијалних садржаја


Наставник најављује циљ часа. Следи краћа информација о животу и књижевном стваралаштву
Стевана Раичковића (Извор, стр. 17).
Наставник на табли исписује две речи – хвала и радост, тражећи од ученика да објасне
шта оне за њих значе. Ученици ће истаћи, претпостављамо, да прва лексема означава
потребу да се некоме или нечему захвалимо за љубав, пажњу, бригу, дар или
доброчинство. Радост је стање које је везано за доживљај среће, весеља, задовољства.
Захваљивање и радост значењски и логички су повезани појмови, што је значајно за
тумачење Раичковићеве песме„Хвала сунцу, земљи, трави”.

Мотивишемо ученике за доживљавање песме. Подстичемо их да током слушања песме
покушају да осете њен ведар, весео ритам.
Наставник чита„Хвала сунцу, земљи, трави”/ пушта звучни запис песме. После
разговора о првим утисцима и ученичког читања у себи са претходно датим
истраживачким задацима, следи увођење ученика у анализу песме, које се заснива на
питањима из одељка Трагом речи (Извор, стр. 17), а затим тумачење значења појмова
којима се лирски субјекат захваљује, као и њихове припадности свету природе или
свету осећања и људске духовности:
1.сунце – извор светлости, енергије, топлоте;

2.земља – тло, ослонац, рађање;
3.трава – пространство, бујање;
4.ваздух – чистота, живот, дах;
5.плаво – мир, спокој, дубина;
6.моћ говора – способност да се искажу мисли и жеље;
7.срце – љубав, осећајност, витални човеков орган;
8.бол – патња кроз коју се сазрева;
9.славља – радосна окупљања;
10.благи шум – шум ветра, шум срца, нежност;
11.свет – простор нашег постојања;
12.сен – сенка или сена;
13.траг у песнику – утисци о свему што је доживео;
14.луда глава – појединац са својом луцидношћу, креативношћу, али и осетљивошћу и
духовним колебањима;
15.простор – спољашњост око појединца;
16.лупање – сударање појединца са светом око себе, животни ударци, лупање (дамар)
срца.
Кроз повезаност ових шеснаест појмова уочавају се градација и персонификација, као и

дубока повезаност света природе са духовним светом појединца, његовим срећним и
мање срећним данима. Важно је схватити да је живот велики дар који треба проживети
конструктивно, поштујући свет природе и трудећи се да будемо захвални на свему
добром и лепом што нам се пружа.
Следи наставно тумачење дитирампске поезије (тематско, мотивско, стилско, идејно).
У формалном смислу, песму чине три катрена. Рима је у другој и трећој строфи
укрштена (у првој строфи лексема говор нарушава доследну употребу укрштене риме,
што је учестала појава у савременој поезији).
Ученицима се на наставном листу даје текст Шилерове песме Ода радости (Прилог
1). На стихове Оде радости Лудвиг ван Бетовен је компоновао музику и уврстио је у
четврти став своје Девете симфоније.
После слушања композиције Ода радости и поновног читања Раичковићевих стихова,
као и Шилерових преведених стихова, истиче се значај радости, лепоте, духовности у
животу човека.

Час се може завршити разредним певањем песме „Хвала сунцу, земљи, трави”, коју је
компоновао Жарко Бунош, професор Mузичке културе у ОШ„Вук Караџић” у Сурчину
и која се може увежбати у сарадњи са наставником Mузичке културе (Прилог 2).
Подстаћи ученике да запазе однос Раичковићевог текста и ведре и веселе мелодије уз
коју се пева и да опишу шта су осећали приликом разредног певања (усхићеност, срећу,
полет...).
Домаћи задатак: научити напамет песму Хвала сунцу, земљи, трави
У дигиталној читанци на страни 16 налази се звучни запис песме„Хвала сунцу, земљи, трав
ПРИЛОГ 1
Фридрих Шилер: Ода радости

(прилагођенo за хорско певање)
Радост краси све лепоте,
Кћери из Елизија!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,

Што растави многа зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крила твоја спајат’ зна.
(тихо)
Твоје снове вежу нити,

Што растави многа зла
(гласно)
Сви ће људи браћа бити,
Крила твоја спајат’ зна.
ПРИЛОГ 2
Нотни запис песме „Хвала сунцу, земљи, трави”
Стихови: Стеван Раичковић Музика: Жарко Бунош

 = 105
C Dm G C Dm G
B
   



     
   
4
    ваз ду ху 
штоје
хва ла Хвала сун цу, зем љи, тра ви,
Увод
6 C F G Am
Dm G C
     
       

  
   
плав. И хва ла, е во, што и мам го вор. И гле дам ка ко ми ли мрав.
11 C Dm G C Dm B G
    

     
 

   
(инст.) Хва ла ср цу за бол, слав ља, што про бу ди и шум
га
16 C C7 F G Am Dm G C
        
        

благ.
све му што      
ос тавља
Хва ла све ту сен, у менитраг.
по
22 Dm G C Dm B G C C7
    
    
      
  
 
И хва ла о вој лу дој гла ви о ко ју лу па тор сав.
, прос
27 F G Am Dm G C Dm G
     
   
           
Хва ла сун цу, зем љи, тра ви. Хва ла вазду ху штоје плав. Хва ла ваз ду ху што је
32 C C Dm
C G Dm G
        

  
плав.

dim.
Наставник
Наставна јединица Иницијални тест
Врста (тип) часа Провера
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Одштампани тестови
Циљ часа Тестирање знања које су ученици усвојили у петом разреду.
Исходи Ученик је у стању да:
 разликује појам приповедача у односу на писца;
 процени основни тон приповедања (шаљив, ведар, тужан
и сл.);
 вреднује поступке ликова и аргументовано износи
ставове;
Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, рад с подацима и

компетенције информацијама, комуникација
Корелација Унутарпредметна корелација – Књижевност и Језик
Активности наставника  Упознаје ученике са правилима рада на часу.
 Стара се да сваки ученик има довољно времена да уради
задатак (сходно њиховим различитим могућностима).
 Припрема, штампа и дели контролне задатке.
 Обавештава ученике о преосталом времену за рад.
 Прикупља контролне задатке на крају часа и саопштава
ученицима када могу очекивати резултате.
 Учествују у индивидуалном раду / групном раду / раду у
пару.
 Практично примењују стечена знања из области
Књижевност.
 Пажљиво читају и решавају задатке.
 Предају контролни задатак наставнику и информишу се
када ће моћи да знају резултате.
Литература за Зона Мркаљ, Методичка слагалица 6, Klett, Београд, 2013.
наставнике Весна Ломпар, Славка Јовановић, Наставни листови 5, Klett,
Београд, 2012.
Славка Јовановић, Петнаестоминутни тестови из српског
језика и књижевности за 5. разред основне школе, Klett,
Наставни план и програм за пети разред
ученике Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Расковник, читанка за 5.

Наставник обавештава ученике да ће овог часа решавати иницијални тест, којим се про-
верава ниво усвојености градива из петог разреда.
Сврха овог теста јесте да покаже ученику на ком нивоу се његово знање налази, шта је
добро савладао а шта заборавио или евентуално није разумео у градиву петог разреда.
Наставнику иницијални тест показује на које области треба више да обрати пажњу јер
су слабије савладане. Оцена са иницијалног теста не уписује се у дневник, али
наставник у својој педагошкој документацији треба да сачува листу ученичких
постигнућа из које се најбоље види успешност сваког ученика у областима које су
испитиване тестом.
Пре почетка рада, наставник подсећа ученике на следеће: најпре прочитати текст јер су
сва питања у вези с њим; после прочитаног текста, на питања могу одговарати било
којим редом; задатке пажљиво читати; обратити пажњу на захтев у задатку; одговоре
писати читко; приликом писања водити рачуна о правопису.
Наставник дели ученицима одштампане тестове. У прилогу се налази предлог за ини-
цијални тест.

Ученици решавају тест.
Напомена: Док ученици раде, не ометати их; не шетати по учионици; не причати /
шапутати са појединим ученицима (сметамо другој деци). Пре поделе теста ученицима
дати јасна упутства, поделити тест и током ученичког рада неприметно стајати са
стране и омогућити им да раде у потпуној тишини. Ако су захтеви на тесту прецизно
формулисани, ученици нас током свог рада неће запиткивати.

Наставник прикупља тестове и обавештава ученике да ће резултате иницијалног теста
добити на следећем часу. Тада ће, заједно с наставником, анализирати тест. Наставник
слуша коментаре ученика о задацима (који су им били најтежи а који најлакши, да ли је
било довољно времена да се ураде сви задаци и сл.).
ПРИЛОГ
Иницијални тест
Име и презиме
Пажљиво прочитај одломак из романа Хајдуци, а затим одговори на питања која

следе.
’Арамбаша престрављено погледа на ону страну, одакле је шушањ долазио, али уто
поче да се ломи грање тамо у шуми. ’Арамбаша скочи први и дрекну:
– Бежите, браћо!
[…] Поразмештали смо се по гранама, а ’Арамбаша чучи на врху храста.
Врабац, мада га је страх обузео као и све нас, не могаде ни у овоме очајноме
тренутку да опрости ’Арамбаши што му је малопре рекао да скрати песму која му опева
јунаштво, па диже главу, погледа више себе, у врх храста, и рече:
– А ти, ’Арамбашо, први клисну?
– Ја, је л’? – избрецну се ’Арамбаша. – Море, реци хвала што сам вам спасао главе.
Ви и не знате колика је опасност била; најмање их је стотина оружаних пушака било
тамо. Видео сам их, сви имају пушке, а ми немамо ватрено оружје. Кад бисмо се борили
прса у прса, ја бих примио борбу, али нисам смео да примим са ватреним оружјем. […]
Сви напрегнусмо очи још више. У пуној светлости пламена јасно се оцртавала нека
четвороножна животиња. […]
– Па оно је магарац!
– Јесте, јесте! – викнусмо неколико нас, јер се сад већ јасно видело да је магарац.
– Ама, да ли је магарац? – пита још увек ’Арамбаша.
– Јесте! – вичемо сви сад углас, јер се одиста лепо видело при светлости пламена.
’Арамбаша поћута, поћута мало, па онда, изгледа, као да се на нешто велико и важно
одлучио. Он је добро осетио да му је због малопређашњег бекства пао нешто мало
углед међу нама, па је сад хтео пошто-пото да га врати и поче врло свечано:
– Браћо и јунаци! Ми не можемо остати овде на дрвету читаву ноћ. Може ко заспати,
па пасти с дрвета као зрела крушка. Морамо, дакле, нешто учинити. Ја сам се решио на
један корак, па ма како опасан по живот био. Једанпут се живи и једанпут се мре. На
муци се познају јунаци. Одлучио сам да сиђем с дрвета, и не тражим од вас да пођете
сви за мном. Кога је страх нек остане. Сићи ћу и учинити јуриш на непријатеља, па ма-
кар их тамо било и две стотине. Ко ће дакле, браћо, са мном?
Сви пристадосмо да пођемо, јер смо сад већ били потпуно уверени да тамо нема ни
сто ни двеста непријатеља, него свега једно једино магаре. Па зашто онда не бисмо
били и ми јунаци на рачун магаретов?
Кад виде ’Арамбаша да се сви одазивамо, а њему као да није било најправије, није
желео да с њим поделимо славу у јунаштву.
– Па добро, – рече – ја вас не зовем, али ако хоћете! И он сиђе с дрвета за две-три
гране ниже, да нам буде ближе, и поче нам казивати свој план за напад […]
Уједанпут мрклу ноћну тишину проломи страшан арлаук, као лав кад рикне, а ми
кроз ону полусветлост од ватре спазисмо ’Арамбашу како скочи као тигар, стаде пред
магаре и викну:
– Предај се! Магаре не одговори ништа. – Предај се ако ти је мила глава на рамену! –
рикну поново ’Арамбаша.
И магаре одиста диже увис уши, као оно војници у рату што дигну руке увис кад
хоће да се предају. […]
– Е, ово, браћо, беше жестока борба! – рече ’Арамбаша.
– Па јест, – вели Глуваћ – ал’ магарац.
– Ако је магарац – љути се ’Арамбаша. – Ја сам ударио као да их је стотина, што ме
се тиче што је магарац. Требало је имати срца па ударити. Ово, ти, Врапче, треба да
ставиш у песму. […]
После ’Арамбаша поче опширно да прича како је престао да дише, како је чекао да
му се пробуди и друго срце, како је осетио кад су му заиграли мишићи и како је тад у
себи рекао:„Напред, Брбо, па или смрт или слава!” – и скочио је на непријатеља.
Бр. Бр.
Питања
зад. бодова
1. Ко је написао роман Хајдуци?
2. Заокружи слово испред тачног одговора.

Реч ’арамбаша (харамбаша) означава:
а) хајдучког старешину;
б) кувара у хајдучкој дружини;
в) чувара животиња у хајдучкој дружини;
г) члана дечачке дружине.
3. Заокружи слова испред одговарајућег тумачења.

Одлучивши да сиђе с дрвета и нападне непријатеља, Чеда Брба жели да:
а) покаже својим примером да је најхрабрији јер је прави харамбаша;
б) поправи свој углед, пошто дечаци мисле да је кукавица;
в) одбрани своје другове од реалне опасности која им прети;
г) покупи славу на веома лак начин пошто опасности нема.
4. Подвуци у тексту бар једну реченицу коју изговара један од дечака а којом
се осуђује понашање ’Арамбаше.
5. Наведи најмање две особине ’Арамбаше Чеде Брбе које је исказао у

наведеном одломку. Позивајући се на текст, за сваку особину напиши на
који начин ју је Чеда испољио.
6. Роман Хајдуци одређује се као хумористички роман. Напиши шта је смешно
у датом одломку.
7. Подвуци властиту именицу у реченици.

– Ово, ти, Врапче, треба да ставиш у песму.
8. Подвуци два глагола у антонимском односу.

– Видео сам их, сви имају пушке, а ми немамо ватрено оружје.
9. Одреди род, број и падеж подвученог придева.

– Може ко заспати, па пасти с дрвета као зрела крушка.
а) Род: б) Број: в) Падеж:
10. Напиши у ком су падежу подвучене речи.

а) Поразмештали смо се по гранама. Падеж:
б) ’Арамбаша чучи на врху храста. Падеж:
11. У наведеној реченици подвуци две личне заменице.

– Па добро – рече – ја вас не зовем, али ако хоћете!
12. Напиши којој врсти предиката припада подвучени предикат.

Чеда Брба је харамбаша.
Врста предиката:
13. Подвуци субјекат у реченици.

На муци се познају јунаци.
14. Из наведене реченице издвојени су глаголи. Поред сваког напиши какав је

по глаголском виду (трајању радње).
– Кад бисмо се борили прса у прса, ја бих примио борбу.
а) борити се б) примити
Бодови: Оцена:
Наставник
Наставна јединица Анализа иницијалног теста
Наставна средства Прегледани тестови, школске свеске, табла, креда/
фломастер
Циљ часа Анализа иницијалног теста, објашњење тачних одговора
поновним решавањем теста.
 разликује појам приповедача у односу на писца;
 процени основни тон приповедања (шаљив, ведар, тужан
и сл.);
НАПОМЕНА: Овде су наведени и исходи који нису
везани за конкретан тест. Наставник је бира шта ће
иницијалним тестом проверавати.

Корелација Унутарпредметна корелација – Књижевност и Језик
Активности  Сумативно и формативно оцењује ученике.
наставника  Упознаје ученике са критеријумима оцењивања.
Активности ученика  Врше самопроцену напретка.
 Дају предлоге за оцењивање, евалуацију и самоевалуацију
усвојених садржаја.
Литература за Наставни план и програм за пети разред
наставнике
ученике Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Расковник, читанка за
пети разред основне школе, Klett, Београд, 2019.

Наставник информише ученике о резултатима иницијалног теста. Најпре износи своје
опште запажање о томе како је тест урађен – које области су боље савладане, које
лошије, а затим саопштава појединачне оцене ученика.
Оцене се не уписују у дневник, али их је добро уписати у педагошку документацију
како би се пратило напредовање ученика.

Наставник, заједно са ученицима, пролази кроз тест (сваки ученик има свој тест пред
собом), одговара на питања ученика и објашњава како је требало решити задатке,
задржавајући се нарочито на оним задацима који су слабије урађени.

Ученици коментаришу питања и свој рад (да ли им је тест био захтеван, зашто су
погрешно одговорили на нека питања), а затим враћају тест наставнику.
Решења и бодовање иницијалног теста
Бр. Решењa Бодовање

зад.
1. Бранислав Нушић Тачан одговор 1 бод
2. а) хајдучког старешину Тачан одговор 1 бод
б) поправи свој углед, пошто дечаци мисле да је кукавица Два тачна одговора
г) покупи славу на веома лак начин пошто опасности нема 2 бода
3. Један тачан и ниједан
нетачан одговор 1 бод
Подвучена макар једна од ове две реченице: Тачан одговор 1 бод

4. – А ти, ’Арамбашо, први клисну?
– Па јест, – вели Глуваћ – ал’ магарац.
Одговор ученика треба да садржи најмање две особине Чеде Два тачна одговора
Брбе, са одговарајућим образложењем. На пример: 2 бода
Чеда Брба је кукавица; први је побегао пред шушкањем Један тачан и ниједан
лишћа. нетачан одговор 1 бод
Чеда Брба је хвалисавац; жели да прикаже себе као јунака,
иако то реално није био.
Чеда Брба је мудар; лошу ситуацију окреће себи у корист
5. (показује се јунаком на рачун магарца).
Чеда Брба је себичан; не жели да подели славу јунаштва са
осталим дечацима.
Чеда Брба је лажљивац; не препричава догађаје онако како
су се збили.
Ученик може да наведе и неку другу особину Чеде Брбе и
на одговарајући начин је образложи уколико му текст за то
пружа могућности.
У свом одговору ученик треба да нагласи супротност између Тачан одговор 1 бод
очекивања и оног што се догодило. На пример:
У наведеном одломку смешно је то што се Чеда Брба понаша
као кукавица, иако се од њега очекује да буде најхрабрији.
У наведеном одломку смешно је што Чеда Брба приказује
6. догађаје онако како се нису збили, преувеличавајући
опасност у којој су се нашли.
У наведеном одломку смешно је то што Чеда Брба,
преувеличавајући своје јунаштво, користи речи непримерене
ситуацији (нпр. Једанпут се живи и једанпут се мре. На
муци се познају јунаци.; „Напред, Брбо, па или смрт или
слава!”).
7. – Ово, ти, Врапче, треба да ставиш у песму. Тачан одговор 1 бод

8. Видео сам их, сви имају пушке, а ми немамо ватрено оружје. Тачан одговор 1 бод
а) женски б) једнина в) номинатив Три тачна одговора
3 бода
Два тачна и ниједан
нетачан одговор
9.
2 бода
Један тачан и ниједан
а) локатив б) генитив Два тачна одговора

2 бода
– Па добро, – рече – ја вас не зовем, али ако хоћете! Два тачна одговора
2 бода
12. именски (предикат) Тачан одговор 1 бод

13. На муци се познају јунаци. Тачан одговор 1 бод
а) борити се – несвршени б) примити – свршени Два тачна одговора
2 бода
УКУПАН БРОЈ БОДОВА: 21

ОЦЕНЕ
:
0–10 = 1
11–12 = 2
13–15 = 3
16–18 = 4
19–21 = 5
Наставник
Наставна област Језик
Наставна јединица Како настаје глас – говорни органи. Подела гласова:
самогласници, прави сугласници и сонанти
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару
Наставна средства Граматика, дигитална граматика, радна свеска, школске
свеске, табла, креда/фломастер, копирана слика пресека
говорних органа, компјутер, пројектор
Циљ часа Усвајање градива о говорним органима, настанку гласова и
подели гласова српског језика.

 објасни како настаје глас;
 дели гласове на три групе.
Кључни појмови Говорни органи, глас, ваздушна струја, препрека,
самогласници, сугласници, сонанти, гласне жице
Корелација Биологија, Информатика и рачунарство
наставника  Омогућује ученицима да сами изводе закључке поводом
одређене наставне јединице.
 Охрабрује ученике да успешно ураде уводни задатак и
правилно схвате нову лекцију.
 Проверава јесу ли исправно разумели упутство и уопште
садржај наставне јединице која се на часу утврђује.
 Подстиче ученике на активност, усмерава их и помаже им да
самостално закључују.
Активности ученика  Учествују у решавању уводног задатка, усвајају ново
градиво откривањем, a онда га увежбавају кроз игру.
 Уважавају различитости у потребном времену за решење
одређеног задатка.
 Пажљиво прате инструкције, читају, размишљају и
 Прате излагање наставника о новом наставном програму,
Литература за Весна Ломпар, Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Радна
наставнике свеска 6, Klett, Београд, 2019.
Весна Ломпар, Славка Јовановић, Наставни листови 6,
Дејвид Кристал, Кембричка енциклопедија, Нолит,
ученике


Наставник најављује циљ часа, а затим упућује ученике на уџбеник (Граматика, стр.
22–25). Кроз лекцију о говору, говорним органима и подели гласова ученици ће прола-
зити самостално. Наставник контролише њихов рад и помаже им да отклоне евентуал-
не нејасноће.

Ученици прате упутства у уџбенику, објашњења, дефиниције. Наставник повремено
проверава шта су научили, постављајући следећа питања: Шта је глас? Колико има гла-
сова у српском језику? Који су говорни органи? Који је најпокретљивији говорни орган
у усној дупљи? Где се налазе гласне жице?
Дели ученицима копирану слику пресека говорних органа у коју треба сами, сада не
гледајући у уџбеник, да допишу говорне органе који на цртежу недостају (Прилог 1).
Ову вежбицу ученици раде у пару – једни другима проверавају да ли су на правом
месту уписани говорни органи.
Ученици се затим упознају са поделом гласова на самогласнике и сугласнике; поделом
сугласника на праве (шумне) и сонанте (гласнике). Баве се сличностима и разликама
између гласова, коментаришу их и самостално закључују, решавају задатке у уџбенику,
проучавају табелу на крају поглавља (Кратак преглед наученог), уз помоћ наставника
отклањају своје недоумице.
Упутити ученике на интерактивне задатке од стр. 22 до стр. 25 у дигиталној граматици .


Накрајучасанаставникпредстављаигрусгласовимакојућеученициигратиупаровима. У
задатим речима треба заменити један глас тако да се добије нова реч. Наставник може
на картицама написати речи, као и речи самогласник и сугласник (Прилог 2). Ученици
из једне групе картица извлаче реч, а из друге картицу с натписом самогласник или
сугласник. Задатак ученика је да у задатој речи промене самогласник или сугласник
(зависно од тога коју су картицу извукли) и тако добију нову реч.
Предлози задатих речи (у неким примерима могућа су и друга решења):
Задата реч Сугласник Самогласник

рука бука, рута река, рика
нога дога, нова нега
глава плава, слава глува
дуња муња, дуга диња
кров крос, кроз, крој крив
крај крак, краљ, кран, крах крој, криј
драма драга дрема
сама дама, тама Сима, сума, саме
тачка мачка тачке
труба трупа треба, трубе
ПРИЛОГ 1
ПРИЛОГ 2
рука нога глава дуња
кров крај драма сама
тачка труба
самогласник сугласник
Наставник
Наставна јединица Подела сугласника по звучности и по месту изговора
Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка, игровне
Наставна средства Хамер, одштампана слова у боји, фломастери, дигитална
граматика
Циљ часа Упознавање ученика са поделом гласова по звучности и по
месту изговора.
 разликује гласове српског језика по звучности и по месту
изговора.
Међупредметне Решавање проблема, сарадња, комуникација, рад с подацима и
компетенције информацијама, компетенција за учење
Кључни појмови Језик, граматика, гласови, подела, звучност, место настанка
Активности  Упознаје ученике с поделом гласова по звучности и по месту
наставника настанка.
 Подстиче код ученика развој мишљења и учење с разумевањем.
 Мотивише их да активно учествују на часу.
 Визуелно приказује поделе гласова чинећи их очигледним и
лакшим за памћење.
 Проверава да ли су ученици разумели ново градиво.
Активности ученика  Прате, уочавају и закључују о критеријумима поделе

гласова, називима сваке групе.
 Цртају шеме поделе гласова.
 Решавају асоцијације и питања на наставном листићу.
Литература за Весна Ломпар, Славка Јовановић, Наставни листови 6, Klett,

наставнике Београд, 2013.
Весна Ломпар и сар., Асоцијације у настави српског језика
и књижевности, Klett, Београд, 2014.
Славка Јовановић, Петнаестоминутни тестови 6, Klett,
ученике
Подсетити се шта је глас и како настаје. То се може учинити решавањем двеју
асоцијација које као коначно решење имају глас и говорне органе. (Асоцијације, стр.
28).
А Б В Г
дисање звучност споразумевање оштри
плуралија тантум певач есперанто тестера
парни орган треперење програмски стоматолог
сунђераста промуклост ципеле показати
плућа гласне жице језик зуби
ГОВОРНИ ОРГАНИ
А Б В Г
буквар измене телефон дуга
закон конјугација харфа темпера
очитати деклинација бодљикава фарба
велико време гитара зелена
слово промене жице боја
ГЛАС

Обрадити поделу гласова по звучности и поделу сугласника по месту изговора. И једну
и другу поделу обрадити коришћењем уџбеника у коме су оне поступно, систематично
и врло јасно представљене (Граматика 6, стр. 23–26).
Подела сугласника по звучности (неколико напомена)
1.За поделу гласова по звучности треба јасно истаћи критеријум поделе: треперење/
нетреперење гласних жица и показати практично како се може проверити (притиском
дланом на врат у пределу гркљана).
2.Наставник као занимљивост може рећи и да се шапутањем сваког звучног сугласника
чуje безвучни.
3.Ради прегледности и бољег разумевања, било би добро направити мали шематски
приказ на табли (звучни и безвучни гласови) и указати на разлику између звучних
сугласника и звучних гласова.
звучни гласови
самогласници
сонатни
шумни сугласници (горња страна табеле)
безвучни гласови
шумни сугласници (доња страна табеле)
звучни сугласници
сонатни
шумни сугласници (горња страна табеле)
Приликом обраде поделе сугласника по месту изговора користити цртеж говорних

органа из Граматике 6 (стр. 22) и вежбања из Наставних листова 6, како би се разбила
апстрактност и омогућило да ученици уоче и лакше разумеју и усвоје ову
класификацију гласова. Такође, могуће је осмислити или преузети реченице или
синтагме за сваку групу гласова, на пример за алвеоларне: Лав нема рогове и сл1.
На крају се може направити шематски приказ на табли.
АЛВЕОЛАРНИ Р, Л, Н
ПРЕДЊОНЕПЧАНИ Ч, Ђ, Ж, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ, Ш
ДВОУСНЕНИ: М, Б, П
УСНЕНИ • УСНЕНО-ЗУБНИ: Ф, В
Д, Т, З, С, Ц
ЗУБНИ
К, Г, Х
ЗАДЊОНЕПЧАНИ
1 Овакве или сличне реченице (и синтагме) постоје у неким граматикама. Иако оне суштински немају
никакве везе са местом настанка гласова, пракса је показала да помоћу њих ученици гласове веома
брзо и лако запамте, као и да их касније при сваком обнављању одлично знају.
153

Ради провере колико је ново градиво усвојено, урадити Петнаестоминутни тест 6
(Подела гласова).
Ученике упутити на интерактивне задатке на стр. 26 у дигиталној граматици, као и на једност

Наставник
Наставна јединица Подела сугласника по звучности и по месту изговора
Наставна средства Наставни листић, креда, фломастери, лоптица, дигитална
граматика
Циљ часа Утврђивање поделе гласова по звучности и месту изговора.
изговора.
Међупредметне Решавање проблема, сарадња, комуникација, рад с
Кључни појмови Језик, граматика, гласови, подела, звучност, место изговора
Корелација Физичко васпитање
Активности  Објашњава игровну активност на почетку часа и стара се
наставника да је сви разумеју и активно учествују у њој.
 Дели припремљени наставни листић и вежбања за домаћи
задатак.
 Појашњава радне захтеве и охрабрује ученике да што
боље попуне наставни листић.
Активности ученика  Учествују у уводној игри на почетку часа.
 Читају и попуњавају наставни листић.
 Питају ако им нешто није јасно.
Весна Ломпар, Славка Јовановић, Наставни листови 6, Klett,
Жељко Тешић, „Гласови српског језика (утврђивање кроз
креативне игре)”, Школски час српског језика, 1/2017,
Ваша књига, Београд, 66–73.
ученике
Обновити поделу гласова по звучности и месту изговора. И једну и другу
класификацију гласова могуће је поновити кроз игру.
Предлог игре
Потребно је концентрисати се на своје име и први сугласник у њему. Задатак сваког
ученика је да одреди какав је тај сугласник по месту изговора и звучности. Редослед
учесника у самој игри може бити одређен бацањем лоптице. Ученик код кога је
лоптица треба да опише глас (тј. његово место у обема класификацијама).

Ученици решавају задатке на наставном листићу (Прилог).

Вежбања на задацима из Радне свеске 6 (стр. 10–14).
Ученике упутити на дигитални квиз Гласови на стр. 28 у дигиталној граматици, као и на игру асо
ПРИЛОГ
Наставни листић
1. Допуни следеће реченице.
Гласови приликом чијег изговора ваздушна струја слободно пролази кроз говорни
канал називају се , a они код којих наилази на препреке
су . У зависности да ли је препрека потпуна или делимична,
сугласници се деле на: и . Гласови
приликом чијег изговора гласнице (гласне жице) трепере јесу , а они
приликом чијег изговора гласне жице не трепере зову се .
2. Попуни празна поља у табели.
Звучни Г / / /
Безвучни К
3. Повежи сваку групу гласова по месту изговора са одговарајућим називом.

К, Г, Х УСНЕНИ
Р, Л, Н ПРЕДЊОНЕПЧАНИ
Д, Т, З, С, Ц АЛВЕОЛАРНИ
Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ ЗУБНИ
М, Б, В, П, Ф ЗАДЊОНЕПЧАНИ
4. Заокружи све безвучне гласове у следећем низу.

М, П, Ч, Ш, У, Т, Ф, З, И, Ј, Х, К
5. Сугласници Р, Л, Н су по месту изговора , а по звучности
.
6. У придеву СИТ безвучне сугласнике замени њиховим звучним парњацима и

добићеш једну именицу. Коју си реч добио?
7. У граматичком називу ВРСТЕ РЕЧИ подвучено Р се назива .
8. Подвуци називе планина у којима запажаш вокално Р.

РТАЊ, РУДНИК, СТАРА ПЛАНИНА, ЦРНИ ВРХ,
ЗЛАТИБОР
9. Ако правилно попуниш празна места, добићеш име једног зимзеленог дрвета.
Име дрвета је: .
Е А
1.Предњонепчани звучни сонант
2.Алвеоларни звучни сонант
10. У свом имену и презимену подвуци све звучне сугласнике.
11. Заокружи глас који не припада следећој групи: М, Б, В, Р, Л, Н, Ј, Љ,

Њ. Сви остали гласови су: .
12. Заокружи Т уколико је тврдња тачна, а Н уколико је нетачна.
У српском језику има више звучних него Т Н

безвучних гласова.
Сви сонанти су безвучни гласови. Т Н
Сугласници Ф, Х, Ц немају своје Т Н
звучне парњаке.
Гласне жице се другачије називају гласнице. Т Н
13. Из пословице Што можеш данас, не остављај за сутра.

издвој:
а) предњонепчане сугласнике: ,
б) зубне сугласнике:
в) уснене сугласнике:
14. Задњонепчани безвучни сугласници су: и , док је задњонепчани

звучни сугласник .
15. Писани знак за обележавање гласа зове се . У српском језику има

гласова и исто толико .
Наставник
Наставна јединица Подела речи на слогове; слоготворно Р; растављање
речи на крају реда (основна правила)
Наставна средства Граматика, дигитална граматика, школске свеске, креда/
фломастер, наставни листићи са задацима, ПП презентација,
компјутер, пројектор, платно
Циљ часа Усвајање правилâ о подели речи на слогове; одређивање
носиоца слога; усвајање основних правила о растављању
речи на крају реда.
 дели реч на слогове;
 зна када је р слоготворно;
 правилно раставља речи на крају реда.
Кључни појмови Слог, носилац слога, слоготворно р, растављање речи на
крају реда
Корелација Биологија, Информатика и рачунарство
 Охрабрује их да успешно ураде уводни задатак и правилно
разумеју нову лекцију.
садржај наставне јединице која се на часу обрађује.
 Подстиче их на активност, усмерава и води до решења.
 Повезује искуство ученика са градивом чинећи га ближим
и занимљивијим.
159
Литература за Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис
наставнике српскога језика, треће издање, Матица српска, Нови Сад, 2018.
Весна Ломпар, Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Радна
свеска 6, Klett, Београд, 2019.
Литература за Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање),
ученике Klett, Београд, 2015.
Весна Ломпар, Граматика 6, Klett, Београд, 2019.
160

Ученици су у млађим разредима делили речи на слогове и на крају реда. Наставник ће
најпре с њима обновити та знања. Знања о подели речи на слогове, одређивању носиоца
слога и растављању речи на крају реда проширићемо и допунити уз помоћ уџбеника.

Ученици читају лекцију о подели речи на слогове (Граматика, стр. 27), следе упутства,
прате објашњења, бележе у свескама дефиницију и најопштије правило за поделу речи
на слогове; подсећају се једносложних и вишесложних речи, информишу се о
слоготворним и неслоготворним речима, бележе у својим свескама када је сонант р
слоготворан и раде краћу вежбу у уџбенику у којој понуђене речи деле на слогове.
Ученицима се може задати и да у песми„Хвала сунцу, земљи, трави” одреде број
слогова у стиховима, односно врсту стиха.
У другом делу часа упућујемо ученике да на стр. 91–92 у Граматици (у оквиру
Правопи- са) пажљиво прочитају основна правила о подели речи на крају реда,
прокоментаришу их, изведу закључке и ураде вежбање на крају те лекције.

1.вежбање на задацима из Радне свеске, стр. 14, задаци 22–26.
2.вежбање: Наставни листић (Прилог)
Ученике упутити на интерактивне задатке на стр. 27 у дигиталној граматици.

ПРИЛОГ
1.Усправним цртама подели следеће речи на слогове:
МАТЕМАТИКА ОНИ АВИОН
АУТО ЛЕПОТА
2.Усправним цртама подели следеће речи на слогове:

БЕОГРАДСКИ ШКОЛСКИ ПОКВАРИТИ
ТРАМВАЈ ЛЕПТИР
3. Подели следеће речи на слогове, а затим у сваком слогу заокружи

носилац слога:
РТОВИ ЈАБУКА КРУШКА ЦРКВА ВЛТАВА ЊУТН
Наставник
Наставна јединица Јован Дучић, Село
Основни појмови из метрике (версификације)
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске
Циљ часа Наставно изучавање лирске ауторске песме; уочавање и
анализа тематско-мотивског, стилског и семантичког аспекта
текста.
 повеже књижевне термине и појмове обрађиване у
претходним разредима са новим делима која чита;
 анализира структуру лирске песме (строфа, стих, рима);
 разликује појам песника и појам лирског субјекта;
 увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе
песничке слике.
Међупредметне Комуникација, решавање проблема, сарадња, рад са
компетенције подацима, естетичка компетенција
Кључни појмови Јован Дучић,„Село”, лирска песма, песничка слика, стих
Корелација Географија, Биологија, Ликовна култура
наставника  Негује естетски доживљај књижевног дела код ученика.
 Подстиче ученике да запажају аспекте садржине и форме
књижевноуметничког текста.
 Прати вођење свеске за школски рад.

 Активно учествују у току различитих наставних активности.
 Укључују се у дијалошко тумачење
Литература за Зона Мркаљ, Планирање у настави, Српски језик и
наставнике књижевност у старијим разредима основне школе, Београд,
Klett, 2014.
Милија Николић, Методика наставе српског језика
и књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.
Литература за ученике Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Извор, читанка за шести


Час почиње игром асоцијација која ће ученике подсетити на основне одлике
књижевних родова, с нагласком на лирици која је и решење асоцијације. Ученици тако
понављају главне особености сваког рода, уочавајући њихова дистинктивна обележја.
Наставник их на крају асоцијације усмерава ка лирском роду, мотивишући их да се
присете лирске песме„Хвала сунцу, земљи, трави” Стевана Раичковића, коју су читали
и обрађивали на једном од претходних часова.
А Б В Г
музика јунаци лица ред
славуј догађаји дијалог слогови
Душан Васиљев приповетка „Кирија” рима
Вила зида град роман позориште десетерац
песма епика драма стих
ЛИРИКА
После игре асоцијација, упућивањем на одељак Представљамо ти (Извор, стр. 19)

следи упознавање ученика са песником Јованом Дучићем.

Наставник пушта аудио-снимак песме Село, а затим следи њена анализа.
Песму„Село” изучавамо служећи се питањима и налозима из одељка Трагомречи
(Извор, стр. 20). Ученици треба да запазе карактеристични опис пејзажа и атмосферу у
песми како би се мислима пренели у дочарани лирски свет. Наставник их упућује да тај
пејзаж опишу и да наведу његове елементе. Подстиче их да сами опишу песничке слике
и да одгонетну улогу употребљених стилских средстава.
Посебноуказујенафункцијуепитета и персонификације, односно упућује ученике на
текст песме уз налог да размисле и кажу које стилске фигуре песник користи и шта
њима постиже; каква се слика изграђује у читаочевом доживљају. Ученици уочавају
епитете и откривају слику ноћног пејзажа рибарског села, нпр. светла и плава (ноћ);
немирна (савест); стари (кестенови); хладно (сребро); модро летње (иње). Та слика се
употпуњује различитим детаљима тако да читалац комплексније доживљава песму, а
персонификацијом (чемпресова шума бдије; месец сипа своје храбро сребро; рибарско
сеоце полегло на стену), као и ономатопејом (крикну буљина), све је оживљено и
постаје интензивније у свести примаоца текста.
Посебна пажња скреће се на поређења у песми (море спава ко немирна савест што
први пут спава) јер се тако повезују човек и описани пејзаж. Наставник разговара са
ученицима о примерима паралелизма слике природе и људских осећања.
Ученицима показује неколико фотографија и мотивише их да објасне која би се људска
осећања могла повезати са тим призорима. Ученици на овај начин уче (вежбају) да
образлажу и наводе аргументе у прилог некој тези.
Свака од наведених слика може да изазове и опречне утиске код ученика: неки призор
је за једног ученика/ученицу позитиван и изазива лепа, топла осећања, а другом учени-
ку/ученици негативан и асоцијација је на нешто ружно.
Примери фотографија
Ученици уочавају композиционе целине песме и значењски однос између прве две и
друге две строфе, запажају мотиве ноћи, таме, магле, сове (на пању) и др. Запажају како
се фокус лирског тона у друге две строфе помера са атмосфере ноћи на рибарско село,
на људе, тачније одсуство људи са слике.
Следи метричка анализа стихова (у обиму прилагођеном узрасту), уз истицање риме
(обгрљена); уочавање броја слогова у стиху (дванаестерац); запажање паузе унутар
стиха после шестог слога; наглашавање улоге ритма и интонације стиха, важних за
доживљај пејзажа (место паузе истиче потребу да се застане и ослушне природа;
преливање стиха из једног у други ред изазива утисак ширине и пространства итд.);
повезивање савршенства песничке форме (два катрена и два терцета) са песничком
вештином Јована Дучића.
Прелазимо на одељак Појмовник (Извор, стр. 20) где се ученици баве проучавањем
стиха у песми, као и организацијом стихова у строфе, а затим и на Бележницу (Извор,
стр. 21) где се кроз илустративан пример говори о опкорачењу (без самог навођења
појма). Стих песме је дванаестерац, а како би постигао једнаку дужину стихова (везани
стих), песник је користио опкорачење.

Ученици поново читају песму и говоре о утисцима које на њих оставља песма сада,
после анализе.
Домаћи задатак: Научити песму напамет.
Звучни запис песме Село налази се на стр. 19 у дигиталној читанци. Ученике упутити на гал
Наставник
Наставна јединица Добрица Ерић, Чудесни свитац
Циљ часа Наставно изучавање лирске ауторске песме; уочавање и
анализа тематско-мотивског, стилског и семантичког аспекта
текста.
Кључни појмови Добрица Ерић,„Чудесни свитац”, лирска песма, песничка слика
Корелација Грађанско васпитање, Биологија

текста.
Klett, 2014.
Ученици се подсећају биографских података и књижевног опуса Добрице Ерића,
песника који им је одраније познат. Читамо одељак из читанке Представљамо ти
(Извор, стр. 24).

Ученици слушају снимак песме Чудесни свитац, а затим песму изучавамо уз помоћ
одељка Трагом речи (Извор, стр. 24). Подстичемо ученике да уоче кључни мотив свица
који прераста у симбол циља, светлости и трагања за идеалима, а затим и мотив цвета и
птичјег лета којима се употпуњује мисао о људској потреби да се трага за срећом,
миром и спокојем.
Песма је испевана у другом лицу и представља својеврсно обраћање читаоцу, чиме се
укида дистанца лирског Ја и Ја читаоца, а ствара се интимнији однос поверења, слања
виталистичких порука о животу, о вери у то да постоји смисао свачијег живота и да
свако трага за својим свицем. Та потрага прераста у потрагу за смислом живота и
трајања.
Указујемо ученицима на везу између чудесног свица и детињства, света маште када је
много тога чудесно. На тај начин ученике подстичемо на разговор о лепоти детињства и
свега лепог у детињству, на значај овог периода живота за сваког човека. Уз то, не-
изоставно се пажња мора посветити и питању завичаја и љубави према родном месту.
Песма је ритмична, њена мелодија поспешује распеваност и ведрину Ерићеве песме. У
њој нема туге, већ само безрезервне вере да је живот дат свакоме на располагању и да
свако треба да пронађе свог свица / своје свице – лепоту постојања кроз љубав и радост.
Захваљујући одељцима Појмовник и Путоказ (Извор, стр. 23) са ученицима ћемо

размотрити појам риме и њен значај за лепоту и смисао Ерићеве песме.
У другом делу главног дела часа рад на овом поетском тексту можемо наставити кроз
креативну радионицу.
Радионица„Чудесна осећања” Опис

радионице
Кроз креативне задатке и посвећеност свакој строфи песме, склапа се мотивско-те-
матска мрежа овог поетског текста и тумачење се наставља у циљу откривања идеја у
њему. Свака група ученика бави се једном строфом песме како би се на крају рада
резултати креативног процеса довели на поље целине текста.
Упутство за реализацију радионице
Одељење се може поделити у седам уједначених група (према броју строфа у песми).
Свака група има задатак да анализира једну строфу. Чланови групе треба да на основу
строфе коју проучавају напишу једну реченицу тако да се у њој огледа суштина садр-
жаја те строфе. Нпр. прва строфа се може уобличити у реченицу: „Међу многим свици-
ма један је само твој”; друга: „Твој свитац и ти сте исти – највећи и најсјајнији” итд.
Циљ радионице је да се ученици оријентишу ка значајним информацијама и порукама
дате строфе. Желимо да свака група на основу датих речи конструише јасну комуника-
тивну реченицу, која треба да открије суштину једне целине текста.
Након завршетка рада ученик/ученица из једне групе излази и на табли исписује рече-
ницу коју је написала његова група. Када се добије седам реченица (које ученици запи-
сују у своју свеску за школски рад), почеће анализа и разговор о томе како су смишља-
ли реченице и на који начин њихова реченица кореспондира са песмом у целини.
Добијене реченице, осим тога што су погодне за морфолошку, лексичку или синтаксич-
ку анализу, корисне су и за разговор о појму песничке слике (јер могу бити супстрат
саме песничке слике). Међутим, посебно су значајне због своје наративности која је, на
известан начин, контрастна лирској динамичности и мелодичности стиха. Тако се, на
посредан и ненаметљив начин, разматрају питања природе лирске песме и њене
разлике у односу на прозна дела.
Добијене реченице, зависно од тога како су формулисане, могу се (у делу или целини)
узети и као идеје песме.
Радионицу може креативно оснажити и раније оформљен хамер са седам нацртаних
свитаца у које би се уписивале поменуте реченице.

Час се завршава у духу игре, али и финалних утисака о песми који ће се артикулисати
кроз једну реч. Наставник у руци има лоптицу коју баца ученицима. Онај ученик коме
је лоптица бачена и који ју је ухватио, треба да у једном тренутку, без дугог
размишљања, изговори прву реч на коју помисли када размишља о песми„Чудесни
свитац”. Наставник те речи записује на табли.
Звучни запис песме Чудесни свитац налази се на стр. 22 у дигиталној читанци. Ако уче
Наставник
Наставна јединица Подела гласова
Врста (тип) часа Систематизација
Наставна средства Хамер, одштампана слова у боји, фломастери, дигитална
граматика
Циљ часа Утврђивање поделе гласова: према положају говорних органа,
по звучности и поделе сугласника по месту изговора.

изговора.
Међупредметне Решавање проблема, сарадња, комуникација, рад с
Кључни појмови Језик, граматика, гласови, подела
Корелација Ликовна култура
Активности  Осмишљава и припрема материјал за обнављање
наставника класификације гласова.
 Објашњава начин рада и дели задатке сваком ученику.
 Охрабрује ученике и подстиче их на активност, усмерава и
помаже им да самостално закључују.
 Стара се да на часу буде пријатна атмосфера.
Активности ученика  Слушају наставника, читају упутство за рад и појединачне

задатке.
 Размишљају и решавају задатке.

ученике

Са ученицима се укратко подсетити шта је глас, како настаје, како се обележава у пи-
сању, колико гласова има у српском језику.

Гласове поновити решавањем неколико задатака. На крају обнављања као резултат на-
стаје хамер са свим прегледно исцртаним поделама гласова обрађеним у шестом разреду.
Кратко упутство за реализацију

Одштампати, изрезати слова азбуке (Прилог). Убацити их у кутију.

Обнављање започети тако што ће сваки ученик извући из кутије једно слово (глас).

После тога, сваки ученик има три задатка:
1. Први задатак: Извучено слово (глас) треба обојити сходно подгрупи којој припада
(самогласнике у плаво, праве сугласнике у црвено, сонанте у зелено), а потом га ста-
вити на одговарајуће место у табели. Велики хамер са исцртаном табелом (само-
гласници, сонанти, прави сугласници) налази се испред табле.
2. Други задатак захтева познавање поделе по звучности (звучне гласове је потребно

подвући равном линијом, а безвучне испрекиданом).
3. У трећем задатку сваки сугласник треба одредити по месту настанка (стављањем јед-
ног од бројева: 1. уснени, 2. зубни, 3. предњонепчани, 4. задњонепчани, 5.
алвеоларни).

Ради лакшег сналажења, на крају је пожељно направити легенду.
плава боја – самогласници ; црвена боја – прави сугласници; зелена боја – сонанти
---- безвучни звучни
1.уснени 2. зубни 3. предњонепчани 4. задњонепчани 5. алвеоларни
Ученике упутити на тестове за самооцењивање на стр. 28 у дигиталној граматици. Пустити а

У завршном делу часа ученике можемо упутити на Тестове за самооцењивање 1 и 2
(Граматика 6, 153–156).
ПРИЛОГ
AБВГД
ЂЕЖЗИ
ЈK
ЛЉМНЊ
ХЦЧЏ
Ш
Наставник
Наставна јединица Контролни задатак: Гласови
Облици рада Индивидуални
Наставне методе Дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства Одштампани контролни задаци
Циљ часа Провера усвојености поделе гласова (према положају
говорних органа, по звучности и поделе сугласника по месту
изговора) и поделе речи на слогове.
изговора;
 дели реч на слогове и зна када је р слоготворно;
Међупредметне Решавање проблема, рад с подацима и информацијама,

компетенције компетенција за учење
Корелација /
Активности  Припрема, штампа и дели контролне задатке.
наставника  Саветује ученике на шта треба да обрате пажњу током свог
рада.
 Прикупља контролне задатке на крају часа и саопштава
 Прати и вреднује ученичка постигнућа.
Активности ученика  Слушају савете наставника.

ученике

Наставник саопштава ученицима да ће овога часа, као што је већ најављено, радити
контролни задатак о гласовима. Да би ученици што боље урадили тест, требало би их
посаветовати:
1. Пре решавања задатака, летимично погледајте цео тест.
2. Сваки задатак пажљиво прочитајте и размислите шта се у њему тражи.
3. Прво урадите оне задатке у чије сте тачно решавање најсигурнији, како би вам
остало више времена за задатке који су вам тежи.
4. Одговоре пишите читко, уз поштовање правописних и граматичких правила.
5. Пожељно је да прво пишете графитном оловком, па тек онда хемијском да бисте
избегли прецртавање и исправљање одговора.
6. Не користите скраћенице.
7. На крају још једном проверите цео тест (пажљиво прочитајте сваки задатак и напи-
сани одговор), па тек онда свој тест предајте наставнику.
Наставник дели ученицима одштампане примерке тестова (Прилог).

Ученици решавају задатке.
Напомена: Ученике треба навикавати да током писмених провера знања не запиткују
наставника. Свапитањаисвенедоумицерешаватиначасовимаобнављања, утврђивања и
систематизовања градива. Морамо омогућити свим ученицима да раде мирно, у
тишини, да се концентришу на своје задатке и покажу како су савладали градиво које се
испитује тестом.
Десетак/петнаестак минута пред крај часа саопштити ученицима колико још имају
времена за рад.

Наставник сакупља контролне задатке и саопштава ученицима када да очекују резул-
тате. Пита их за општи утисак о контролном задатку (да ли је контролни био тежак,
који им је задатак био најтежи) и о томе како су га урадили.
ПРИЛОГ
Контролни задатак: Гласови
I група Име и презиме ученика:
Бр. Бр.
Питања
1. Допуни следећу реченицу.
а) У српском језику има гласова. б) Гласови приликом чијег
изговора ваздушна струја слободно пролази кроз говорни канал
називају се , а они код којих
наилази на препреке називају се .
2. Подвуци називе градова у којима запажаш слоготворно р.
ТРСТЕНИК, КРАЉЕВО, ВРБАС, СОМБОР
3. Подвуци безвучне сугласнике у наслову песме Добрице Ерића.
ЧУДЕСНИСВИТАЦ
4. Допуни следеће низове гласом који недостаје.

а) А, Е, И, У,
б) В, Р, Ј, Л, Љ, М, Н,
5. Препознај групу гласова по месту изговора на основу датог описа.

Напиши како се назива та група гласова.
а) Језик додирује зубе.
То су сугласници.
б) Задњи део језика додирује задње непце.
6. Допиши парњаке по звучности.
Г
П
З
Ђ
7. У речи ПАРА безвучни сугласник замени двоусненим

звучним правим сугласником. Напиши реч коју си добио.
8. Заокружи слово испред групе гласова који спадају у најбројније
гласове по месту изговора.
а) алвеоларни б) уснени в) предњонепчани г) зубни
9. Какве су све речи у наслову песме„Хвала сунцу, земљи, трави”?

Заокружи слово испред тачног одговора.
а) једносложне б) двосложне в) тросложне г) четворосложне
10. Разврстај уснене сугласнике на звучне и безвучне.

а) Звучни: б) Безвучни:
11. Усправним цртама подели следеће речи на слогове.

М А Т Е М А Т И К А, И С Т О Р И Ј А, С Р П С К И Ј Е
З И К, Б И О Л О Г И Ј А
12. Заокружи слова испред тврђења која се односе на праве (шумне)

сугласнике.
а) У српском језику има их 17. б) У српском језику има их 8.
в) Сви су звучни. г) Могу бити и звучни и безвучни.
д) Спадају у локализоване ђ) Спадају у нелокализоване
гласове. гласове.
13. Заокружи слово испред примера који треба да стоји уместо знака
питања.
Ђ : предњонепчани = Л : ?
а) зубни б) алвеоларни в) задњонепчани г) уснени
Број поена: Оцена:

Контролни задатак: Гласови
II група Име и презиме ученика:
Бр. Бр.
Питања
Допуни следећу реченицу.
а) У српском језику има гласова. б) Гласови приликом
1. чијег изговора гласнице (гласне жице) трепере јесу
, а они приликом чијег изговора гласне
жице не трепере јесу .
Подвуци називе држава у којима запажаш слоготворно р.

2.
СРБИЈА, ФРАНЦУСКА, МАЂАРСКА, РУМУНИЈА, ГРЧКА
Подвуци звучне гласове у наслову песме Алексе Шантића.

3.
О, К Л А С Ј Е М О Ј Е
Допуни следеће низове гласом који недостаје.

4. а) Б, Д, Г, З, Ж, Ђ,
б) А, Е, И, О,
Препознај групу гласова по месту изговора на основу датог описа.

Напиши како се назива та група гласова.
а) Језик додирује алвеоле.
5. То су сугласници.
б) Задњи део језика додирује задње непце.
Допиши парњаке по звучности.
Ж
6. П
Г
Џ
У речи СИР безвучни зубни сугласник замени двоусненим звучним

7. сонантом. Напиши реч коју си добио.
Наброј сонанте.
8.
Какве су све речи у наслову романа Дечаци Павлове улице Ференца

Молнара?
9. Заокружи слово испред тачног одговора.
а) једносложне, б) двосложне, в) тросложне,
г) четворосложне
Разврстај предњонепчане сугласнике на звучне и безвучне.

10.
а) Звучни: б) Безвучни:
Усправним цртама подели следеће речи на слогове.
11. Ш К О Л А, О Д М О Р, О Ц Е Н А, К Њ И Ж И
Ц А, П Р Е Т Ч А С
Заокружи слова испред тврђења која се односе на самогласнике.

а) У српском језику има их 5. б) У српском језику има их 8.
12. в) Сви су звучни. г) Могу бити и звучни и безвучни.
д) Спадају у локализоване ђ) Спадају у нелокализоване
гласове. гласове.
Заокружи слово испред примера који треба да стоји уместо знака

питања.
13. Ц : зубни = ? : задњонепчани
а) Х б) Ђ в) М г) Д

Наставник
Наставна јединица Анализа контролног задатка
Облици рада Фронтални и индивидуални
Наставна средства Контролни задаци, креда, табла/маркери
Циљ часа Анализа провере усвојености поделе гласова (према положају
говорних органа, по звучности и поделе сугласника по месту
изговора) и поделе речи на слогове.
изговора;
 дели реч на слогове и зна када је р слоготворно;

Активности  Износи општи утисак о резултату контролног задатка.
наставника  Приказује листу ученичких постигнућа и саопштава
појединачне оцене.
 Служећи се листом ученичких постигнућа процењује
усвојеност градива, али и подстиче ученике да буду бољи.
 Дели контролни задатак.
 Заједно са ученицима решава све задатке, а посебно
појашњава оне у којима су ученици највише грешили.
 Договора се око поправљања оцена.
Активности ученика  Слушају наставника, питају шта им није јасно.
 Критички сагледавају свој контролни задатак.
 Информишу се о могућности поправљања оцена.
Литература за Весна Ломпар, Граматика 6, српски језик и књижевност
ученике за шести разред основне школе, Klett, Београд, 2019.

Наставник саопштава ученицима како су урадили контролни задатак, износи своја
запажања у односу на очекивања која је имао. На табли исписује расподелу бодова по
оценама. Ученицима саопштава појединачне оцене и дели им контролне задатке.

Наставник и ученици пролазе кроз контролни задатак решавајући сва питања и задат-
ке. Наставник објашњава како их је требало решити. Највише се задржава на оним за-
дацима које су ученици најлошије урадили.

Наставник одговара на евентуална додатна питања ученика. Договара се са ученицима
о начину поправљања оцена.
Решења задатака и бодовање I
група

зад.
1. а) 30 0,5 + 0,5
б) самогласници, сугласници
2. ТРСТЕНИК, КРАЉЕВО, ВРБАС, СОМБОР 0,5 + 0,5
3. ЧУДЕСНИСВИТАЦ Подвучени сви
безвучни: 0,5
4. а) О б) Њ 0,5 + 0,5
5. а) зубни б) задњонепчани 0,5 + 0,5
6. 0,5 + 0,5 + 0,5 + 0,5
К
Б
С
Ћ
7. БАРА 2
8. в) предњонепчани 0,5
9. б) 0,5
10. а) Звучни: Б, В, М б) Безвучни: П, Ф 0,5 + 0,5
11. М А | Т Е | М А | Т И | К А, И | С Т О | Р И | Ј А, 0,5 + 0,5 + 0,5 + 0,5
С Р П | С К И Ј Е | З И К, Б И | О | Л О | Г И | Ј А + 0,5
12. а), г), д) 1,5

13. б) алвеоларни 0,5
Укупан број бодова: 15

Решења задатака и бодовање
II група

зад.
1. а) 30 0,5 + 0,5
б) звучни, безвучни
2. СРБИЈА, ФРАНЦУСКА, МАЂАРСКА, ГРЧКА 0,5 + 0,5
3. О, К Л А С Ј Е М О Ј Е Подвучени сви
звучни: 0,5
4. а) Џ б) У 0,5 + 0,5
5. а) алвеоларни б) задњонепчани 0,5 + 0,5
6. 0,5 + 0,5 + 0,5 + 0,5
Ш
Б
К
Ч
7. МИР 2
8. в, р, ј, л, љ, м, н, њ 0,5
9. в) тросложне 0,5
10. а) Звучни: Ј, Љ, Њ, Ђ, Џ , Ж б) Безвучни: Ћ, Ч, Ш 0,5 + 0,5
11. Ш К О | Л А, О Д | М О Р, О | Ц Е | Н 0,5 + 0,5 + 0,5 + 0,5
А, К Њ И | Ж И | Ц А, П Р Е Т | Ч А + 0,5
С
12. а), в), ђ) 1,5
13. а) 0,5
Укупан број бодова: 15

Предлог распореда оцена
1.варијанта (Препоручује се с обзиром на тежину питања.)
0–3 – недовољан (1)
4–6 – довољан (2)
7–9 – добар (3)
10–12 – врло добар (4)
13–15 – одличан (5)
2.варијанта
0–7 – недовољан (1)
8–9 – довољан (2)
10–11 – добар (3)
12–13 – врло добар (4)
14–15 – одличан (5)
Наставник
Наставна јединица Алекса Шантић, О, класје моје
Врста (тип) часа Oбрада
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске,
репродукција слике Жетеоци Ивана Генералића, фотографија
херцеговачког крша
Циљ часа Наставно тумачење социјалне поезије (тематско, мотивско,
стилско, идејно).
Међупредметне Естетичка компетенција, комуникација, сарадња

Кључни појмови Алекса Шантић,„О, класје моје”, социјална песма,
Херцеговина,„Ратар”, Вељко Петровић
Корелација Историја, Географија, Ликовна култура
Унутарпредметна корелација – Књижевност и Језик
одређене наставне јединице / о прочитаном делу.
 Подстиче ученике на разумевање, учење и функционално
коришћење језичких, књижевнотеоријских и
књижевноисторијских појмова и њихову примену при
анализи књижевног дела.
Активности ученика  Укључују се у дијалошко тумачење књижевноуметничког
 Саопштавају своје критичко мишљење у вези са
књижевним делом.
Литература за Алекса Шантић, Изабране песме, Српска књижевна задруга,

наставнике 1992.
Јован Деретић, Историја српске књижевности, Просвета,


Ученицима се упоредо, на наставном листу или на слајду на рачунару приказују две
слике, репродукција слике Жетеоци Ивана Генералића (лево) и фотографија херцего-
вачке планине Волујак (десно).
На првој слици види се предах пољопривредника после жетве жита (скроман ручак
– хлеб), богато класје које је добро родило и, у позадини, село на обронцима брда, а
елементи народне традиције сеоских послова, које су ученици усвојили у петом раз-
реду путем посленичке лирике (моба) или мотива приповетке „Прва бразда” (Миона
односи Огњану ручак), овде им могу бити препознатљиви. На другој слици приказан је
каменит и суров крајолик, у коме је бављење пољопривредом изразито тешко, плодне
земље је мало, а климатски услови неповољни. Наставник напомиње да је сеоски жи-
ваљ у околини Мостара, Шантићевог родног града у Херцеговини, управо у таквом ок-
ружењу живео и борио се за опстанак.

Наставник изражајно и интерпретативно чита песму, после чега следи интерпретација
стихова. Непознате и мање познате речи, као и стилске фигуре и њихову функцио-
налност, тумачићемо током анализе. Уочава се апострофирање класја и црног хљеба
поштрапаног (попрсканог) крвљу, што указује на сиромаштво, беду и муку жетелаца.
Суров крајолик дочаран је епитетом гола брда, а метафором гладне птице означавају се
грабљивци и отимачи, представљени ликовима пјане господе. Ученици ће се кроз мотив
друштвене неједнакости присетити положаја робова у старом веку, себара у
средњовековном друштву и кметова у доба Турака, а наставник напомиње да је и у
време аустроугарске власти у Босни и Херцеговини (1878–1914), сељак био оптерећен
бројним порезима и наметима. Дајући своје жито богатима и моћнима, сам често није
имао довољно хлеба за себе и своју породицу, бивајући више гладан него сит. Под-
стичемо ученике да уоче контрастивност стихова друге строфе, у коме се слика села
обасјаног сунцем супротставља тмурном облаку који метафорички представља сеља-
кове бриге. Уместо да се радује богатом роду, сељак осећа како ће наново тећи крв из
његове ране. Снопље које пада као злато (поређење), биће извор благостања моћнима, а
жетеоцу ће попут пса (унижавање човека) у синџиру (ропски ланац), бацити мрве (оно
што преостане). Сељак је тако гоља (херцеговачки израз за сиромаха), прах на поду
(небитан је, безначајан). Приметно је да последња строфа представља поновљену прву

строфу (прстенаста композиција песме), а овај композициони поступак аутора ученици
тумаче као тежњу да се формом песме затвори зачарани круг тешког рада за другога.
Наставник наглашава да се ова песма одређује као социјална, а да социјална лирика
приказује друштвене неправде и неједнакости, с тежњом да се поправи тежак поло- жај
сиромашних и потлачених људи. Запажамо да је песма испевана у катренима, да је
рима обгрљена, а да је стих једанаестерац, исти стих којим је испевана и песма „Моја
отаџбина”, обрађена у петом разреду.
Уколико преостане времена, ученицима можемо прочитати социјалну песму „Ратар”
Вељка Петровића. Иако смештена у далеко плоднији предео (околина Сомбора, Банат,
Војводина), и ова песма тематизује тежак положај ратара, седог старца жуљевитих
руку, који упркос бригама, воли земљу коју обрађује. Тон ове песме стишанији је у
односу на Шантићеву и више је истакнута емотивна веза сељака и земље, али управо та
стишаност говори о прикривеној тузи због тешких животних услова који су оставили
трага на стар- чевом лицу и рукама, као и у меланхоличном тону његове песме без
големих жуди.

Појам социјална песма обнављамо путем асоцијације.
А Б В Г
гоља отпор учинити некоме... плуг
великаши бунт није фер старац
Херцеговина незадовољство повреда права земља
Алекса Шантић револуција Калимеро Вељко Петровић
„О, класје моје” побуна неправда „Ратар”
СОЦИЈАЛНА ПЕСМА
Наглашавамо развијање емпатије код ученика према друштвено потлаченим катего-

ријама људи. Ученици могу дати примере социјално угрожених кроз историју (робови у
старом веку, себри у средњовековној Србији, раја у доба Турака, црначки робови у
САД и у Бразилу у 19. веку, избеглице, мигранти, ромска популација). Ученици могу и
сами предлагати како олакшати живот онима који се налазе на социјалној маргини, уз
осмишљавање хуманитарних акција у школској заједници.
Домаћи задатак: Научити напамет песму„О, класје моје”.
Звучни запис песме О, класје моје налази се на стр. 28 у дигиталној читанци, a дигитална ве
Наставник
Наставна област Језичка култура
Наставна јединица Изражајно читање и рецитовање обрађених песама
Наставне методе Монолошка, дијалошка
Циљ часа Казивање одабране лирске песме и стицање вештина
говорништва.
 напамет говори одабране књижевне текстове или одломке.
Међупредметне Комуникација, решавање проблема, сарадња, естетичка
компетенције компетенција
Кључни појмови Рецитовање, казивање, читање
Корелација Грађанско васпитање, Музичка култура, Ликовна култура
 Развија вештине усменог изражавања код ученика.
 Сумативно и формативно оцењује ученике.
 Врше самопроцену напретка у наставној области Језичка
култура.
Klett, 2014.
Зона Мркаљ, Наставна теорија и пракса 1 (одломак„О
рецитовању”, Рале Дамјановић, стр. 161–163), Klett, Београд,
2011.

Изражајно казивање и рецитовање лирских песама које су обрађене на претходним
часовима може се осмислити на креативан начин тако да се атмосфера саме рецито-
ване песме дочара (уз говорење) и некаквим сценским решењима или интересантним
музичким или аудио-материјалима и видео-материјалима. Зато наставник ученицима
треба да да општа упутства за рецитовање (Прилози 1 и 2), али и усмене предлоге и
савете који ће им помоћи да се што боље припреме за казивање конкретне, одабра- не
песме (Стеван Раичковић ,„Хвала сунцу, земљи, трави”; Јован Дучић„Село”; Добрица
Ерић, „Чудесни свитац”; Вељко Петровић, „Ратар”; Алекса Шантић„О, класје моје”).
Уче- нике треба подстаћи да сами осмисле свој креативни наступ, да активно истражују
и да промишљају сопствену активност.
У уводном делу часа припремити учионицу (можда неки посебан размештај и одређи-
вање посебног места за рецитаторе), као и потребну опрему (пројектор, рачунар, сцен-
ске реквизите и сл.). Унапред се договорити када ће ко рецитовати како би се све што
успешније реализовало.

Ученици рецитују одабране песме. Свако од њих излази пред публику (остатак
одељења) и труди се да својим добрим ставом и гласом што боље дочара доживљај
одабране песме, али и да његово казивање песме кореспондира са припремљеном
музичком позадином, видеом који тече у позадини на платну и сл. На пример, ученик/
ученица може да, као позадину своје рецитације, пусти одређену музику или да свира
гитару док рецитује; да се костимира тако да својим изгледом упути на изглед јунака
песме, елементе природе и слично. На пројекционом платну може се приказати слика
неког лепог пролећног пејзажа (за песму „Хвала сунцу, земљи, трави”) или слика ора-
ница (за песме„О, класје моје” и„Ратар”) које би пратила карактеристична музика (нпр.
Вивалдијева композиција Пролеће за песму„Хвала сунцу, земљи трави”, или
Бетовенова Месечева соната за песму„Село” Јована Дучића).
Приликом оваквог начина рада ученици могу употребити своју машту, бити преду-
зимљиви организатори сопственог рецитаторског наступа и остварити посебну инте-
ракцију са остатком одељења које има задатак да пажљиво прати и после завршене
рецитације (малог перформанса) прокоментарише рад свог друга/другарице. Тиме се, у
извесном смислу, наставља и разговор о самој песми која је била предмет тумачења у
току једног од претходних часова, јер ученици треба да искажу свој став о успешности
рецитације коју су чули, пратећи упутства за рецитовање која им је наставник поделио
на једном од претходних часова, али и да уоче због чега је њихов друг/другарица на та-
кав начин говорио стихове, зашто је као музички предложак уз песму одабрао одређе-
ну композицију, зашто се обукао/костимирао на одређен начин итд.
Како је сваки ученик уз рецитацију припремио одређене сценске, музичке или ви- део-
садржаје којима је покушао да додатно појача свој утисак и запажање о песми, на-
ставник, приликом оцењивања рецитовања, овај значајни аспект рада узима у обзир. У
оцењивању помажу и ученици својим предлозима и конструктивним коментарима.
Овакав приступ и начин рада усмерен је ка развијању различитих компетенција код

ученика, па се они, током припреме, могу консултовати и са наставницима Ликовне
културе, Музичке културе, Историје и др. Сам концепт рада може се укључити и у
различите пројектне активности које наставници примењују у раду са ученицима.

Ученици бирају најуспешнијег рецитатора, који може поново наступити.
Напомена: Овај час може бити организован и као час изражајног читања песама, где
изостаје учење напамет, а могу се остварити значајни исходи часа. Исто тако, ученик
или група ученика може за час припремити снимак одређене песме коју би, у том аудио
или видео материјалу, пратили музика, слика, снимак балета и сл.
ПРИЛОГ 1
Упутство за припрему рецитације
1.Пажљиво, код куће, прочитај песму коју си одабрао за рецитовање и подсети се онога
што је о идејама и мотивима те песме речено на часу када се о њој разговарало.
2.Одабери песму коју дубље и блискије осећаш и доживљаваш, па научи њен текст
напамет.
3.Вежбај казивање песме стојећи и трудећи се да твој глас, а не покрети тела, буде оно
што ће на слушаоце пренети осећања и идеје изнете у песми. Битно је да слушаоци и
сами препознају смисао песме и да се и у њима развије доживљај лирског субјекта из
песме.
4.Буди природан/природна док говориш. Понашај се као да преузимаш улогу лирског
субјекта и да саопштаваш слушаоцима његово емотивно искуство.
5.У току рецитовања не треба журити и брзо говорити. Потребно је да се речи у песми
јасно и правилно изговарају, да се кључне речи/мотиви из песме јасно истакну и
нагласе. Посебно пази на изговор гласова ћ, ђ, ч, џ, ц, ж, ш.
6.Посебно пази на паузе у песми, које су означене употребом интерпункцијских
знакова (тачке, запете, црте и др.).
7.У електронском издању своје читанке пронаћи ћеш снимке ових песама. То ти може
помоћи при припреми рецитације, али се ипак труди да песму рецитујеш према
сопственом доживљају.
8. Размисли чиме ћеш употпунити своју рецитацију. Осмисли свој наступ тако што
ћеш уз рецитовање припремити и одређен костим, сценографију, музичку позадину,
видео-сни- мак и сл. Уколико свираш неки инструмент (нпр. гитару), можеш
казивање стихова пе- сме употпунити извођењем неке музичке композиције (може ти
и неки друг/другарица помоћи у томе тако што ће твоје рецитовање пратити
свирањем виолине, флауте и др.).
Наставник
Наставна јединица Изборна домаћа лектира:
Реј Бредбери, Маслачково вино
Врста (тип) часа Oбрада
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, стваралачка
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, сценографија и костимографија
за драмско читање текста
Циљ часа Анализа репрезентативног одломка из романа за децу и младе
(тематска, мотивска, композициона, идејна, театролошка).

 анализира елементе композиције епског дела у прози;
 драматизује одломак одабраног књижевноуметничког
текста.
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема,
компетенције предузимљивост и оријентација ка предузетништву
Кључни појмови Маслачково вино, Реј Бредбери, роман, проза за децу и младе,
ђачко предузетништво
Корелација Грађанско васпитање, Географија, Ликовна култура
наставника  Подстиче ученике на разумевање књижевно-
 Уметничког текста.
 Развија етос ученика на основу прочитаних књижевних
дела.
 Инсистира на практичној примени усвојеног градива.
Активности ученика  Читају са разумевањем и описују свој доживљај различитих
врста књижевних дела.
 Поштују правила понашања и рада на часу.
 Дају предлоге и решења приликом планирања пројектних
активности.
Литература за Реј Бредбери, Маслачково вино, Соларис, Нови Сад, 2006.
наставнике
Литература за Реј Бредбери, Маслачково вино, Соларис, Нови Сад, 2006.
ученике Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Извор, читанка за шести
Припремне радње
Група ученика је раније добила задатак да се припреми за изражајно читање са
елементима драматизације, са припремљеном костимографијом и сценографијом.

Наставник пита ученике шта би волели да добију на поклон од родитеља. Ученици ће
истаћи, претпостављамо, да би волели да добију нови модел мобилног телефона,
гардеробу, патике. Све ове ствари могу бити корисне, али су неретко статусни симбол,
што доводи до неједнакости међу вршњацима. Такође, оне представљају дар, а не
нешто што смо сами створили. Одломак из Бредберијевог лирског романа Маслачково
вино указује на један важан пут којим долазимо до онога што желимо, а који нас учи
како се на исправан начин стиче иметак у животу.

Група ученика изводи драмско читање одломка, уз осмишљену сценографију и кости-
мографију. Следи интерпретација текста. Даглас Сполдинг је маштовит и веома
окретан дванаестогодишњак који живи у малом граду у Америци. Предмет његове
пажње су нове патике у излогу једне радње, које добијају магијска својства. Дагласов
отац сматра да је куповина нових патика непотребан трошак јер дечак већ има нове
патике, али, из перспективе детета, старе патике су„мртве изнутра” (персонификација),
а кад год први пут обује нове, он стиче утисак да може да„прескочи реке, дрвеће и
куће”(хипербола). Илузија о свемоћи новог пара патика губи се на јесен, кад су већ
изношене (контраст између детињих очекивања и реалности), али Даглас и даље уме да
верује, сања и че- зне за ширином. Дакле, патике за Дагласа нису средство за
разметање, оне су начин да досегне слободу коју му круте зимске ципеле„тешке као
олово” (поређење) не дају.
Наставник упућује ученике да запазе на који је начин Даглас привукао пажњу трговца
Сандерсона. Гледајући свакодневно чежњу дечака који зури у излог, Сандерсон га је
разумео и понудио му кредит за куповину. Даглас је предложио да му разноси робу и

обавља послове по граду, што би се могло схватити као предузетнички дух овог
дванаестогодишњака. Патике трче по граду и разносе пакете (персонификација), дечак
их доживљава као своју покретачку снагу. Ученици примећују да је господин
Сандерсон
изненађенизадивљендечаковомспремношћудасвојимрадомитрудомдођедопатика и
схватају да би и сами могли на тај начин да зараде новац (неки од ученика описују
ситуације када су, помажући другима и радећи за другог, и сами показали иницијативу
за дечје предузетништво). Осећај у новим патикама које Даглас обува, а који не уме да
изрази речима од среће, ученици вербализују као одушевљеност, радост, блаженство,
еуфорију. Тај осећај, који је младима и данас добро познат, појачан је свешћу да је
дечак сам зарадио патике.
Од облика казивања у одломку су приметни приповедање у трећем лицу, дијалог и
монолог.

Претпостављамо да ће идејни аспекти овог текста охрабрити ученике на ђачко преду-
зетништво. Базари на којима се продају производи ученичких задруга могу допринети
да се школа опреми новим наставним средствима или да се помогне угроженима током
хуманитарних акција. Ђачко предузетништво повезано је са циљем пројектне наставе
да резултат наставног процеса буде производ који има духовну и материјалну вредност.
Упутити ученике на интерактивни задатак у вези са романом Маслачково вино на стр. 60 у д

Креативни задаци:
1.Прочитајте роман у целости и размислите зашто је добио име Маслачково вино.
2.Доведите у везу описани свет природе у роману, Дагласова сањарења и магију
лета у малом америчком граду Вокегон у Илиноису. Пронађите Илиноис на мапи
Сједињених Америчких Држава.
3.Покушајте да представите обрађени одломак кроз илустрацију или у форми стрипа.
Како би изгледале Дагласове чаробне патике?
4.Пронађите на интернету моделе старих патика који су се носили двадесетих година
прошлог века. По чему се разликују од патика које носите ти и твоји вршњаци?
Задатак за школски пројекат из Српског језика и књижевности

Ученицима се даје следећи налог:
Уз помоћ наставника српског језика, осмислите школски пројекат којим бисте подстакли
ђачко предузетништво и своје производе рада уновчили зарад куповине нових наставних
средстава или скупљања хуманитарне помоћи.
Предлози пројеката:
1.књижевно вече, рецитал или драмска представа у школи или локалном дому
културе са продајом улазница;
2.продаја школских новина;
3.осмишљавање празничних честитки, показивача за књиге, свитака са лепим
мислима или стиховима песника;
4.прављење фигура или лутака са књижевним ликовима;
5.продаја стрипова нацртаних по књижевним делима;
6.израда и осликавање магнета са књижевним ликовима, стиховима песника или
мотивационим порукама;
7.израда фотографија инспирисаних књижевним делима;
8.осликавање чаша, кутија и других стаклених и дрвених предмета мотивима из
књижевних дела;
9.креирање костима јунака књижевних дела за маскенбал;
10.прављење медењака украшених мотивима из књижевних дела.
Наставник
Наставна јединица Подела речи по настанку: просте и творенице; породица
речи, уочавање корена речи
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни, рад у паровима
фломастер, одштампани прилози
Циљ часа Усвајање појмова просте речи, творенице, породица речи,
корен речи.
 препозна делове речи у вези са њиховим грађењем.
Међупредметне Сарадња, комуникација, рад с подацима и информацијама,
Кључни појмови Грађење речи, просте речи, творенице, породица речи,
корен речи
Корелација Унутарпредметна корелација – градиво о гласовима
 Учествују у индивидуалном раду / групном раду / раду у пару.
 Својим активностима и односом према раду унапређују
сарадничке односе и тимски рад на часу.

Гордана Штасни, Творба речи у настави српског језика:
илустративни примери и вежбе, Друштво за српски језик и
књижевност Србије, Београд, 2008.
Литература за ученике Весна Ломпар, Граматика 6, Klett, Београд, 2019.

Упућујемо ученике да пажљиво погледају илустрацију у Граматици на стр. 69 и проко-
ментаришу дати дијалог, који је добра најава теме данашњег часа. Шта је симпатично,
необично, шаљиво у том дијалогу? Зашто? Како је дечак схватио значење речи мало-
летник? Како бисте ви објаснили значење те речи?

Први део часа
Подстичемо ученике да самостално решавају 1. задатак у Граматици, стр. 70. Ученици
читају понуђени текст, упоређују подвучене речи, проналазе реч од које су настале све
друге и уз помоћ одговарајућих примера из уџбеника усвајају нове појмове и дефини-
ције. У својим свескама графички приказују поделу речи по настанку на просте речи и
творенице, а затим, радећи у паровима, једни другима предлажу и бележе нове просте
речи, потом и творенице настале од њих, и тако богате свој речник. Наставник пажљи-
во надгледа њихов рад, одговара на њихова питања и помаже кад им је потребно.
Ученици даље решавају задатке пратећи упутства и објашњења у уџбенику, уче шта је
породица речи, како се назива најмањи заједнички део једне породице речи и решавају
задатак о корену на страни 72 у уџбенику.
Други део часа

Проверавамо како су ученици схватили ново градиво, увежбавамо и утврђујемо то
градиво на што више примера и задатака.
Делимо ученике у четири групе. Свака група добија по један талон речи (Прилог).
Задатак ученика је да издвоје две породице речи и два уљеза у свакој групи речи. После
заједничког ученичког рада, групе ће презентовати своје решење и коментарисати
задатак пред целим одељењем.
Даље, ученици ће у свакој издвојеној породици речи уочити од које речи су све остале
речи настале. У породици речи мирис, мирисан, мирисати итд. то је реч мирис. У
породици речи мир, смирити, мирно, миротворац, мирење то је реч мир. У породици
речи кост, костобоља, костур то је реч кост. У породици речи коса, косилица, косити,
косац то је реч коса и сл.
Ученици треба да уоче да корен не мора увек бити самостална (цела) реч. Зато ћемо
посматрати ову породицу речи: коса, косилица, косити, косац. Ученици ће, прет-
постављамо, запазити да је овде највећи заједнички део кос-, а не коса. На основу знања
из петог разреда, моћи ће да закључе да је -а у примеру коса наставак за облик
(падежни наставак).
Ученике упутити на интерактивне задатке на стр. 70 и 71 у дигиталној граматици.

Како би ученици што боље утврдили ново градиво, с наставником ће даље решавати
задатке из Радне свеске, стр. 58 и Наставних листова 6.
Домаћи задатак: Задати ученицима да на основу једне од датих речи (нпр. читати,
писати, или неке друге речи с великим творбеним потенцијалом) најпре направе што
више речи (од датих речи могу творити и именице и друге глаголе), а затим да,
употребљавајући новонастале речи, напишу кратку причу.
ПРИЛОГ
мирис мирисан мирисати
миришљав миришљавост мир
смирити мирно миротворац
мирење мирођија мираз
прав правда исправити
оправдање правник прати
опрати прање праља
праоница праћка прастар

кост коштан костобоља
коска костур коса
косидба косилица косити
косац космос костим
бег побећи бегунац
бежанија бежати жица
бежични жичара жичица
жичани беж сврабеж

Наставник
Наставна јединица Саставни делови твореница (творбене основе, префикси и
суфикси)
фломастер
Циљ часа Усвајање појмова префикс, суфикс и творбена основа;
увежбавање препознавања суфикса, префикса и творбене
основе у речима; уочавање значења које наведени творбени
део речи уноси у реч.
корен речи
Корелација Унутарпредметна корелација: градиво о гласовима

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2007.

Обнављамо лекцију са претходног часа. Двоје ученика чита причу написану за домаћи
задатак. Коментаришемо прочитане задатке.

Циљ овог часа јесте да ученици уоче делове твореница. За сада знају само за корен
речи, а на овом часу треба да усвоје појмове: суфикс, префикс и творбена основа. За
усвајање тих појмова користићемо објашњења и вежбања, Граматика, стр. 72, Са-
ставни делови твореница. Ученици ће на датим примерима запазити да се наставак за
нову реч може додати на крај полазне речи или на њен почетак. Уочиће и начин беле-
жења ових наставака, као и место, односно употребу цртице. Проучиће дефиниције и
усвојити нове појмове (суфикс, префикс, творбена основа). Наставник ће им посебно
скренути пажњу и на одговарајућем примеру објаснити разлику између граматичке и
творбене основе.
Да би ученици увежбавали препознавање суфикса, префикса и творбене основе у
речима, уочавали значења које наведени творбени део речи уноси у реч и богатили свој
речник, организоваћемо вежбање у виду игре.
Ученике ћемо поделити у групе и задати им полазну реч на коју ће додавати одгова-
рајуће суфиксе или префиксе да би тако добили што више нових речи. Целом одељењу
задајемо исту реч, водећи рачуна о творбеном потенцијалу те речи. Свака група ће на
папиру записати творенице и подићи папир на наставников знак. Задатке у игри је мо-
гуће и бодовати. На пример, група може добити онолико поена колико је исправних
твореница направила. На крају вежбања ученици, служећи се једнотомним Речником
Матице српске, допуњују своје белешке речима којих се нису сетили или које су им не-
познате, односно мање познате. Уколико су у питању непознате речи, пажљиво читају
и у својим свескама бележе објашњења тих речи.
Предлози за речи које наставник може ученицима задати:
а) за додавање суфикса: пут, леп, брз, рук(а);
б) за додавање префикса: читати, висок, мали, гледати.
Наставник и ученици ће заједно коментарисати примере (да ли су исправно творени и
какво је њихово значење).
Настављамо да вежбамо радећи задатке из Радне свеске, стр. 58. После тога следи
усмена провера наученог. Наставник поставља питања: Шта су творенице? Који су
саставни делови твореница? Шта је творбена основа? Шта су суфикси, а шта префикси?
Која је разлика између граматичке и творбене основе?
Ученике упутити на интерактивне задатке од стр. 72 до стр. 75 у дигиталној граматици. Пус


Објашњавамо ученицима оно што им је нејасно у овој лекцији. Ако остане времена,
ученици решавају Језичке мозгалице у вези с творбом речи (Радна свеска, стр. 63 и 64)
и раде задатке из Наставних листова 6.
Наставник
Наставна јединица Граматичка основа и граматички наставци у поређењу са
творбеном основом, суфиксима и префиксима
Врста (тип) часа Обнављање
Наставна средства Граматика, дигитална граматика, школске свеске,
креда/фломастер
Циљ часа Обнављање градива о грађењу речи.
корен речи
Корелација Унутарпредметна корелација: градиво о гласовима
Литература за Весна Ломпар и сар., Асоцијације у настави српског језика

наставнике и књижевности, Klett, Београд, 2014.

Обнављање градива о творби речи може се најавити следећим асоцијацијама. Ученици
их могу решавати појединачним јављањем или у оквиру група.
А Б В Г
кључна круница геометрија укус
часна златан коцка паприка
жива Бабин Питагора бесан
завршна време метар гусар
реч зуб квадрат љут
КОРЕН
А Б В Г
бистра Плитвичка језера поплава топови
пиће Викторија речни хороскопски
знакови
извор Нијагара повишен саобраћај
жеђ слап мерење кревет
вода водопад водостај водени
ПОРОДИЦА РЕЧИ

У Граматици (стр. 73–75) и Радној свесци (стр. 59–62) постоје бројни задаци везани за
творбу речи. Употребити их за обнављање усвојеног градива.
У главном делу часа ученици заједно с наставником раде задатке из Граматике и
Радне свеске.

У завршном делу часа ученици могу радити Језике мозгалице везане за творбу речи
(Радна свеска, 63–64) и Петнаестоминутни тест.
Упутити ученике да прочитају и прокоментаришу занимљивости из Граматике, стр. 71 и
75.
Наставник
Наставна јединица Исидора Секулић, Буре
Циљ часа Наставно тумачење ауторске приповетке; уочавање и анализа
тематско-мотивског, стилског и семантичког аспекта текста.

 уочава основне елементе структуре књижевноуметничког
дела: тема, мотив; радња, време и место радње;
 анализира поступке ликова у књижевноуметничком делу
служећи се аргументима из текста.
Кључни појмови Исидора Секулић,„Буре”, приповетка
Корелација Грађанско васпитање, Биологија
Активности наставника  Упознаје ученике са циљевима и садржајима часа.

текста.
Литература за наставнике Зона Мркаљ, Планирање у настави, Српски језик и
књижевност у старијим разредима основне школе, Београд,
Klett, 2014.
разред основне школе, Klett, 2019.

Са књижевним стваралаштвом и животом Исидоре Секулић ученике упознајемо пре- ко
одељка Представљамо ти (Извор, стр. 39). Информишемо ученике да се данас у
Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду налази Исидорина спо-
мен-соба, која садржи намештај и друге предмете које је користила ова значајна српска
књижевница. После смрти књижевнице (1958), а по њеној жељи, њена лична библи-
отека, рукописи, уметничке слике и остала заоставштина предати су Универзитетској
библиотеци „Светозар Марковић”. На сајту ове библиотеке налази се и дигитализова-
на рукописна заоставштина Исидоре Секулић коју чини двеста шест рукописа и попис
свих њених предмета и списа.
Ови подаци су прилика да упознамо ученике и са Универзитетском библиотеком у
Београду и објаснимо им ко је користи и колики је њен значај за српску, али и светску
културу, као и то колико је библиотека важна за сваког човека; да су се, кроз историју,
библиотеке врло брижљиво градиле и опремале као здања духовности. Можемо им
открити и занимљив податак да је једна од читаоница у овој библиотеци опремљена
намештајем у стилу енглеске ренесансе, те да је тај намештај специјално за ову
читаоницу направљен у Немачкој и допремљен бродовима Дунавом 1926. године.
Емисија о Исидори Секулић на јутјуб каналу Радио телевизије Србије:
https://www.youtube.com/watch?v=AVFOqXAaAuY

Читамо одломке приповетке Буре из читанке (Извор, стр. 36). После читања упућујемо
ученике на објашњења непознатих речи на маргинама текста.
Разговор о делу водимо помоћу одељка Трагом речи (Извор, стр. 39). Подстичемо
учени- ке да препознају маштовиту природу главне јунакиње приповетке, али и разлоге
који чине да се она често изолује из реалности и да постане део свог измаштаног света
– осетљивост, усамљеност, окренутост књигама. Треба да уоче како девојчица проводи
своје време, чиме се бави и шта највише заокупља њену пажњу, односно због чега је
често била сама у каквом кутићу. Затим уочавају ентеријер јунакињиног тајног про-
стора, унутрашњост старе каце где проводи своје усамљеничке тренутке и где се пре-
пушта машти. Подстичемо ученике да саопште како је девојчица уредила свој простор,
али и да се сами присете својих тренутака маште и жеље да се изместе из стварности
кроз снове и сањарење. Буре се у приповеци одређује и као стари дворац, па ученици
добијају задатак да објасне зашто га јунакиња тако именује.
Девојчица говори о својој „робинзонијади”. Ученици треба да протумаче ту реч у кон-
тексту приповетке, да кажу како разумеју ову реч и на шта девојчица мисли када је
изговара. То је добра прилика да се подсете и романа који је у петом разреду био део
њихове домаће лектире (Данијел Дефо, Робинсон Крусо) и да објасне шта би било зајед-
ничко, а по чему се разликују девојчица из Исидорине приповетке и Дефоов јунак. У
вези са тим интересантно је размотрити разлоге самоће ова два јунака где би ученици
могли да увиде како се девојчица свесно изоловала од људи да би се бавила оним што
је усрећује, а да је Робинсон усамљен јер је, стицајем околности, био једини преживели
путник брода.
Разговор о робинзонијади може бити добра прилика да наставник подели ученике у

неколико група (спрам величине одељења) како би сагледали сличности и разлике
између претходно поменутих јунака – Исидорине девојчице и Робинсона. Свака група
би се присетила романа Робинсон Крусо, а значај овог задатка био би и у томе што
ученици могу да уоче како елементи (теме, ситуације, природа или судбина јунака)
једногкњижевногделамогудапостанузначајниунекимкаснијимделимакњижевности.
(Задаци за рад у групама и табела за уписивање података дати су у Прилогу.)
У духу претходно описаних активности ученици се упућују на текст приповетке како
би утврдили који њен део може бити асоцијација на још једно књижевно дело читано и
анализирано у петом разреду. (Мисли се на помињање Скадра на Бојани и подсећање
ученика на епску народну песму Зидање Скадра.)
Наставник може пустити звучни запис одломка приповетке Буре на стр. 36 у дигиталној чит

На крају часа ученици се упућују на текст из читанке „Рад, самоћа, ћутање”, који се
обрађује на следећем часу (Извор, стр. 40) и који треба да прочитају код куће.
ПРИЛОГ
Примери задатака за рад у групама

1.Истражите разлоге усамљености главних јунака приповетке„Буре” и романа
Робинсон Крусо. Сагледајте и опишите сличности и разлике.
2.Истражите како главни јунаци приповетке„Буре” и романа Робинсон Крусо граде
своје склониште. Сагледајте и опишите сличности и разлике.
3.Истражите како главни јунаци приповетке„Буре” и романа Робинсон Крусо проводе
своје тренутке самоће – девојчица у бурету, а Робинсон на пустом острву. Сагледајте
и опишите сличности и разлике.
4.Истражите ко прави друштво главним јунацима приповетке„Буре” и романа
5.Истражите колико је машта значајна за главне јунаке приповетке„Буре” и романа
Број групе Задатак
Прикупљени подаци о јунацима
Девојчица
Робинсон
Закључци и коментари
Сличности
Разлике
Наставник
Наставна јединица Гроздана Олујић: Били су деца као и ти („Рад, самоћа,
ћутање", одломци)
Циљ часа Наставно тумачење ауторске приче; уочавање и анализа
тематско-мотивског, стилског и семантичког аспекта текста.

 анализира узрочно-последичне односе у тексту и вреднује
истакнуте идеје које текст нуди;
 анализира поступке ликова у књижевноуметничком делу,
Кључни појмови Гроздана Олујић, Исидора Секулић, прича
Корелација Географија, Грађанско васпитање

текста.
Klett, 2014.

Ученици су имали задатак да код куће прочитају одломке приче „Рад, самоћа, ћутање”
из збирке прича Били су деца као и ти Гроздане Олујић (Извор, стр. 40).
Ууводномделучасаученицисеподсећајуосновнихбиографскихподатакаикњижевног
опуса Гроздане Олујић (Представљамо ти, стр. 42). Подстичемо их да се сете текстова
ове књижевнице који су обрађени у петом разреду (прича„Плава тачка – Тесла” и избор
њених бајки).
Текст „Рад, самоћа, ћутање” мотивски и смисаоно се надовезује на претходно обрађену
приповетку „Буре” Исидоре Секулић и зато настављамо да разговарамо о Исидори.
Подсећамо ученике на оно што су током претходног часа сазнали о овој књижевници.
Од посебне користи може бити и препоручени снимак Радио телевизије Србије, ако су
га ученици погледали, јер се у њему открива низ значајних и интересантних података
из Исидориног живота и књижевног стварања.

Ученицима је сугерисано да после читања (код куће) одломака приче „Рад, самоћа,
ћутање” прочитају и питања и задатке из одељка Трагом речи (Извор, стр. 41) како би се
боље упознали са овим књижевним текстом и припремили за његово тумачење. Зато се
разговор о делу води преко ових питања и задатака. Најпре се разматра оно што из
приче сазнајемо о девојчици Исидори Секулић, о њеном породичном животу и односу
према онима који су јој у најближем окружењу. У причи се врло добро тематизују два,
најчешће контрастна, принципа поимања живота и света – један што свет гледа као
простор сазнања који треба упознати кроз његову материјалну и духовну потпуност
(Исидора и њен отац) и други, једноставнији, површнији и, најчешће, међу људима
прихватљивији однос према животу (Исидорина рођака).
Битно је да ученици уоче и схвате како Гроздана Олујић брижљиво профилише
Исидору као јунакињу своје приче и како, условно речено, сугерише њену посебност и
то да је другачија (гледано очима њене рођаке и свих њој сличних). Исидорина
склоност ка књигама (науци и књижевности) у значајној мери је детерминисала читав
живот ове књижевнице, што Гроздана Олујић врло добро наглашава у својој причи.
Значајан аспект приче „Рад, самоћа, ћутање” јесте управо њена јасна комуникација са
Исидорином приповетком „Буре”, те ученике треба усмерити ка препознавању
ситуација из ове приповетке које су биле значајне за књижевницу Гроздану Олујић.
Дакле, пажљивим истраживачким читањем треба уочити оне мотиве и ситуације које је
Гроздана Олујић преузела из приповетке„Буре” и даље их естетски развијала у свом
делу. Неопходно је размотрити важност неких делова Исидориног текста за писање
приче Гроздане Олујић, а ту се пре свега мисли на девојчицино осамљивање у старој
каци, маштарење и замишљено лутање кроз интересантне пределе о којима је читала у
књигама.
Ученици треба да размисле и искажу своје мишљење о значају Исидориног оца за њено
сазревање и одрастање. Могу се протумачити Исидорине речи упућене оцу поводом
тога чиме се жели бавити како би се уочило то што њу највише интересује (природа,
путовања и књиге). С тим у вези јесте и део Грозданине приче који помиње Исидорина
путовања и књиге које је, као одрасла особа, објавила.
Питање значаја детињства за живот сваког човека свакако се може поставити у току
читања приче „Рад, самоћа, ћутање”. Зато ученици још једном сагледавају догађаје из
детињства Исидоре Секулић како би их повезали са оним што се у причи каже о њеном
зрелом добу, када је постала књижевница. Запажају чега се она бојала у данима када је
била девојчица и како је то утицало на њена осећања и доживљај стварности, односно
зашто су јој књиге биле најбољи сабеседници.
Врло је интересантно представљен Исидорин доживљај језика и, посебно, српског
језика. Подстичемо ученике да запазе шта о Исидори говоре њена детиња промишљања
и закључци које је доносила.
Тумачимо крај приче где се наглашава како је протекао Исидорин живот. Подстичемо
ученике да запазе шта се у приповеци истиче као кључно у вези са њим, тј. да се освр-
ну на наслов приче и размисле зашто је баш такав – шта је тужно, а шта лепо у Исидо-
рином животу.
Упућујемо ученике да прочитају текст Зоране Опачић из одељка Свет занимљивости
(Извор, стр. 42) и да уоче на који начин се говори о књизи Били су деца као и ти. У
чему је значај прича Гроздане Олујић о детињству знаменитих личности наше и светске
кул- туре и науке и шта књижевност добија тим причама? Шта Зорана Опачић
подразумева под „узорним и образовним моментом књижевности”? Претпостављамо да
ће на ова питања ученици одговарати уз присећање на многа књижевна дела ауторске и
народне књижевности у којима се могу препознати ови моменти; да ће наводити
примере књи- жевних дела и јунака који представљају образац узора, који постају
примери доброте, части и осталих позитивних особина. Подстаћи ученике да се присете
како су одређена књижевна дела деловала на њих образовно, тј. до каквих сазнања и
закључака су дола- зили приликом њиховог читања и тумачења.
Наставник дели листиће са табелом коју ученици попуњавају и лепе у свеске (Прилог).
Ученици се упућују на интерактивне задатке на стр. 42 у дигиталној читанци.

Читају се и коментаришу ученички одговори из табела.
ПРИЛОГ
Књижевно дело и аутор дела Шта је узорно и образовно у овом делу

Наставник
Наставна јединица Непостојано а
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичка, текстовна
Наставна средства Уџбенички комплет, дигитална граматика, табла, креда/
фломастери
Циљ часа Упознавање ученика с гласовном променом непостојано а.
 разликује врсте гласовних промена у једноставним
примерима и примењује књижевнојезичку норму.
Кључни појмови Гласовна промена, непостојано а
Активности  Упознаје ученике с гласовном променом непостојано а.
наставника  Усмерава ученике и води до самосталног откривања и
закључивања о гласовној промени.
 Подстиче код ученика развој мишљења и учење с
разумевањем.
 Води рачуна да током часа влада пријатна радна
атмосфера.
Активности ученика  Пажљиво прате инструкције, размишљају, откривају и
 Повезују знање.
 Питају шта им је нејасно.


Као добар подстицај за размишљање шта су и зашто се врше гласовне промене, могу
послужити следеће две слике са по једном грешком, насталом услед непоштовања, тј.
невршења гласовне промене.
БУРЕКЏИНИЦА
ЗАДАТЦИ
Погледајте следеће слике. Прочитајте истакнуте речи. Да ли вам нештосмета у

изговору? Који је то глас у речи бурекџиница, а који у облику задатци? Шта би нам ту
помогло? Шта да урадимо да бисмо лакше изговорили ове речи? Где је промена гласа
настала услед грађења речи, а где променом њеног облика?
Подстичемо ученике да закључе шта је гласовна промена и када се гласовне промене
дешавају.

Ученици се упознају с гласовном променом непостојано а из Граматике 6, стр. 31.
Ради што боље мотивације и лакшег разумевања, могуће је повезати илустрацију из
уџбеника са одређењем ове гласовне промене. Најважније је да ученици уоче позицију
у речи (основа) где се ова гласовна промена јавља како не би за било које а рекли да је
непостојано (нпр. на крају речи, што је честа грешка). Поред тога што се непостојано а
јавља у свим врстама променљивих речи, наставник може поменути и предлоге, као
врсту непроменљивих речи код којих се јавља непостојано а уз одређене примере (с/ са,
к/ка, пред/преда...) и појашњење кад се наведени примери обавезно користе.

1.Вежбање на задацима из Радне свеске 6 (стр. 16 и 17).
2.Вежбање са бројевима и именицама (примери код којих треба употребити или гени-
тив једнине или множине). Пример задатка:
Уз дате бројеве правилно употреби именицу проценат.
2 , 25 ,1 .
Наставник
Наставна јединица Промена л у о
фломастери, наставни листић
Циљ часа Упознавање ученика с гласовном променом промена л у о.
Кључни појмови Гласовна промена, промена л у о
Активности  Упознаје ученике с гласовном променом промена л у о.
атмосфера.
 Пажљиво прате инструкције, размишљају, откривају и
Активности ученика самостално закључују.
 Повезују знања.


Ученицима задати језичку загонетку. Њено решавање може послужити као подстицај за
кратко понављање обрађене гласовне промене непостојано а.
Шармирао сам много девојака, али код једне девојке немам никакве шансе.
Ко сам ја?

Самостални рад ученика, Граматика, стр. 32.
Ученици решавају први (уводни) задатак, баве се облицима речи у којима се запажа ова
гласовна промена и примењују научено градиво решавањем другог задатка у уџбенику.
Наставник прати њихов рад и помаже им уколико је потребно. Дели ученицима настав-
ни листић (Прилог). Постепеним решавањем задатака (питања) са врло јасним налогом,
посредством њима блиске садржине (свакодневне ситуације, шале), ученици треба да
закључе шта је промена л у о, када и где се врши, као и у којим условима се јављају
изузеци (тј. одступања). Наставник чита питања и усмерава ученике на прави одговор.
После сваког сегмента, ученици или наставник на табли записују у виду тезе оно најва-
жније – суштинска обележја.

Поновити градиво решавањем асоцијације из приручника (Асоцијације, стр. 30).
А Б В Г
Марко Краљевић Збогом! самогласник чувар
Грачаница звоно граница небо
Душанов законик Ш р бели
Косовска битка завршетак подела крила
14. век крај слог анђео
ПРОМЕНА Л У О
ПРИЛОГ
1.Исправимо
следећи текст.
Знам да сам учил, али не и зашто нисам ништа запамтил.

Наставник се чудил, што је папир остал цел бел. Веома
се љутил што у училници ни на једно питање нисам
одговорил. Нисам ни слутил да сам се заљубил.
Шта запажате, који глас се променио?

У шта је прешао?
Где се у речи налази Л које прелази у О?
Хајде сада заједно да изведемо правило.
2.,,Неко ко спасава или је спасио некога” зове се (именица са значењем

вршиоца радње на -лац). Добијену именицу правилно употреби у реченицама.
 Миланов брат ради као на базену.

 Ове године ангажовано је доста ,
а само најуспешнијим уручене су
захвалнице.
У којим примерима је Л прешло у О, а којим није? Који су то

падежи? Изведимо правило.
3.Прочитајте вицеве и обратите пажњу на истакнуте речи.
– Како си се забављала са Пита репортер играча како је

својим вереником? данас играо.
– Страшно сам се досађивала. Одговори играч:
Непрестано је говорио о – Дао сам два бомбастична гола.
Периклу, – И какав је резултат на крају
Софоклу, Аристотелу иако био?
сам му прекјуче рекла да ме
Зашто је дошло до одступања од промене л у о? Каквог–су порекла дате речи?
1:1.

Наставник
Наставна јединица Гласовне промене: непостојано а и промена л у о

Циљ часа Утврђивања гласовних промена: непостојано а и промена л у о.

Кључни појмови Гласовна промена, непостојано а, промена л у о
 Припрема вежбања.
Активности разумевањем.
наставника  Мотивише ученике да активно учествују на часу.
атмосфера.
 Пажљиво прате инструкције, размишљају, решавају
Активности ученика задатке.


Обновити
Ако мигласовне промене непостојано
додаш самогласник а иупитна
и, постајем промену л у оУкроз
речца. две језичке
страним речимамозгалице
могу
којебити
ће послужити као подстицај
чак и слоготворни за кратко
глас. Спадам понављањесонанте.
у алвеоларне правила,Уврсте речиречима
многим (граматичке
ме
категорије) код којих се јављају и примере одступања.
данас не можеш видети јер сам прешао у о. Ко сам ја?
Не можеш ме предвидети. Час ме има, час ме нема у основи речи. Побеђујем у

много битака, а кад је само једна битка губим. Ко сам ја?
Гласовне промене увежбати на новим примерима (Прилог).

Вежбање на задацима из Радне свеске и Наставних листова 6.
ПРИЛОГ
1.Коју гласовну промену запажаш у примеру: САН – СНОВИ?
2.Повежи примере са гласовним променама које су извршене.

паметна
волео промена л у о
цео непостојано а
једна
3.Распореди дате примере на одговарајуће место у табели на основу гласовних
промена које запажаш. Један пример је вишак.
ловци, цео, послови, апарат
непостојано а
промена л у о
непостојано а, промена
луо
4.Заокружи слово испред падежа именице вишња у којем запажаш непостојано а.

а) инструментал множине б) локатив једнине
в) генитив множине г) акузатив једнине
5.Како гласи генитив једнине следећих именица?

петао орао
Које две гласовне промене уочаваш у наведеним речима?
и
6.Заокружи слова испред два падежа именице гледалац у којима нема промене л у о.
а) номинатив множине б) генитив множине
в) генитив једнине г) номинатив једнине
7.У следећој реченици подвуци све речи у чијим облицима је извршена промена л у о.
Део распуста сам провео код баке и деке на селу.
8.Допуни реченице именицама које су дате у загради.

а) Синоћ је на изложби било много (посетилац).
б) Највернији (гледалац) је добио награду.
9.У следећим примерима заокружи само оно А које је непостојано. в

и ш а њ а, к р у ш а к а, т р е ш а њ а, с м о к а в а.
10.Подвуци придеве у чијој промени запажаш непостојано а.

паметан, одан, храбар, познат
11.Уз дате бројеве правилно употреби именицу читалац.

7 ,4 ,
15 , 21

Наставник
Наставна јединица Бранко Ћопић, Чудесна справа
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, стваралачка, демонстративна

Наставна средства Читанка, дигитална читанка, сат на ланцу (предмет или
фотографија), пано или ПП презентација о старим часовницима
Циљ часа Анализа приче за децу и младе (тематска, мотивска,
композициона, идејна).
 вреднује поступке ликова и аргументовано износи ставове.
Међупредметне Комуникација, сарадња, естетичка компетенција, дигитална

Кључни појмови „Чудесна справа”, Бранко Ћопић, Башта сљезове боје, сат, прича
Корелација Историја, Географија
наставника
дела.
или књижевно-научног текста на часу.
 Саопштавају своје мишљење у вези са књижевним делом.
Литература за Бранко Ћопић, Башта сљезове боје, Српска књижевна
наставнике задруга, Београд, 1975.
Бранко Ћопић, Башта сљезове боје, Српска књижевна
задруга, Београд, 1975.
Припремне радње: Два ученика заједно припремају реферат о мерењу времена кроз
историју (пано или ПП презентација).

Наставник пита ученике како замишљају своју чудесну справу. Очекујемо да ученици
замисле предмете са фантастичним својствима (чудотворни мач, прстен) или неки
оригинални научни изум. Потом наставник показује старински сат на ланцу или његову
слику и најављује разговор о једном старом сату који има душу.

После интерпретативног читања следи интерпретација текста. (Непознате и мање по-
знате речи објашњавамо током анализе текста.) Ученици се присећају ликова деда Рада
и дечака Баје, које су упознали читајући причу„Поход на Мјесец”, а обе приче су из
Ћопићеве збирке приповедне прозе Башта сљезове боје. Важно је осветлити генера-
цијски контраст између деда Рада, човека традиционалних патријархалних схватања,
који није школован и који зазире од техничких новитета и унука Баје, који стиче фор-
мално образовање у школи и зна да навије сат. Ипак, деда према сату свог пријатеља
Петрака гаји специфичну врсту страхопоштовања, он је за њега чудесна справа. Као
што куца Петраково срце, тако куца и сат на ланцу, те су власник и предмет симболич-
ки повезани у дединој наивној свести. Стриц Ниџо, који је био на Солунском фронту,
хумористички се разоткрива као незналица, а малени Баја, у чије знање деда сумња,
представља младу генерацију разума и прогреса, која ће унапредити друштво пуно не-
знања и сујеверја.
Кулминативна тачка приче изражена је у дединој бризи због недоласка побратима Пе-
трака на славу Михољдан. Петрак, кога ученици памте као луталицу и духовитог Баји-
ног сапутника у ноћној авантури са грабуљама, одлази у Кауре и губи му се траг. Деда
се брине да Петрака у непознатом свету не повреде, страхује за његов живот. Дедина
молба Баји да навије сат који је стао мотивисана је љубављу и бригом за побратима и
потребом да му, макар симболички, буде близу. Ученици, претпостављамо, истичу
дирљивост дединог ослушкивања „оживљеног” сата, што повезују са изразом „И пред-
мети имају душу”. Последња сцена у којој Баја и Раде посматрају месечину мотивска је
спона са причом„Поход на Мјесец”, у којој је Петрак био делатни лик. Хронотоп
водени- це указује на традиционалну културу села којој деда припада, а месечина на
Бајино и Петраково сањарење, које напослетку прихвата и Раде, иако се томе противио
у„Похо- ду на Мјесец”. Ученици истичу да деда Раде тиме показује танану и осетљиву
димензију своје душе и сједињеност са унуком (велика и мала бена).
Облици казивања у овој причи су приповедање у првом лицу (из Бајине перспективе
доживљајног приповедача), нарација и дескрипција (описивање).
Наставник може пустити звучни запис приповетке Чудесна справа на стр. 43 у дигиталној

Мерење времена кроз историју било је могуће на различите начине. Ученици који су
припремили ПП презентацију наводе сунчани сат, пешчани сат, кинески сат с
миришљавим штапићима, водени или пешчани сат (клепсидру), сат са клатном, ручне и
дигиталне часовнике, а слике приказују на слајдовима.
ПРИЛОГ
Врсте сатова
Старогрчки водени сат Кинески сат с миришљавим штапићима Пешчани сат
Џепни сат Сунчани сат Сат с кукавицом
Турски сат из 16. века Астрономски сат Сат с клатном


Наставник
Наставна јединица Владa Стојиљковић, Писмописац („Писмо Бранку Ћопићу”)
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, стваралачка,
демонстративна
Наставна средства Читанке, дигитална читанка, сат на ланцу (предмет
или фотографија), пано или ПП презентација о Влади
Стојиљковићу, коверте и обрасци за приватно писмо,
маркице које ученици израђују.
Циљ часа Анализа приче за децу и младе у форми приватног писма

(тематска, мотивска, композициона, идејна).

 напише писмо.
Међупредметне Комуникација, сарадња, естетичка компетенција

Кључни појмови „Писмо Бранку Ћопићу”, Владa Стојиљковић, Писмописац,
приватно писмо, прича
Корелација Историја, Биологија, Грађанско васпитање, Језичка култура

 Упућује ученике на садржинске и формалне аспекте којима
могу унапредити говорну и писану културу.
 Усвајају садржинске и формалне аспекте којима могу
унапредити говорну и писану културу.
Литература за Влада Стојиљковић, Са мном има нека грешка,
наставнике Лагуна, Београд, 2015.
Литература за ученике Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Извор, читанка за шести разред основне
Влада Стојиљковић, Са мном има нека грешка, Лагуна, Београд, 2015.

За све ученике: Обновите технику писања писма.
За два ученика: Представите биографију и песничко стваралаштво Владе
Стојиљковића, користећи се књигом Са мном има нека грешка или литературом на
интернету.

Користећи се паноом или ПП презентацијом, два ученика представљају кључне
биографске и поетичке податке о Влади Стојиљковићу, подсећајући остале ученике на
претходно обрађене песме „Са мном има нека грешка”, „Пример за углед” и „Далеко је
још до јуна”. Ученици затим обнављају технику писања писма, усвојену у петом
разреду. Наставник их информише да је аутор објавио збирку кратких прича за децу
Писмописац, писану у форми писама знаменитим писцима за децу. Једно од тих писама
наменио је и Бранку Ћопићу.

После наставниковог читања, следи тумачење текста. Мотив света лептирова и медведа
везује се за Ћопићеву збирку приповедне прозе „У царству лептирова и медвједа”, у
којој је Ћопић описао своје детињство у другој и трећој деценији 20. века у селу
Хашани под Грмечом. Како је Ћопић био омиљени писац из школске лектире већ од
шездесетих година 20. века, у време Стојиљковићевог одрастања у урбаној средини,
ученици запажају контраст између доживљаја детињства ова два аутора. Жеља за
фиктивним дечаковим обраћањем аутору везана је за потребу да доживи и схвати
искуство одрастања које је битно различито од његовог. Док је Ћопић имао сву ширину
живота на селу, окружен лептировима на ливадама и медведима у гори, дотле малом
Стојиљковићу ниједан лептир неће прићи јер живи на последњим спратовима солитера,
а медведа може видети само у зоолошком врту. У писму се помиње и Ћопићева
колегиница из лектире Десанка Максимовић, која је била његова комшиница у једној
београдској стамбеној згради у данашњој Улици краља Милана и која је радо
одговарала малим читаоцима на писма, а и сама је рођена у сеоској средини (Рабровица
код Ваљева). Ученици запажају жал аутора писма што његову жељу да спозна свет
лептирова и медведа не разумеју његови родитељи и другови, односно утицај отуђења
од изворног живота на селу који урбанизација са собом носи.
Посебно се издваја питање Бранку Ћопићу да ли у свету лептирова и медведа може
живети неко други, посебно дете које је, за разлику од њега, рођено у граду. На тај
начин показује се жеља младог Стојиљковића да се врати природи и слободи какву не
осећа у граду. Хумористички аспекти текста везани су за набрајање егзотичних
животиња које Стојиљковић види у зоолошком врту (кондори, мајмуни), са
спремношћу да, ако већ не може имати лептирове и медведе, из Ћопићевог света добије
бар јазавце и бумбаре. Ученици истичу да је писмописац свестан да је свет лептирова и
медведа Ћопићев лични свет и да га не жели уступити неком потпуном незнанцу, али
да има снажну жељу да своје детињство проведе како ваља пошто му је већ суђено да
живи у људском свету (који се негативно маркира у односу на свет животиња).
Како је текст сажет, остаје довољно времена за кратку писмену вежбу – Писмо омиље-
ном писцу. Ученицима се деле обрасци за писање који поштују форму службеног писма
(Прилог 1). Пошто се ликови писаца често налазе на маркицама, ученици могу да на-
цртају маркицу са ликом писца коме се обраћају или да налепе сличицу писца коју ће
доцртати као маркицу. Маркица може бити и њихово оригинално решење, које ће бити
везано за мотив дела писца коме се обраћају. Неколико примера маркица са писцима
могу бити подстицај ученицима за креирање својих идејних решења (Прилог 2).
Наставник може пустити звучни запис текста на стр. 48 у дигиталној читанци. Ученици

Најуспелија писма се читају и вреднују, а нека од њих могу се објавити у школском
часопи- су или на изложбеном паноу у учионици који ће се назвати Писма нашим
књижевницима.
Коверат и маркица са ликом Бранка Ћопића

издати поводом стогодишњице пишчевог рођења
ПРИЛОГ 1
Образац за писање писма
ПРИЛОГ 2
Поштанске маркице са ликовима писаца (датум)
(место)
Поштовани (име и презиме писца у вокативу),
Срдачно/ С поштовањем,
(име и презиме)
Наставник
Наставна јединица Анализа домаћег задатка (1): Мој измишљени свет
Врста (тип) часа Домаћи задатак
Циљ часа Читање и анализа написаних домаћих задатака.

 користи правопис (школско издање);
 употребљава различите облике усменог и писменог
изражавања: препричавање различитих типова текстова, без
сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
доживљајима) и описивање;
 говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму.
Кључни појмови Домаћи задатак, изражајно читање, анализа
Корелација Грађанско васпитање
наставника  Развија вештине усменог изражавања код ученика.
 Активно учествују у току различитих наставних
активности.
култура.
 Усмерава ученике на уочавање унутарпредметних и
ванпредметних корелација и синкретичку везу
Klett, 2014.
Милија Николић, Методика наставе српског језика и
књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012.

Наставник најављује читање домаћих задатака. Говори о неопходности доброг става
тела при читању, јачини гласа, правилном читању, као и значају тога да остали ученици
треба да буду пажљиви слушаоци како би, после читања, могли да прокоментаришу рад
који су чули, да упуте аутору рада сугестије и сл.
Сваком ученику/ученици на претходном часу дато је упутство/план за писање бајке
како би се на што бољи начин припремио/припремила за час читања и анализе ра- дова
и како би написани рад имао што бољу структуру и смислене целине сачињене од
добро повезаних реченица. Наставник напомиње да ће се домаћи задаци ученика
оцењивати према томе да ли су у саставу поштовани савети предочени у плану, по-
себно они који упућују на неопходност граматичке, правописне и стилске исправности
рада. План за писање домаћег задатка прилог је ове припреме.
Уз план, на претходном часу, дати су и усмени налози, тј. предлози који ће бити
додатна помоћ и који ће ученицима помоћи да смисле о чему ће писати и како ће
приступити теми. Како је тема врло отворена и слободна, пружиће ученику могућност
да употреби своју машту и разиграност да би осмислио некакав измишљени свет и оно
што тај свет садржи.
Предлог 1: Ученици у свом раду могу писати о измаштаном и сањаном свету,
независно од књижевних дела која су обрађена на претходним часовима, уз потпуну
слободу и машту. Битно је да се будућим читаоцима/слушаоцима тог рада детаљно
дочара измаштани свет, да се јунаци и догађаји у том свету што боље осмисле и
прикажу, али и на одређени начин приближе читаоцима/слушаоцима.
Предлог 2: Рад може да кореспондира са описаним светом јунака књижевних дела као
што су песма „Село” Јована Дучића, „Чудесни свитац” Добрице Ерића, „Буре” Исидоре
Се- кулић, „Чудесна справа” Бранка Ћопића и др. На тај начин би се сам приступ делу
про- дубио, а ученици који на часу читају такав рад подсетили би своје другове и
другарице из одељења на раније обрађени књижевни текст. Наставник наводи примере:
(1) Измашта- ни свет подстакнут читањем песме„Чудесни свитац” Добрице Ерића, где
се ученик мисли- ма може пренети у лирски свет песника Ерића, може га додатно
описати, реконструисати и осмислити његове житеље, односе међу њима и сл. (2)
Састав о чудесном свету који се ствара у машти девојчице из приповетке Исидоре
Секулић „Буре”, где би се у раду могла преузети ја-перспектива девојчице. Састав би се
осмислио као њена прича у првом лицу.
(3)Догађаји и људи из села описаног у истоименој песми Јована Дучића.
Ученик/ученица би измаштао/измаштала свет села из песме и описао/описала га.
Предлог 3: Ученик се може определити за претходно предочене предлоге, али би
додатна могућност била својеврсна жанровска игра приликом осмишљавања и писања
рада, од- носно одступање од стандардне форме (низања описа измаштаног света у
трећем лицу). Реч је о могућности да ученик напише свој рад у форми лирске песме,
бајке, басне, драм- ског текста итд., што би га свакако учинило интересантнијим за
читаоце/слушаоце.
Ученици читају своје задатке, а после сваког читања уследиће разговор о раду, као и
указивање на то да ли је и како је одговорено на тему. Они који слушају треба да дају
аргументован коментар прочитаног рада, да укажу на његове квалитете и да објасне
због чега је у задатку нешто добро, да ли је тема добро осветљена, на који начин је
аутор рада успео да их упозна са својим измишљеним светом и како су они замислили
тај свет. Истичу се и негативне стране рада, уколико их има, како би аутор убудуће знао
где греши и шта може да побољша.
Наставник бележи своје утиске, примедбе, указује на све аспекте рада које може да
процени приликом слушања.

Наставник прикупља свеске свих ученика и прегледа их после часа, те тако стиче
потпуни увид у рад и напредовање ученика. Том приликом посветиће посебну пажњу
граматичкој и правописној исправности рада.
ПРИЛОГ
Упутство за писање домаћег задатка: Мој измишљени свет

 Приликом писања састава препусти се чаролији какву нам свет маште доноси. Пре
него што почнеш да пишеш, размисли о чему ћеш писати, каква ће бити слика твог
света, ко ће бити његови јунаци и у каквим ће догађајима они учествовати. Размисли
и о својој улози у таквом свету (неми посматрач, један од јунака, херој, посетилац из
неког другог времена и сл.).
 Присети се онога о чему најчешће машташ и размишљаш када се осамиш, легнеш да
спаваш или онога што сањаш. Инспирација је у теби и сигурно постоји мноштво
светова чији творац можеш да постанеш баш ти.
 У уводу рада упознај нас са основним подацима о измаштаном свету или, на пример,
о начину на који доспеваш у њега, а у главном делу рада (разради) опиши бића и
догађаје из тог света. У закључку искажи због чега је за тебе тај свет значајан, зашто
му се враћаш и зашто ти је у њему лепо.
 Твој рад треба да нас заинтересује. Док га слушамо, у мислима треба да нам се створе
слике твог света, његови предмети и бића, ситуације. Потруди се да оно што напишеш
у свакоме од читалаца створи илузију да је у том тренутку и сам постао део твог
измишљеног света.
 Састав можеш да напишеш и тако што ћеш имати у виду јунаке, ситуације или слике
књижевних дела која си до сада читао у шестом разреду (Стеван Раичковић, „Хвала
сунцу, земљи, трави”; Јован Дучић, „Село”; Алекса Шантић, „О, класје моје”;
Добрица Ерић, „Чудесни свитац”; Исидора Секулић, „Буре”; Гроздана Олујић, „Рад,
самоћа, ћу- тање”; Бранко Ћопић,„Чудесна справа” и др.).
 Потруди се да реченице у твом саставу буду јасне, међусобно лепо повезане у це-
лину, стилски добре и да у њима нема граматичких и правописних грешака. Како би
се то постигло, битно је да рад пажљиво прочиташ неколико пута пре него што га
запишеш у свеску.

Наставник
Наставна јединица Палатализација

Циљ часа Упознавање ученика с гласовном променом палатализација.

Кључни појмови Гласовна промена, палатализација
Активности  Упознаје ученике с палатализацијом.

атмосфера.


Обнављање: шта су гласовне промене, где се врше, због чега се врше и које су гласовне
промене до сада обрађене. Краћа провера обрађених гласовних промена (усмено).

Самостални рад ученика, Граматика, стр. 33.
Ученици прате објашњења у уџбенику, одговарају на питања, решавају задатке,
допуњавају табеле, упоређују дате примере, изводе дефиницију и правила, закључују
шта је палатализација и у којим случајевима запажамо ову гласовну промену.
Ученици у свим примерима треба да уоче промену задњонепчаних сугласника К, Г, Х
испред самогласника А, Е, И у предњонепчане сугласнике Ч, Ж, Ш. Може се на табли
направити и мали графички приказ.
К Ч
Г + А, Е, И Ж
Х Ш
Са ученицима понављамо и утврђујемо пређено градиво. Ученици бележе у својим

свескама у којим облицима речи запажамо палатализацију:
• у вокативу једнине именица мушког рода (које се завршавају на к, г,
х): јунак g јуначе, друг g друже, сиромах g сиромаше
• у презенту глагола (чија се основа завршава на к, г,
х): пећи (пек-) g печем, моћи (мог-) g може
• при грађењу речи (чија се основа завршава на к, г, х):
јунак + ина g јуначина, друг + ина g дружина, смех + ан g смешан
Палатализација је и промена Ц у Ч и З у Ж:
стриц g стриче, кнез g кнеже
Када су у питању именице које се завршавају на -ица, Ц прелази у Ч:
Милица g Миличин, Даница g Даничин, Новица g Новичин
Палатализација се не врши када од личних имена која се завршавају на -ка или -га
градимо присвојни придев: Милка g Милкин, Олга g Олгин, Бранка g Бранкин.

Ученици увежбавају ову гласовну промену на примерима из Радне свеске, стр. 20 и 21.

Наставник
Наставна јединица Сибиларизација

Циљ часа Упознавање ученика с гласовном променом сибиларизација.

Кључни појмови Гласовна промена, сибиларизација
 Упознаје ученике са сибиларизацијом.

 Усмерава ученике и води до самосталног откривања и
Активности закључивања о гласовној промени.
наставника  Подстиче код ученика развој мишљења и учење с
атмосфера.
 Пажљиво прате инструкције, размишљају, откривају и
Активности ученика самостално закључују.


Обновити палатализацију решавањем асоцијације из приручника (Асоцијације, стр. 29).
А Б В Г
пожртвована Хогар Тројан прстен
Рим суд игла Пера Квржица
женка ужасан магареће група
Ромул и Рем лав рођендан Хајдуци
вучица страшан/страшни уши дружина
ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

Као лингвометодички предложак за усвајање ове гласовне промене могу послужити
примери неколико реченица у којима није извршена сибиларизација са радним захте-
вом да ученици уоче и исправе грешке, а потом изведу закључак који су се сугласници
променили.
Момак се удвара девојки.
У вашој књиги, на 135. страни налази се дивна прича о пријатељству.
Сиромахи, сигурно се моле да их наставник не пита српски језик.
Сибиларизација је промена задњонепчаних сугласника К, Г, Х испред И у зубне суглас-

нике Ц, З, С. Ученицима се може указати и на неке примере који су правилни са
изврше- ном сибиларизацијом и без ње (битка: битки и бици; приповетка: приповетки и
припо- веци), али и на бројна одступања у говору и писању (журка, тачка и сл.).
Облици у којима запажамо сибиларизацију:
• датив и локатив једнине именица женског рода (чија се основа завршава на к, г, х):
девојка g девојци, нога g нози, сврха g сврси
• номинатив, датив, вокатив, инструментал и локатив множине именица мушког рода
(чија се основа завршава на к, г, х):
дечак g дечаци, излог g излози, монах g монаси
Ученицима се може указати и на неке примере који су правилни са извршеном сиби-
ларизацијом и без ње (битка g битки и бици; приповетка g приповетки и приповеци),
али и на нека одступања у говору и писању (дека g деки, бака g баки, сека g секи и сл.)
и објаснити зашто се у неким речима одступа од ове гласовне промене.
Осим тога, ова гласовна промена не врши се:
• у личним именима која се завршавају на -ка и -га:
Милка g Милки, Олга g Олги
• у неким заједничким именицама које се завршавају на -ка, -га или -ха, у дативу или
локативу једнине:
тачка g тачки, лига g лиги, психа g психи

Нову гласовну промену увежбавамо на примерима из Радне свеске, стр. 22 и 23.

Наставник
Наставна јединица Гласовне промене: палатализација и сибиларизација
Наставне методе Монолошка, дијалошка, аналитичко-синтетичкa, текстовна

Циљ часа Утврђивање палатализације и сибиларизације.

Кључни појмови Гласовна промена, палатализација, сибиларизација
Активности  Припрема вежбања.

атмосфера.
Активности ученика  Пажљиво прате инструкције, размишљају, решавају
задатке.

ученике

Пошто ученици у пракси палатализацију и сибиларизацију врло често мешају, у
уводном делу још једном указати на сличности (промена задњонепчаних сугласника) и
разликe између ових двеју гласовних промена (резултат промене: код палатализације
имамо предњонепчане сугласнике, а код сибиларизације зубне):
КГ ЧЖ КГ ЦЗ
Х Ш Х С
(и, е, а) (и)
Нагласити ученицима да је вокал и у палатализацији увек део неког суфикса, а у сиби-

ларизацији реч је о наставку за облик (падежни наставак или наставак за одређени
глаголски облик).

Осмислити вежбања у којима ће бити заступљене обе гласовне промене (Прилог).

Упутити ученике на Тест за самооцењивање 3 у Граматици 6 (стр. 155 и 156) у коме
ће ученици моћи да провере знање све четири обрађене гласовне промене (непостојано
а, промена л у о, палатализација и сибиларизација).
ПРИЛОГ
1.Промени кроз падеже именицу ученик у једнини и множини. У ком падежу се јавља
палатализација, а у којим падежима сибиларизација?
а) Палатализација се јавља у .
б) Сибиларизација се јавља у
.
2.Ивицу и Марицу, осим бајке, повезује и иста гласовна промена у присвојном

придеву који се гради од њихових имена. Која је то гласовна промена?
3.Дате речи разврстај на основу тога коју гласовну промену препознајеш у њима.
СЛИЧИЦА, ЗВУЦИ, РЕЧИЦА, ДРУЖИНА, ОРАСИ, ОЧИ, ВУЦИ, МОНАСИ
а) Палатализација:
б) Сибиларизација:
4.Чувши да се учитељица Миодрагу обраћа са Миодраже, ученик првак се пожалио:

„Учитељице, Миодраже ми је узео оловку!”
У датом лапсусу падежни облик једне речи изазива смех.
Како она гласи у номинативу?
Коју гласовну промену запажаш у облику Миодраже?
5.Наведи назив гласовне промене извршене у речима: стриче и витеже.
6.Напиши оба правилна облика датива једнине именице приповетка.

и
7.Подвуци правилно написане речи у дативу.

журки, журци Јованки, Јованци лиги, лизи тачци, тачки

Наставник
Наставна јединица Припрема за први писмени задатак (структура рада,

издвајање пасуса)

Наставна средства Граматика, школске свеске, креда/фломастер
Циљ часа Припремање ученика за први писмени задатак.
изражавања: препричавање различитих типова текстова,
без сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
доживљајима) и описивање.
Кључни појмови Писмени задатак, правопис, пасус, структура рада
Корелација Унутарпредметна корелација – Правопис
Активности  Стара се да сваки ученик има довољно времена да уради

наставника задатак (сходно њиховим различитим могућностима).
 Даје савете како да ученици што успешније ураде задатак.
 Повремено обавештава ученике о преосталом времену за
рад.
 Прикупља ученичке задатке на крају часа и саопштава
 Негује индивидуализовани приступ ученицима (ИОП 1 /
ИОП 2 / ИОП 3).
Активности ученика  Развија вештину писаног изражавања.
Литература за Џо Елен Мур, Како написати причу, Креативни
наставнике центар, Београд, 2008.
Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни преглед,
Литература за ученике Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање),


Наставник саопштава ученицима да ће на данашњем часу вежбати за први писмени за-
датак у шестом разреду, који ће бити израђиван на следећем часу. Пажња ће се посебно
посветити организацији састава (структури рада) и издвајања делова текста у пасусе.

Вежба с наведеним циљем може се реализовати на следећи начин. Ученицима се могу
задати две теме (сами могу изабрати тему коју желе) – једну у којој ће описивати
пејзаж, или другу у којој ће причати догађај. То могу бити следеће теме Очарала ме је
лепота мора (шуме, језера, села и сл.) и Моја робинзонијада.
Пре писања, ученици увежбавају писање плана задатка. Наставник им својим савети-
ма помаже да правилно организују задатак. Типична грешка ученика је да сматрају да
састав треба да има само три пасуса (један за увод/почетак, један за разраду и један за
закључак/завршетак). Наиме, у разради најчешће пишемо о више подтема, те сваку
треба одвојити у посебан пасус. Ако то ученик не учини, створиће утисак „скакања” с
теме на тему. Пошто ученици наведу по тезама о чему ће писати у саставу, тезе/пасусе
треба поређати логичним редоследом. При описивању пејзажа редослед може бити
просторни (од ближег ка даљем у односу на око посматрача) или се могу описивати
утисци према чулима (најпре оно што видимо, затим оно што чујемо, осећамо чулом
мириса, додира, укуса). Приликом причања догађаја, ученици се могу држати хроно-
лошког приказивања догађаја.
Наставник обилази ученике и саветује их како да направе што бољи план за писање
састава.
Када заврше план, ученици пишу своје саставе. Последњих петнаестак минута часа
треба оставити за читање два-три састава. Ученици ће пажљиво слушати састав, а затим
га коментарисати заједно с наставником, који ће прегледати рад и утврдити да ли је
ученик и технички добро организовао састав.

Завршни део часа остављен је за додатне коментаре ученика и наставника, као и питања
ученика ако им нешто није било довољно јасно.

Наставник
Наставна јединица Израда првог писменог задатка
Врста (тип) часа Писмени задатак
Наставна средства Вежбанке, табла, креда/фломастер
Циљ часа Проверавање примене ученичких знања о писању састава

– да ли знају да одговоре на задату тему, како организују
састав, које речи користе, какав им је стил, да ли пишу
граматички и правописно исправне реченице.

Кључни појмови Писмени задатак, структура састава, пасуси, правопис, тема

наставника  Стара се да сваки ученик има довољно времена да уради
 Даје савете како да ученици што успешније ураде задатак.
 Прикупља писмене задатке на крају часа и саопштава
Литература за Џо Елен Мур, Како написати причу, Креативни
Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни преглед,


Наставник саопштава ученицима да ће, као што је најављено, овог часа радити писмени
задатак. Дели ученицима вежбанке и кратко их подсећа на правила писања писменог
задатка: задатак ће писати на првој слободној левој страни, неће прелазити маргине (јер
су оне предвиђене за коментаре наставника), а када попуне страну, прећи ће на следећу
леву страну, остављајући десну страну за исправак. Наставник бележи две теме на
табли и укратко их објашњава. Препоручује ученицима да пре писања састава на
посебном папиру направе план састава.
С обзиром на обрађена књижевна дела и домаћи задатак који је претходио првом
писменом задатку, наставник може задати две од следећих тема, а ученик бира једну.
1.Социјални мотиви у песми„О, класје моје”
2.Сат који има душу („Чудесна справа”)
3.Тајно место маштовите девојчице
4.Моје место за размишљање
Поред теме о обрађеним књижевним делима треба понудити и тему у којој ће ученици
описивати природу, испричати неки свој доживљај или говорити о својим интересо-
вањима.

Ученици пишу задатке. Десетак минута пред крај часа, наставник их упозорава на то
колико им је остало времена за рад.

Наставник сакупља вежбанке и обавештава ученике када могу очекивати оцене. Слуша
њихове коментаре о писменом задатку.
Редни број часа 34. и 35.

Наставник
Наставна јединица Домаћа лектира:
Ференц Молнар, Дечаци Павлове улице
Врста (тип) часа Обрада и утврђивање

Наставна средства Књига лектире, читанка, дигитална читанка, фотографије,
читалачки дневници
Циљ часа Тумачење романа о ђачким дружинама (тематско, мотивско,
композиционо, идејно).
 напредује у стицању читалачких компетенција.
Међупредметне Комуникација, сарадња, одговоран однос према
компетенције демократском друштву
Кључни појмови Дечаци Павлове улице, Ференц Молнар, роман о ђачким
дружинама, проза за децу и младе, епика
Корелација Историја, Географија, Грађанско васпитање
Активности учитеља/  Упознаје ученике са циљевима и садржајима часа.

дела.
Литература за Ференц Молнар, Дечаци Павлове улице, Завод за уџбенике,
Наташа Кљајић, Наставна анализа типског лика одбаченог
детета у романима Дружина Сињи галеб и Дечаци Павлове
улице, Детињство 3/2018, Змајеве дечје игре, Нови Сад, 2018.
Весна Ломпар и сар., Квизови у настави српског језика
Литература за Ференц Молнар, Дечаци Павлове улице, Завод за уџбенике,

ученике

Припремне радње Ученици су благовремено добили задатак да у свом читалачком

дневнику на следећи начин представе свет уметничког дела:
1.биографија Ференца Молнара;
2.време и место радње дела;
3.тема дела;
4.сажето препричавање романа;
5.особине главних и споредних ликова;
6.поруке дела;
7.најлепши цитати из дела;
8.илустрација омиљене сцене из дела.
Први час обраде

У свет уметничког текста улази се путем саопштавања биографских података Ференца
Молнара, са акцентом на локализовање места и времена радње (крај 19. века, Будим-
пешта). Да би дочарао амбијент романа, наставник приказује илустрацију часа хемије
из првог издања романа и споменика дечацима Павлове улице у пештанском кварту
Јожеф- варош, у коме је у радничким зградама од црвених цигала живела градска нижа
и средња класа и који је био густо насељен, без паркова и игралишта за децу.

Тумачење романа заснива се на дијалогу који чини низ подстицајних питања.
•
Опишите атмосферу на часу хемије с почетка романа. Шта је све ученицима
одвраћало пажњу од професоровог огледа? По чему би дечаци у разреду били налик
вама? Како на њих утиче звук вергла, а како поскупљење алве?
•
Које две дружине су сукобљене у роману и зашто? Како живот у граду спутава
слободу дечје игре? Зашто и градилиште и ботаничка башта бивају само привремено
место за игру?
•
Представите дружину дечака Павлове улице и њене чланове. Како се они играју на
градилишту? Шта представља Гит-удружење? Како доживљавате Боку, а како Гереба,
Барабаша и Колнаија? Ко је потцењени члан дружине?
•
Какво устројство влада у дружини Црвене кошуље? По чему је њихова игра слична, а
по чему различита у односу на ривале са градилишта? Како бисте описали њеног
предводника Фери Ача? Упоредите га са Боком. Ко су силеџије у овој дружини и шта
представља „ајнштад”? Зашто отимањем кликера млађима испред музеја они крше
етику дружине коју је успоставио Фери Ач?
•
Зашто је рат између две дружине неминован? Објасните значај отимања заставе из
табора на градилишту и шпијунског похода дечака Павлове улице у ботаничку башту.
Како се све доказује херојство (право и лажно) у ове две дружине?
•
Опишите стратегију битке за градилиште. Којим се средствима Црвене кошуље служе
да нападну противнике, а како се Дечаци Павлове улице бране? Шта је била
стратешка грешка Црвених кошуља? Ко је донео коначну победу у бици? Како пораз
делује на Фери Ача? Коју цену Немечек плаћа за своје херојство?
•
Зашто је победа у боју била узалудна и зашто је оставила горак укус код Боке и Фери
Ача? Како је свет одраслих поништио детињу веру да имају право на своје игралиште?
Ученике упутити на интерактивни задатак на стр. 54 у дигиталној читанци, као и на галерију

Наставник најављује да ће се на следећем часу детаљније тумачити типски лик
Немечека (тип одбаченог детета), мотив праве и лажне издаје, као и ток и исход битке
за градилиште. Значајно је да ученици запазе психолошке нијансе у односу Гереб –
Немечек, Немечек – Бока, Немечек – остатак дружине и Немечек – Фери Ач.
Други час обраде

Како се под типом у књижевности подразумевају ликови који имају неке заједничке
особине, или лик који има особине карактеристичне за неку групу људи, средину или
људски род уопште, наставник наводи да ће током часа бити разговора о типу одбаче-
ног детета (Немечек), преко којег се тумаче типски ликови издајника (Гереб) и
предвод- ника дружине (Бока и Фери Ач)

Низом подстицајних питања тумаче се типски ликови у Молнаровом роману, као и тема
смрти и изгубљених детињих илузија.
•
Који лик из романа Дечаци Павлове улице бисте одредили као тип одбаченог детета и
зашто? Какво је социјално окружење у којем живи његова породица? Којим физичким
и психолошким особинама он на први поглед показује особине нејаког детета?
•
Када се уводи лик Немечека и која његова особина је том приликом истакнута? Какав
је његов однос према дружини и према Боки као њеном предводнику већ тада
видљив? Представите неке ситуације у којима је Немечек био жртва насиља. Како се
према њему односи Бока, а како остали дечаци? Зашто Немечека статус редова и
изједначавање са псом Хектором рањавају и боле? Где примећујете његову дубоку
оданост Боки, а где потребу да докаже своју вредност? Која је од свих увреда за њега
била најболнија и какве је последице на њега оставила?
•
Како је Немечеку Гит-удружење одузело част? Зашто је било значајно да у том
тренутку прати Гереба уместо да испуњава хирове вршњака? Како је уписивање у
црну књигу на њега емотивно деловало? Шта је све чинио да поврати част? Зашто су
три купања у хладној води била кобна за њега? Како се држао током групног
шпијунирања Црвених кошуља, а како када је самостално отишао у шпијунажу? Какав
утисак оставља пред Фери Ачом? Објасните разлоге његове верности дечацима
Павлове улице. Протумачите значење речи доследност.
•
Kaко се Немечек психолошки суочава се Геребовом издајом? Који је узрок те издаје?
Представите детаљније Геребов психолошки портрет (породично окружење у коме
расте, однос према Боки, етици у дружини). Којим стилским средством бисте
представили Немечека и Гереба? Размислите зашто Гереб покушава да подмити
Словака. Како се Фери Ач односи према таквом начину освајања градилишта? Зашто
не задржава Гереба у својој дружини? Како Гереб покушава да се врати у дружину?
Зашто је тешко повратити изгубљено Бокино поверење? Објасните Немечекове
мотиве да порекне пред Геребовим оцем да је његов син издајник.
•
Којим стилским средством је представљено Немечеково оболевање, а којим однос
његовог спољашњег и унутрашњег портрета? Зашто Немечек није могао да остане у
кревету за време битке за градилиште иако је имао упалу плућа?
•
На претходном часу је речено да је Немечек животом платио своју верност идеји
другарства. Опишите последњих неколико часова његовог живота. Како се његови
родитељи суочавају са погоршањем здравља свог сина? Како Немечекова мајка
дочекује Црвене кошуље, а зашто отац мора да шије капут за богатог господина?
Објасните социјални подтекст овог романа кроз екстеријер зграде и ентеријер стана у
коме породица Немечек живи. Како Бока и Фери Ач бдију над судбином малог плавог
дечака? Зашто Фери Ач Немечеку држи почасну стражу, а Бока једини од целе
дружине прати последњих неколико сати Немечековог живота у агонији? Где су
остали чланови њихове дружине? Како је њихово усаглашавање око форме по други
пут показало сву своју бесмисленост? Зашто је дуго очекивано извињење на крају
било закаснело?
•
Којим је стилским поступком дато дно с напупелог дрвета у пролеће испред
Немечекове зграде и мрачне собе у сутерену у којој је умро? Зашто дечаци, осим Боке
и Фери Ача, нису схватили право значење Немечекове смрти? Где се види да су брзо
почели да заборављају свог друга? Зашто Немечекова смрт и зидање зграде на плацу
на коме су се некад играли за Боку представља крај детињства? Како преживљава бол
због изгубљених илузија и која дубља сазнања о животу стиче?
Идејни слој романа везан је за осуду нејаких и слабих, а ученици се подстичу да уоче
сличности у вршњачким односима у делу и њиховом властитом искуству. Указује се да
свако дете, без обзира на социјално порекло и физичку снагу, има право на уважавање и
да је пука сила безвредна ако појединац нема моралног херојства у себи. Такође, истиче
се значај очувања дечјих паркова и игралишта, којих у великим градовима нема
довољно.

По окончаној анализи ликова и кључних мотива, ово дело се одређује као роман о ђач-
ким дружинама. То је врста романа за децу и младе у ком се описују подвизи
(позитивне или негативне) скупине дечака или девојчица, а мотив ђачке дружине
ученицима је познат из Нушићевог романа Хајдуци, обрађеног у петом разреду. Поред

романа Орлови рано лете, који ће читати у другом полугодишту, ученицима се
препоручује неколико лепих романа овог жанра за ваннаставно читање (Тоне
Селишкар: Дружина Сињи галеб, Бранко Ћопић: Магареће године, Радисав Милић:
Дружина покварене славине). Такође, ученицима се препоручује да прочитају причу
„Шума на ауто-путу” из збирке припо- ведне прозе Марковалдо или годишња доба у
граду италијанског аутора Итала Калвина (Извор, стр. 50), која се на идућем часу може
представити као кореферат.
ПРИЛОГ
Језичке игре
1.Реши асоцијацију.
А Б В Г
плац појас дугме плави
чувар конац крагна болешљив
мајстори рак кравата кројач
багер фес змија „вечити редов”
градилиште црвен кошуља Немечек
ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ
УЛИЦЕ
2.Откриј загонетни лик.

• Јунак је дечак.
• Омиљен је у свом друштву.
• Храбар је и правичан.
• Вођа је једне ђачке дружине.
• Казнио је браћу Пасторе јер малтретирају млађу децу.
• Његова дружина зове се„Црвене кошуље”. (Фери Ач)
3.Ако се Гиле Стевана Сремца затекао на дрвету у невољи, који Молнарев јунак се
такође скривао на дрвету?
а) Гереб б) Чонакош в) Немечек г) Барабаш (Немечек)
Наставник
Наставна јединица Колективна исправка писменог задатка
Наставна средства Табла, креда/фломастери, вежбанке
Циљ часа Упознавање ученика са вредновањем, резултатима и

уоченим грешкама у писменим задацима.

Кључни појмови Писмени задатак, колективна исправка, правописне,

граматичке, стилске грешке
Корелација Унутарпредметна (Језик, Језичка култура)
Активности  Упознаје ученике с начином вредновања и резултатима

наставника писменог задатка.
 Указује на најчешће правописне, граматичке и стилске грешке.
 Издваја примере добро написаних састава.
 Мотивише ученике да буду бољи у писаном изражавању.
 Води рачуна да током часа влада пријатна радна атмосфера.
Активности ученика  Пажљиво прате излагање, увиђају своје грешке.
Активно учествују на часу.
Питају ако им је нешто нејасно.
Критички процењују своје и туђе грешке.
Литература за Зона Мркаљ, Методичка слагалица 6, Klett, 2016.
наставнике Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд,
2002.
Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис
српскога језика, треће издање, Матица српска, Нови Сад, 2018.

Саопштавање општег утиска о резултату писменог задатка (добре и лоше стране) и
објашњење начина вредновања састава.
Наставник је као критеријум вредновања задатака узео: садржину, језички израз, ком-
позицију састава, граматичке, правописне и стилске грешке и спољашњи изглед саста-
ва (рукопис, уредност, читљивост, визуелни утисак). Спољашњи утисак не би требало
да има пресудну улогу у вредновању једног састава јер размишљање током писања,
обликовање мисли, састављање реченица, трагање за правом речи подразумева и по-
неко прецртавање и дописивање.
Наставник свим ученицима саопштава појединачне оцене.

Наставник указује на најчешће правописне, граматичке и стилске грешке. Ту су и
словне грешке. То може учинити путем ПП презентације, исписивањем примера
типичних гре- шака (НИЈЕ/НЕГО) или прављењем наставног листића који би
обухватио најчешће грешке ученика. На тај начин би ученици општу писменост
обновили на својим и туђим грешкама.
Најважније је не прећи преко уочених грешака, већ на њих указати и разјаснити их. Без
обзира на начин за који се наставник определи, ради прегледности грешке треба
груписати (категоризовати).
Правописне грешкеГраматичке грешке Стилске грешке
састављено и растављено
падежи;
писање речи; ред речи у реченици;
велико слово; глаголски облици. дуге и нејасне реченице;
интерпукција; понављање истих речи;
глас Ј; сувишне
гласовне промене. речи.

Читање најуспешнијих радова и коментарисање. Указати на добре примере и утицати
на то да се ученици што боље и лепше изражавају.

Наставник
Наставна јединица Индивидуална исправка писменог задатка
Циљ часа Индивидуално исправљање грешака у саставима, писање

побољшаних верзија

Кључни појмови Писмени задатак, индивидуална исправка, правописне,
Активности  Упознаје ученике с легендом грешака, штампа и дели је
наставника сваком ученику.
 Усмерава и подстиче ученике да правописне, граматичке и
стилске грешке исправе у саставима.
Активности ученика  Пажљиво прате излагање.
 Прате легенду и самостално исправљају грешке.
 Пишу побољшану верзију састава.
Литература за Зона Мркаљ, Методичка слагалица 6, Klett, 2016.
наставнике Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис
Литература за ученике Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање),

Индивидуална исправка писменог задатка је врло важна и не сме се свести само на
формалну исправку: преписивање састава. Један од начина сузбијања механичког пре-
писивања је да наставник не исправи грешке, већ да их само обележи са задатком да то
ученици учине: таласаста линија – стилска грешка, равна пуна линија – граматичка
грешка, а равна испрекидана линија – правописна грешка. Ову легенду наставник може
одштампати и поделити ученицима. Уколико састав није добро урађен, ученику треба
дати упутство за писање боље (побољшане) верзије јер се резултат код сваког поједин-
ца може видети континуираним вежбањем, али и конкретним коментарима и смерни-
цама. Најгоре је ако постоји оцена, али не и коментар који би био јасан, конкретан и
стимулативан.

Ученици размишљају о својим грешкама и исправљају их. Наставник помаже ако за-
треба, појашњава оно што ученицима није јасно. Уколико се предвиђене активности
раније заврше, по жељи могу се прочитати још неки радови. Посебно би било корисно
прочитати неки пример прве (првобитне) и друге побољшане верзије истог рада како би
ученици сами увидели разлику. За потребе овог часа могу се показати и неки руко-
писи писаца где се уочава колико потрага за правом речју није лака и једноставна (нпр.
Андрићеве Свеске и сл.) и да све што данас читамо није увек написано у једном даху.
То може бити охрабрујуће и подстицајно за ученике да се труде и олако не одустају.

Завршни део часа је предвиђен за коментаре ученика и њихове утиске, али и савете
наставника како ученици да побољшају своје изражавање. Указати и на то да се бољи
резултати могу очекивати уз богатији фонд речи (више читања) и континуирано
вежбање писања састава. Без тога нема ни дугорочних успеха.

Наставник
Наставна јединица Јотовање
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни рад
Наставна средства Граматика, дигитална граматика, радне свеске, школске

свеске, табла, креда/фломастер, штампани материјал из
прилога
Циљ часа Усвајање градива о гласовној промени јотовање и
нормативних решења у вези са овом гласовном променом.
примерима и примењује књижевнојезичку норму;
 повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима са новим наставним садржајима;

Кључни појмови Гласовне промене, јотовање, творба речи, деклинација,
конјугација, правопис
Корелација Унутарпредметна корелација – правопис, грађење речи,
деклинација, конјугација

српскога језика, треће издање, Матица српска, Нови Сад,
2018.
Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање),

Наставник најављује циљ часа, а затим упућује ученике на самосталан рад уз помоћ
уџбеника (Граматика, стр. 36 и 37).

Ученици пажљиво читају објашњења у уџбенику, решавају задатке, проучавају дефи-
ницију и бележе у својим свескама најбитније делове лекције: шта је јотовање, када се
врши, који гласови учествују у овој промени и где запажамо јотовање. Наставник прати
и усмерава њихов рад. Помаже им када је то потребно.

С обзиром на то да су се ученици већ упознали с гласовним променама и на
претходним часовима закључили да до гласовне промене може доћи или у промени
облика речи или приликом грађења нове речи, наставник им може дати следећу игру.
Ученике поделити у групе. Свака група добиће одређену категорију у којој се дешава
јото- вање (компаратив придева, збирне именице, инструментал именица, презент итд.).
Поде- лити им слагалице (дате су у Прилогу; могу се залепити и на картон како би се
више пута користиле). Задатак ученика је да споје творбену основу и суфикс, односно
граматичку ос- нову и наставак за облик, и да напишу како гласи новодобијена реч /
облик речи.
Ученици говоре шта су запазили, који гласови су се променили. Прва група ученика ће
уочити да се гласовна промена дешава када се компаратив гради наставком -ји, а да
нема гласовне промене када је наставак -ији, односно -ши. Уочиће да сусеу неким
примерима два сугласника, од којих је други ј,„стопила”у један (јак + ји > јачи), а да се
у другим примерима задржао први сугласник, а ј с другог места прешло је у љ (сув + ји
> сувљи). Запазиће да се други начин јотовања дешава код уснених сугласника б, п, в, м.
И тако даље – свака група ће извести тражене речи / облике речи и уочити који су се
гласови променили. На крају, ученици ће закључити да је у свакој уоченој промени
учествовао глас ј.
Са ученицима понављамо и утврђујемо пређено градиво: Шта је јотовање? У којим
облицима речи запажамо јотовање?
Ученици објашњавају ову гласовну промену, наводе облике речи у којима се јавља
промена и примере.
Јотовање се јавља у облицима:
• компаратива придева: млад + ји g млађи, црн + ји g црњи, сув + ји g сувљи;

• презента и трпног придева (само информативно, јер овај облик не обрађују у 6.
разреду) појединих глагола: пис(ати) + (ј)ем g пишем, мах(ати) + (ј)ем g машем,
вол(ети) + (ј)ен g вољен;
• инструментала једнине именица женског рода које се завршавају на сугласник:
глад + ју g глађу.
• При грађењу речи:
прут + је g пруће, гран + је g грање, грм + је g грмље.
Још један тип јотовања ученици могу упознати читањем одељка Пажња у Граматици
(стр. 37).

Ученици заједно с наставником вежбају на задацима из Радне свеске, стр. 24 и 25.
леп -ши -ји
лак -ши вис(ок)
мек -ши -ји
нов -ији јак

сув -ији низ(ак)
стар -ји -ји
вест памет -ју
-ју љубав -ју

плак(ати) -јем -јем
пис(ати) -јем дис(ати)
нос(ити) -јен -јен
урадити паз(ити) -јен

грм -је -је
трн -је -је
цвет камен роб
-је гран -је


Наставник
Наставна јединица Једначење сугласника по звучности
Наставна средства Граматикa, дигитална граматика, радна свеска, школске

свеске, табла, креда/фломастер, штампани материјали
Циљ часа Усвајање градива о гласовној промени једначење сугласника

по звучности и нормативним решењима у вези с њом.

Кључни појмови Подела гласова по звучности, гласне жице, гласовне промене,
једначење сугласника по звучности, грађење речи,
деклинација, конјугација, правопис


2018.


Обнављамо особине и поделу гласова. Посебно се задржавамо на подели гласова по
звучности. Ученици, претпостављамо, знају да звучност подразумева треперење глас-
них жица и да су звучни сви самогласници, сви сонанти и прави (шумни) сугласници б,
г, д, ђ, ж, з, џ. Када шапнемо праве звучне сугласнике, добићемо њихове безвучне
парове: п, к, т, ћ, ш, с, ч. Безвучним сугласницима додајемо и три сугласника која
немају свој пар – ф, х, ц. Поделу гласова по звучности наставник може написати на
табли или направити пано с прорезима у које ће моћи да се убацују папири с одређеним
гласовима или ће ученици моћи да лепе стикере са словима на одговарајућа места.

Самостални рад ученика (Граматика, стр. 38 и 39). Наставник прати и усмерава њихов
рад. Проверава како су ученици схватили лекцију: Шта је једначење сугласника по
звуч- ности? Када се догађа ова промена? Зашто се догађа? Који сугласници учествују у
овој гласовној промени? Који се међу њима могу мењати? Шта се дешава са
сугласницима који немају парњаке? Како се понашају сонанти када се испред њих нађе
безвучни су- гласник? Која су одступања од једначења сугласника по звучности?
Наведите примере. На шта нас упозорава одељак ПАЖЊА! на 39. страни уџбеника?
Вежбање и утврђивање пређеног градива.
Ученике поделити у групе и дати им одштампане задатке (Прилог).

После презентовања ученичког рада, вежбамо на примерима из Радне свеске, стр. 26.
ПРИЛОГ
Прва група
Од именице сват направите именицу која означава догађај на коме се сват налази. Који ст
На глагол писати додајте префикс под- и напишите новонасталу реч. Објасните промену д
Друга група
Додајући суфикс и префикс, од именице крај направите придев који значи онај који нема
Именицу пољубац напишите у номинативу множину. Које гласовне промене уочавате у об
Трећа група
Од именице ћевап направите именицу која означава место где се праве и продају ћевапи.
Именицу врабац ставите у номинатив множине. Које гласовне промене уочавате у номина
Четврта група
Од глагола врач(ати) изведите именицу која означава оно што изводи врач. Шта запажате
Који сте нови глагол добили од глагола писати и префикса из-? Објасните промену до које

Наставник
Наставна јединица Једначење сугласника по месту изговора
Наставна средства граматика, дигитална граматика, табла, креда/фломастери,

наставни листић
Циљ часа Упознавање ученика с гласовном променом једначење

сугласника по месту изговора.
Кључни појмови Гласовна промена, једначење сугласника по месту изговора
Активности  Упознаје ученике с гласовном променом једначење
наставника сугласника по месту изговора.
 Усмерава ученике и води до самосталног откривања и
наставнике свеска 6, Кlett, Београд, 2019.
Литература за Весна Ломпар, Граматика 6, Кlett, Београд, 2019.
ученике

Ученике можемо мотивисати за рад и увести у проблематику нове гласовне проме- не
обнављањем поделе сугласника по месту изговора кроз помало шаљив разговор о месту
рођења гласова (Могу се чак смислити и називи припадника сваке групе ана- логно
становницима места/градова. На пример, Д је из Зубановаца, а Ж из Предњих
Непчановића и сл.)

1.Самостални рад ученика, Граматика, стр. 40.
Ученици прате објашњења у уџбенику, следе упутства, допуњавају табеле, решавају
задатке, читају дефиницију и правила, закључују у којим случајевима запажамо једна-
чење сугласника по месту изговора и примењују раније стечена знања о гласовним
променама. Најбитније делове лекције бележе у својим свескама.
2.Ученицима поделити наставне листиће (Прилог). Ученици треба решавањем задата-
ка да утврде под којим условима се врши ова гласовна промена.

Вежбање на примерима из Радне свеске 6, стр. 28.

ПРИЛОГ
1.Напиши како гласе именице добијене следећим поступком.
нос(ити) + ња = паз(ити) + ња =
ПРАВИЛО 1
Изведи правило на основу датих примера тако што ћеш допунити реченицу.
Сугласници и испред предњонепчаних сугласника прелазе у и.
2.Напиши како гласе глаголи добијени следећим поступком.

из + љубити =
из + њихати =
с + љуштити =
раз + љутити =
Да ли у добијеним речима долази до гласовне промене? ДА НЕ
ОДСТУПАЊЕ
До једначења сугласника по месту изговора не долази када додајемо префиксе на речи које по
3.Напиши како гласи именица добијена следећим поступком.

стан + бени =
ПРАВИЛО 2
Сонант испред прелази у .
4.Напиши како гласе речи добијене следећим поступцима.

један + пут = воден + буба =
ОДСТУПАЊЕ
До промене сонанта испред и не долази на споју двеју речи.
Да ли у добијеним речима долази до гласовне промене? ДА НЕ


Наставник
Наставна јединица Губљење сугласника

свеске, табла, креда/фломастер
Циљ часа Усвајање градива о гласовној промени губљење сугласника и

нормативним решењима у вези с њом.
Кључни појмови Гласовне промене, губљење сугласника, грађење речи,
деклинација, конјугација, правопис

Славка Јовановић, Петнаестоминутни тест 6 (Гласовне
промене), Klett, Београд, 2019.
2018.
ученике Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско издање),

Наставник ће укратко са ученицима поновити гласовне промене које су до сада обрађе-
не кроз неколико примера како би се уочило шта ученици евентуално нису разумели и
шта би им требало појаснити.

У објашњавање последње гласовне промене коју ће ученици учити у шестом разреду
треба кренути принципом од лакшег ка тежем. Најпре навести најједноставнији при-
мер за ову гласовну промену – када се у речи један до другог нађу два иста сугласника,
један од њих се губи, нпр. Рус- + -ски > руски, без- + звучни > безвучни. Пошто ученици
уоче гласовну промену, најавити данашњу наставну јединицу – Губљење сугласника.
За- тим ће ову гласовну промену уочавати на сложенијим примерима у којима се поред
ове догодила још нека гласовна промена, као у примерима који следе.
Множина именице задатак гласи задаци. Множину именице добили смо тако што смо
на једнину додали наставак за множину -и. Ученици треба да закључе како смо од
облика задатак-и добили облик задаци. Уочиће непостојано а и сибиларизацију. После
ове две гласовне промене добија се облик задатци. Глас т се из овог облика губи ради
лакшег изговора. Ученицима на овом месту треба указати на тип ових именица. Као
што није правилан облик задатци већ задаци, тако није правилно ни рећи податци, већ
само подаци, ни напитци, већ само напици, ни додатци, већ додаци и сл. После
објашњења треба прочитати део Занимљивости у Граматици (стр. 42).
Једну гласовну промену више него у примеру задаци ученици могу уочити у речи преци
– на реч предак додали смо наставак -и за множину. Ученици ће уочити непостојано а,
сибиларизацију, једначење сугласника по звучности и, на крају, губљење сугласника.
Више гласовних промена може се десити и приликом додавања префикса на глагол, као
у примеру раширити, где је на глагол ширити додат префикс раз-. После једначења
сугласника по звучности и једначења сугласника по месту изговора, добијена су два
иста сугласника један до другог, па се једно ш губи.
На крају ће наставник говорити о губљењу сугласника у групама сугласника које су
тешке за изговор, као што су групе стн, стљ, штн, стк и сл. На пример: према
именици радост, односно придеву мушког рода радостан, стоје облици радосна и
радосно у женском и средњем роду; према именици позориште стоји придев
позоришни итд.
Одступања од ове гласовне промене
Сугласници се не губе:
• у суперлативу придева и прилога који почињу гласом ј (најјачи,
најједноставније и сл.);
• у неким речима са префиксом или онима које се састоје од двеју речи (поддијалекат);
• код броја 600 и у речима које садрже овај број (шестсто, шестстогодишњица итд.).
У оваквим примерима сугласници се не губе да би значење ових речи било јасније.
После објашњења ученици ће, заједно с наставником, радити вежбе у Граматици (стр.
42–43) и решавати задатке из Радне свеске (стр. 30–31) и Наставних листова 6.

Петнаестоминутни тест 6 (Гласовне промене).

Наставник
Наставна јединица Гласовне промене

свеске, табла, креда/фломастер, компјутер и пројектор или
одштампани материјал и прилог
Циљ часа Систематизација градива о гласовима и гласовним

променама.
 разликује гласове српског језика по звучности и месту
изговора;
Кључни појмови Говорни органи, глас, ваздушна струја, препрека, самогласници,
сугласници, сонанти, гласне жице, гласовне промене,
непостојано а, промена л у о, палатализација, сибиларизација,
јотовање, једначење сугласника по звучности, једначење
сугласника по месту изговора, губљење сугласника


Весна Ломпар и сар., Квизови у настави српског језика


Наставник саопштава циљ часа и начин рада – ученици ће на овом часу утврђивати
знања о гласовима и гласовним променама, и то путем квиза. Наставник може одштам-
пати питања за квиз (дата у Прилогу 1 1) или их може унети у ПП презентацију и
прикази- вати питање по питање на пројекционом платну. Како би се ученици
концентрисали на тренутно питање, наставник може, када одштампа материјал из
прилога, по границама поља исећи питање по питање и тако делити ученицима.
Ученици ће бити подељени у групе (четири до пет група, зависно од броја ученика у
одељењу). Материјал треба ко- пирати у онолико примерака колико ће бити група у
одељењу. Поред фотокопираних питања, свака група ученика треба да има комплет
слова А, Б, В и Г, као и један празан папир за отворене одговоре. Наставник ће
руководити игром – читаће питања, одређи- вати време потребно за групни договор око
одговора и давати знак за подизање од- говора, коментарисаће, заједно са ученицима,
тачне и нетачне одговоре, додељиваће поене и прогласити победнике.

Ученици одговарају на постављена питања у оквиру квиза. Коментаришу своје и туђе
одговоре, разјашњавају оно што им није јасно.
Ученике упутити на прва два теста за самооцењивање и на квиз Гласовне промене на стр. 44
Решења питања из квиза
1. а); 2. в); 3. а); 4. Г; 5. а); 6. г); 7. г); 8. а); 9. б); 10. а); 11. г); 12. б); 13. уснени (гласови); 14. в);
15.в); Џокер питање: б)

Ученицима најављујемо контролни задатак – Гласовне промене (који ће радити на 46.
часу). Делимо листиће са саветима и упутствима у вези са израдом контролног задатка
(Прилог 2). Ова упутства ученици треба да прочитају код куће, да би се на часу израде
теста могли концентрисати само на свој рад.
1 Питања дата у Прилогу преузета су из приручника за наставнике српског језика Квизови у настави
српског језика и књижевности.
ПРИЛОГ 1
Квиз
1. Ако напишеш гласове по траженом редоследу у азбуци 20. , 13.
, 16. , добићеш
једну групу гласова. Како се зове добијена група гласова?
а) алвеоларни (надзубни)
б) задњонепчани
в) уснени
г) зубни
2. Не можеш ме предвидети. Час ме има, час ме нема у основи речи. Побеђујем

у много битака, а кад је само једна битка, онда губим. Ко сам ја?
а) палатализација
б) сибиларизација
в) непостојано А г)
промена Л у О
3. Ивицу и Марицу, осим заједничке бајке, повезује и иста гласовна промена у

присвојном придеву који се гради од њихових имена. Која је то гласовна
промена?
а) палатализација
б) сибиларизација
в) јотовање
г) једначење сугласника по звучности
4. Пред тобом је реченица из Антологије смешних штампарских грешака:

ИСТА КЊИЖЕВНА КРАЂА ПОСЛУЖИЛА МУ ЈЕ ЗА ЈОШ ЈЕДАН
РОМАН.
Ако у подвученој речи замениш један сугласник његовим парњаком по
звучности, разрешићеш неспоразум. О ком сугласнику је реч?
5. Уколико у придеву САМА уснени сонант замениш алвеоларним (надзубним)

сонантом, добићеш једно властито име. Како оно гласи?
а) Сара
б) Сања
в) Сава
г) Саша
6. У називу једног годишњег доба сви гласови су звучни. Koje je то годишње

доба?
а) лето
б) пролеће
в) јесен
г) зима
7. Ако замениш самогласник у именици ЛИК другим самогласником, добићеш
придев. Који?
а) лек
б) лук
в)лим
г) лак
8. Ако ми додаш прво слово азбуке, постајем лична заменица. Ја сам најмекши
глас у српском језику. Стварам проблеме у писању, нарочито ако ме ставе из-
међу ИО, чије друштво не подносим. Спадам у предњонепчане сонанте. Ја
сам:
а) Ј
б) В
в) Н
г) Њ
9. За првих пет слова азбуке важи једна тврдња:

а) Сви су безвучни.
б) Сви су звучни.
в) Сви спадају у
самогласнике. г) Сви спадају у
сугласнике.
10. У речи ОДСТУПАЊЕ одступа се од једне гласовне промене. То

је:
а) једначење сугласника по звучности
б) јотовање
в) једначење сугласника по месту творбе
г) непостојано А
11. Оба натписа имају једну грешку – није извршена једна гласовна промена.
Која је то гласовна промена?
а) непостојано а
б) јотовање
в) сибиларизација
г) губљење сугласника
12. У придеву ПРЕТКОСОВСКИ извршена је једна гласовна промена.

Која?
а) губљење сугласника
б) једначење сугласника по звучности
в) једначење сугласника по месту творбе
г) палатализација
13. Један друг се похвалио:
ФУДБАЛ ВОЛЕ МОЈИ ПРИЈАТЕЉИ БЕОГРАЂАНИ!
Почетна слова ове изјаве су пример једне групе гласова по месту изговора.
О којој групи гласова је реч?
14. У следећем лапсусу спортског новинара међу наведеним речима пронађи

ону која има највише безвучних гласова: „Док је лопта у ваздуху, да вам
саопштим списак тимова”.
а) лопта
б) ваздуху
в) списак
г) тимова
15. На основу примера на плакату, одабери правилне облике:
а) постан, постна, постно

б) постан, постна, посно
в) постан, посна, посно
г) посан, посна, посно
Џ Како гласи подвучена реч у номинативу једнине?

о Милена воли палачинке с орасима.
к а) орас
е б) орах
р в) орај
г) ора
ПРИЛОГ 2
Напомене уз контролни задатак (Гласовне промене)

1. Пре решавања задатака, летимично погледај цео тест.
2. Сваки задатак пажљиво прочитај и размисли шта се у њему тражи.
3. Прво уради оне задатке који су ти лакши.
4. Одговоре пиши читко. Поштуј правописна и граматичка правила.
5. Пожељно је да прво пишеш графитном оловком, па тек онда хемијском како би
избегао/избегла прецртавање и исправљање одговора.
6. Не користи скраћенице у овом контролном задатку.
7. На крају још једном провери цео тест (пажљиво прочитај сваки задатак и
написани одговор), па га тек онда предај наставнику.
Бодовање контролног задатка
1. Бодује се сваки захтев у задатку.

2. Не признаје се прецртан и исправљен одговор.
3. Не признаје се одговор који је написан само графитном оловком.
4. Не признаје се одговор у којем су употребљене скраћенице.
5. Признаје се одговор написан штампаним или писаним словима.

Наставник
Наставна јединица Правописна решења у вези са гласовним променама

свеске, табла, креда/фломастер, одштампани материјали
Циљ часа Утврђивање градива о подели гласова, гласовним

променама и правописним решењима везаним за њих.

 препозна делове речи у вези са њиховим грађењем;
 доследно примењује правописну норму;
 користи правопис (школско издање).
Кључни појмови Самогласници, сугласници, сонанти, гласовне промене,
непостојано а, промена л у о, палатализација,
сибиларизација, јотовање, једначење сугласника по
звучности, једначење сугласника по месту изговора,
губљење сугласника, правопис, норма


У уводном делу часа наставник ће најавити тему данашњег часа – утврђивање право-
писних правила у вези с гласовним променама. Као мотивацију за рад, наставник на
почетку часа може задати ову мозгалицу:
У српском језику постоје придеви прсни и прстни. Шта мислите: од којих именица су они т
Ученици треба да закључе да придев прсни долази од именице прса (проверити да ли

ученици знају шта ова именица значи), а придев прстни од именице прст. Иако придев
прстни садржи сугласничку групу тешку за изговор (стн), у њему не долази до
губљења сугласника управо зато што би се изједначио с придевом прсни, који постоји у
нашем језику, али не значи исто што и придев прстни. Другим речима, сугласник т би
се изгу- био из придева прстни да у српском језику не постоји придев прсни. Помоћу
оваквог примера ученици треба да схвате да језик функционише као систем, те да ли ће
нешто бити прихваћено као нормирано не зависи само од појединачне речи, већ од
њеног места у систему.

О правописним правилима у вези с гласовним променама већ је говорено на часовима
обраде сваке гласовне промене, а сада је прилика да на једном месту применимо сва
правила у вези с гласовним променама. То је могуће организовати кроз игру.
Наставник ће одштампати речи дате у прилогу и дати сваком пару ученика по један пар
речи (нпр. варилац и вариоц). Задатак ученика је да изаберу облик који је правилан и да
објасне теоријски зашто је тај облик правилан, односно зашто други облик у пару није
правилан. Наставник може припремити и пано с два поља – једним црвеним и другим
зеленим пољем. Пошто објасне пример, ученици могу залепити правилан пример у зе-
лено поље, а неправилан у црвено. И тако редом, док се не објасне сви дати примери.
Ученике упутити на трећи тест за самооцењивање на стр. 44 у дигиталној граматици.

Завршни део часа намењен је евентуалним додатним питањима ученика. Наставник
може са ученицима радити Језичке мозгалице (Радна свеска, стр. 34 и 35).
ПРИЛОГ
варилац вариоц
пет девојака пет девојки
Душичин Душицин
нози ноги
тузи туги
Невенки Невенци
дјевојка ђевојка
потписати подписати
председник претседник
одшити отшити
Вашингтон Вашинктон
изљубити ижљубити
подаци податци
постан посан
протестни протесни
радосна радостна
најјачи најачи

Наставник
Наставна јединица Домаћа лектира: Обредне лирске народне песме
Врста (тип) часа Oбрада и утврђивање
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, стваралачка
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, звучни записи обредних
народних песама
Циљ часа Наставно тумачење обредне народне лирике (тематско,
мотивско, стилско, композиционо).

културноисторијску баштину.
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема, естетичка
Кључни појмови Обредна народна лирика, коледарске и божићне песме,
песме на ранилу, лазаричке песме, ђурђевске песме,
спасовске песме, ивањске песме, додолске песме
Корелација Историја, Народна традиција, Музичка култура, Ликовна култура
наставника  Усмерава ученике на уочавање унутарпредметних
 Укључују се и узимају учешће у индивидуалном раду
и групном раду.
Литература за Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме I,
наставнике Нолит, Београд, 1987.
Видо Латковић, Народна књижевност, Научна
књига, Београд, 1987.
Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, Народна
књижевност, Требник, Београд, 1996.
Зона Мркаљ, Наставно проучавање народних приповедака
и предања, Друштво за српски језик и књижевност Србије
Снежана Самарџија, Облици усмене прозе, Службени гласник,

Припремне радње: Наставник даје задужења за седам група ученика, од којих ће свака
спремити усмено излагање са тумачењем одређене врсте обредних песама (божићне
песме, песме на ранилу, лазаричке песме, ђурђевске песме, спасовске песме, ивањске
песме, додолске песме). Излагање може пратити звучни запис песама, уз тумачење
песничких слика и врсте стиха.
Структура првог часа

После краћег обнављања општих одлика усмене лирике и особина митолошких и
посленичких песама, обрађених у петом разреду, наставник уводи ученике у свет ус-
мене обредне лирике, која се изводила око значајних хришћанских празника, који у
српској верзији православља чувају бројне паганске елементе, али и у периодима зна-
чајним за раст и узгој усева (додолске песме). На текућем и наредном часу ученици ће
се упознати са особинама врста обредне лирике, празницима уз које су се песме изво-
диле и њиховом поетском лепотом.

Коледарска песма „Војевао бели Виде, коледо” (Извор,
стр. 62) изражајно се чита, а потом и тумачи. У песми се
словенски бог Вид представља као ратник који се вра-
тио из боја. Ученици се усмеравају да запазе да су њего-
ви противници „клети Турци” и „црни Угри”, са којима
су Срби током средњег века ратовали. Ако су
противници, као носиоци негативне силе, представљени
епитетима клети и црни, Вид је означен епитетом бели,
јер је њего- ва ратничка борба уз Србе борба за слободу.
Треба напо- менути да се управо на Видовдан, 28. јуна
1389. године одиграла Косовска битка и да видовдански
култ има по- себан значај у српској традицији.
Ученици уочавају да је велики и моћни бог по повратку са ратишта приказан као оби-
чан човек: жена га дочекује, радују му се коњи и голубови, гласним громотом и тропо-
том (ономатопеја). Историјски усуд српског народа указује на антропоморфно виђење
словенских божанстава, која по свему, осим по бесмртности, бивају репрезент народа
који штите. Такође, треба указати на употребу припева коледо у песми, који је каракте-
ристичан за коледарску лирику. Ова песма се може и визуелно дочарати кроз илустра-
цију коју ће на паноу представити даровити ученици, са исписивањем кључних мотива.
Наставник приказује фотографију дрвеног кипа Светог Вида на острву Риген у Немач-
кој, како би ученици и визуелно доживели моћ и снагу словенског бога. Стопљеност са
природом (светилиште на ливади, уз шуму), указује на везаност Словена за земљо-
радњу и сточарство, а камен, полегао под кип, налик на стадо оваца, указује на веру да
ће их заштитник подржати.
На текућем часу представљају се још и божићне песме, песме на ранилу, лазаричке пе-
сме, уз слушање неке од интерпретација песама „На Цвијети, на ранилу” („Пораниле
де-
војке” – аранжман Стевана Стојановића Мокрањца из Руковети) и „Лази, лази, Лазаре”

са јутјуба. Важно је да сваки ученик представи контекст певања одређене врсте обредне
лирике, обреде који прате извођење, врсту стиха, постојање припева. Божићне песме
прати и етнографски запис„Божић” Вука Стефановића Караџића (Извор, стр. 64).
Ученике упутити на интерактивне задатке на странама 63, 65 и 68 у дигиталној читанц

Уз обнављање појма обредна лирика, истиче се снажна веза претхришћанских и
хришћанских верских слојева у српској обредној лирици. Уколико желе више да
сазнају о вери Старих Словена, ученици се могу упутити да на интернету пронађу
податке о Светом Виду и другим словенском божанствима.
Структура другог часа

Уз обнављање кључних особина коледарске, божићне и лазаричке обредне лирике,
наставник најављује усмена излагања ученика о ђурђевским, спасовским, ивањским и
додолским песмама.

Ученици који представљају ђурђевске песме повезују их са етнографским записом
„Ђурђевдан” (Извор, стр. 67), као и са симболиком биљке селен, представљене у
одељку Свет занимљивости (Извор, стр. 66). Симболика ђурђевских песама повезује се
са легендом о Светом Ђорђу, убици змаја (симбол зла), а наставник ће овај мотив
повезати са народним бајкама у којима змаја, силника и отимача девојака, побеђује
храбри подвижник, најчешће најмлађи царев син („Чардак ни на небу ни на земљи”,
„Златна јабука и девет пауница”, „Стојша и Младен”).
И у спасовској песми „Рано рани ђевојчица” (Извор, стр. 69) присутан је змај као
отимач (одвођење девојке која је отишла на извор по воду у пећину у гори), али се
истиче и емотивна страна хтонског бића. Ученици запажају да плахи змај бива погођен
девојачким сузама и жељом да за Спасовдан буде уз мајку, те је пушта од себе иако је
воли. Међутим, девојка му се не враћа (она не дели његова осећања јер је мимо своје
воље била с њим), те је он узалуд чека на стени да би му у завршном стиху песме
препукло срце од туге. Уз осуду чина отмице, ученици осећају емпатију према звери у
овој песми са снажним мотивом изневерене љубави.
Краљичке песме повезују се са елементима драмског у усменој лирици, јер краљички
обичаји подразумевају маскирање девојака у краља, краљицу, барјактара и дворкињу.
Ученицима се може посебно допасти песма „Ђаку” (Извор, стр. 70), која тематизује
кршење забрана које књига намеће младом ђаку, жељном момачког живота и радости.
Ивањске песме повезују се са празновањем Светог Јована летњег и култом брања биља,
а додолске песме са призивањем кише у сушним месецима (синкретичко повезивање
игре и певања костимираних додола), уз слушање неког од звучних записа додолских
песама.

После анализе рада и излагања група, синтетишу се опште одлике обредних песама.
Обредна лирика певана је да призове благостање (добар род, плодност, пород, кишу у
сушним данима) и донесе добро патријархалном дому и његовим члановима. Уочљив је
њихов колективни и синкретички карактер. Мотиви песама варирају у односу на
годишње доба у коме се певају (зима, пролеће, лето). Неке од песама имају и припеве
(коледарске, додолске). Најчешћи стихови у обредној лирици су шестерац, седмерац и
осмерац (Извор, стр. 71).
Наставник може пустити звучну интерпретацију додолске песме на стр. 72 у дигиталној чит

Наставник
Наставна јединица Контролни задатак: Гласовне промене
Облици рада Индивидуални
Наставне методе Текстовна, аналитичко-синтетичка
Циљ часа Провера усвојености обрађених гласовних промена

(непостојано а, промена л у о, палатализација,
звучности, једначење сугласника по месту изговора,
губљење сугласника).

Кључни појмови Језик, граматика, гласовне промене
Активности  Припрема, штампа и дели контролне задатке.

наставника  Саветује ученике како да га што успешније ураде.
 Обавештава их повремено о преосталом времену за рад.
 Прикупља контролне задатке на крају часа и саопштава им
када могу очекивати резултате.
Активности ученика  Слушају савете наставника.
Литература за Зона Мркаљ, Методичка слагалица 6, Klett, Београд2016.
наставнике Весна Ломпар, Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Радна
свеска 6, Кlett, Београд, 2019.
Литература за ученике Весна Ломпар, Граматика 6, Кlett, Београд, 2019.

Наставник саопштава ученицима да ће овога часа, као што је већ најављено, радити
контролни задатак о гласовним променама. Укратко их подсећа на шта треба да обрате
пажњу приликом израде теста. (Одштампане савете и препоруке дао је ученицима на
часу бр. 42) Сада дели ученицима одштампане примерке тестова.

Ученици самостално решавају тестове. Наставник им омогућава да се концентришу на
задатке, да тест раде у миру и тишини, без непотребног запиткивања. Навикава их да се
током рада не ослaњају на помоћ наставника и других ученика.

Наставник сакупља контролне задатке и саопштава ученицима када да очекују
резултате. Пита их за општи утисак о контролном задатку (да ли је контролни био
тежак, који им је задатак био најтежи) и о томе како су га урадили.
ПРИЛОГ
Контролни задатак: Гласовне промене
I група Име и презиме ученика:
Бр. Бр.
Питања
1. Повежи линијом сваку реч из леве колоне с гласовном променом
која је у њој извршена. У левој колони једна реч је сувишна.
1) дружина а) промена л у о
2) ораси б) јотовање
3) руски в) палатализација
4) бржи г) сибиларизација
5) певао
2. Подвуци придеве у чијој промени запажаш непостојано а.

хладан, прав, храбар, јутарњи, стар
3. Напиши називе гласовних промена које су извршене у датим

речима. а) црњи
б) вожња
в) српски
4. Напиши које су гласовне промене извршене у речи ЗАДАЦИ.

а) ,
б) ,
в) .
5. Која је гласовна промена извршена у подвученој речи у следећој

реченици?
Милан је живео у Нишу.
6. Именица ЈУНАК у вокативу једнине гласи ЈУНАЧЕ, а у

номинативу множине гласи ЈУНАЦИ. Напиши која је гласовна
промена извршена у вокативу једнине, а која у номинативу
множине ове именице.
а) У вокативу једнине:
б) У номинативу множине:
7. Збирну именицу ПРУЋЕ добили смо следећим творбеним
процесом:
прут + је g пруће
Која је гласовна промена извршена у добијеној збирној именици?
8. Заокружи слова испред назива две гласовне промене које су

извршене у облику женског рода придева РАДОСТАН.
в) губљење сугласника
г) једначење сугласника по месту изговора
9. У сваком пару речи подвуци ону која је правилно написана.

а) предшколски, претшколски б) најачи, најјачи
в) одељење, оделење г) једампут, једанпут
10. Које гласовне промене запажаш у глаголу ИШЧИТАТИ

(ИЗ + ЧИТАТИ)?
а)
б)
11. Подвуци две погрешно написане речи у датој реклами и напиши их

правилно.
Купите најефтиније образце у књижари код наше школе!
а)
б)
12. Од глагола СЛУШАТИ (а) направи именицу додавањем суфикса -

лац, а затим (б) добијену именицу правилно употреби у датој
реченици.
а) слуша(ти) + лац =
б) Неколико се јавило директно у
програм.

ПРИЛОГ
Контролни задатак: Гласовне промене
II група Име и презиме ученика:
Бр. Бр.
зад. Питања бодова
1. Повежи линијом сваку реч из леве колоне с гласовном променом

која је у њој извршена. У левој колони једна реч је сувишна.
1) излози а) палатализација
2) ручица б) сибиларизација
3) безвучни в) промена л у о
4) снопље г) губљење сугласника
5) пливао
2. Подвуци именице које у својој промени имају непостојанo а.

јагода, вишња, трешња, кајсија, мандарина
3. Напиши називе гласовних промена које су извршене у датим

речима. а) сечем
б)играоница
в) потценити
4. Напиши које су гласовне промене извршене у речи ПОДАЦИ.

а) ,
б) ,
в) .
5. Која је гласовна промена извршена у подвученој речи у следећој

реченици?
Петар је бржи од Милана.
6. Именица ДЕВОЈКА у дативу једнине гласи ДЕВОЈЦИ, а у генитиву

множине гласи ДЕВОЈАКА. Напиши која је гласовна промена
извршена у дативу једнине, а која у генитиву множине ове именице.
а) У дативу једнине: б) У генитиву множине
7. Умањеницу (деминутив) СЛИЧИЦА добили смо
следећим творбеним процесом:
слик(а) + ица – сличица
Која је гласовна промена извршена у добијеној умањеници
(деминутиву)?
8. Заокружи слова испред две гласовне промене које су извршене у

облику женског рода придева МРАЧАН.
в) палатализација
г) сибиларизација
9. У сваком пару речи подвуци ону која је правилно написана.

а) Ленкин, Ленчин б) грацки, градски
в) тачки, тачци г) протесни, протестни
10. Које гласовне промене запажаш у глаголу РАШЧИСТИТИ

(РАЗ + ЧИСТИТИ)?
а)
б)
11. Подвуци две погрешно написане речи у реченици и напиши их

правилно.
Ми смо најбоље оделење у школи и сви учествујемо у ванаставним
активностима током целе године.
а)
б)
12. Од глагола ЧИТАТИ (а) направи именицу додавањем суфикса -лац,

а затим (б) добијену именицу правилно употреби у датој реченици.
а) ЧИТА(ТИ) + ЛАЦ =
б) Неколико похвалило је ту књигу.


Наставник
Наставна јединица Песме Бранислава Петровића: избор из антологија
песама за децу („Морава”, „Влашићи”, „Дунав”,
„Говор дрвећа”, „Грађење куће”, „Па шта, па шта”...)

Циљ часа Наставно тумачење лирске ауторске поезије Бранислава
Петровића.
Кључни појмови Бранислав Петровић, поезија
Корелација Грађанско васпитање, Географија, Биологија

текста.
Klett, 2014.

Наставник ће ученицима представити песнички рад и живот Бранислава Бране Пет-
ровића. Између осталог, користиће одељак из читанке Представљамо ти (Извор, стр.
81), као и емисију на јутјуб каналу Радио-телевизије Србије ( https://www.youtube.com/ watch?
v=uRjEhLCkV2I).
Како би се приступило Петровићевој поезији, али и размотрило песништво уопште,

песничка инспирација и однос песника и природе, односно природе и њених појава као
надахнућа, наставник ученицима дели картице на којима су одштампани стихови
из„Златне песме” Бране Петровића.
Златна песма (одломак)

Цвет смеран у пољу порука је важна
подземних мудраца – тај украс разума!
Птице мочварице, змије, жаба влажна,
само су трагања незнаног нам ума.
Разговарамо о датим стиховима. Разматрамо мотив цвета и његову симболику. Ко нам

преко цвета шаље поруке лепоте? Ко су подземни мудраци о којима песник говори?
Какав је однос између човека и природе? Какву функцију у овим стиховима имају по-
менуте животиње?
Ученици треба да одгонетну песникову намеру да свет представи као лепоту, као склад
и сагласје. Природа нас дарива животом, даје нам оквире лепоте и радости. Цвет, као
симбол лепоте, али и даривања, тако постаје доказ да нам је природа наклоњена, а то
што њену лепоту осећамо и препознајемо на сваком месту, говори да смо и сами део
природе и да нам је она наменила посебно место – место посматрача и уживаоца у
њеној свеукупној лепоти.

У наставку часа тумачимо песму „Морава”, из читанке (Извор, стр. 79). Анализа песме
биће потпомогнута питањима и налозима из одељка Трагом речи (Извор, стр. 79). По-
себну пажњу посветићемо препознавању кључних осећања и слика везаних за реку
Мораву. Уочаваћемо функцију контраста и објаснићемо ово стилско средство посрeд-
ством одељка Појмовник (Извор, стр. 79).
Наставник помоћу пројектора показује фотографију, тј. карту слива реке Мораве. На
табли записује Морава, а затим бележи кључне синтагме или реченице које предста-
вљају ученичке утиске после пажљивог разматрања карте.
Наставник може пустити звучни запис песама Морава (стр. 78) и Влашићи (стр. 80). Уч
Могући ученички одговори
Морава:
• Велика река.
• Обухвата велики део Србије.
• Улива се у Дунав.
• Састоји се од Западне и Јужне Мораве.
• Настаје од више река које повезују различите државе и градове.
После ове активности читамо Петровићеву песму и њену анализу усмеравамо према
повезивању карактеристика ове реке са њеним транспоновањем у свет песме и до-
живљај лирског субјекта. Разматрамо како је песник, средствима песништва, предста-
вио једну реку, које су слике и ситуације у вези са њом опеване, који тренуци људског
живота се везују за Мораву, какав је однос према Морави када се живи поред ње, или
када се оде од ње.
Ученицима читамо песме Б. Петровића: „Влашићи”, „Дунав”, „Говор дрвећа”, „Грађење
куће”, „Па шта, па шта” и тражимо у њима слике природе. Сагледавамо однос између
природе и човека.

Пред крај часа ученици у датом временском оквиру (пет минута) пишу кратку песму о
омиљеној реци/планини/језеру/мору и др., а затим је читају.

Наставник
Облици рада Фронтални и индивидуални
Наставна средства Контролни задаци, креда, табла/маркери
Циљ часа Провера усвојености обрађених гласовних промена

(непостојано а, промена л у о, палатализација,
звучности, једначење сугласника по месту изговора, губљење
сугласника).
Међупредметне Решавање проблема, рад с подацима, компетенција за учење
Кључни појмови Језик, граматика, гласовне промене
Активности  Износи општи утисак о резултату контролног задатка.

наставника  Анализира листу ученичких постигнућа и саопштава
појединачне оцене.
 Процењује усвојеност градива, али и подстиче ученике да
буду бољи.
 Дели контролни задатак.
 Заједно са ученицима решава све задатке, а посебно
појашњава оне у којима су ученици највише грешили.
 Договора се око поправљања оцена.
Активности ученика  Слушају наставника, питају шта им није јасно.
 Критички сагледавају свој контролни задатак.
 Информишу се о могућности поправљања оцена.

Саопштавамо ученицима како су урадили контролни задатак и износимо своја запа-
жања у односу на очекивања која смо имали. Наглашавамо им, иако су они о томе оба-
вештени на претходним часовима, о чему смо водили рачуна приликом прегледања
ових тестова.
За сваки тачан одговор ученик добија 0,5 бодова. Бодује се сваки захтев у задатку.
Не признаје се прецртан и исправљен одговор.
Не признаје се одговор који је написан само графитном оловком.
Не признаје се одговор у којем су употребљене скраћенице.
Признаје се одговор написан штампаним или писаним словима.
На табли исписујемо расподелу бодова по оценама и саопштавамо да је максимум бо-

дова на овом контролном задатку 15.
Предлог расподеле бодова
Оцене 1 2 3 4 5
Бодови 0–6 7–8 9–10 11–12 13–15
Ученицима образлажемо појединачне оцене и делимо контролне задатке.

Са ученицима пролазимо кроз тест. Објашњавамо и заједно решавамо сва питања и
задатке. Највише се задржавамо на оним задацима које су ученици најлошије урадили.

Одговарамо на евентуална додатна питања ученика. Договарамо се о времену и начину
поправљања оцена.
Бр. Решење контролног задатка I Бодовање
зад. група
1. 1) в); 2) г); 3) / ; 4) б); 5) а) Четири тачна одговора – 2 бода

Три тачна одговора – 1,5
Два тачна одговора – 1
Један тачан одговор – 0,5
2. хладан, храбар Два тачна одговора – 1 бод

Један тачан и ниједан нетачан одговор – 0,5
3. а) јотовање Три тачна одговора – 1,5

б) једначење сугласника по месту Два тачна одговора – 1,0
изговора Један тачан одговор – 0,5
в) једначење сугласника по звучности
4. а) непостојано а б) сибиларизација Три тачна одговора – 1,5

в) губљење сугласника Два тачна одговора – 1,0
5. промена л у о 0,5
6. а) палатализација б) сибиларизација Два тачна одговора – 1,0

7. јотовање 0,5
8. а), в) Два тачна одговора – 1,0

9. а) предшколски б) најјачи в) Четири тачна одговора – 2 бода

одељење г) Три тачна одговора – 1,5
једанпут
10. а) једначење сугласника по звучности Два тачна одговора – 1,0

б) једначење сугласника по месту Један тачан одговор – 0,5
изговора
11. Купите најефтиније образце у Четири тачна одговора – 2 бода

књижари код наше школе!
а) најјефтиније б) обрасце Два тачна одговора – 1
12. а) слушалац б) слушалаца Два тачна одговора – 1,0

Бр. Решење контролног задатка II Бодовање
зад. група
1. 1) б); 2) а); 3) г) ; 4) /; 5) в) Четири тачна одговора – 2 бода

2. вишња, трешња Два тачна одговора – 1 бод

3. а) палатализација б) промена л у о Три тачна одговора – 1,5

в) једначење сугласника по звучности Два тачна одговора – 1,0
4. а) непостојано а б) сибиларизација Три тачна одговора – 1,5

в) губљење сугласника Два тачна одговора – 1,0
5. јотовање 0,5
6. а) сибиларизација б) непостојано а Два тачна одговора – 1,0

7. палатализација 0,5
8. а), в) Два тачна одговора – 1,0

9. а) Ленкин б) градски в) тачки Четири тачна одговора – 2 бода

г) протестни
10. а) једначење сугласника по звучности Два тачна одговора – 1,0

б) једначење сугласника по месту Један тачан одговор – 0,5
изговора
11. Ми смо најбоље оделење у школи Четири тачна одговора – 2 бода

и сви учествујемо у ванаставним
активностима током целе године.
а) одељење б) ваннаставним
12. а) читалац б) читалаца Два тачна одговора – 1,0


Наставник
Наставна јединица Домаћа лектира: Весна Алексић, Каљави коњ: „Прича о

богињи Лади”, „Звездана вода”; „Прича о богу Сварогу –
Небески ковач” и„Прича о богу Стрибору – Сеченско светло”
Циљ часа Наставно тумачење збирке прича.
Међупредметне Комуникација, решавање проблема, сарадња, рад с
Кључни појмови Весна Алексић, епика, збирка прича, Стари Словени
Корелација Грађанско васпитање, Историја

текста.
Klett, 2014.

Ученици су код куће прочитали одабране приче из збирке прича Весне Алексић
Каљави коњ. Уз помоћ уводног дела у читанци, пре приче о богињи Лади, упознају се
са митском причом везаном за каљавог коња словенског бога Световида (Извор, стр.
82), а затим читају и текст из Света занимљивости (Извор, стр. 84). За час обраде ове
збирке, односно њених прича, припрема се вршила преко истраживачких задатака који
су прилог ове припреме.

Ученици су имали задатак да се, уз читање прича из збирке Весне Алексић, упознају и
са словенском митологијом тако што ће истраживати о Старим Словенима, њиховим
обичајима, боговима, веровањима и начину живота, проучавањем литературе која им је
доступна у школској библиотеци (или у градским/приватним библиотекама), уз помоћ
наставника књижевности, наставника историје и школског библиотекара. Податке које
прикупе треба да сагледају у контексту уметничке прозе Весне Алексић и начина како
ауторка ове збирке прича фикционализује доступне историјске податке.
Како су истраживачки задаци послужили да се ученици усмере приликом читања збир-
ке, на часу обраде се води разговор у оквиру својеврсне радионице коју наставник ор-
ганизује на часу. Наставник упућује ученике у планиране наставне активности и позива
их да буду активни учесници у радионици Пустоловина у свету словенских богова.
Сценарио радионице
• Наставник припрема већи (празан) хамер који ће служити као подлога за ђачке одго-
воре. Столови у учионици се могу саставити у велики округли сто или ученици могу
бити окупљени око хамера.
• Сваки ученик/ученица добија по три самолепљива папирића различите боје (нпр.
жуте, розе и зелене).
• Наставник позива сваког ученика/ученицу да на жутом папирићу напише име сло-
венског бога/богиње који/која је, по његовом/њеном мишљењу, најинтересантнији/
најинтересантнија.
• Свако излази и лепи жуте папириће на место које с м одабере на хамеру (користи се
читава површина хамера и циљ је да се папирићи распореде на што више места).
• Следи кратка дискусија где се сагледава која су божанства наведена, а која, евентуал-
но, недостају. Разматрају се разлози одабира где свако (или они који желе, у складу с
временом) саопштава због чега му је неко божанство посебно интересантно.
• Наставник даје следећи задатак, који се састоји од тога да ученици на розе папирићу
опишу (у једној или више граматички исправних реченица) ситуацију/догађај/
веровање у вези с божанставом које су претходно (на жутом папирићу) именовали.
• Када је урађен задатак на розе папирићу, сваки ученик/ученица свој розе папирић
предаје свом другу/другарици из клупе (уколико је непаран број ученика, неко ће
добити два папирића).
•
Розе папирићи се лепе на хамер тако да сваки доносилац папирића треба да препозна
уз које божанство (жути папирић) треба да се залепи одређени податак, ситуација и сл.
везана за њега (розе папирић).
•
Следи разговор о исписаним ситуацијама, веровањима, догађајима из прича које су
ученици препознали као битне или занимљиве. Увиђају се различите особине и одно-
си јунака у причама; запажа се да ли су неке ситуације поменуте више пута.
•
Зелени папирић служи за уцртавање симбола J или L. Поред сваког жутог и розе папи-
рића треба да се залепи зелени, којим ће ученик/ученица симболично нагласити како
је доживео/доживела то биће. Ова активност се може извести тако што би сваки уче-
ник/ученица поред митског бића које је на почетку одабрао залепио зелени папирић.
•
На крају ће се сагледати шта се све рекло о једном божанству и које су му емоције
(зелени папирић) придружене. Десиће се да је уз неко божанство стављен и позитиван
и негативан знак (J или L). То ће бити одлична прилика за изношење различитих (а
легитимних) мишљења заснованих на ваљаним аргументима, тј. позивању на текст
прича из збирке Весне Алексић.
Наставник може пустити звучни запис одломка из„Приче о богињи Лади” са стране 82 у диг

Ученици читају одломке које су забележили у дневнике читања.
ПРИЛОГ
Истраживачки задаци за читање и тумачење домаће лектире:

Весна Алексић, Каљави коњ
•
Пре читања збирке прича Каљави коњ истражи ко су били Стари Словени, где су и
како су живели. Пронађи податке о њиховом свакодневном животу, као и о њиховој
религији (бо- говима и веровањима). У томе ти могу помоћи наставник Српског језика
и књижевности, школски библиотекар и наставник Историје. Ако податке проналазиш
претражујући ин- тернет, провери њихову тачност кроз разговор са својим
наставницима.
•
Пажљиво читај приче из збирке Каљави коњ; замишљај њихове јунаке, ситуације у
којима учествују и однос људи према овим божанствима.
•
У свесци напиши ко су главни јунаци прича; запиши њихове главне особине, али и о-
стале податке који су за њих значајни (нпр. када су се прослављала та божанства, как-
ве су им се жртве приносиле итд.).

Наставник
Наставна јединица Тиодор Росић, Приче старог чаробњака („Небеске столице”)
Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, звучни записи обредних
народних песама
Циљ часа Наставно тумачење уметничке бајке (тематско, мотивско,
стилско, композиционо).

 вреднује поступке ликова и аргументовано износи
ставове;
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема, естетичка
Кључни појмови Приче старог чаробњака, „Небеске столице”, Тиодор Росић,
предање, ауторска бајка, словенска митологија
Корелација Историја, Народна традиција, Ликовна култура, Географија

 Активно учествују у току различитих
наставних активности.
 Укључују се и узимају учешће у индивидуалном
раду / групном раду / раду у пару.
Литература за Тиодор Росић, Приче старог чаробњака, Bookland,
Ивана Брлић Мажуранић, Приче из давнине, ЛОМ, Београд,
2016.
Зона Мркаљ, Наставно проучавање народних приповедака
и предања, Друштво за српски језик и књижевност Србије,
Владимир Проп, Морфологија бајке, Просвета, Београд, 1982.



Како су се ученици на претходном часу сусрели са причама из збирке Каљави коњ
Весне Алексић, наставник истиче да ће се поново наћи у бајковитом свету инспириса-
ном словенским културним наслеђем. Следи обнављање кључних жанровских одли- ка
ауторске бајке, коју су ученици упознали кроз бајке Гроздане Олујић или читањем
бајковитог романа Зеленбабини дарови Иване Нешић, базираног на мотивима српских
народних бајки. Ученици се упознају и са биографским подацима о Тиодору Росићу
(Представљамо ти, Извор, стр. 87).

После интерпретативног читања следи анализа текста, заснована на питањима у одељку
Трагом речи (Извор, стр. 87). Важно је истаћи персонификовану слику Копаоника, који
спава ногу окованих у снег, не марећи за ономатопејске звуке природе која би да га
пробуди из зимског сна. Како на њему заседају божанства српског претхришћанског
Пантеона, Копаоник се може упоредити са Олимпом, планином старогрчких богова.
Ученици запажају да је повод окупљања богова отмица богиње пролећа Брезе и њеног
сина Развигора. Мраз, бог зиме и хладноће, прекида идилични брак Брезе и Брезника,
који симболишу пролеће и обнављање природе, како би превладали лед и хладноћа,
односно зимско доба којим он управља.
Брезник је представљен као брижан и пажљив супруг чији се свет руши губитком жене
и детета, те је, иако божанство, ученицима дочаран као изразито антропоморфно биће.
По мишљењу ученика, чудотворно оружје (лук са стрелом чији је врх начињен од
камена бога Перуна, врховног словенског божанства) Брезник заслужује снагом своје
љубави и туге за вољенима.
Типски лик помоћника ученици препознају у ласти, која га води до скривеног улаза у
Мразовљеве дворе. Мразовљево срце представља његову слабу тачку, „Ахилову пету”.
Погодивши противника чудесним оружјем, Брезник ослобађа супругу и сина и
симболички оживљава свет природе. Копаоник се буди, мешкољи, постаје динамички
персонификован, што је контрастно његовој статичкој окованости на почетку бајке.
Наставник напомиње да су у време паганства људи путем предања покушавали да
објасне тајну промена у природи, те ова бајка има и елементе демонолошких (мито-
лошких) и етиолошких народних предања. Мотив отмице у Росићевој бајци наликује на
мотиве бајке„Снежна краљица” Ханса Кристијана Андерсена и цртаног филма Залеђено
краљевство. Такође, у текст су интерполирани старословенски називи месеци, који су у
српском језику постојали пре појаве данашњих назива, пореклом из латинског језика.
Маштовита слика дрвета са дванаест грана – дванаест месеци у чијем корену се налази
Мраз – указује на страх наших предака од дуге зиме у планинским крајевима јер су не-
повољни временски услови утицали на бављење земљорадњом и сточарством.
Наставник може приказати фотографије Копаоника на стр, 87 у дигиталној читанци. Уп


Поред Тиодора Росића, и Ивана Брлић Мажуранић је писала бајке инспирисане сло-
венском митологијом. Поред бајке„Сунце дјевер и Нева Невичица”, коју могу пронаћи
у читанци Извор на страни 78, ученици се подстичу да из збирке бајки Приче из
давнине, настале 1916. године, прочитају и бајке „Шума Стриборова”, „Братац Јегленац
и сестри- ца Рутвица” и „Регоч”, да осете магију архаичног приповедања и сликовит
вокабулар који ауторка користи.
Домаћи задаци:
1.Ученици који показују склоност ка илустровању добијају задатак да у виду плаката

или стрипа представе бајку „Небеске столице”, визуелизују Копаоник, скупштину
богова, Брезника, Брезу, Развигора, Мраза и дрво дванаест месеци. На плакату би
требало исписати кључне речи (књижевни род и књижевна врста, тема, стилски
поступци), а уколико се црта стрип, требало би осмислити дијалоге којих у
Росићевом тексту нема.
2.Ученици склони писању прича могу дописати ову бајку својим радом под називом
„Мразова освета”, у којем ће приказати други покушај Мраза да окује природу, са
новом Брезниковом авантуром и коначном победом.
3.Остали ученици, у сарадњи са наставником, решавају задатке из Радне свеске 6 (стр.
114–115), којима обнављају кључне садржинске и формалне одлике текстова
обједињених у тематску целину У постојбини Старих Словена.

Наставник
Наставна јединица Говорна вежба: У постојбини Старих Словена
Наставна средства Читанка, школске свеске
Циљ часа Увежбавање вештине говорништва и неговање културе

усменог изражавања.
 говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
 уважава националне вредности и негује
Кључни појмови Усмено изражавање, Стари Словени

култура.
Klett, 2014.


На почетку часа ученици ће се подсетити ко су били Стари Словени, где су живели и у
која су божанства веровали. Наставник ће их упознати са планираним активностима и
циљевима часа. Како би се припремили за говорну вежбу, ученици су на претходном
часу добили упутство (савете и предлоге) које се налази у прилогу ове припреме.

Ученици треба да у одређеном временском оквиру говоре о задатој теми из две предло-
жене перспективе, односно на један од два предложена начина (или по слободној, лич-
ној замисли).
Први начин
Ученик/ученица говори у првом лицу и представља се као неко од божанстава Старих
Сло- вена, затим као Стари Словен, као посетилац Старих Словена, можда и као какав
средњо- вековни летописац и сл. Као што је претходно речено, дата упутства биће им
од користи као смернице за припрему. Задатак ученика/ученице је да у Ја форми
говори (највише пет минута) о Старим Словенима и о томе како замишља њихова
станишта, декор свакодне- вног живота попут изгледа кућа, одеће, обуће, оружја, хране,
пића, игара и сл. Ученици могу да се држе података које су пронашли о Старим
Словенима у релевантним историј- ским изворима, али могу да свој говор заснивају и
на обрађеној збирци прича Весне Але- ксић Каљави коњ. Уз коришћење доступних
података и њихове својеврсне реконструкције у форму приче/исповести, ученици могу
и да измисле и измаштају неке детаље, ситуације и све оно што им је неопходно како би
на интересантан начин говорили и усмено презен- товали занимљиву причу. Ипак,
неопходно је да се то што је измаштано и измишљено на одређен начин може
прихватити као могуће у свету Старих Словена. То никако не сме бити залажење у
банализацију (нпр. да Стари Словени користе мобилне телефоне и слично).
Ученици су раније, када је обрађена збирка прича Весне Алексић Каљави коњ, имали
задатак да проучавају и истражују историју, културу и свакодневни живот Старих
Словена уз помоћ наставника и литературе коју им он препоручи.
Уколико пожеле да своју беседу или обраћање учине сугестивнијим и ефектнијим за
остале ученике, који имају улогу слушалаца, говорници се могу костимирати и обезбе-
дити сценске реквизите.
Други начин
У одређеној мери мање креативна, али исто тако захтевна, јесте и могућност да ученик
излаже садржај о Старим Словенима, а да то излагање не подразумева драмски процес
који се може препознати у првом начину, већ класично излагање.
И овде ученик може добро да покаже колико се посвећено припремао за говорну вежбу
и колико му је сама тема била интересантна.
Остали ученици све време прате излагање свог друга/другарице како би после тога мог-
ли да прокоментаришу и укажу на позитивне и негативне стране тог казивања.
Наставник исто тако пажљиво прати ученика/ученицу, трудећи се да их мотивише да
наставе ако су се збунили или у нечему погрешили. Саветује, сугерише, исправља их
ако погрешно из- говоре неке речи или гласове, упућује на избегавање поштапалица и
фраза.

Ученици бирају најбољег говорника према одређеним критеријумима:
• Да ли је јасно и правилно изговарао речи и конструисао реченице?
• Да ли је његов речник богат и да ли користи устаљене изразе и фразе?
• Да ли успева да побуди пажњу и интересовање код слушалаца?
• Да ли је саопштио целовиту причу о Старим Словенима?
ПРИЛОГ
Упутство за припрему говорне вежбе: У постојбини Старих Словена

• Како би се добро припремио/припремила за говорну вежбу, подсети се свега што си
до сада сазнао/сазнала о Старим Словенима на часовима историје, као и на часо-
вима књижевности. Прочитај своје белешке, али се подсети и прича о Старим Сло-
венима и њиховим боговима из збирке Весне Алексић Каљави коњ.
• Своје излагање можеш креативно да осмислиш тако што ћеш наступити пред својим
одељењем као Стари Словен, затим као бог или богиња из словенске митологије,
као средњовековни писац/историчар и слично. Ипак, твоје излагање може бити
такво да нам се једноставно обратиш својом (усменом) причом о Старим Словенима
и да нам кажеш све оне занимљивости и податке до којих си кроз рад дошао/дошла.
• Приликом излагања води рачуна о томе да се гласови и речи морају правилно изго-
варати, да би требало да користиш што више речи и да избегаваш често коришћене,
неоригиналне изразе (фразе).

Наставник
Наставна јединица Мирослав Антић, Плава звезда
Циљ часа Наставно тумачење ауторске лирске песме.

Међупредметне Комуникација, решавање проблема, сарадња, рад с
Кључни појмови Мирослав Антић, лирска песма
Корелација Грађанско васпитање, Географија, Музичка култура

текста.
Klett, 2014.
Иво Тартаља, Теорија књижевности, Завод за уџбенике,

ученике разред основне школе, Klett, 2019.

Подсећање на песника Мирослава Мику Антића и на његово поетско дело започећемо
читањем одељка Представљамо ти (Извор, стр. 91). Ученици ће се присетити Антићеве
„Шашаве песме” коју су читали и тумачили у петом разреду.
С обзиром на извесну тематско-мотивску блискост, наставник подстиче ученике да се

присете недавно обрађене песме Добрице Ерића„Чудесни свитац”. На тај начин учени-
ци се уводе у разговор о свету снова, маште и трагања за срећом и смислом и припре-
мају се за читање/слушање песме из читанке.
Непосредно пред читање/слушање песме „Плава звезда” разговарамо о уводном делу
целине посвећене овој песми (у читанци). Истакнута је Антићева мисао о песмама и
односу песника према читаоцима. Ученици треба да објасне како разумеју део у коме
Мика Антић каже да су све његове песме заправо својеврсна писма читаоцима. То је
добар повод да се размотри општа природа песме и поезије.

Наставник чита песму„Плава звезда” или пушта снимак из дигиталног уџбеника. Песму
тумачимо преко методичке апаратуре у читанци, према питањима и задацима из цели-
не Трагом речи (Извор, стр. 90). Увиђамо природу опеване плаве звезде, њену загонет-
ност, али и јасну свест лирског субјекта да она сигурно постоји, само је треба тражити,
бити упоран и искрен у тој потрази, те је тако пронаћи. Проблематизују се стихови у
којима се наглашава да то мора бити некаква сасвим плава и сасвим права звезда. Зато
ученици треба да одгонетну шта све може свакоме од нас да представља плава звезда,
да ли се икада од потраге за њом сме одустати.
Посебно разматрамо симболику плаве боје и њену функцију у осветљавању главног
мотива песме – плаве звезде.
Проучавамо композицију ове лирске песме, њен мотивски склоп. Разматрамо текст
Појмовника (Извор, стр. 91) како би се ученици подсетили или додатно упутили на
одређене књижевнотеоријске појмове као што су композиција (лирске песме) и мотиви
(главни и споредни). Те појмове функционално ћемо употребити приликом тумачења
појединих песничких слика.
Ученици графички представљају основни мотив и остале (споредне) мотиве песме тако
што их, на наставников подстицај, наводе.
Пример:
снови
трагање (плава) звездатајна
циљеви и тежње
Песма је испевана у другом лицу једнине, па тако представља својеврсно обраћање

читаоцу. Зато се тај њен аспект може довести у везу са уводном мишљу Мике Антића о
песмама као писмима читаоцима. Ако је песма тако доживљена, поставља се питање
шта нам песник Мика Антић у овом поетском„писму” шаље.
Ученицима пуштамо музичку обраду песме„Плава звезда” посредством јутјуб
платформе (линк: https://www.youtube.com/watch?v=8BHfyu_BttM). Разговарамо о њиховом
доживљају му- зичке обраде и о томе због чега им се она допада/не допада. Уочавамо
које делове песме истиче композитор, као и то каква је сценографија и костимографија
припремљена за извођење песме.
Наставник може пустити звучни запис песме на стр. 90 у дигиталној читанци и упутити

Ученици посматрају слику Салвадора Далија Упорност сећања где су сатови, знак вре-
мена које имамо на располагању, плаве боје. У духу анализе песме може се ићи ка томе
да се плава боја протумачи као боја бескрајног (неба), те би тако и време нашег трагања
за плавом звездом било без краја. То потврђују стихови где се каже да се не треба задо-
вољити једном досегнутом звездом, него ићи ка„трећој”, „петој”.

Наставник
Наставна јединица Иво Андрић, Аска и вук
Наставна средства Читанка, дигиталнa читанка, наставни листић, сценографија и

костимографија за драматизацију, инсерт из филма Пијаниста
Циљ часа Наставно тумачење уметничке приповетке (тематско,

мотивско, идејно, композиционо).
Кључни појмови „Аска и вук”, Иво Андрић, уметност, балет, борба за
живот, приповетка
Корелација Грађанско васпитање, Музичка култура, Биологија, Ликовна
култура
наставника
 Развија етос ученика на основу прочитаних књижевних дела.
 Сценски оживљавају драматизацију приповетке.
Литература за Иво Андрић, Деца, Свјетлост, Сарајево, 1989.
наставнике Петар Пијановић, Наивна прича, Учитељски факултет,
Српска књижевна задруга, Београд, 2005.
Ученицима је задато да код куће прочитају приповетку„Аска и вук”, као и народну басну
„Вук и јагње” и истоимену Лафонтенову басну (на наставном листићу у Прилогу 1).
Очекује се да запазе сличности и разлике између мотива ове две басне и алегоријске
приповетке Иве Андрића. Група ученика за 54. час добија задатак да сценски оживи
Андрићеву приповетку, по драматизацији Мирославе Нинковић, професора српског
језика (Прилог 2).

Уз присећање на кључне биографске податке аутора, кога ученици памте по есеју
„Мостови”, наставник са ученицима набраја просторне и временске уметности.
Ученици који се баве неким видом уметности могу објаснити свој лични доживљај
задовољства у уметничком изражавању и осећање лепоте и слободе. Ученицима се
приказује слика Балерине коју је насликао Едгар Дега и која представља час балета.
Крхкост младих балерина, али и напор да изведу сложене покрете пред учитељима
игре, показују вољу и борбу за уметност игре, која за њих представља живот.

Тумачење приповетке дели се на две целине – Аскину склоност ка игри у раном
детињству и сусрет са вуком. Први део приповетке указује на необичност младе
уметнице коју учени- ци пореде са Небеском Реком, малом речном јогуницом Гроздане
Олујић, као и са својим детињим бунтом. Аска се опире овешталим нормама на Стрмим
Ливадама, а њена мати Аја означава се као брижна и пажљива овца која не жели да јој
дете упадне у невоље. Ученици ће запазити и несклад између Аскине расејаности и
слабијег постигнућа у редовној школи и изузетног успеха у школи балета и објаснити
га Аскином страственом љубављу према
игри, поред које све друго на свету постаје мање важно. Аска је бунтовница јер, по суду
овчјег света, ниједна овца из добре куће није отишла путем уметности.
Посебно се истичу Аскина занесеност игром и расејаност, али и еуфоричан осећај по-
сле проглашења за најбољу ученицу балетске школе, које је воде погрешним путем.
Ученици запажају сочност и бујност траве као мамац за невоље, суочавање са звери и
напомињу да игра постаје чудесно средство спасења. На тај начин показује се да и
уметност у кризним временима може да буде моћно оружје, последња одбрана лепоте.
Вук се описује као стари крвник који пред неочекиваним чудом, овцом која плеше, од-
лаже тренутак убиства жртве. Феномен игре на њега делује магијски, он као да је за-
чаран. Кроз унутрашњи монолог (који наставник може узгред споменути као књижев-
нотеоријски термин) види се узрок вукове слабости; крвник је положио оружје пред
снагом уметности и зачудно лепим Аскиним покретима, који постају све слободнији и
маштовитији. Управо је то и довело до његове смрти; чин одлагања везан је за хип-
нотисаност лепотом игре, што Аски даје драгоцено време до доласка ловаца. Аскина
исцрпљеност и пад у несвест тумаче се као последица преживљеног страха и умора
након дугог менталног и физичког напрезања да сачува себи живот, пружајући вуку
несвакидашњу плесну илузију.

Епилог приповетке везан је за Аскину оствареност у пољу уметности, отварање ба-
летске школе и постављање кореографије Игра за живот. На тај начин, ученицима се
указује на вредност остварења властитих снова упркос недаћама, али и на тежњу
одрасле Аске да своју вештину и искуство (плесно и животно), подели са младим на-
раштајима. Ученицима се пушта инсерт из филма Пијаниста Романа Поланског, у коме
протагониста, јеврејски пијаниста Шпилман (у преводу с немачког – човек који свира)
пред немачким официром, љубитељем музике, спасава себи живот изводећи Шопено-
ву композицију (https://www.youtube.com/watch?v=aS4YDuTfJ7Y).

Наставник упућује ученике да се присете басне, прозног жанра који су обрађивали у
млађим разредима. Пошто су ученици усвојили појам пренесеног значења речи, на-
ставник им може објаснити да је у случају Андрићеве приповетке пренесено значење
проширено на цео текст, исто као у баснам. Андрићева алегоријска приповетка упоре-
диће се са Лафонтеновом басном „Вук и јагње”, где животиње представљају одређене
типове људи, и народном басном под истим називом.

Поредећи три наведена текста, ученици запажају сличности и разлике. Лафонтенова
басна пред младе читаоце износи однос силе и неправде (вук) пред којим доброта и
чистота (јагње), упркос рационалним аргументима, не може преживети. На тај начин се
указује да неретко моћ разума и правде бива поништена пред силом. Сви аргументи
које јагње износи на вукове оптужбе, дате градацијски, указују да оно не може бити
извор његове срџбе. Када вуку понестане рационалних аргумената, он се устреми на
слабијег. Стиховано наравоученије ожалошћеног зеца ипак нуди могућност да сила не
може довека да влада, односно да мора бити кажњена.
Народна басна „Вук и јагње”, коју су ученици читали у другом разреду основне школе,
указује на опрез јагањаца који не верују великом злом вуку, који лажном молбом за
помоћ (кост у грлу), покушава да превари потенцијалне жртве. Мотив надлукављеног
крвника овде је присутан; ученици указују да су позивањем на чобане јагањци мудро
одговорили вуку да имају заштиту и да нису„наивне овце”.
Иво Андрић, који је као полазну основу за писање своје приповетке узео ове две басне,
одређене елементе ликова из басни уградио је и у свој текст, али их је и модификовао у
правцу идеје о победи уметности над злом. Аска има особине нејаког јагњета из
Лафонтенове басне и њена игра се може поредити са јагњетовим покушајем да се
вербално одбрани од зла, али док она преживљава, Лафонтеново јагње страда. Чобани
из народне басне препознају се у ликовима чобана у Андрићевој приповеци. Аскина
наивност и занесеност, те одлазак у шуму, у супротности је са опрезом јагањаца из
народне басне, који се држе сигурности тора и заштите чобана.
Ученике упутити на интерактивне задатке на стр. 98 у дигиталној читанци.

Група ученика изводи драматизацију „Аске и вука”, са осмишљеном сценографијом,
костимографијом и музичком подлогом из неког од обрађених балета са часова Му-
зичке културе. Остатак ученика запажа како се прозни текст путем драмске прераде
оживљава у позоришној уметности, као и интервенције коју је ауторка драматизације
унела како би постигла сценску динамичност (ликови оваца, иронијски однос учитељи-
це балета према мишљењу већине).
ПРИЛОГ 1
Лафонтен: „Вук и јагње”
Једном је дошло некакво јагње на поток да се напије воде, мирно је и тихо пило, баш
ником није сметало, никога није узнемиравало. Одједном, одозго из шуме, појавио се
вук, бесан насилник жељан јагњећег меса.
– Како се само усуђујеш да мутиш воду коју ја пијем? – урликнуо је из све снаге. –
Бићеш кажњен за такву дрскост!
– Али, господине вуче – одговори јагње смирено – немојте се љутити, саберите се и
размислите: како бих вам ја могао мутити воду, када сам читавих двадесет корака
низ- водно. Поток тече од вас ка мени, видите ли?
– Мутиш! Мутиш, кад ја кажем! – заурла насилник. – А рекао бих и да си ти онај што је
о мени, прошле године, по свим пашњацима зло говорио!
– Али, господине? Прошле године нисам био ни рођен, ја сам још увек сисанче – одго-
вори тихо јагње.
– Ако ниси ти, онда је твој старији брат! – наставио је да грми и даље вук.
– Старији брат, господине? Моја мајка се овога пролећа први пут ојагњила, ја немам
брата!
– Свеједно, онда је то био неко из твог народа! – упорно је викао вук. – Сви ви, а и
чоба- ни и пси, стално ме оговарате, чуо сам, свуда се прича! Сад ћеш ми платити! –
рече па зграби јагње и однесе га у своју јазбину. Прождрао га је тамо.
Засузио је зец који је све то из прикрајка посматрао, жао му беше сиротог јагњета, па
кроз сузе рече:
– Лаж као истину насилник има,
Кривдом се служи, вара у свему,
Слабије гази, храни се њима,
Ал крај ће доћи једном и њему!
Народна басна: „Вук и јагње”
Једном огладни вук и нигде није могао за себе уловити ручка него се привуче к једној
авлији у којој су била затворена јагњад. Али никако није могао да ускочи него их је
звао:
– О, јагњићи, моји младунчићи! Тако нам лијепе наше љубави, нека дође један од вас да
ми извади једну кост што ми запала у грло.
Одговоре му јагњад: – Ми бисмо драге воље да је авлија отворена, него идемо звати
чобане да отворе, и они ће ти најбоље кост извадити.
ПРИЛОГ 2
Мирослава Нинковић: Драматизација приповетке

„Аска и вук” Иве Андрића
Лица:
Наратор
Аска
Аја
Учитељица балета
Први ловац
Други ловац
Вук
Прва овца
Друга овца
Статисти: остали становници Стрмих Ливада
Сцена прва
Драмска игра се одвија на Стрмим Ливадама. Сцена обилује природом, зеленилом и

стрмим узбрдицама, као и богатим пашњацима. Наратор започиње радњу својим
уводним монологом, али и завршава је завршним. Он је најстарији пастир на Стрмим
Ливадама, мудар и вичан лепом изражавању, има штап и дугу браду. На сцену ступа
први, музика је лагана и уводи нас у спокојство Стрмих Ливада.
НАРАТОР (иза њега су у позадини сви на сцени, становници Стрмих Ливада,

чобани и овчји свет): Ово се десило, некада давно, у далеком овчијем свету на
Стрмим Ливадама. Када је Аја ојагњила своје прво јагње, назвала ју је Аска. То
мало сироче,
јер имало је само мајку, израшће у праву овцу лепотицу. Али, драга децо, њена прича
почиње управо сада...
Сцена друга
На сцени су Аја и Аска. Показује се Аскина непослушност, музика је динамична, Аја

хоће да она иде за њом, она показује своју несташну ћуд, плеше, а остали их
посматрају.
АЈА (забринуто): На кога ли личи ово моје несташно дете, зашто није као остале
девојчице?
АСКА (као да не слуша мајку, показује нови покрет, пируету, пада, сви се
смеју): Види ме, мајчице, како плешем, види ову моју пируету!
АЈА (забринуто, маше прстом, као да прети): Луташ по удаљеним местима, не
слушаш овна претходника! Јао, јао, јадна ја, а гладних вукова пуне далеке ливаде и
околна брда, јао, јао, јадна ја!
Аска као да и даље не слуша мајку, упорно покушава да изведе пируету, овог
пута успешно, сви тапшу одушевљено.
Сцена трећа
На сцени су Аскина учитељица у редовној школи, учитељица балета и Аја.

УЧИТЕЉИЦА У РЕДОВНОЈ ШКОЛИ: Расејана је, али паметна! Да није тако
живахна, најбољи би ђак била! Овако има добар успех, само је сјајна из физичког
васпитања.
УЧИТЕЉИЦА БАЛЕТА: Видела сам Вашу ћерку, чула сам да Вас је молила да је
упишете у школу балета. Мала је талентована, биће ми најбоља у класи.
АЈА (радознало): Молим? Само је уметност и балет занимају?!
УЧИТЕЉИЦА БАЛЕТА (одлучно): Да! Није као остале девојчице, то Вам је јасно!
АЈА: Пут уметности је тежак, а тим путем није пошла ниједна овца из добре куће!
УЧИТЕЉИЦА БАЛЕТА (с благим подсмехом): Хммм...добра кућа...
Сцена четврта
На сцени су сви из овчијег света, али су се напред издвојиле две средовечне овце
из стада, кикоћу се, не виде Ају, која иза угла чује све и дубоко уздише.
ПРВА ОВЦА: Овчја балетска школа?
ДРУГА ОВЦА: Непослушног ли
детета! ПРВА ОВЦА: Свашта, лута
пољима сама!
ДРУГА ОВЦА: Уметност и балет, правог ли посла!
АЈА (помирено): Она никада неће бити добра овца домаћица. Али, шта још може бити
лоше у игри?
Сцена пета
На сцени је сама Аска. Музика је за почетак тиха, она у миру пасе траву и плеше
полагано, не види и не чује ништа. У једном тренутку сусреће се са страшним и
злим вуком. Он је посматра дуго из заседе иза једног обореног дрвета и говори у
себи.
ВУК: Види, види, какав ручак... мммм!
Аска замишљено плеше, не примећује га, тек кад се он приближи, суочавају се лицем у
лице.
АСКА: Шта ћу сад, јадна...играћу... играћу да преживим, да ме не поједе велики зли вук!
Почиње да игра за живот. Вук је у чуду, она изводи нове и нове покрете. Звер жели
да је шчепа, али се диви покретима, надметање се види на сцени као борба за
живот. Игра је најпре блага, па потом све динамичнија.
ВУК: Крв и месо овог шиљежета не гину ми, али чек још мало да се нагледам овог
чуда, да уживам у игри! Још овај покрет, још овај и још овај…
Док се тако њих двоје надмећу на сцени, у првом плану су Аја и главни ловац.
АЈА (забринуто): Нема је нигде...од јутра је нема... где нестаде моје дете?
ЛОВЦИ (наглас): Наћи ћемо је! Не брини се, добра стара Аја!
Лутају по шуми и налазе Аску и вука. Прикрадају се и један од ловаца са леђа удара
вука тојагом, а овај пада и прави још два-три покрета док не издахне. Аска пада у
несвест, ловци је узимају у наручје.
Сцена шеста
На сцени су сви, чобански и овчији свет са Стрмих Ливада. Аја истрчава прва у
сусрет Аски, грле се, сви су срећни, тапшу, музика се појачава.
АСКА: Мајчице моја мила, мајчице, извини, никада се неће
поновити! АЈА: Чедо моје, нек си ми само жива и здрава!
Сви кличу, креће музика, играју.
НАРАТОР: Ето, тако се то десило на Стрмим Ливадама. Аска је временом постала
послушна ћерка и добра ученица, али и чувена првакиња балета. Живела је дуго и
срећно. А по свету се и даље причало како је мала Аска надиграла и преварила
страшног вука, играјући своју игру за живот.
Наставник
Наставна јединица Стилске фигуре: рад на тексту Аска и вук
Наставна средства Читанка
Циљ часа Језичко-стилска анализа уметничке приповетке.
књижевноуметничком тексту.
Кључни појмови „Аска и вук”, Иво Андрић, стилске фигуре, језичко-
стилска анализа, приповетка
Корелација Музичка култура, Ликовна култура
Литература за Иво Тартаља, Теорија књижевности, Завод за уџбенике,
Жерар Женет, Фигуре, Вук Караџић, Београд, 1985.
Припремне радње: Од ученика се очекује да обнове обрађене стилске фигуре (епи-

тет, поређење, ономатопеја, персонификација, контраст хипербола), користећи се пре-
гледном табелом у читанци Извор, стр. 12 и 34, као и белешкама у школској свесци.

Кроз обнављање дефиниција стилских фигура, наставник са ученицима поставља тео-
ријски темељ за стилистичку анализу Андрићевог текста„Аска и вук”.

Читањем с оловком у руци ученици запажају стилска средства, уз помоћ наставника
који их координира и наводи. Требало би издвојити неколико кључних примера стил-
ских средстава и описати њихову функционалност у тексту.
По рођењу, Аска је представљена као шака влажне вуне (епитет) која кмечи (онома-
топеја). Низом епитета гради се Аскин спољашњи и унутрашњи портрет (крутих и не-
обичних издужених ножица, чедна, безазлена), али се као контраст њеном крхком лику
постављају живахна ћуд и тежња да хода неутабаним стазама.
Замке уметности дате су кроз Ајину тврдњу прожету персонификацијама: Уметност
је, говорила је мајка, несигуран позив који нит храни нит брани онога ко му се ода, што
указује на тежак положај уметника у свету. Епитети који пут уметности одређују као
не- сигуран, варљив и тежак, а игру као најтежу и најварљивију од свих уметности,
озлог– лашену и опасну ствар, сликају мајчин покушај да дете одврати од занимања
које маса не разуме и које не доноси сигурност.
Раскошан свет шуме у који Аска ступа (све сочнија трава, млечна магла, бело и светло
и тихо) делује идилично, загонетно, нестварно, да би се наглим контрастним прелазом
претворио у страшан сусрет са вуком који је сликан као искусан, стар и дрзак. Припо-
ведач користи поређење којим се диван свет распршио „као танка варљива завеса” као
вешт прелаз из Аскиног стања заноса у стање страха. Занимљиво је да се млечна магла
задржава као остатак неке ноћне игре, односно да је поређењем повезан чудес- но леп
пејзаж са Аскином уметничком природом и да се њиме најављује да ће управо ту за
који тренутак започети плес. Портрет вука показује како вешт аутор може спојити
спољашње и унутрашње особине лика који описује: Његово олињало крзно, зеленкасто
и смеђе, омогућило му је да се изједначи са јесењим буквама и травом која почиње да
вене (изглед крзна као средство да се пришуња и превари жртву).
Аскини напори да игром спасе себи живот дати су узлазним степенованим низом, од
првих несигурних корака, преко низања свега што је научила у балетској школи до
стварања све сложенијих и све смелијих покрета, а вукова спремност да се устреми на
жртву постепено опада. Хипербола Сто живота осећала је сада у себи мала Аска
указује на снажну овчицину жељу да сачува главу, односно на витализам као нагон за
опстанком. Ономатопеја фууу-ит наликује на глисандо и указује на синкретичку везу
покрета и музике у балету, а меки тепих од лишћа на елементе сценографије.

Низ стилских фигура преплиће се у микроструктури реченице да би текст као але-
горијска целина показао своје естетско и значењско богатство. Ученици на тај начин
схватају значај стилске анализе књижевноуметничког текста. Уколико остане времена,
може се одиграти игра асоцијација.
А Б В Г
зачин вид гордост редовни
дечији именица позитивна Трајан
бонус описни придев постојан
прилог компаратив одлика непроменљив
додатак придев особина стални
ЕПИТЕТ
А Б В Г
по сличности антоними платно стари
придеви пол фреска Перун
прилози привлаче се боје Карпати
као преко пута Пикасо Јужни
поређење супротност сликар Словени
КОНТРАСТ/АНТИТЕЗА
А Б В Г
жртва покрет савладати здрав
младунче уметност трепет рођење
спавати као... пируета паника ... је леп
умиљато „Лабудово језеро” храброст стандард
јагње балет страх живот
„АСКА И ВУК”
На страни 99 и страни 118 у дигиталној читанци налазе се асоцијације у дигиталној фо

Наставник
Наставна јединица Припрема за други писмени задатак
Наставна средства Граматика, школске свеске, креда/фломастер, евентуално
фотокопирани материјал из Прилога
Циљ часа Припремање ученика за други писмени задатак.
Кључни појмови Писмени задатак, правопис, пасус, структура рада, причање
догађаја, различите перспективе
наставника  Саветује ученике како да што успешније ураде задатак.
 Прикупља ученичке задатке на крају часа и саопштава им
Активности ученика  Развијају вештину писаног изражавања.
Литература за Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни
наставнике преглед, Београд, 2002.
Литература за Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско
ученике издање), Klett, Београд, 2015.

Наставник подсећа ученике да ће, према договору, следећег часа писати други писмени
задатак. Како ће у овом задатку бити анализе ликова романа (биће потребно уживети се
у различите ликове), сврсисходно би било припрему организовати тако што ће ученици
причати причу с различитих тачака гледишта (овакав тип вежбе постоји у приручнику
Милије Николића Стилске вежбе, а ми смо је за потребе овог часа прилагодили).

Наставник ученицима саопштава задатак (или им дели одштампане примере задатка):
Да би се сазнала истина, ствари треба посматрати с више гледишта, с разних
становишта. Треба их оцењивати и с лица и с наличја, из своје и туђе перспективе. Исту
појаву људи доживљавају на различите начине, па ће о њој и различито говорити. Ево
догађаја који је заинтересовао више особа, па је доживљен с више личних становишта.
Наставник дели ученике у четири групе и даје им одштампан текст и упутства за истра-
живачко читање (Прилог).
Наставник одређује групу ученика који ће говорити о овом догађају из Миленине пер-
спективе, групу ученика који ће говорити о овом догађају из Маркове перспективе,
затим перспективе наставнице и Јованове перспективе.
Занимљиво у овој вежби јесте то што, док казујемо о другима, износимо своје ставове,
мисли и осећања. Тако ће се можда разликовати искази ученика из исте групе.

Ученици и наставник коментаришу закључке који су проистекли из дијалога, као и ова-
кав начин рада. Ученици, уколико пожеле, постављају питања наставнику о писменом
задатку који ће писати на следећем часу.
ПРИЛОГ
Пажљиво прочитај текст. Објасни Миленину дилему. На који начин она одлучује да
реши проблем? Зашто тако одлучује? Припреми се да изнесеш свој став поводом њене
одлуке. Ко је бољи пријатељ Марку, Јован или Милена? Образложи свој одговор.
Милена је вредно вежбала за сутрашњи контролни задатак из математике. Њен

најбољи друг Марко није ништа вежбао – више воли да игра кошарку него да вежба
ма- тематику. Милени је у поверењу рекао да сутра намерава да препише задатке од
ње. Иако јој је најбољи друг, Милена сматра да то што намерава Марко није у реду.
Дуго је размишљала како да разреши дату ситуацију – не би желела да се најбољи друг
наљути на њу, али не би ни желела да Марко добије нешто што није заслужио, и још
горе – да се навикне да ће тако моћи да пролази у животу.
После дугог размишљања, решила је да уради следеће: пре часа наставници матема-
тике рећи ће, а да то Марко не види, да је премести од Марка и тако онемогући
његову намеру.
Марко је на контролном задатку добио заслужену, лошу оцену. Међутим, од Јована,
који је чуо разговор наставнице и Милене, сазнао је шта је Милена урадила.
Осмисли причу о овом догађају и поступцима ликова и размишљај притом о:

– односу јунака приче према учењу;
– њиховом односу према туђем раду;
– проблему избора: покварити пријатељство или урадити нешто непоштено;
– проблему морала: оправдати или осудити лош поступак најбољег пријатеља;
– васпитном деловању школе (наставнице).
Наставник
Наставна јединица Израда другог писменог задатка
Врста (тип) часа Писмени задатак
Наставна средства Вежбанке, табла, креда/фломастер
Циљ часа Проверавање примене ученичких знања о писању састава
– да ли знају да одговоре на задату тему, организују састав,
које речи користе, какав им је стил, да ли пишу граматички и
правописно исправне реченице.
Кључни појмови Писмени задатак, структура састава, пасуси, правопис, тема
Активности  Стара се да сваки ученик има довољно времена да уради
наставника задатак (сходно њиховим различитим могућностима).
 Саветује ученике како да што успешније ураде задатак.
 Повремено обавештава ученике о преосталом времену за
рад.
 Прикупља писмене задатке на крају часа и саопштава
Литература за Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни
наставнике преглед, Београд, 2002.

Наставник саопштава ученицима да ће, као што је најављено, овог часа радити писме-
ни задатак. Дели ученицима вежбанке и кратко их подсећа на правила писања писме-
ног задатка – задатак ће писати на првој слободној левој страни, неће прелазити мар-
гине (јер су оне предвиђене за коментаре наставника), а када попуне страну, прећи ће
на следећу леву страну, остављајући десну страну за исправак. Наставник бележи две
теме на табли и објашњава их укратко. Препоручује ученицима да пре писања састава,
на посебном папиру, направе план састава.
С обзиром на обрађена књижевна дела и домаћи задатак који су претходили другом
писменом задатку, наставник може задати две од следећих тема, а ученик бира једну.
1.У потрази за плавом звездом
2.Прави и лажни издајник у роману Дечаци Павлове улице
3.Немечек – мали храбри дечак
4.Бока – Фери Ач
5.Дечаци Павлове улице – Црвене кошуље
6.Велики зли вук опчињен лепотом
7.Уметност побеђује смрт
8.Ја међу Старим Словенима
9.Дружина моје улице
10.Упорношћу сам успео/успела

Ученици пишу задатке. Десетак минута пред крај часа, наставник их упозорава на то
колико им је остало времена за рад.

Наставник сакупља вежбанке и обавештава ученике када могу очекивати оцене. Слуша
њихове коментаре о писменом задатку.
Наставник
Наставна јединица Личне именичке заменице
Наставна средства Граматика, дигитална граматика, табла, креда/фломастери,
коцка, папирићи, наставни листић
Циљ часа Утврђивање личних именичких заменица.
 одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик.
Кључни појмови Врсте речи, именске речи, именичке заменице, личне
заменице
Активности наставника  Обнавља са ученицима личне именичке заменице.
Активности ученика  Пажљиво прате инструкције, размишљају, обнављају
научено градиво.

Oбновити са ученицима личне заменице, промену и правилну употребу заменицa себе и
ви. Обнављање се може организовати као игровна активност за коју је потребна коц- ка
са исписаним личним заменицама и одштампани папирићи с називима падежа. У игри
учествују парови, при чему један ученик баца коцку, а други извлачи папирић са
одређеним називом падежа. Задатак ученика је да заменицу с коцке ставе у одгова-
рајући падеж. Након што сваки пар заврши ову активност, ученици закључују најва-
жније о заменицама (да су променљиве, именске речи, да се мењају по падежима; које
личне заменице постоје).

Заменице се увежбавају на припремљеним задацима (Прилог).
Упутити ученике на интерактивни задатак на стр. 47 у дигиталној граматици.

У завршном делу часа могуће је направити паралелу са страним језицима које ученици
уче у школи (први и други страни језик). Пожељно је паралелно исписати личне заме-
нице у српском, енглеском, француском језику и сл.
ПРИЛОГ
Вежбање: Заменице
1.Наведи личне заменице којима обележавамо учеснике говорне ситуације.
Говорник Саговорник Неприсутно лице/предмет
2.Попуни празна места одговарајућим личним заменицама.
а) радимо.
б) Где си ?
в) је дошао.
г) су се предомислили.
д) ћу сутра телефонирати.
ђ) сте нас звали.
3.Допуни дате реченице одговарајућим облицима заменице ВИ водећи рачуна о

правилној употреби великог слова.
а) – Децо, желим да представим нову ученицу.

б) – Драга разредна, молимо да нам опростите што смо јуче закаснили на
први час.
4.Заокружи слова испред три назива падежа у којима личне заменице имају и дуже и
краће (ненаглашене, енклитичке) облике.
а) генитив
б) датив
в) акузатив
г) инструментал
д) локатив
5.Које две личне заменице имају облик вокатива? ,
6.Напиши у номинативу подвучене заменице.

а) Ја сам ти лепо говорио.
б) Он му ништа не верује.
в) Иван их пажљиво слуша.
г) Воли га највише на свету.
д) Учинило јој се да су стигли.
7.Напиши у ком је лицу и броју подвучена заменица.
Дај ми оловку!
а) Лице: б) Број:
8.У следећој реченици подвуци све ненаглашене/краће облике личних заменица.
Ако су и теби рекли да понесеш слике за пројекат, требало је да их послушаш, јер те

сад криве и мисле да неће успети да га заврше.
9.Одреди у ком су падежу подвучене заменице.
Није имао много времена за њих, али се трудио кад год је могао да их уважава јер је
знао да се они искрено радују његовим успесима.
а) њих
б) их в) они
Наставник
Наставна јединица Колективна исправка другог писменог задатка
Циљ часа Упознавање ученика са вредновањем, резултатима и
уоченим грешкама у писменим задацима.
Кључни појмови Писмени задатак, колективна исправка, правописне,
Корелација Унутарпредметна (језик, језичка култура)
Активности  Упознаје ученике с начином вредновања и резултатима
наставника писменог задатка.
 Указује на најчешће правописне, граматичке и стилске грешке.
Активности ученика  Пажљиво прате излагање, увиђају своје грешке.
 Активно учествују на часу.
 Критички процењују своје и туђе грешке.
Литература за Зона Мркаљ, Методичка слагалица 6 Klett, Београд, 2016.
наставнике Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни преглед,
Вук Милатовић, Методика наставе српског језика и
књижевности у млађим разредима основне школе, Учитељски
факултет, Београд, 2013.
Литература за ученике Милорад Дешић, Правопис српског језика (школско
издање), Klett, Београд, 2015.

Наставник укратко саопштава општи утисак о резултату писменог задатка (добре и
лоше стране) и начин вредновања састава. Приликом оцењивања као критеријум
вредновања узео је: садржину, језички израз, композицију састава, граматичке, пра-
вописне и стилске грешке и спољашњи изглед састава (рукопис, уредност, читљивост,
визуелни утисак).
Спољашњи утисак не би требало да има пресудну улогу у вредновању једног састава
јер размишљање током писања, обликовање мисли, састављање реченица, трагање за
правом речи подразумева и понеко прецртавање и дописивање.
После тога наставник ће свим ученицима саопштити и укратко образложити поједина-
чне оцене.

Наставник указује на најчешће правописне, граматичке и стилске грешке. Ту су и
словне грешке. То може учинити путем ПП презентације, исписивањем примера
типичних грешака (НИЈЕ/НЕГО) или прављењем наставног листића који би обухватио
најчешће грешке ученика. На тај начин би ученици општу писменост обновили на
својим и туђим грешкама. Најважније је не прећи преко уочених грешака – указати на
њих и разјасни- ти их. Без обзира на начин за који се наставник определи, ради
прегледности грешке треба груписати (категоризовати).
Правописне грешке
Граматичке грешке
Стилске грешке
састављено и растављено
падежи;
писање речи; ред речи у реченици;
велико слово; глаголски облици. дуге и нејасне реченице;
интерпукција; понављање истих речи;
глас Ј; сувишне речи.
гласовне промене.

Читање најуспешнијих радова и коментарисање. Указати ученицима на добре примере
и утицати на то да се они што боље и лепше изражавају.
Наставник
Наставна јединица Индивидуална исправка другог писменог задатка
Циљ часа Индивидуално исправљање грешака у саставима, писање
побољшане верзије рада.
Кључни појмови Писмени задатак, индивидуална исправка, правописне,
Активности  Упознаје ученике с легендом грешака, штампа и дели је
наставника сваком ученику.
 Усмерава и подстиче ученике да правописне, граматичке и
стилске грешке исправе у саставима.
Активности ученика  Пажљиво прате излагање.
 Прате легенду и исправљају грешке.
 Пишу побољшану верзију састава.
Литература за Зона Мркаљ, Методичка слагалица 6, Klett, Београд, 2016.
наставнике Милија Николић, Стилске вежбе, Просветни преглед,

Индивидуална исправка писменог задатка је врло важна и не сме се свести само на
формалну исправку: преписивање састава. Један од начина сузбијања механичког пре-
писивања је да наставник не исправи грешке, већ да их само обележи са задатком да то
ученици учине: таласаста линија стилска грешка, равна пуна линија граматичка, а рав-
на испрекидана линија правописна грешка. Ову легенду наставник може одштампати и
поделити сваком ученику. Уколико састав није добро урађен, ученику треба дати упут-
ство за писање побољшане верзије, јер се резултат код сваког појединца може видети
континуираним вежбањем, али и конкретним коментарима и смерницама. Најгоре је
ако постоји оцена, али не и коментар који би био јасан, конкретан и стимулативан.

Ученици размишљају о својим грешкама и исправљају их. Наставник помаже ако за-
треба, појашњава. Уколико се предвиђене активности раније заврше, по жељи се могу
прочитати још неки радови. Посебно би било корисно прочитати неки пример прве
(првобитне) и друге, побољшане верзије истог рада како би ученици сами увидели
разлику. За потребе овог часа могу се показати и неки рукописи писаца где се уочава
колико потрага за правом речи није лака и једноставна (нпр. Андрићеве Свеске и сл.) и
да све што данас читамо није увек написано у једном даху. То може бити охрабрујуће и
подстицајно за ученике да се труде и не одустају олако.

Завршни део часа је предвиђен за коментаре ученика и њихове утиске, али и савете
наставника како да побољшају своје изражавање. Указати и на то да се бољи резултати
могу очекивати уз богатији фонд речи (више читања) и континуирано вежбање писања
састава. Без тога нема ни дугорочног успеха.
Наставник
Наставна јединица Неличне именичке заменице
Наставна средства Граматика, дигитална граматика, табла, креда/фломастери, коцка,
папирићи, наставни листић
Циљ часа Упознавање ученика с неличним именичким заменицама.
Кључни појмови Врсте речи, именске речи, именичке заменице, неличне
заменице
Корелација
Активности  Упознаје ученике са неличним именичким заменицама.
Активности ученика  Пажљиво прате инструкције, размишљају, обнављају
научено градиво.

Упућујемо ученике на лекцију у уџбенику (Граматика, стр. 45). Служећи се
уџбеником, ученици самостално обнављају знања о заменицама (личне заменице су
обрађивали у петом разреду). Наставник усмерава њихов рад, помаже им кад је то
потребно и током рада проверава како је обновљено/утврђено градиво. (Шта су
заменице? Како се деле заменице? На основу чега се деле на именичке и придевске? и
сл.)
Ученици решавају 1. и 2. задатак о именичким заменицама, читају објашњење појма и
усвајају поделу именичких заменица на личне и неличне. Табела им помаже да лак- ше
обнове стечена знања о личним заменицама, а решавајући први следећи задатак у својој
граматици, ученици обнављају и утврђују и промену личних заменица.

Уз помоћ табела у уџбенику и добро осмишљених и функционалних илустрација, као и
уз помоћ наставника, ученици ће с лакоћом моћи да савладају ову лекцију о нелич- ним
именичким заменицама. Ученици решавају задатке и постепено, пратећи упутства и
објашњења у Граматици на стр. 47–50, стичу нова знања о неличним именичким за-
меницама:
– зашто се оне тако називају;
– које се заменице употребљавају за особе, а које за све остало;
– како се неличне именичке заменице деле према значењу;
– како се граде одричне, опште и неодређене неличне заменице;
– како се мењају неличне именичке заменице.
На одговарајућим примерима из уџбеника упознају се и са осталим неличним именич-
ким заменицама.
Напомена: За одричне заменице треба навести и објаснити правописно правило о њи-
ховом писању с предлозима, Граматика 6, стр. 90–91.
Ученике упутити на интерактивне задатке на стр. 49 у дигиталној граматици. Наставник мож


I Краће вежбање.
Подвуци неличне именичке заменице и напиши којој врсти припадају.
1. Ко је ушао и шта је тражио?
2. Неко је ушао и нешто је тражио.
3. Нико није ушао и ништа није тражио.
4. Свако је ушао и свашта тражио.
II Вежбање на задацима из Радне свеске, стр. 36–38.

Наставник
Наставна јединица Придевске заменице: присвојне (с нагласком на
употребу заменице свој) и показне
Циљ часа Усвајање градива о придевским заменицама – присвојним и
показним.
Кључни појмови Врсте речи, заменице, придевске заменице, присвојне, показне
Корелација Унутарпредметна корелација – деклинација
Литература за Душка Кликовац,„Неколико речи о заменицама у
наставнике српском језику: предлог класификације и одговарајуће
терминологије”, Теоријско-методолошки оквир за
модернизацију описа српског језика, 73–84. стр.


Обнављање (усмено/помоћу наставних листића и сл.): личне и неличне именичке заме-
нице (појам, врсте према значењу, служба, промена итд.).

Упућујемо ученике на лекцију о придевским заменицама (Граматика, стр. 50–54). Уче-
ници прате инструкције у уџбенику, решавају задатке, читају објашњења, упоређују
дате примере и самостално закључују. У својим свескама бележе најбитније о придев-
ским заменицама:
– имају исту службу као и придеви;
– могу да се јаве у три рода, као и придеви;
– могу да се јаве у два броја, као и придеви;
– слажу се са именицом у роду, броју и падежу, као и придеви.
Бавећи се присвојним заменицама, ученици допуњавају табелу у уџбенику, стр. 51, од-
говарају на питања, упоређују примере за присвојни придев и присвојну придевску
заменицу, читају дефиницију и, уз помоћ наставника, изводе закључке о присвојним
заменицама:
– казују којем лицу нешто припада;
– добијају се на питање ЧИЈИ?
– мењају се по падежима;
– слажу се у роду, броју и падежу са именицом на коју се односе.
Пажњу ученика усмеравамо на употребу заменице за свако лице свој. Ученици прате
упутства, читају објашњења, решавају задатке у уџбенику и закључују да ову заменицу
треба употребљавати када означавамо да неко/нешто припада субјекту реченице. За
увежбавање правилне употребе заменице свој могу послужити Језичке мозгалице и за-
даци из Радне свеске, стр. 48.
Ученицима скрећемо пажњу на одређивање рода присвојних придевских заменица.
Подсећамо их да се род (број и падеж) придева или придевске заменице одређује тако
што се одређује род (број и падеж) именице уз коју придев или придевска заменица
стоји. Тако ћемо уз придевску заменицу њен додати искључиво именицу мушког рода
(друг, ранац, сат и сл.), па је ова заменица у мушком роду (женски род је њена, средњи
– њено). Уз заменицу његова додаћемо именице женског рода (сестра, другарица,
мама, књига и сл.), па ће ученици закључити да је заменица његова у женском роду
(мушки род је његов, а средњи – његово).
Ученици даље пролазе кроз лекцију о показним заменицама, Граматика, стр. 55–56, и
бележе најбитније:
– њима се упућује на бића, предмете или њихове особине;
– слажу се у роду, броју и падежу са именицом на коју се односе;
– можемо их поделити према томе да ли упућују на појам (КОЈИ?), његову особину

(КАКАВ?) или величину (КОЛИКИ?);
– можемо их поделити према томе да ли упућују на нешто близу говорнику, саговор-
нику или на нешто далеко и од говорника и од саговорника.
Ученике упутити на интерактивне задатке од стр. 50 до стр. 56 у дигиталној грамат

Читамо одељак Занимљивости на стр. 56 и вежбамо на задацима из Радне свеске, стр.
39–43.
Наставник
Наставна јединица Придевске заменице: односно-упитне, неодређене, опште,
одричне
Наставна средства Граматикa, дигитална граматика, раднa свескa, школске
свеске, табла, креда/фломастер, наставни листић
Циљ часа Усвајање градива о придевским заменицама – односно-
упитним, неодређеним, општим, одричним.
Кључни појмови Врсте речи, заменице, придевске заменице, односно-упитне,
неодређене, опште, одричне заменице
Корелација Унутарпредметна корелација – деклинација
 Проверава јесу ли исправно разумели упутство и садржај
наставне јединице која се на часу обрађује.
Литература за Душка Кликовац,„Неколико речи о заменицама у
наставнике српском језику: предлог класификације и одговарајуће
терминологије”, Теоријско-методолошки оквир за
модернизацију описа српског језика, Научни састанак
слависта у Вукове дане, 13–16, IX, 2006., МСЦ, Београд

Укратко обнављамо присвојне и показне придевске заменице. Ученицима можемо по-
делити наставни листић са краћом вежбом у којој тражимо да одређују врсте и подвр-
сте заменица, као и њихов облик. На пример:
Одреди подврсту подвучених заменица. Напиши у ком су роду, броју и падежу упо-
требљене заменице у реченицама.
1) Ана је његова сестра од стрица.
Подврста речи Род Број Падеж

његова
2) У тој књизи су занимљиве басне.
Подврста речи Род Број Падеж

тој

Најављујемо циљ часа. Ученици, уз помоћ наставника, прате нову лекцију у уџбени- ку
(Граматика, стр. 56–60): решавају задатке, читају и коментаришу објашњења, упо-
ређују, одговарају на питања, попуњавају/допуњавају табеле итд. Бележе најбитније о
упитно-односним заменицама:
– где се најчешће употребљавају;
– како правилно употребити заменицу који у акузативу;
– како од упитно-односних заменица можемо добити још неке заменице: одричне
(додавањем НИ- испред упитно-односне заменице), опште (додавањем СВА-) и не-
одређене (додавањем НЕ-);
– како се граде остале упитно-односне заменице (додавањем И- испред упитно од-
носних-заменица или МА, БИЛО, ГОД).
Упућујемо ученике на Кратак преглед наученог, стр. 60. Уз помоћ табеле још једном
ис- тичемо разлике између именичких и придевских заменица и поделу свих заменица.
Ученике упутити на интерактивне задатке од стр. 56 до стр. 59 у дигиталној граматици.

1) Вежбамо на задацима из Радне свеске, стр. 44–46.
2) Обнављамо и утврђујемо заменице кроз игру уланчавање речи. Ученици активно
учествују у ланцу причања измишљене приче, у којој користе заменице. Наставник
казује почетну реченицу, а задатак ученика кога наставник одабере јесте да причу
настави (смисаоно веже следећу реченицу за претходну) тако што ће у својој рече-
ници употребити одговарајућу заменицу. Нпр.:
– лична именичка заменица,
– присвојна придевска заменица,
– показна придевска заменица,
– упитно-односна именичка заменица,
– неодређена именичка заменица,
– одрична именичка заменица,
– општа именичка заменица.
Навешћемо пример како би прича могла да гласи.
Марко иде у седми разред. Он живи близу школе. Његова сестра Маја је две годи- не млађа.
– Некога на другом спрату – одговорила је. – Ништа ти више нећу рећи! – Свако
зна да на другом спрату живи твоја бака!
Наставник
Наставна јединица Домаћа лектира: Анђела Нанети, Мој дека је био трешња
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару, групни рад
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, књига лектире, наставни листић
Циљ часа Наставно тумачење романа за децу и младе (тематско,
мотивско, композиционо, идејно).
Исходи Накрају часа ученик ће бити у стању да:
Међупредметне Комуникација, сарадња, естетичка компетенција, одговоран
компетенције однос према околини
Кључни појмови Мој дека је био трешња, Анђела Нанети, село, град,
породица, роман
Корелација Биологија, Грађанско васпитање, Географија, Ликовна
култура
наставника  Омогућује ученицима да сами изводе закључке о
прочитаном делу.
Литература за Анђела Нанети, Мој дека је био трешња, Креативни
Иво Тартаља, Теорија књижевности, Завод за
уџбенике, Београд, 2013.
Наташа Кљајић,„Могућности примене књижевних теорија
у наставном читању изборне лектире у основној школи на
примеру примене имагологије у обради романа Мој дека је
био трешња Анђеле Нанети”, Имплементација иновација
у образовању и васпитању – изазови и дилеме, Учитељски
факултет, Београд, 2015.
Павле Ћосић и сар., Речник синонима, Корнет, Београд, 2008.

Анђела Нанети, Мој дека је био трешња, Креативни
центар, Београд, 2016.
Припремне радње – упутства за писање Дневника читања:

1. Пронађите на интернету биографију Анђеле Нанети. По чему је значајан роман
Мој дека је био трешња у италијанској књижевности? На које језике је преведен?
Покушајте да пронађете неке од илустрација корица овог романа. Шта уочавате?
2. Представите Тонинову породицу у граду и породицу на селу. Зашто су оне
различите?
3. Сажето представите садржај романа.
4. Истакните особине главних и споредних ликова.
5. Издвојите најлепше мисли и поруке дела.
6. Илуструјте омиљену сцену из дела.

Свет стваралаштва Анђеле Нанети упознаје се путем биографских података које су
ученици записали у своје дневнике читања. Илустрације корица књиге Мој дека је био
трешња у први план постављају повезаност унука Тонина и деке Отавијана преко др-
вета трешње Феличе (Срећко), као и сеоски амбијент који нуди мир и хармонију.
Тежња је да се путем подстицајних питања и радних налога реализује имаголошко
наставно читање овог романа, односно да се утврди како градска средина посматра
сеоску и обрнуто, са циљем да се код ученика промене стереотипни ставови о селу као
мање вредној средини.

Ученици запажају да је приповедач романа дечак Тонино који је раздељен између своје
градске породице (тата, мама, дека Луиђи и бака Антонијета, њихов пас Флопи) и поро-
дице на селу (дека Отавијано и бака Теодолинда). Слика две средине и породице дата је
у контрасту; иако град не разуме село и обрнуто, дечак је приврженији деки и баки са
села јер међу њима осећа љубав, пажњу и слободу. У градској средини, у којој живи,
Тонино свакодневно посматра ужурбане родитеље и баку и деку Луиђија и Антонијету
који, иако живе поред њих, више пажње посвећују псу, а мање унуку. Сходно томе,
осећање нежно- сти, привржености, спонтаности и хумора прати однос Тонина,
Отавијана и Теодолинде, док малог протагонисту за градску породицу вежу крутост,
ограничења и неразумевање.
Простор села посебно маркира дрво трешње која је посађена на дан мајчиног рођења и
која симболички чува срећу и радост породице, као и гуске Алфонсине, декине и Тони-
нове љубимице. Градацијским поступком1 приказан је постепени одлазак баке
Теодолин- де, што ученици одређују као први Тонинов сусрет са смрћу вољеног бића.
Оставши без баке, Тонино још више бива везан за деку Отавијана, који га учи како да
ослушне живот природе (опажање звукова, мириса и боја у природи, сједињавање
појединца и живог света), што је мотивски сродно са Раичковићевом песмом Хвала
сунцу, земљи, трави. Из- двајају се хумористичке епизоде (прављење шатоа у белом
вину, сломљено јаје у деки- ним грудима, декина посета градској школи), као и мајчино
постепено присећање да је поникла у култури села, према којем је доласком у град
почела да гаји предрасуде.
Како је дека у роману често маркиран као необичан, чудноват и луд, ученици се деле на
три групе и на наставном листићу обележавају понуђене синониме сваког од три појма
као лексеме с позитивном, негативном или неутралном вредношћу (у Прилогу). Циљ је
да се уоче значењска варирања ова три појма и укаже на позитивне аспекте (ре- цимо,
појам луд везује се и за ментално оболеле људе, али и за генијалност или изразе луд од
љубави и луд од среће).

Уз одређење рода (епика) и жанра (породични роман за децу и младе), као и позицију
доживљајног приповедача који приповеда у првом лицу (Тонино), ученици се упућују
да размисле о значењу израза трн у срцу, који отвара тему другог губитка члана
породице.

Мотивација за разговор о губитку деке Отавијана даје се кроз израз трн у срцу, бол који
дека осећа уочи карневала и којим се еуфемистички прикрива његова болест пред
унуком. Тиме се отвара разговор о тамним странама Тониновог сазревања и суочавања
са стварним светом око себе.
1 Пошто се градација не обрађује у петом и шестом разреду, требало би употребити синоним за ову стилску
фигуру или је објаснити на неки други начин.

Три теме се намећу као кључне за Тониново сазревање: губитак деке, раздвајање роди-
теља и борба за очување сеоске куће и трешње. Хумористички слојеви романа повлаче
се пред реалном сликом света одраслих, која нарушава илузију идеалног света виђеног
очима детета.
Декина болест представљена је поступно (постепено се појачавала: трн у срцу – пре-
сељење у град и немогућност самосталног живота на селу – пењање на дрво у парку
– несналажење човека дислоцираног из села у град – губитак разума у санаторијуму
– смрт). Дека Отавијано самог себе изван села види као биљку која, пресађена у другу
земљу, не успе да се прими и вене, што указује на његову дубоку срођеност са тлом на
којем је поникао, налик ратару Вељка Петровића.
Развод родитеља ученици мотивишу немогућношћу да као пар живе хармонично у гра-
ду пуном стреса, обавеза и гужве. Тонинов отац је човек поникао у граду, а мајка није
довољно цењена у кругу супругове породице јер је пореклом са села и држи продав-
ницу половне одеће. Све чешће вербалне расправе родитеља кулминирају разводом и
пресељењем мајке и Тонина на село.
Борба за опстанак куће и трешње уводи ученике у еколошку тематику романа. Учени-
ци запажају да прогрес и урбанизација, оличени у градњи саобраћајнице, прете рушењу
хармоничног природног амбијента и топлине породичног дома на селу, као и да се
спре- ма сеча Феличеа. Такође, ученици уочавају трансформацију мајке од напете и
несрећне жене у граду до жустре и борбене особе која брани свој дом и право на чисто
животно окружење. Тој борби прикључује се и Тонино, који вештим пентрањем по
трешњи узмиче рушиоцима који покушавају да посеку вољено стабло. Дечаково
опирање да сиђе са др- вета доводи до позитивног исхода – траса пута се измешта са
његове дедовине, а сличан мотив је присутан и у еколошком есеју Јабука на друму
Вељка Петровића.
Тема породичног помирења која следи у епилогу романа ученицима указује на промену
сли- ке града према селу: отац схвата да свој посао може да обавља и живећи у селу
(што је у ери информатичке писмености сасвим извесно и могуће). Његови родитељи
схватају да им одла- зак у природу даје смирај и лепоту у трећем добу. Отац и мајка
живе складним породичним животом у еколошки чистом окружењу, а Тонино убрзо
добија и сестру Корину.

Наглашавају се естетски и етички аспекти романа, уз истицање уважавања култа села,
породичног наслеђа, природе и кућног склада. Читајући ово дело, које доживљавају као
блиско (савремени роман за децу и младе), ученици руше предрасуде према сео- ској
средини, лако се идентификују са својом везаношћу за баке и деке, али се суоча- вају и
са темом смрти и очувања природе и породичног огњишта.
Домаћи задатак:
Обради једну од понуђених тема:
1. Тонино између села и града
2. Феличе – дрво које има душу
Приликом писане обраде прве теме, потруди се да прикажеш Тонинов однос према
град- ској и сеоској средини. Обрати пажњу на контраст који се успоставља између ове
две сре- дине и користи га у свом писаном изражавању. Уочи ведре и тамне стране
његовог одра- стања између две средине. У закључку дај суд о Тониновој везаности за
сеоску средину.
Ако одабереш другу тему, потруди се да„оживиш” и„покренеш” душу трешње Феличеа
и размислиш на који начин ово дрво доноси срећу породици. Потруди се да у њего- вом
опису користиш епитете, ономатопеје и персонификације. У закључку дај свој суд о
очувању света природе и њеном позитивном утицају на људе.
ПРИЛОГ
Радионица
Пажљиво ишчитајте низове синонима (и синонимних израза и фразеологизама) појмо-
ва необичан (Група 1), чудноватост (Група 2) и луд (Група 3) из Речника синонима
Павла Ћосића. Плавом бојом означите оне појмове који имају негативно значење,
црвеном оне који имају позитивно значење, а преостале појмове, који имају неутрално
значење или елементе позитивног и негативног значења, подвуците графитном
оловком.
Група 1
необичан – изузетан, различит, другачији, посебан, јединствен, споран,
изванредан, неочекиван, неконвенционалан, несвакидашњи, оригиналан,
нетипичан, невероватан, нарочит, неуобичајен, чудан, ненормалан, уникатан,
екстравагантан, неуравнотежен, другојачији
Група 2
чудноватост – нарочитост, изванредност, луцидност, индивидуалност,
посебност, помереност, јединственост, нетипичност, изузетност, бизарност,
неправилност, ненормалност, изворност, различитост, чудност
Група 3
луд – умоболан, неурачунљив, махнит, луцкаст, блесав, шашав, дрмнут,
звекаст, коме фали нека даска, блажен, бенаст, чује како трава расте,
неуравнотежен, безуман, сулуд
Наставник
Наставна јединица Никола Тесла, Моји изуми (одломак)
Наставна средства Читанка, дигитална читанка
Циљ часа Тумачење оломка из аутобиографије (тематско, мотивско,
жанровско, идејно).
Кључни појмови Моји изуми, Никола Тесла, аутобиографија, проналасци,
детињство
Корелација Историја, Географија, Физика
Литература за Александар Маринчић, Предговор, у: Никола Тесла,
наставнике Моји изуми, Клуб НТ, Београд, 2005.
Мирјана Д. Стефановић, Аутобиографија, Службени
гласник, Београд, 2010.
Никола Тесла, Моји изуми, Клуб НТ, Београд, 2006.
1. За цело одељење: Обновите појам аутобиографија и прочитајте одломак из чи-
танке Извор, стр. 108.
2. За два ученика: Спремите се да усмено изложите прва три поглавља Теслине ау-
тобиографије Моји изуми, која говоре о његовом детињству, уз ПП презентацију
или пано.

Приближавање лика Николе Тесле врши се путем представљања Теслиног описа де-
тињства које ће два ученика, у виду уводног локализовања, приближити остатку разре-
да. Истичу се догађаји који претходе описанима у репрезентативном одломку (живот
породице Тесла у Смиљану, Николини рани изуми, смрт брата Данета, дивљење мајчи-
ном везу и страхопоштовање које исказује према оцу).

Следи тумачење кључних тематских целина у одломку, уз исписивање плана текста на табли:
1. контрастан однос ширине живота у селу и скучености живота у граду (Николино
незадовољство селидбом у Госпић);
2. дечји несташлук у цркви – Никола, јурећи низ степенице звоника, стаје на шлеп
старије даме и цепа га (живахни дух генија, непримерено понашање свештенико-
вог сина);
3. поправка ватрогасне пумпе (инвентивност дечака, способност да запази проблем и
да га реши);
4. опасне ситуације у које млади Тесла упада (напад врана);
5. фасцинираност механичким моделима у школи и визија будућег проналаска хи-
дроелектране на Нијагариним водопадима (даровитост за физику и електротех-
нику, оригинална визија будућег проналаска).
Ученици запажају жив и динамичан Теслин дух, склоност ка дечјим несташлуцима и
упадању у невоље, али и бриљантан ум будућег научника и способност инвенције. Ово
је прилика да се присете и ђачких дана Милутина Миланковића (Успомене, доживљаји,
сазнања), који је показивао велико интересовање за физику и математику у гимназији,
те да упореде аутобиографски дискурс ова два научника по сличностима и разликама.
Такође, присетиће се и уметничке бајке „Плава мачка, Тесла”, која тематизује тренутак
када је Тесла, гладећи мачку, открио феномен електрицитета, а та епизода је преузета
управо из Мојих изума.
Потом се обнавља појам аутобиографије и у одломку уочавају елементи научног и
уметничког дискурса. Уз лиричну и на моменте хумористичну слику властитог де-
тињства, Тесла на питак и јасан начин жели да објасни читаоцима и одређене појмове
из света науке (потисак ватрогасне пумпе, визија турбина, електрицитет). Два учени- ка
настављају причу о Теслином детињству и младости (борба са оцем око одабира
професије, школовање у Грацу, визија снажне светлости после које као млад инжењер
црта штапом електромотор на земљи у парку у Будимпешти). Наставник ће допунити
излагање Теслиним одласком у Сједињене Америчке Државе, поменуће кључне про-
наласке (посебно откриће трофазне струје), о којима је Тесла писао у својој аутобио-
графији. Запажа се да поједина Теслина сећања имају анегдотски карактер (анегдота
– духовита занимљивост о знаменитој личности).
Наставник може пустити звучни запис текста са стр. 108 у дигиталној читанци и приказати ф

Идејни слој одломка везан је за то да се клица човекових способности види још у де-
тињству и да је важно неговати своја интересовања. Ученици се подстичу да развијају
своје таленте и потенцијале, јер су они корен њихових будућих занимања. У склопу
школских посета, може се предложити и посета Музеју Николе Тесле у Београду, у са-
радњи са наставником физике.
Домаћи задатак:
Напишите састав на тему Мој проналазак. Замислите себе у улози проналазача и раз-
мислите на који начин би ваш проналазак могао да унапреди човечанство. Свој састав
допуните илустрацијом необичног епохалног проналаска.
Ученицима пре израде домаћег задатка можемо дати да извуку картице на којима пише
шта би њиховим проналаском требало да се постигне (Прилог). На тај начин машта
уче- ника усмерена је ка конкретном проблему.
ПРИЛОГ
Твој проналазак треба да омогући људима да упознају Старе

Словене и посететреба
Твој проналазак њихову постојбину.
да омогући људима да живе преко
хиљаду година. треба да омогући људима да оду и бораве у
Твој проналазак
3129. години. ће помоћи да се планета Земља сачува од
Твој проналазак
загађења.
Твој проналазак ће ти омогућити да читаш десет књига дневно.
Твој проналазак ће људима омогућити путовање кроз васиону.
Наставник
Наставна јединица Анализа домаћег задатка (2): Мој проналазак
Наставна средства Читанка, школске свеске
доживљајима) и описивање;
 Развија вештине усменог изражавања код ученика.
култура.
Klett, 2014.

Ученици су кроз раније предочени план рада били упућени на тему домаћег задатка
(Мој проналазак) која јасно кореспондира са књижевним текстовима читаним и тума-
ченим у протеклом периоду. Ученици на час доносе свеске са написаним радовима.
Наставник их је пре писања подсетио на то да су приликом припреме првог домаћег
задатка добили детаљно упутство за његово писање, те да им то упутство и сада, посеб-
но опште напомене, може бити од велике користи.
Приступ ученика овој теми може бити потпуно слободан – могу слободно да маштају и
да представе неки свој проналазак, реалан или фантастичан. Уз претходни приступ, у
прилогу припреме за 66. час нуди се нешто другачије (у одређеној мери вођено) пи-
сање рада.

Један ученик/ученица чита свој рад пред одељењем, док остали, после завршеног чи-
тања, коментаришу састав, образлажући своје мишљење.
Наставник и сам, после читања неког рада, даје свој коментар, сугестију или инструк-
цију која води ка побољшању писмености и изражавања кроз писање.

Наставник прикупља свеске свих ученика и прегледа их после часа како би стекао што
бољи увид у њихов рад и напредовање. Том приликом посвећује посебну пажњу стил-
ској, граматичкој и правописној исправности рада.
Наставник
Наставна јединица Милован Данојлић, Овај дечак зове се Пепо Крста
Циљ часа Тумачење лирске песме за децу и младе (тематско, мотивско,
жанровско, идејно).
Исходи Накрају часа ученик ће бити у стању да:
Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема
Кључни појмови „Овај дечак зове се Пепо Крста”, Милован
Данојлић, социјална песма, поезија за децу и младе,
лирика
Корелација Грађанско васпитање, Ликовна култура
Литература за Иво Тартаља, Теорија књижевности, Завод за уџбенике,
Милован Данојлић, песник – зборник радова, Народна
библиотека„Стефан Првовенчани”, Краљево, 2005.
Зона Мркаљ, Зорица Несторовић, Извор, читанка за шести
Литература за ученике

Комбинацијом сликовног и језичког ребуса открива се име аутора Милована Данојлића,
који је већ познат ученицима по песми„Шљива”.
Име: лична заменица у 1. лицу множине + 13. слово азбуке +
Презиме: потврдна речца + + упитна речца + безвучни парњак сугласника ђ

Улазак у свет песме везан је за тумачење њеног наслова. Од ученика се тражи да запи-
шу у свеску на шта их, пре читања, овакав наслов песме асоцира. Очекује се да ученици
као тему одреде портрет ведрог и веселог дечака или начин на који је добио име.

После изражајно-интерпретативног читања следи тумачење песме. Уочава се изневе-
рени хоризонт очекивања ученика јер је пред њима песма о патњи малог протагони-
сте. Водећи се питањима из одељка Трагом речи (Извор, стр. 32), наставник са ученици-
ма тумачи социјалне и психолошке разлоге дечакове патње, са освртом на сиротињски
амбијент у коме породица живи, агресивну нарав и склоност ка алкохолизму Џона Хо-
хохонда и нежну и тужну мајку Лизу. Упечатљива је поетска слика мајке у песми која
је тужна као ружа (поређење) и са лицем Ђоконде (Ђоконда, Мона Лиза, дама сетне
лепоте и загонетног осмеха, како ју је насликао Леонардо да Винчи). Ученицима би
тре- бало показати слику Мона Лизе како би се успоставила ванпредметна корелација
са наставом Ликовне културе.
Ученици запажају контраст између складне породице Хухухунд и дисфункционалне
по- родице Хохохонд и сликовито одређење Пепа Крсте као цара који је протеран из
свог царства (дете коме је отета ведрина одрастања). На мајчино питање докле мисли
тако да се влада, отац не даје одговор, што указује на дуготрајан проблем у породичним
од- носима. Пепо Крста је преплашен и дрхти као птиче (поређење), што указује на
мотив дечјег страха, жељу да се ослободи тог непријатног стања и слободно рашири
крила детињства. Ученици предлажу решења којима би се туга Пепа Крсте могла
преобратити у осмех (отац престаје да пије и виче, не лута, брижнији је према жени и
детету).
Идејни слој песме је важан за право сваког детета да има срећно детињство и одговор-
ност родитеља да негују љубав и хармонију током одрастања својих малишана. Ова
песма се жанровски одређује као социјална песма за децу и младе.
Наставник може пустити звучни запис песме са стр. 31 у дигиталној читанци.

Завршетак часа посвећен је реализацији Радионице (Извор, стр. 33). На тај начин се ис-
тиче снага лепих речи и порука које се могу упутити члановима породице. Поруке се
пишу на стикерима које ученици каче на пано назван„Лепе речи за моју породицу”.
Ученицима се може препоручити изборни текст „Пабло Пикасо” Жан-Бернара Пуја,
Сержа Блока и Ан Бланшар из Енциклопедије лоших ђака, бунтовника и осталих генија-
лаца, у коме се тематизује Пикасово детињство. Овај текст се може приказати путем
кореферата ученика који ће представити Пикасово детињство, хармоничан однос са
оцем, немиран дух, лош успех у школи и велики дар за сликарство. Излагање прате ре-
продукције Пикасових слика. Идеја овог биографског текста је да даровити појединац,
упркос потешкоћама у животу, треба да негује своје потенцијале и бори се за своје сно-
ве. Тиме се и ученици са слабијим формалним постигнућем у школи или проблемима у
понашању мотивишу да раде на себи јер су се многи људи у детињству суочавали са
сличним проблемима, а ипак нису одустали од остваривања својих амбиција.
Наставник
Наставна јединица Антон Павлович Чехов, Вањка
Наставна средства Читанка, дигитална читанка, школске свеске, наставни
листићи са одломцима из Буквара дечјих права Љубивоја
Ршумовића
Циљ часа Наставно тумачење ауторске новеле.
Кључни појмови „Вањка”, Антон Павлович Чехов, епика
текста.
Klett, 2014.

Ученици се подсећају биографских података Антона Павловича Чехова помоћу одељка
Представљамо ти (Извор, стр. 103). Подстичемо их да се присете књижевног текста
који су читали у претходном разреду, а такође га је написао Чехов. Подсећање на
новелу
„Шала” може послужити и у сврху жанровског одређења Чеховљевих прозних дела, од-
носно, ученици се могу присетити појма новела, који ће и у току овог часа бити
значајан.

Пре читања текста припремамо ученике за ову новелу и тако покрећемо кратку диску-
сију о одрастању и детињству, које не мора по сваку цену бити лепо и радосно. Моти-
вишемо ученике да се присете примера из књижевности, али и из свакодневице или из
историје. Циљ је да се дође до закључка о томе да свако дете заслужује срећно де-
тињство испуњено љубављу и разумевањем. У сврху оваквог разговора може послужи-
ти и уводни текст из читанке (Извор, стр. 100).
Читамо одломке новеле „Вањка”, а затим ученике усмеравамо ка њеном тумачењу.
Разговор водимо помоћу питања и задатака из одељка Трагом речи (Извор, стр. 102).
Разматрамо ситуацију у којој се налази дечак Вањка, као и околности које су га у так-
ву ситуацију довеле. Подстичемо ученике да уоче коме Вањка шаље писмо на велики
хришћански празник Бадње вече, као и то због чега Вањка пише писмо баш тог дана.
Ученици треба да закључе како су празници прилика за окупљање породице, те да он
пише писмо деди из више разлога. Препознајући те разлоге, ученици постепено увиђају
и разумеју животну ситуацију несрећног Чеховљевог јунака. Записујемо на табли кључ-
на дечакова осећања која ученици препознају, а затим их и објашњавају, позивајући се
на текст дела. Претпостављамо да ће ученици уочити осећања туге, усамљености,
страха, бола и др., закључиће колико је дечаку тешко без породице, али и због сталног
психичког и физичког насиља које трпи живећи и радећи код обућара Аљахина. Ана-
лизираћемо функцију контраста у овој новели кроз смењивање слика садашњости и
прошлости дечаковог живота. Прошлост је лепа, ведра и испуњена данима среће, задо-
вољства и љубави која повезује чланове породице, док је стварност тешка и несрећна,
испуњена болом и сталним малтретирањем.
Говорећи о начину на који дечак живи и о томе шта чини његову тренутну стварност,
усмеравамо ученике ка сагледавању оних мотива којима се упућује на тешке животне
околности у којима је јунак, односно на домене социолошке карактеризације јунака.
Зато ученике упућујемо на одељак Појмовник (Извор, стр. 103), где се уз објашњење со-
циолошке карактеризације јунака објашњава и појам ретроспективног приповедања 1.
Тај тип приповедања ученици препознају у тексту и доводе га у везу са контрастом:
прошлост – садашњост; уочавају значај смена слика онога што је сада и онога што је
не- када за јунака. Тек кроз приказ ведре и идиличне празничне атмосфере на селу, када
је породица била на окупу и када је дечакова мајка била жива, запажамо колико је
тренут- на ситуација дечака Вањке тешка и колико је за њега значајно писмо које пише
деди. На примеру„Вањке” обнављамо појам новела и разговарамо о карактеристикама
новеле.
Мотив писма и околности у којима Вањка пише писмо треба да буду предмет тумачења
како би ученици добро схватили психичко стање јунака, његове потребе, осећања – све
о чему размишља и шта га мучи. Чехов управо преко Вањкиног писма, као интимне
исповести, дозвољава читаоцу да потпуно проникне у свет осећања књижевног јунака.
С друге стране, одговором на питање да ли ће деда добити писмо, долази се до тужног
закључка који онеспокојава, али и опомиње, те наставнику пружа могућност да уопшти
анализу и да покрене разговор о идејама и универзалним порукама ове новеле.
После разговора и уочавања физичког и психолошког портрета јунака, као и доласка до
идеја текста, са ученицима причамо о правима деце и о важности организација које
1Ретроспективно приповедање се не обрађује у шестом разреду, зато би ученицима могло да се објасни
само као сећање јунака приче на прошлост и сл., без инсистирања на самом термину.
се баве положајем и заштитом права деце, каква је организација УНИЦЕФ. До краја

овог дела часа ученици учествују у дебати у којој ћемо разматрати права и положај
деце, али ћемо имати у виду и све до тада речено о новели „Вањка”. Припремићемо
изводе/ стихове из Буквара дечјих права Љубивоја Ршумовића (Прилог), те ћемо на
основу њих подстицати ученике да уоче шта је све битно да би се обезбедила права
деце и да би деца била срећна. Ученици треба да искажу своје мишљење о предоченим
стиховима, али и да их доведу у везу са причом о дечаку Вањки. Ученици могу да
извлаче цедуље, а потом да тумаче стихове исписане на цедуљама.
Наставник може приказати фотографије са стр. 103 у дигиталној читанци.

Завршна активност часа биће организована према задатку из одељка Радионица (Из-
вор, стр. 103). На претходном часу ученике ћемо упознати са овом активношћу како би
се за њу припремили – размислили коме ће писати и послати писмо, али и да би у
школу понели потребан материјал (коверте и др.).
ПРИЛОГ
Деца из градова,
деца из села,
црвена, жута,
црна и бела.
Све девојчице и момци гарави,

разних језика и разних нарави,
имају право на живот и наду,
да расту у миру, срећи и раду.
Деца сита
идеца гладна,
деца парадна
и деца радна.
Сва деца којој

неправда смета.
Наша су деца –
будућност света.
Наставник
Наставна јединица Говорна вежба: Разговор о прочитаним књигама
(Приказивање дневника читања)
Наставна средства Дневници читања, увијачи за књиге
Циљ часа Унапређивање вештина писаног анализирања и препоручивања
књижевног дела.
• aнализира узрочно-последичне односе у тексту и
вреднује истакнуте идеје које текст нуди;
• анализира поступке ликова у књижевноуметничком
делу, служећи се аргументима из текста;
•препоручи књижевно дело уз кратко образложење.
Кључни појмови Дневници прочитаних књига, анализа, цитати, препоруке за
читање, писано изражавање
Активности • Омогућује ученицима да сами изводе
наставника закључке о прочитаном делу.
• Подстиче ученике да износе мишљење о прочитаном
тексту (у усменој и писаној форми).
•Прати вођење дневника читања.
Активности ученика •Развијају властите вештине усменог и писаног изражавања.
• Усвајају садржинске и формалне аспекте којима
могу унапредити говорну и писану културу.
Литература за Миодраг Павловић, Припремање ученика и наставника за
наставнике тумачење књижевних дела, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Миодраг Павловић,„Стваралачке активности ученика
поводом тумачења књижевног дела”, Спреми се да говориш,
Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2014.
Наташа Кљајић,„Криза читања, наставно и рекреативно читање”,
Детињство 4/ 2016 (XLII), Змајеве дечје игре, Нови Сад, 2016.
Упућујемо ученике да доврше своје дневнике прочитаних књига, као и да од папира
израде увијач за књигу који ће на предњој страни представити изглед корица књиге.
Такође, у Дневнику читања требало би да напишу једну или више препорука за читање,
уз помоћ упутстава за писање на наставном листу (Прилог).

Подсећамо ученике да је требало да понесу своје дневнике читања. Листањем записа у
њима, обновиће кључне појмове из обрађених обимнијих књижевних дела и текстова
који су препоручени за читање код куће (изборна лектира).

Значајно је обновити родовске и жанровске особености прочитаних дела, тему и сиже,
али и посветити се оним сегментима дневничких записа који на часовима анализе књи-
жевних дела нису могли бити у првом плану: лепим реченицама и стиховима, анегдо-
тама о писцима и настанку књижевних дела, занимљивостима о местима на којима се
одвија радња, кратким приказима књига које ученици читају у слободно време. Такође,
они ученици који су додатно читали могу представити опширније записе својих књи-
га. Наставник прати писменост и садржајност забележака, а подстичемо и креативно
обликовање дневника (илустрације, маргине, фотографије писаца, стикери, коверте за
поруке дела, необичне корице). Значајно је да дневници буду самосталан рад ученика,
без преписивања са интернета и помоћи старијих особа. Посебно се обраћа пажња на
изглед увијача за књиге и садржај сажетих препорука за читање. У прилогу су дати
примери препорука за читање.

Дајемо смернице ученицима за унапређивање вештина писане анализе и похваљује
њихов труд и залагање. Посебно се издвајају:
1.садржински најбоље вођен дневник;
2.најкреативнији дневник (визуелна и текстовна решења);
3.најписменији дневник;
4.дневник са највећим бројем прочитаних књига;
5.најлепши увијач за књиге;
6.најбоље препоруке за читање.
ПРИЛОГ
Упутство за писање препорука
Приликом писања препоруке за читање, води се следећим упутствима:
1.Твоја препорука треба да буде сажета.
2.Објасни разлоге који би могли да наведу твоје другове или наставника да
прочитају ту књигу.
3.Прикажи свој емотивни однос (допадање, одушевљење према прочитаном)
којим ћеш убедити друге да је вредно читати наведени наслов.
4.Укратко представи тему књиге.
5.Наговести идеју дела.
6.Истакни корист од читања књиге (забавно штиво, сазнавање чињеница,
препознавање властитог животног искуства у књижевном тексту, хумор).
Ево још неколико корисних савета како да то урадиш!

 Наведи наслов књиге, писца и издавача.
Биљана Марковић Јефтић, Навијам за шаптача, Klett, Београд, 2019.
 Садржај књиге представи укратко, само као најаву, толико да побудиш занимање
својих другара!
„Нови Сад је био велики ужурбани град у који је девојчица Алексија дошла из
мирног града Суботице.” (Бранка Трифуновић, Ја, Алексија)
„На градилишту у Павловој улици окупљала се шаролика и не баш сложна ђачка
дружина која је много неправди учинила најмлађем свом члану.” (Ференц Молнар,
Дечаци Павлове улице)
 Kако је књига деловала на тебе?
„Пожелела сам и ја, баш као и дечак са чудесним пером, да свет око себе учиним
бољим.” (Мирко Јовановић, Перо птице додо)
 Шта ти се највише у књизи свидело и зашто?
„Омиљени ми је лик плаво-жутог џиновског папагаја јер помаже Петру да пронађе
мајку. И ја бих волела да имам таквог пернатог друга.” (Александар Миљковић,
Петар Месечко)
 Зашто препоручујеш другима да је прочитају?
„Читајући ову сјајну књигу улетећете у небројене фантастичне, опасне и језиве
пустоловине са Ринсвиндом и његовим шашавим кофером.” (Тери Прачет, Боја
магије)
 Ако је књига део неког серијала, обавезно то истакни!
„Даље авантуре наших малих јунака читаћете у наставцима серијала Хроника
Нарније.” (К. С. Луис, Лав, вештица и орман)
Напомена: Препоруке могу писати и ученици наставнику и наставник ученицима.

Примери препорука за ученике и наставнике
Зашто Александра треба да прочита роман Степски коњи Филипа Кера?

Александра воли коњарство и тренира јахање. Она воли да чита књиге о животињама, а
писала је и диван састав о својим коњима Принцу и Гаетани. Ова књига говори о једној
храброј девојчици, која је за време Другог светског рата желела да спасе ретку расу
коња пржевалског, коју су Немци желели да истребе. Зато мислим да ће јој се ова књига
допасти.
Зашто Марко треба да прочита књигу Дивље кокошке на екскурзији Корнелије Функе?
Марку је било много криво када нисмо отишли на екскурзију због недовољног броја
пријављених јер никада није ишао до сада на екскурзију. У овој књизи група девојчица
и група дечака иде са школом на екскурзију и пролази кроз узбудљиве догодовштине.
Књига нам описује како изгледа једна ђачка екскурзија, па би могла де се допадне
Марку.
Зашто наставница треба да прочита књигу Хоћу да будем славан Пита Џонсона?
Зато што нам је препоручила овог писца кад смо били у издавачкој кући, али ову књигу
још није читала. Ја бих волела да будем славна кад порастем, али то није нимало лако
постати и можеш да упаднеш у много проблема. Књига је забавна и поучна.
Наставник
Наставна јединица Писање одричних заменица с предлозима и заменице
ВАШ великим словом
Циљ часа Усвајање градива о правилном писању одричних заменица с
предлозима и заменице ВАШ великим словом.
 одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик;
 доследно примењује правописну норму.
Кључни појмови Врсте речи, заменице, придевске заменице, одричне
заменице, заменица ВАШ, велико слово
Корелација Унутарпредметна корелација – морфологија и правопис
Међупредметна корелација – Ликовна култура
наставника  Омогућава ученицима да сами изводе закључке поводом
Активности ученика  Учествују у решавању уводног задатка, усвајају
ново градиво откривањем, a затим га увежбавају.
питају шта им је нејасно.
ученике


Понављамо најважнија правописна правила о писању заменица и уједно још једном
скрећемо пажњу ученицима на најчешће грешке у писању именичких личних замени-
ца (заменица ја у инструменталу, заменица ви из почасти, лична заменица сваког лица
себе, се).
Мотивација за разговор и кратко понављање градива може бити овај духовити натпис,
којим се истиче једна од честих правописних грешака.
Caмном нeмa
грешке!

Упућујемо ученике на лекцију из Граматике 6, стр. 90. Ученици читају и, уз помоћ на-
ставника, појашњавају правило о писању одричних заменица уз предлоге, решавају за-
датке из уџбеника и Радне свеске 6, стр. 81, а затим вежбају и на другим задацима које
им припрема наставник. На пример:
Подвуци исправно написани облик одричних заменица.

Препиру се око ничега / ниокочега / ни око чега.
Нико се нисаким / с никим / ни са ким није свађао.
Не бих издао друга низакакву / ни за какву / за никакву цену.
Нисам био на ничијој / ниначијој / ни на чијој страни.
У Граматици 6, стр. 89, ученици читају правило о писању присвојне заменице ВАШ, а
потом вежбају како се пише ова заменица на задацима из Радне свеске, стр. 80, и оним
које припрема њихов наставник. На пример:
Напиши заменицу ВАШ у складу с правописним правилом о писању великог слова у следећ
Наставник пита ученике: ,,Ко су узори?” Ученици питају наставника: ,,Ко су узори?”
Кад треба заменицу ВАШ писати малим, а кад великим почетним словом? Зашто? Образлож
Упутити ученике на интерактивне задатке на стр. 89 и 90 у дигиталној граматици и на

Домаћи задатак: Ученици треба да осмисле неки натпис (може бити и духовит) којим
ће указати на неку од грешака у писању заменица. Прво треба да нацртају и изрежу
мајицу на картону, обоје је и креирани натпис испишу. Битно је да натпис буде упе-
чатљив, видљив и са типичним правописним огрешењем у вези с писањем заменица.
ПРИЛОГ
Упутство за израду домаћег задатка
1. Нацртати мајицу на картону. 2. Обојити је и изрезати.
3. Изабрати типично правописно 4. Осмислити натпис (кратак, занимљив,

огрешење или више њих. упечатљив, духовит)
САМНОМ
НЕМА ГРЕШКЕ!
Грешка треба да осликава реално стање,
не измишљено или непостојеће, нпр.
самном, сниким, од никога, ви ...
5. Текст читко и прегледно исписати. 6. Смислити кратко представљање
идејног решења натписа на мајици.
Наставник
Наставна јединица Заменице
свеске, табла, креда/фломастер, канап, папирићи
Циљ часа Утврђивање градива о заменицама.
 повеже граматичке појмове обрађене у
претходним разредима са новим наставним
садржајима;
 одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик;
 доследно примењује правописну норму.
Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, рад с подацима
компетенције и информацијама, комуникација
Кључни појмови Врсте речи, заменице, именичке заменице,
придевске заменице
Корелација Унутарпредметна корелација – морфологија и правопис
наставника  Мотивише ученике да активно учествују на часу.
 Охрабрује их да успешно ураде асоцијацију и учествују
у граматичкој бројаници.
Активности ученика  Учествују у игровним активностима.
 Уважавају различитости у потребном времену за
решење одређеног задатка.
 Пажљиво прате инструкције, читају,
размишљају и самостално закључују.
 Питају шта им је нејасно, договарају се о начину рада.
Литература Весна Ломпар, Зона Мркаљ, Зорица Несторовић,
за наставнике Радна свеска 6, Klett, Београд, 2019.
Весна Ломпар и сар., Асоцијације у настави српског
језика и књижевности, Klett, Београд, 2014.
Литература за ученике
Весна Ломпар, Граматика 6, Klett, Београд,

2019.

Пошто су ученици савладали и именичке и придевске заменице, час можемо започети
асоцијацијом (Асоцијације, стр. 34) чије је коначно решење заменице, а што ће бити
одлич- на основа за понављање заменица као врсте речи, њихових основних одлика и
поделе.
А Б В Г
друго лице ....зна зна вежба карта
персирање ...пре девојци огледна персонална
уважавање Ковин демонстративна хигијена
Прећи са... било... речца властита
на ти
Ви/ви ко показна лична
ЗАМЕНИЦА

Главни део часа је могуће организовати кроз игровну активност: граматичка бројани-
ца1. Пре почетка игре ученицима треба кратко објаснити правила и поделити материјал.
Граматичка бројаница
Ученици се поделе у пет група. Свака група добија заменице написане на посебним
папирићима (кроз које може да се провуче канап). Према захтеву који је добила, свака
група треба што пре да издвоји и наниже на канап одређену врсту, тј. подврсту заме-
ница. Захтеви могу бити, на пример, да се издвоје: именичке заменице, придевске за-
менице, личне заменице, неличне заменице, присвојне заменице, показне заменице,
одричне заменице, неодређене заменице, упитно-односне заменице, опште придев- ске
заменице. Могуће је захтеве и отежати тако што ће њима бити обухваћене и име- ничке
и придевске заменице (одричне, опште, неодређене, упитно-односне), облици у
номинативу и у другим падежима и сл.
Примери
Нанижи све именичке заменице (ја, мој, ми, наш, себе, ко, који, она, њен, неко, некакав,
ви). Нанижи све личне заменице (ја, мој, ми, наш, себе, ко, ти, она, њен, неко, они, ви).
Нанижи све одричне заменице (нико, неко, ништа, нешто, никакав, некакав, нечији, ни-
чији, неколики, николики, ко, шта).
Нанижи све упитно-односне заменице (неко, ко, ништа, шта, који, никакав, какав,
неко- лики, колики, чији, нечији, свачији).
Нанижи све опште заменице (свако, ко, свашта, ништа, сваколики, неколики, свачији,
ничији, сваки, какав, свакакав, никакав).
1 Ова игра је први пут представљена на 56. зимском семинару за наставнике и професоре Српског језика и
књижевности 2015. године на Филолошком факултету у Београду, у радионици Језичке игре у настави
граматике, коју је одржала професорка Весна Ломпар са сарадницима: Биљаном Никић, Маријом
Марковић и Сашом Чорболоковићем.
Коментар: Могуће је поставити примере у пет различитих коверти, па да вође екипа

изаберу једну од понуђених. У овој игри учествују сви ученици, а победник је она
екипа која прва наниже све тражене речи.
Ученике упутити на тестове за самооцењивање на стр. 60 у дигиталној граматици. Пуст

У завршном делу часа још једном систематизовати поделу заменица упућивањем на
табеларни приказ у уџбенику (Граматика 6, стр. 60).
Наставник
Наставна јединица Контролни задатак: Заменице
Врста (тип) часа Провера знања
Циљ часа Провера усвојености градива о заменицама.
Кључни појмови Врсте речи, заменице, именичке заменице, придевске
заменице, присвојне заменице, показне заменице,
упитно-односне, неодређене, опште, одричне заменице,
деклинација
Корелација Унутарпредметна корелација – морфологија, правопис
Активности  Упознаје ученике са правилима рада на часу.
наставника  Стара се да сваки ученик има довољно времена да уради
 Припрема, штампа и дели контролне задатке.
 Саветује ученике како да што успешније ураде задатак.
 Обавештава их повремено о преосталом времену за рад.
 Прикупља контролне задатке на крају часа и саопштава им
 Укључују се и учествују у индивидуалном раду / групном
раду / раду у пару.
 Практично примењују стечена знања.

Наставник саопштава ученицима да ће овога часа, као што је претходно најављено, ра-
дити контролни задатак о заменицама. Да би ученици што боље урадили тест, настав-
ник их саветује да најпре летимично погледају цео тест, па тек онда почну да решавају
задатке. Сваки задатак треба пажљиво да прочитају и размисле шта се у њему тражи.
Добро би било да прво ураде оне задатке у чије тачно решавање су најсигурнији, како
би им остало више времена за задатке које су проценили као теже. Одговоре треба
исписивати читко, уз поштовање правописних и граматичких правила. Пожељно је
прво писати графитном оловком, а затим хемијском, како би се избегла прецртавања и
исправљање одговора. Не користити скраћенице. На крају још једном проверити цео
тест (пажљиво прочитати сваки задатак и написани одговор), па тек онда рад предати
наставнику.
Наставник дели ученицима одштампане примерке тестова. У наставку припреме (При-
лог) налази се пример теста за две групе (предлог за бодовање и распоред оцена дат је у
припреми за 74. час Анализа контролног задатка о заменицама).

Ученици решавају тестове. Ученике треба навикавати да самостално раде и на тај
начин их, између осталог, на време припремати за завршни испит. Десетак минута пред
крај часа саопштити им колико још имају времена за рад.

Наставник сакупља тестове и саопштава ученицима када да очекују резултате. Пита их
за коментар на контролни задатак – да ли им је било лако или тешко, шта је било
најлак- ше, а шта најтеже и сл.
ПРИЛОГ
Контролни задатак: Заменице
I група Име и
презиме ученика:
1.
Допиши одговарајуће личне заменице.
сам читао књигу када си ушао. Прекинуо си у
веома занимљивом делу. Читао сам о Робинзоновом бродолому и како
се нашао на пустом острву.
2.
Издвој заменице из реченице и одреди њихов род, број и падеж.
Рекли су му да та представа није нарочито занимљива.
Заменица Род Број Падеж
3.
Из следећих реченица издвој ненаглашене облике личних заменица и
напиши како гласе њихови наглашени облици.
Она им је рекла:„Треба да прочитате лектиру до краја месеца. Узмите је
из библиотеке на време.”
Ненаглашени облици Наглашени облици
4.
Личну заменицу она стави у одговарајуће облике у реченици.
Срео је у библиотеци и вратио свеску из биологије коју
је јуче позајмио од .
5.
У следећој реченици подвуци заменицу у служби објекта.
Она га је учила како се сади цвеће.
6.
У следећим реченицама заокружи правилно употребљену заменицу.
1. Само на себе/тебе мислиш!
2. Књиге вратите на своје/њихово место!
7.
У следећим реченицама пронађи по једну именичку и једну придевску
заменицу, а затим их правилно разврстај.
1) Читала је некакве новине, али није сазнала ништа.
а) Именичка заменица: б) Придевска заменица:
2) Она је дуго чекала да се оне девојчице склоне с љуљашки.
3) Није никоме говорио о својим успесима.
8.
Из следећих реченица издвој именичке заменице и упиши их у табелу
водећи рачуна о њиховој врсти.
– Ко иде с тобом на сутрашњи тренинг? – Многи су рекли да ће доћи,
али се бојим да неко неће доћи и нећемо моћи ништа да радимо. –
Данас свако даје обећање које не испуни.
Лична Упитно-односна Неодређена Одрична Општа
9.
Следеће придевске заменице разврстај према врсти којој припадају.
свакакав, ничије, некакве, колике, твоје, онолико, наше, толики, чије,
неки, свакоји, никоји
а) Показне: б) Присвојне:
в) Упитно-односне: г) Неодређене:
д) Одричне: ђ) Опште:
10.
Допуни табелу као што је започето.
Упитно-односне Неодређене Опште
ко нико
нечији
свакакав
11.
Пажљиво прочитај следеће реченице, па одговори на питања.
Марко је читао роман о Робинзону, којег је сматрао за омиљеног.

Да ли је Марку омиљен роман или Робинзон? Образложи свој одговор.
Дејан разговара са татом и својим другом.

Чији је друг? Образложи свој одговор.
12.
Заокружи слова испред реченица с правилно написаним заменицама.
а) Кажи ми кое спортове волиш.

б) Нисачим се не може упоредити бакин колач.
в) Да ли ћеш ићи са мном у биоскоп?
г) Ни од кога нећу тражити помоћ.
д) Драги наставниче, поздрављају вас ваши ученици!

ПРИЛОГ
Контролни задатак: Заменице
II група Име и
презиме ученика:
1.
Допиши одговарајуће личне заменице.
Треба да се договорим с Миленом о заједничком пројекту, али никако
да сретнем. планира да ових дана путује у Нови
Сад. С ће ићи и њена мама. Можда бих могла да се
придружим.
2.
Из реченице издвој заменице и одреди њихов род, број и падеж.
Моја сестра иде с њим у исто одељење.
Заменица Род Број Падеж
3.
Из реченице издвој ненаглашене облике личних заменица и напиши
како гласе њихови наглашени облици.
Светлана га је видела на улици, али није знала да ли ју је он видео.
Ненаглашени облици Наглашени облици
4.
Личну заменицу он стави у одговарајуће облике у реченици.
Пружила је руку и превела преко улице, све време
причајући о .
5.
У следећој реченици подвуци заменицу у служби објекта.
Он ју је видео како одлази фризеру.
6.
У следећим реченицама заокружи правилно употребљену заменицу.
1. – Децо, да ли сте сви понели своје / ваше ствари?
2. Милени је своја / њена бака исплела џемпер.
7.
У свакој реченици пронађи по једну именичку и једну придевску
заменицу, а затим их правилно разврстај.
1) Од толике чоколаде било му је мука.
2) С њом свако дете воли да се игра.
3) Наше одељење га је позвало на прославу.
392
8.
Из следећих реченица издвој именичке заменице и упиши их у табелу
водећи рачуна о њиховој врсти.
Данас деца свашта гледају на телевизији. Понекад се запитам ко
контролише телевизијски програм и одлучује да ли је он примерен за
децу. Изгледа да неко ни о чему не води рачуна.
Лична Упитно-односна Неодређена Одрична Општа
9.
Следеће придевске заменице разврстај према врсти којој припадају.
њена, колика, свој, оволики, чије, она, некакав, ничије, свачији, свака,
никаква, некоји
а) Показне: б) Присвојне:
в) Упитно-односне: г) Неодређене:
д) Одричне: ђ) Опште:
10.
Допуни табелу као што је започето.
Упитно-односне Неодређене Опште
шта ништа
чији
свако
11.
Пажљиво прочитај следеће реченице, па одговори на питања.
Милош је гледао филм о Андрићу, за који никада пре није чуо.
Да ли Милош никада није чуо за филм или за Андрића? Образложи
свој одговор.
Јован шета са Станком и његовим псом.

Чији је пас? Образложи свој одговор.
12.
Заокружи слова испред реченица с правилно написаним заменицама.
а) Самном ће доћи и мој брат Милош.

б) С никим се не треба свађати.
в) Књига која ти се допала продата је.
г) Ни од кога нећеш то сазнати!
д) Шесто два је урадило тест боље од Вас!

Наставник
Врста (тип) часа Вежбање
Наставна средства Одштампани контролни задатак
Циљ часа Анализирање задатака с контролног задатка.
Кључни појмови Врсте речи, заменице, придевске заменице, упитно-
-односне, неодређене, опште, одричне заменице
Корелација Унутарпредметна корелација – деклинација, правопис
Активности ученика  Врше самопроцену напретка.

Наставник обавештава ученике како су урадили контролни задатак. Најпре износи своје
опште запажање о томе како је тест урађен, а затим им саопштава и појединачне оцене.
Исписује бодовну листу на табли и поделу бодова према оценама. Дели учени- цима
контролне задатке.

Наставник, заједно са ученицима, пролази кроз тест (сваки ученик има свој тест пред
собом) и објашњава како је требало решити задатке, задржавајући се нарочито на оним
задацима који су најслабије урађени. Одговара на питања ученика.

Ученици износе свој утисак о контролном задатку – колико је био тежак и колико су
били успешни, а затим враћају тест наставнику. Наставник планира свој будући рад на
основу резултата теста.
Решења задатака и бодовање I група

зад.
1. Ја сам читао књигу када си ти ушао. Прекинуо си ме у веома Четири тачна
занимљивом делу. Читао сам о Робинзоновом бродолому и одговора – 1 бод;
како се он нашао на пустом острву. два или три тачна
одговора – 0,5.
2. Седам или осам
тачних одговора –
му мушки једнина датив 1 бод; четири, пет
или шест тачних
та женски једнина номинатив одговора – 0,5.
3. Четири тачна
одговора – 1 бод;
два или три тачна
им њима одговора – 0,5.
је њу
4. Срео ју је у библиотеци и вратио јој свеску из биологије коју је Три тачна одговора
јуче позајмио од ње. – 1 бод; два тачна
5. Она га је учила како се сади цвеће. 6 бод
6. 1 бод.
1.Само на себе / тебе мислиш!
2.Књиге вратите на своје / њихово место!
7. 1) а) ништа б) некакве Шест тачних
одговора – 1бод;
2) а) она б) оне три, четири или пет
3) а) никоме б) својим тачних одговора –
0,5.
8. Пет тачних одговора
тобом ко неко ништа свако – 1 бод; три или
четири тачна
9. а) онолико, толики б) твоје, наше в) колике, чије Једанаест или
дванаест тачних
г) некакве, неки д) ничије, никоји ђ) свакакав, свакоји одговора – 1 бод; од
шест до десет
0,5.
10. Осам или девет
ко нико неко свако 1 бод; четири, пет
чији ничији нечији свачији или шест тачних
какав никакав некакав свакакав
11. Марку је омиљен Робинзон. То закључујемо по заменици Два тачна одговора
којег. Да му је роман омиљен, део реченице би гласио који је – 1 бод; један тачан
сматрао за омиљен. одговор – 0,5 бодова.
Друг је Дејанов. Заменицу свој употребљавамо када нешто
припада субјекту, а то је овде Дејан. Да је друг татин, писало
би с његовим другом.
12. в) г) 1 бод
Решења задатака и бодовање

II група
зад.
1. Треба да се договорим с Миленом о заједничком пројекту, али Четири тачна
никако да је сретнем. Она планира да ових дана путује у Нови одговора – 1 бод;
Сад. С њом ће ићи и њена мама. Можда бих могла да им се два или три тачна
придружим. одговора – 0,5.
2. Седам или осам
моја женски једнина номинатив тачних одговора –
њим мушки једнина инструментал 1 бод; четири, пет или
шест тачних одговора
– 0,5.
3. га њега Четири тачна
ју њу одговора – 1 бод;
два или три тачна
4. Пружила му је руку и превела га преко улице, све време Три тачна одговора
причајући о њему. – 1 бод; два тачна
5. Он ју је видео како одлази фризеру. 1 бод
6. 1.– Децо, да ли сте сви понели своје / ваше ствари? 1 бод.
2.Милени је своја / њена бака исплела џемпер.
7. 1) а) му б) толике Шест тачних одговора
– 1бод; три, четири
2) а) њом б) свако
или пет тачних
3) а) га б) наше одговора – 0,5.
8. Пет тачних одговора –
он ко неко ничему свашта 1 бод; три или четири
тачна одговора – 0,5.
9. а) оволики, она б) њена, свој Једанаест или
дванаест тачних
в) колика, чије г) некакав, некоји
одговора – 1 бод; од
д) ничије, никаква ђ) свачији, свака шест до десет
0,5.
10. шта ништа нешто свашта Осам или девет
чији ничији нечији свачији
1 бод; четири, пет или
ко нико неко свако шест тачних одговора
– 0,5.
11. Милош никада није чуо за филм. То се закључује на основу Два тачна одговора
заменице који. Да није чуо за Андрића, део реченице би – 1 бод; један тачан
гласио за кога/којег никад није чуо. одговор – 0,5 бодова.
Пас је Станков. То закључујемо на основу заменице његов.
Да је пас Јованов, требало би употребити заменицу свој (са
својим псом).
12. в) 1 бод
г)
Предлог распореда оцена по бодовима:

0–3 бода – недовољан (1)
4–5 бодова – довољан (2)
6–8 бодова – добар (3)
9–10 бодова – врлодобар (4)
11–12 бодова – одличан (5)
Наставник
Наставна јединица Шта смо научили из књижевности у првом полугодишту
Циљ часа Обнављање и утврђивање градива о књижевним делима и
писцима, као и о књижевнотеоријским појмовима
обрађеним у првом полугодишту.
 прави разлику између дела лирског, епског и драмског
карактера;
 разликује ауторску приповетку од романа;
 разликује заплет и расплет као етапе драмске радње;
 разликује појам песника и појам лирског субјекта; појам
 разликује облике казивања;

Кључни појмови Књижевност, писац, књижевно дело, књижевнотеоријски
појмови
Активности наставника  Упознаје ученике са циљевима и садржајима часа.
 Упознаје ученике са критеријумима оцењивања.
 Врше самопроцену напретка у наставној области Књижевност.
Литература за Зона Мркаљ, Планирање у настави, Српски језик и књижевност
наставнике у старијим разредима основне школе, Београд, Klett, 2014.


На крају првог полугодишта наставник ће са ученицима обновити обрађене садржаје из
књижевности како би се сагледао њихов напредак, али и доживљај прочитаних и
анализираних књижевних текстова. На почетку часа упућује ученике у планиране ак-
тивности и подстиче их на присећање и разговор о књижевним делима. На претхо-
дним часовима ученицима је дат задатак да се код куће подсете књижевних текстова,
али и књижевнотеоријских појмова о којима се разговарало у току претходних часова
шестог разреда.

Провера знања из књижевности обавиће се уз помоћ неколико интересантних актив-
ности, којима ће наставник на креативан начин доћи до сазнања о томе како су учени-
ци усвојили одређене наставне садржаје из књижевности, као и то какве су вештине
тумачења стекли приликом обраде књижевних дела.
Прва активност: Игре асоцијација

Ученици решавају асоцијације које подразумевају познавање дела и аутора, али и књи-
жевнотеоријских појмова из првог полугодишта. Трећа асоцијација биће подсећање на
књижевницу Гроздану Олујић.
А Б В Г
поезија живот Војводина слика
ноћ слављење мисаона песма стих
море дитирамб „Шашава песма” рима
Јован Дучић Стеван Раичковић „Плава звезда” субјективност
„Хвала сунцу,
„Село” Мирослав Антић лирска песма
земљи, трави”
ЛИРИКА
А Б В Г
Дечаци Павлове
девојчица „Аска и вук” дјед Раде
улице
Мој дека је био
усамљеност „Вањка” Нева Невичица
трешња
прича треће лице поглавља главни
Исидора Секулић нарација авантуристички карактеризација
„Буре” приповедање роман (књижевни) јунак
ЕПИК
А
А Б В Г
значајне личности фантастика народна новине
детињство трећи брат ауторска књижевна награда
деца добро и зло књиге једном годишње
„Рад, самоћа,
„Биберче” уметност најбољи роман
одрицање”
Били су деца,
бајка књижевност НИН-ова награда
као и ти
ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ
Друга активност: Књигоскоп

Ученици се деле у четири групе и међусобно пропитују о књижевним делима која су
про- читали. Свака група поставља по пет питања (и тако четири пута – прва група
поставља питања другој, друга трећој, трећа четвртој, а четврта првој групи). Један
тачан одговор до кога се долази у договору чланова групе, а који саопштава
представник групе, носи један поен. Наставник бележи поене за сваку групу. Уколико
групе буду изједначене, по- бедника ће одлучити наставникова питања.
Ученицима се напомиње да приликом смишљања питања треба имати у виду да се

проверава препознавање, као и повезивање дела и писаца, али и књижевнотео- ријских
појмова.
Трећа активност: Мислим, дакле читам

Наставник на таблу лепи папире са одређеним појмовима (према предлогу из ове при-
преме или према сопственим идејама). Сваки појам је означен симболом за
срећу/радост или тугу/жалост. Када наставник залепи папир са појмом и симболом,
ученици се јављају и говоре која би се обрађена књижевна дела из првог полугодишта
могла довести у везу са тим појмом и, позивајући се на само дело, образлажу своје
мишљење. Интересантно је то што ће се за одређени појам везати некада и више
књижевних текстова, или ће се одређеном књижевном делу прикључити неки појам са
симболом среће, као и онај са симболом туге, што је случај, на пример, са
новелом„Вањка” А. П. Чехова.
Примери појмова:
детињство домовина породица пријатељство детињство домовина
породица пријатељство

Наставник саопштава утиске о активности, ангажовању, знању и вештинама ученика,
позивајући их да и сами процене сопствену активност и знање.
Наставник
Наставна јединица Говорна вежба: Описивање унутрашњег и спољашњег
простора
Врста (тип) часа Говорна вежба

Наставна средства Цртежи и фотографије ентеријера и екстеријера, план за
усмено излагање
Циљ часа Примена техника описивања спољашњег и унутрашњег
амбијента у усменом и писаном изражавању.
 употребљава различите облике усменог изражавања;
Кључни појмови Описивање, ентеријер, екстеријер, облик казивања
наставника  Развија вештине усменог и писаног изражавања ученика
(говорне вежбе).
 Прати напредовање ученика приликом усвајања вештина
усмене комуникације.
 Развијају властите вештине усменог и писаног изражавања
(говорне вежбе).
 Усвајају садржинске и формалне аспекте којима могу
унапредити говорну и писану културу.
Литература за Милија Николић, Методика наставе српског језика
наставнике и књижевности, ЗУНС, Београд, 2012.
Од ученика тражимо да нацртају спољашњи изглед неке грађевине, а потом и једну од
упечатљивих просторија у њеној унутрашњости. Та грађевина може бити породична
кућа, школа, црква, установа културе или неки необичан објекат који су ученици виде-
ли или замислили. Ученицима дајемо и план усменог излагања по коме могу да осми-
сле тезе за своју говорну вежбу.
План излагања
1. Издвојте неку занимљиву грађевину коју бисте представили својим другарима.
2. Опишите екстеријер (спољни изглед) те грађевине: фасаду, кров, врата, прозоре,
балконе, двориште, капију. Запазите боје и облике који доминирају у спољашњем
изгледу те грађевине.
3. Закорачите у унутрашњост (ентеријер) тог здања. Повежите спољашњи са
унутрашњим изгледом грађевине. Представите изглед једне кључне просторије у
том здању. Уочите осветљење, изглед намештаја, ситних предмета, боје и мири-
се који доминирају. Размислите како се осећају људи који ту бораве.
4. По чему би ова грађевина за вас била занимљива или изузетна? Шта она за вас
представља? Какве је емоције у вама изазвала?

Обнављамо са ученицима појам описивање, а затим портрет и пејзаж као врсте опи-
сивања. Потом са ученицима долазимо до појмова опис екстеријера (опис спољашњег
изгледа неког објекта) и опис ентеријера (опис унутрашњег простора), што се визу-
елизује на примеру слика Жута кућа (лево) и Сликарева соба (десно) Винсента ван
Гога. Ученици ће, претпостављамо, запазити ведар амбијент Жуте куће, људе на тргу,
госте у кафеу, претежно светле тонове, насупрот помало запуштеном и суморном
изгледу уметникове собе, која говори и о духовном стању њеног станара.

Говорна вежба осмишљена је тако што ученици показују своје цртеже или фотогра-
фије објеката које су одабрали и, водећи се планом излагања по тезама, који им може
служити као подсетник, представљају најпре његов екстеријер, а потом и ентеријер. У
излагању је важно имати логичност и повезаност мисли, те користити стилска изражај-
на средства како би се упечатљивије дочарао тај објекат (епитети, ономатопеје, пер-
сонификације, поређења, контрасти), односно ученици се подстичу да користе визу-
елне, звучне и олфакторне слике. Приликом представљања амбијента објекта, важно је
истаћи субјективни став поводом те грађевине, осећањa којa она изазива (радост,
топлину, страх, нелагоду…). Ентеријер може бити у сагласју са екстеријером или њему
контрастан (споља запуштен објекат насупрот унутрашњој раскоши или обрнуто).
После сваке говорне вежбе процењујемо успешност ученичког излагања. Вреднујемо
степен одговорености на задату тему, композицију, стил, поштовање граматичке норме
и вештину јавног наступа. Значајно је код сваког ученика похвалити успешне моменте
приликом казивања и сугерисати на којим сегментима усменог изражавања треба да
поради. Вредновање врше казивач (самопроцена), остатак одељења и наставник.

На крају часа дајемо општи суд о говорним вежбама које смо чули. Фотографије и црте-
же ентеријера и екстеријера качимо на пано у учионици.
Наставник
Наставна јединица Анализа домаћег задатка (3): Зашто (не) волим зиму
Наставна средства Свеске, фотографије и цртежи зиме
 употребљава описивање као облик усменог и писменог
изражавања;
култура.
Klett, 2014.
Ученицима ћемо на претходном часу најавити тему домаћег задатка која представља
спој описивања зимског пејзажа и личног става који зимски период у ученицима по-
буђује. Приликом писања рада могу се користити и елементи ентеријера, екстеријера и
пејзажа. Упутство за писање рада дато је на наставном листићу (у Прилогу). Ученици
свој рад могу допунити фотографијом или цртежом зиме.

Са ученицима ћемо се кроз разговор подсетити песама које тематизују зимски пери- од
(Зимско јутро Војислава Илића и Сребрне плесачице Десанке Максимовић), које су
обрађене у петом разреду. Потом евидентирамо у педагошку свеску да ли су ученици
урадили домаћи задатак.

Ученици читају своје радове. После читања сваког рада, мотивишемо остале ученике да
коментаришу садржај и одговор на тему и вреднују стил и композицију рада.
Домаћи задатак би требало позитивно да утиче на напредовање ученика у писаном
изражавању, да покаже како ученик конструише текст, односно ствара текстуалне це-
лине, какав лексички фонд користи и сл. Пошто је реч о дескриптивној теми, врло је
битно да ученике упутимо на неопходност истицања описаних предмета и бића кроз
детаљне, стилски богате описе, како би се боље сугерисало на зимски пејзаж и асоција-
ције које он буди. Истовремено, како тема исказује и лични став ученика, треба истаћи
и аргументовати разлоге због којих ученик воли или не воли зиму, односно указати на
значај писане аргументације ставова које ученик износи.
На ученичка питања треба одговарати афирмативно, тако да се што више поспеши њи-
хов стваралачки потенцијал. Уз то, требало би их подсетити на композицију састава и
потребних целина, као и на неопходност граматичке, стилске и правописне ваљаности
текста који стварају.
Важно је у сваком раду уочити добре стране, али и упутити ученика како би његов ли-
терарни израз могао да се унапреди.

Наставник прикупља свеске ученика и прегледа их после часа. Прегледане саставе, са
предлозима измена и исправкама, ученици преписују на папир у боји или га код куће
пишу на рачунару и штампају. Најуспешнији радови могу се објавити у школском часо-
пису или окачити на пано у учионици. Слике, цртежи или фотографије зиме које су
уче- ници донели такође се могу представити на паноу, у сарадњи са наставником
Ликовне културе.
ПРИЛОГ
План писмене вежбе
 У уводном делу свог састава истакни оно што је твоја најчешћа помисао када чујеш
реч зима или када после јесени у наше крајеве дође зима. Потруди се да на основу
твог увода ми, читаоци/слушаоци рада, схватимо да ли волиш или не волиш ово
годишње доба.
 Своме раду придодај свој цртеж или фотографију зиме да би сликовитије дочарао
свој однос према зимском добу.
 У главном делу рада (разради) детаљно опиши свој доживљај зиме. Потруди се да
текст буде богат описима и прожет твојим личним осећањима. Како би то
постигла/ постигао, користи описне придеве или именице којима ћеш дочарати
слику, као и апстрактне (мисаоне) именице.
 Користисетехникамаспољашњегиунутрашњегописивања(ентеријер, екстеријер,
пејзаж).
 Обавезно напиши закључак/завршетак рада. Изрази свој став о томе зашто (не)
волиш зиму и аргументовано га образложи.
 Води рачуна о правилном издвајању пасуса.
 Приликом писања пази на правопис и труди се да твоје реченице буду јасне. Води
рачуна о правилном издвајању пасуса. Како би то постигао/постигла, пажљиво,
после завршетка, поново прочитај свој рад.
Наставник
Наставна јединица Војислав Илић, Свети Сава
Наставна средства Читанка, дигиталнa читанка, школске свеске
Циљ часа Наставно тумачење лирске ауторске песме.
Кључни појмови „Свети Сава”, Војислав Илић, лирска песма
Корелација Грађанско васпитање, Верска настава, Историја, Географија,
Информатика и рачунарство
текста.


Час почиње игром асоцијација.
А Б В Г
химна Студеница краљеви Бог
Врачар велики жупан цареви слава
Милешева Рашка престо празник
Растко Свети Симеон власт хришћански
Свети Сава Стефан Немања владар(и) светац/свеци
НЕМАЊИЋИ
Како су и у ранијим разредима ученици читали књижевна дела посвећена Светом Сави,
наставник почиње разговор о овој значајној личности српске историје и духовности
тако што ученике мотивише да се присете која су књижевна дела обрађена у ранијим
разредима, односно које су прозне или поетске текстове о Светом Сави до сада читали.
Посебан осврт треба начинити према народној епској песми „Свети Саво”, обрађеној у
петом разреду. Тада су ученици увидели како је народ запамтио значај Немањића за
српску државу, цркву и културу.
Наставник позива ученике који су се Савиним животом и делом бавили у оквиру гру-
па, а према задацима из Радионице (Извор, стр. 116) да изложе своје реферате и тако,
заједнички, склопе мозаик различитих аспеката Савине биографије. Било би добро да се
ученичке презентације сачине од више мултимедијалних садржаја како би излагање
било интересантније и илустративније.
После излагања група чита се текст из Света занимљивости (Извор, стр. 117) и тако се
заокружује уводни разговор о Светом Сави.

После подсећања на биографију Светог Саве, ученици се усмеравају ка одељку Пред–
стављамо ти (Извор, стр. 117) и читају податке о животу и делу песника Војислава
Илића. Наставник их мотивише да се присете Илићеве описне песме„Зимско јутро”
коју су читали и тумачили у петом разреду.
Ученици слушају снимак песме из дигиталног уџбеника, а затим се упућују на одељак
Тра- гом речи (Извор, стр. 116) како би се посветили анализи песме. Потребно је уочити
атмо- сферу коју Илић ствара кроз призоре ноћи и доласка младића Растка у манастир с
циљем да се замонаши. Уочавају се песничке слике и њихова међусобна повезаност.
Запажа се слика којом се формира портрет младог Растка. Уочавају се кључни мотиви
(младост, природа, ноћ, вера, упорност итд.) и тежи се тумачењу Расткових намера,
његове искре- не жеље да се посвети вери и Богу, те да на тај начин помогне и
своме„роду” и Србији.
Значајно тежиште у анализи ове Илићеве песме јесте и функција контраста, па се уче-
ници подстичу да уоче контрастне парове мотива и да их протумаче. Сагледавају се мо-
тиви светлости и таме (ноћ наспрам светлости у манастиру и светлог Растковог лика),
мотиви физичке слабости Расткове (због дугог пута до манастира) и духовне снаге и
воље да се замонаши и посвети Богу, мотиви скромности (манастир) и раскоши (престо
Немањића), духовног (вера) и материјалног (царски двори).
Разматра се категорија времена и временског одређења тренутка песме (векови су
прохујали од чудесне оне ноћи – / векови су прохујали и многи ће јоште проћи), односно
проблематизује се функција другог, краћег и завршног дела песме који има, у извесном
смислу, епилошку функцију, ако се има у виду ситуација која је представљена у прет-
ходном, дужем делу песме. У овом другом делу песме време је виђено као вечност, јер
је и Савина идеја о животу у духовности универзална и непролазна. Кроз ове стихове
не само што се има у виду прошлост него се, на својеврстан начин, антиципира и
будућ- ност – Савино дело, као, првенствено, нематеријална творевина, не може се
урушити, оно остаје духовна константа.
Наставница пушта звучни запис песме Свети Сава са стр. 115 у дигиталној читанци. На

Ученици разматрају географску карту која представља путовања Светога Саве.
У фокус посматрања поставља се реч путовање. Са ученицима се разматра лексички

потенцијал ове речи преко сагледавања њених значења кроз две врсте Савиних путо-
вања, односно преко Савиног живота – физичких путовања од једног до другог места и
духовног путовања ка себи и кроз себе ка духовности, миру, спокоју и вери/Богу.
На табли и у школским свескама црта се следећа табела (или је она одштампана и за-
лепљена у свеске). У складу са основним/буквалним значењем речи путовање, али и
њеним пренесеним значењем, уписују се подаци и примери у табелу.
Савина путовања
Примери у складу са основним Примери у складу са пренесеним
значењем речи путовање значењем речи путовање
Србија – Света Гора Хиландар принчевски живот – монашки живот
– Цариград итд. посвећеност световном – посвећеност
духовности
Наставник
Наставна јединица Стилске вежбе
Врста (тип) часа Вежбање
Наставна средства Граматика, дигитална граматика, радна свеска
Циљ часа Унапређивање стилског изражавања ученика.
изражавања: причање (о догађајима и доживљајима) и
описивање;
Кључни појмови Стилске вежбе, прикладно изражавање, сликовито казивање
наставника  Развија вештине усменог и писаног изражавања код ученика.
култура.

Ученике, суочене са употребом све оскуднијег лексичког фонда у усменом и писаном
изражавању, подстичемо да кроз низ стилских вежби нађу најсликовитију и најпри-
кладнију реч за опис задате ситуације. Фокус часа је у тражењу праве речи и погодног
израза те употребе речи, групе речи и реченице при опису неке ситуације.

Стрип у Граматици на страни 109 показује дијалог дечака и девојчице. Дечак користи
жаргонске лексеме супер, екстра и кул, да би схватио да му недостаје права реч да се
изрази. Ученици се подстичу да користе лексеме из књижевног језика (дивно, сјајно,
одлично), како би показали ширину могућности којима се може исказати одушевљење и
радост.
Радећи у пару, ученици решавају 1. задатак на страни 109, где им је дат вишеструки
избор у низу речи. Такође, уколико и сами пронађу прикладну реч која може допунити
низ, ученици је дописују. Стилска варирања кроз употребу речи, групе речи и реченице
увежбава се кроз почетну ситуацију са цртежом (Граматика, стр. 110), у којој се
описује реакција дечака на вест да је избио пожар. Глагол појурити допуњава се
прилошком
одредбом за начин, где се што ширим дијапазоном могућности представља ужурба-

ност, забринутост и потреба да се другоме помогне. Ученици читају понуђене примере,
а затим се труде да и сами нађу речи, синтагме и реченице које би сликовитије и дра-
матичније приказале дату ситуацију. Ученици ће запазити да су за реченице неретко
употребљена поређења (као да летим, као да сам добио надљудску снагу, као да сам
излетео из торпеда).
Потом се решавају задаци из Радне свеске на странама 95 и 96, где је посебно значајно
дати што више примера за 4. задатак, у коме је потребно представити реакцију слуша-
лаца на причу старца о сусрету са дивљом свињом. Ученике подстичемо да пронађу
речи, синтагме и реченице које испољавају занимање, запањеност, страх, узбуђење и
чуђење, са што више употребљених поређења.

Ученике подстичемо да свој усмени и писани исказ богате стилским варирањима. Та-
кође, подстичемо их да читају књижевна дела (посебно из корпуса класичне књижев-
ности), како би обогатили свој стилски израз.
Наставник
Наставна јединица Израда теста за самооцењивање ученика из књижевности
Циљ часа Обнављање стечених знања о књижевним делима и
писцима, као и о књижевнотеоријским појмовима
обрађеним у првом полугодишту.
 прави разлику између дела лирског, епског и драмског
карактера;
 разликује ауторску приповетку од романа;
 разликује заплет и расплет као етапе драмске радње;
 разликује појам песника и појам лирског субјекта; појам
 разликује облике казивања;

Кључни појмови Књижевност, писац, књижевно дело, књижевнотеоријски
појмови
 Врше самопроцену напретка у наставној области
Књижевност.


Ученици се упућују на Тест за самооцењивање 2 (на крају првог полугодишта) који се
налази у њиховим читанкама (Извор, стр. 263–266).

Ученици решавају тест. Наставник прати њихов рад и разрешава евентуалне недоуми-
це. Труди се да посебну пажњу посвети ученицима са потешкоћама у раду и учењу и да
им помогне да лакше и успешније реше задатке из датог теста.

После израде теста проверава се и анализира на часу како би се отклониле грешке и
недоумице. Коментаришу се задаци и објашњавају решења.
На стр. 118 у дигиталној читанци налази се тест у дигиталној форми.

Наставник
Наставна јединица Домаћа лектира: Епске народне песме о Косовском боју:
Комади од различнијех косовскијех пјесама (одломци)
Циљ часа Наставно тумачење народне епике.
Кључни појмови Косовски бој, епска народна песма

Корелација Грађанско васпитање, Историја, Географија, Ликовна култура
 Укључују се у дијалошко тумачење
наставнике књижевност у старијим разредима основне школе,
Београд, Klett, 2014.

Пажљивим читањем уводног текста из читанке (Извор, стр. 120) ученици се уводе у
кон- текст историјских околности везаних за Косовски бој из 1389. године, те се тако
при- премају за тумачење тематског круга епских народних песама које говоре о
догађаји- ма пре, за време и после боја. С обзиром на то да се овај историјски период у
оквиру наставе историје такође обрађује у шестом разреду, рад на овој теми, односно
овај (први) час везан за песме о Косовском боју може се конципирати и кроз
активности које заједнички могу реализовати, у школској библиотеци, наставници
Српског језика и књижевности, Историје, Географије, Ликовне културе и школски
библиотекар. У том смислу, наредни предлози за реализацију часа могу бити
примењени и приликом рада у школској библиотеци, а могу бити и део додатних
наставних активности.

Ученици су код куће прочитали„Комаде од различнијех косовскијех пјесама” и припре-
мали се за тумачење текста посредством задатака и питања из одељка Трагом речи (Из-
вор, стр. 124). Требало је да уоче битности сваке целине/„комада” у коме се представ-
љају ситуације у вези са догађајима пре боја, али и са последицама боја и судбинама
појединачних епских јунака.
Како би боље разумели одређене делове посвећене епским јунацима, ученици су про-
читали текст из одељка Свет занимљивости (Извор, стр 124).
У школској библиотеци (ако за то постоје могућности) ученици се баве истраживач-
ким радом, кроз групе, које на крају часа, односно после истраживања и анализе, треба
да презентују резултате до којих су дошле. За потребе истраживања користе се књиге
из школске библиотеке, али се рад употпуњује и претраживањем интернета и
прикупљањем података са сајтова одређених институација (музеја, библиотека), пре-
тражује се филмска грађа и сл.
Групе
Хроничари
Ова група ученика треба да на основу доступног библиотечког фонда испита исто-
ријске изворе и прикупи податке о Косовском боју, његовим узроцима, учесницима и
исходима. Потребно је доћи до својеврсне историјске истине како би се она сагле- дала
кроз призму епске слике Косовског боја и судбине његових учесника, те како би се
установиле сличности и разлике између историје и народног памћења сачуваног у
епским песмама.
Земљописци
Група ученика одређује се да испита околности Косовског боја из угла географије. Ко-
ристе се географске карте којима је представљен данашњи простор Косова и Метохије,
али и историјске карте (у историјским атласима) у којима се сагледавају границе држа-
ва из четрнаестог века. Треба утврдити особености поднебља Косова, речне токове,
одлике рељефа и довести их у везу са битком и њеним током и исходима.
Зографи
Кроз испитивање ликовне грађе везане за Косовски бој ученици уочавају како су ли-
ковно представљени бој и његови учесници у различитим аспектима. У енциклопедија-
ма сликарства или претрагом интернета разматрају се ликовне представе (уметничке
композиције Адама Стефановића, Ферда Кикереца, Уроша Предића, Петра Лубарде,
као и вајарско дело Видовдански храм Ивана Мештровића и друга дела.
Књижевници
Проучава се књижевна грађа о Косовском боју. Прави се списак народних песама о боју
и сагледава се усмено наслеђе кроз проучавање дела Вука Стефановића Караџића. За-
тим се претражује корпус ауторске књижевности која се тематски или мотивски везује
за бој на Косову (драма Љубомира Симовића, поезија српских песника).
Филмописци
Испитује се филмска грађа о Косовском боју. Разматра се филм Здравка Шотре, као и
одређени документарни или документарно-играни филмови о личностима из Косов-
ског боја, као што су филмови из серијала Српски јунаци средњег века РТС-а.
Ученике упутити на видео запис о Косовском боју на стр. 120 и на интерактивне задатке на

У току завршног дела часа свака група ће изложити податке које је прикупила, а затим
ће се водити завршни разговор у циљу синтезе резултата рада и тумачења„Комада раз-
личнијех косовскијех пјесама” где ће се сагледати улога одређених ситуација и јунака
који су њихови актери (кнез Лазар, Милош Обилић, Вук Бранковић и др.).
Домаћи задатак: Свака група код куће креира својеврсне зидне новине којима ће
представити резултате свога рада. Рад може бити представљен и кроз мултимедијалне
презентације које ће се презентовати у току наредних часова, а могу остати и као ко-
ристан материјал за школску библиотеку.

Srpski 6 Prirucnik - Pripreme Za I Polugodiste

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 6 Prirucnik - Pripreme Za I Polugodiste

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 1.

Уводни део часа

Главни део часа

Ученике упућујемо на мултимедијални PDF уџбеникâ и дајемо им основна упутства за ко

Завршни део часа

Граматика, мултимедијални PDF

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У ШЕСТОМ

1. Фонд часова: 4 недељно, 144 годишње

Назив лектире Месец

6. Распоред писаних провера по месецима

Контролни задаци Писмени задаци

Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:

Литература за Биљана Никић, Саша Чорболоковић, Једноставни квиз у

Уводни део часа

Главни део часа

Завршни део часа

Решења задатака из квиза:

16. Који је наш

Која је особина заједничка Ери и девојци која је надмудрила цара?

6. Какав је придев по значењу у примеру кожна ташна? 2

Како гласи именски предикат у реченици:

Која реченица има прилошку одредбу за место?

Отац у Нушићевој Кирији каже:

У којој је реченици употребљен прилог за начин?

Откриј решење асоцијације:

Приказ мултимедијалних садржаја

Уводни део часа

Главни део часа

1.сунце – извор светлости, енергије, топлоте;

Кроз повезаност ових шеснаест појмова уочавају се градација и персонификација, као и

Завршни део часа

Домаћи задатак: научити напамет песму Хвала сунцу, земљи, трави

Фридрих Шилер: Ода радости

Твоје снове вежу нити,

Твоје снове вежу нити,

Нотни запис песме „Хвала сунцу, земљи, трави”

Стихови: Стеван Раичковић Музика: Жарко Бунош

Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, рад с подацима и

Уводни део часа

Главни део часа

Завршни део часа

Пажљиво прочитај одломак из романа Хајдуци, а затим одговори на питања која

2. Заокружи слово испред тачног одговора.

3. Заокружи слова испред одговарајућег тумачења.

5. Наведи најмање две особине ’Арамбаше Чеде Брбе које је исказао у

7. Подвуци властиту именицу у реченици.

8. Подвуци два глагола у антонимском односу.

9. Одреди род, број и падеж подвученог придева.

а) Род: б) Број: в) Падеж:

10. Напиши у ком су падежу подвучене речи.

11. У наведеној реченици подвуци две личне заменице.

12. Напиши којој врсти предиката припада подвучени предикат.

13. Подвуци субјекат у реченици.

14. Из наведене реченице издвојени су глаголи. Поред сваког напиши какав је

Међупредметне Компетенција за учење, сарадња, рад с подацима и

Уводни део часа

Главни део часа

Завршни део часа

Бр. Решењa Бодовање

Подвучена макар једна од ове две реченице: Тачан одговор 1 бод

7. – Ово, ти, Врапче, треба да ставиш у песму. Тачан одговор 1 бод

а) локатив б) генитив Два тачна одговора