Predlozi Priprema Od 141-160 Casa

Припрема за час
Час број: 141
Област: Језик (граматика)

Наставна јединица: Бројеви
Врста часа: утврђивање градива
Облик рада: фронтални; рад у паровима
Наставне методе: дијалошка, текст метода
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи
Корелација: са наставом књижевности
Образовни циљеви: обнављање знања о врстама бројева; обнављање знања о бројним

именицама; утврђивање знања из области Правописа; утврђивање знања о падежима.
Васпитни циљеви: развијање љубави према матерњем језику; развијање љубави према
граматици; неговање културе изражавања и писања у складу са нормом.
Функционални циљеви: оспособљавање ученика за уочавање и препознавање бројева као
врсте речи; оспособљавање ученика за препознавање глаголских именица; оспособљавање
ученика за разликовање врста бројева; оспособљавање ученика за уочавање службе коју
бројеви могу да врше у реченици; оспособљавање ученика за правилно писање бројева.
Образовни стандарди: СЈ.1.3.4; СЈ.1.3.9; СЈ.2.3.3; СЈ.3.3.4
ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ
1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за средње школе,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.
2. Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правоиис српскога језика, Матица
Српска, Нови Сад, 1993.
3. Милорад Дешић, Правопис српског језика - Приручник за школе, Нијанса, Земун,
Београд. 2004.
ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ
1. Јелена Срдић, Дар речи, Граматика за пети разред основне школе, Нови Логос,
Београд, 2012.
2. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз уџбенички
комплет српског језика и књижевности за пети разред основне школе, Нови Логос,
3. Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика (школско
издање), Матица Српска, Нови Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
1995.
4. Милорад Дешић, Правопис српског језика - Приручник за школе, Нијанса, Земун,
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Предметни наставник:___________________________________________________________________
Датум и време одржавања часа:___________________________________________________________
Истраживачки задаци: Наставник је задужио неколико ученика да проуче правилно писање
бројева у Правопису српскога језика Матице Српске или у Правопису српског језика Милорада
Дешића: који се бројеви пишу састављено, а који растављено, како се пишу именице и придеви
који су настали од вишечланих бројева. Остали ученици треба да обнове знање о врстама бројева,
као и о томе како се обележавају бројеви ако се пишу цифрама (арапским или римским).
Ток часа
Уводни део часа (5 минута)
Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће обновити градиво. Које врсте
бројева постоје? Који бројеви су променљиви? Уз коју врсту речи најчешће стоје бројеви?
Коју службу могу да врше бројеви у реченици? На који начин се (којим цифрама) могу
писати редни бројеви?
Главни део часа (35 минута)

Из реченица које су издвојене из приповетке „Десетица" Ивана Цанкара, која је недавно
обрађивана, ученици, радећи у паровима, издвајају бројеве и уочавају њихову врсту, као и
падеж у којем се налазе (ако су променљиви). Текст је погодан јер се у њему јављају и бројне
именице. Било би добро кад би наставник могао да откуца и одштампа наведене реченице,
те да их ученицима подели као радне листове, како би се уштедело време.
1. Било ми је дванаест или тринаест година; ишао сам у трећи разред реалке. Једног
јесењег јутра пробудио сам се рано; тек је свитало, у соби је био сумрак.
2. Уза зидове стајала су четири кревета, међу њима полице за књиге (...).
3. Били су старији од мене, већ друга година како станујемо и спавамо у једној соби,
а ипак им нисам прави друг; гледали су ме попреко, ни сам не знам зашто.
4. То је било као у сну, кад човек у једном једином тренутку прелети године и деценије
- све је то једна једина слика, у једном једином оквиру, а лица хиљаду, разрогачене
очи гледају укочено, као из вечности. Сви горки часови се враћају и срце их у сећању
осети девет пута теже него што их је осетило први пут.
5. Кад сам раширио писмо, нешто звекну на под; сагох се и узех; била је десетица.
6. Видео сам ону драгу, увелу, дрхтаву руку која је међу прстима држала последњу
десетицу и најзад је спустила у писмо.
Ученици затим раде задатке из уџбеника.

Онда ученици који су добили задатак да проуче правилно писање бројева у Правопису износе
основна правила. Остатак часа би било добро искористити за увежбавање правилног писања
бројева словима, као и за увежбавање правилног писања бројева римским и арапским
цифрама. Задаци би могли да изгледају овако:
1. Напиши словима следеће бројеве: 18.___________________________________________

25____________________________________________
138.___________________________________________
X____________________________________________
2. Заокружи слова испред датума који су исправно написани:

а) 11. 3. 2010
б) 11. III. 2010.
в) 11. 3. 2010.
г) 11. III 2010.
д) 11. III 2010
3. Подвуци правилно написане бројеве, именице и придеве који су настали од бројева:
педесетдва, педесетдруги, двадесет осам, једанест, двадесеттројка, четрдесет петица,
двадесет петогодишњак, стодва.
Завршни део часа (5 минута)

Поновити карактеристике бројева као врсте речи и најважнија правила о писању бројева.
Запажање наставника: _________________________________________________________

Област: Правопис
Наставна јединица: Писање вишечланих бројева
Облик рада: фронтални; индивидуални
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текст метода
Наставна средства: текст из Граматике Дар речи
Образовни циљеви: Обнављање, проширивање и усвајање правописних правила у вези са писањем бројева,
посебно вишечланих бројева. Усвајање знања из области правописа (писање присвојних придева) и језичке
културе и примена тог знања. Развијање критичког мишљења.
Васпитни циљеви: Подизање свести о важности правилног писања као неодвојивог дела образовања и
културе сваког појединца.
Функционални циљеви: Примена стеченог знања на конкретним примерима; спајање теоријског и
практичног; развијање моћи запажања и закључивања, повезивања; прелазак усвојеног знања у умење и
навике. Оспособљавање ученика за самосталан рад и употребу правописних приручника.
Образовни стандарди: СЈ. 1.2.1, СЈ.1.2.7, СЈ.1.2.8, СЈ.1.3.4, СЈ.2.2.5, СЈ.2.3.3
1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 1992.
1. Јелена Срдић, Дар речи, Граматика за пети разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2018.
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз уџбенички комплет
српског језика и књижевности за пети разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2018.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици су добили задатак да пронађу чланак/текст у којем ће бити употребљени
бројеви, било они написани цифрама, било они написани римским бројевима или написани словима (текст
из неке енциклопедије или часописа/новина). Чланак треба да залепе у своје свеске и да у њима заокруже све
бројеве.
Ток часа
Наставник/наставница уписује час и одсутне ученике (уколико их има).
Наставник/наставница исписује наслов лекције на табли.
Следи анализа истраживачког задатка који су ученици добили пре неколико часова: наставник/наставница
прозива неколико ученика да прочитају резултате свог истраживачког рада. Похваљује ученике који су се
потрудили и нашли репрезентативне чланке. Уписује минус у своју Педагошку свеску онима који нису
донели задатак. Уколико донесу следећи час истраживачки задатак, минус ће бити поништен. Потом, следи
разговор о употреби бројева и начину њиховог писања.

Потом, следи разговор о употреби и врстама бројева и начину њиховог писања.
Питања наставника/наставнице: Да ли вам је било тешко да пронађете одговарајуће чланке? Да ли су
бројеви променљиви или непроменљиви? Образложи свој одговор. Како се бројеви деле? Којој врсти бројева
припада број 13, а којој тринаесторо, тринаесторица? Какви су то арапски бројеви? А римски бројеви?
Наставник/наставница на табли исписује врсте бројева, начин њиховог писања. Скреће пажњу на оне бројева
у чијем писању ученици највише греше.
Ученици раде задатак у уџбенику. Следи провера задатка.
Подсећа ученике да постоји књига Правопис српскога језика (школско издање), М. Дешића, у којој могу да
провере правила о писању бројева, као и сва остала правописна правила.
Наставник/наставница показује Правопис и даје упутства како да провере, на пример, како се пишу
вишечлани бројеви. Показује у Правопису.
Ученици раде прва три задатка у Радној свесци. Следи провера задатака од стране наставника.
Наставник/наставница прозива неколико ученика да на табли напишу одговоре на питање које она постави.
Остали ученици одговоре записују у свеске. Питања: Колико имаш година? Колико твоја
мама/тата/бака/дека има година? Колико ученика има у твом одељењу? Који је број твоје куће/зграде/улаза?
Колико фудбалера чини један тим? Колико година има дана?

Наставник задаје домаћи задатак – Радна свеска, 4, 5. и 6. задатак.
Говори о важности правилног писања и изговарања бројева, као и о правилној употреби одговарајуће врсте
бројева. Правописна култура је део опште културе сваког поједница и зато је веома важно неговати је и
развијати.
Бројеви:
а) Главни бројеви – основни бројеви (један, два, пет, двадесет и седам), збирни бројеви (четворо, двадесет и
петоро), бројне именице на -ица (седмица, тридесет и тројица);
б) Редни бројеви (пети, шездесет и девети)
Бројеви:
а) Једночлани: пет, десет, педесет, шестсто; други, пети, четрдесети, тристоти;
б) Вишечлани: двадесет (и) један, сто педесет (и) шест, тридесет (и) четворо, седамдесет (и) тројица.
Пази: 4 – четири; 400 – четиристо; 600 – шестсто; 15 – петнаест; 4. – четврти; IV – четврти


Наставна јединица: Непроменљиве речи: предлози. Уочавање предлога који се јављају уз одређене
падеже
Врста часа: обрада градива
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи, Радна свеска
Корелација: са наставом страних језика и са наставом књижевности
Образовни циљеви: проширивање знања о врстама речи; проширивање знања о непроменљивим

речима; проширивање знања о падежима; проширивање знања о Правопису; проширивање
знања о служби речи у реченици; оспособљавање ученика за препознавање предлога као врсте
речи; оспособљавање ученика за уочавање врста односа које предлози имају уз именице;
оспособљавање ученика за повезивање одређених предлога са појединим падежима;
оспособљавање ученика за одређивање службе коју предлошко-падежна конструкција врши
у реченици.
Васпитни циљеви: развијање љубави према Српском језику; развијање љубави према
граматици; неговање културе изражавања и писања у складу са нормом.
Функционални циљеви: развијање моћи запажања и упоређивања; развијање моћи анализе
и закључивања.
Образовни стандарди: СЈ.1.3.7; СЈ.1.3.9; СЈ.2.3.3; СЈ.3.3.4; СЈ.3.3.6
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове знање о падежима.
Ток часа
Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће обновити градиво. Шта су падежи?
Које врсте речи могу да се мењају по падежима? Које речи могу да се јаве уз поједине падежне
облике? Уз које падеже се никад не јављају предлози? Уз који падеж се увек употребљавају
предлози? (навести те предлоге)

Ученици уочавају истакнуте предлоге у уџбенику, као и уз коју врсту речи стоје.
Такође уочавају и коју службу имају истакнуте речи заједно са именицама уз које стоје
(казују где се на слици налазе предмети означени именицама - дакле, службу прилошке
одредбе за место).
Предлози су непроменљиве речи које стоје уз именице и друге именске речи и означавају
просторне, временске и друге односе између ствари, бића и појава (на пример: узрок,
друштво, циљ). Предлози се јављају уз падежне облике именских речи (осим уз номинатив
и вокатив). Поједини предлози имају потпуно исти облик (тј. гласовни склоп) као неки
прилози (Граматика 5, Дар речи). Како ћемо их разликовати? (Предлози се никад
не јављају уз глаголе.)
Ученици затим у паровима решавају задатак из уџбеника - стављају понуђене
предлоге на одговарајућа места у одломку из романа „Хајдуци" Бранислава Нушића. Рад
у паровима може се наставити у следећим задацима, у којима ученици треба да подвуку
предлоге и одреде који тип односа они означавају заједно са именицом (или именским
речима) уз коју/које стоје:
Књига је на полици. (место)

Муве се увек узнемире пре кише. (време)
Волим да се шетам са Иваном. (друштво)
Нисмо изашли напоље због јаког ветра. (узрок)
Брзо смо трчали према циљу. (циљ, усмереност)
Ученици треба да уоче и у ком се падежу налазе именске речи уз које стоје ови предлози.
(У локативу, генитиву, инструменталу, генитиву и дативу.) Питања: Када се уз инструментал
употребљава предлог са, а када не? Који предлози се употребљавају уз датив? Уз остале
падеже може да се јави мноштво предлога који утичу на њихова значења. Неки предлози
(као нпр. на и у) могу да се јаве уз два падежа.

Обнављање обрађене лекције: У коју групу речи спадају предлози? Шта су предлози? Уз
коју врсту речи предлози најчешће стоје? Коју службу у реченици имају предлози заједно
са именским речима уз које стоје (као предлошко-падежна конструкција)? Уз које падеже
се предлози никад не јављају?

Област: Књижевност
Наставна јединица: Интерпретација одломка из аутобиографије Успомене, доживљаји и
сећања Милутина Миланковића (Читанка 5, Уметност речи)
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставна средства: текст из читанке Уметност речи
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Милутина Миланковића; упутити

ученике да схвате одлике аутобиографске прозе; препознати мотиве, тему, ликове, композицију
одломка; оспособљавање ученика за разумевање и тумачење књижевног дела; подстицање
ученика на самостално читање, анализу, доживљавање и тумачење књижевног дела.
Васпитни циљеви: побудити љубав према школи; гајити позитивна осећања према свету који
нас окружује; развијати љубав према књижевности, као и према природним наукама, утицати
на формирање позитивних духовних и моралних вредности кроз поступке јунака дела.
Функционални циљеви: прецизним истраживачким задацима оспособљавати ученике за
самосталан рад.
Образовни стандарди: СЈ.1.1.5; СЈ.1.1.6; СЈ.1.1.7; СЈ.2.4.1; СЈ.2.4.6; СЈ.2.4.7; СЈ.3.4.7; СЈ.3.4.8;
СЈ.2.4.4
1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд, 1992.
1. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за пети разред
основне школе, Нови Логос, Београд, 2011.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Неколико часова раније упутити ученике да на интернету или у енциклопедији
пронађу податке о животу и раду Милутина Миланковића. Пажљиво прочитајте
одломак Успомене, доживљаји и сећања Милутина Миланковића, који се налази у читанци.
Запазите који су предмети аутору омиљени. Уочите на који начин је заволео математику.
Ток часа
Психолошка припрема за час би могла да буде разговор о школи и предметима. Питања: Које
предмете волите? Зашто су вам они занимљивији од других? Колико дневно учите лекције
из тих предмета? Како је на вас деловала нека похвала коју сте добили од наставника? А
критика? Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Један од ученика
саопштава податке о животу и раду Милутина Миланковића. Уколико постоји жеља код
ученика, више њих може излагати податке о аутору. Након тога наставник изражајно чита
текст. Разговор о утисцима би могао овако изгледати: Шта је у причи оставило најјачи
утисак на вас? Поткрепите примерима из текста или образложите. На која размишљања
вас је одломак навео? Који је главни мотив? Где се одвија радња? Који су његови јунаци?
Након разговора о утисцима наставник даје ученицима подстицајне задатке и упућује их
на истраживачко читање.

Наставник поставља ученицима питања: Како аутор доживљава трећи разред? Који су разлози
његовог незадовољства? Због кога се осећао запостављено? Који предмети су му били досадни?
Зашто? Издвојте које је предмете Миланковић волео? Шта је све утицало на његов избор?
Који предмет добија у четвртом разреду? Зашто се заинтересовао за хемију? Ко му је био
предавач? Шта је све учинио да би схватио суштину? На који начин је показао склоност према
предмету? Ко му предаје математику? Зашто је дато само име професора математике? Шта
већ по томе можете закључити? Размислите зашто није рекао име других својих професора?
Где је Миланковић седео на часовима математике? Зашто га је наставник за време предавања
гледао у очи? Размислите да ли је наставник већ тада наслутио велики таленат. Како се
наставник понашао када је Миланковић изашао пред таблу да одговара? Пронађите у тексту
поређење које описује атмосферу на часу одговарања? Колико је Миланковић одговарао?
Обратите пажњу на дијалог између наставника и Миланковића. Зашто је дечак претрнуо? Због
чега је у тренутку био несигуран? Како се све завршило? Како је дечак реаговао када му је
лакнуло? Како је реаговао разред који је то све слушао и гледао? Које особине запажате код
дечака? На која размишљања вас је подстакла реченица: „Тај успех омили ми математичку
науку." Шта је помогло дечаку да постигне завидне резултате из математике? Које особине
красе наставника? Размислите зашто није прекидао Миланковића док је одговарао. На који
начин је показао своје дивљење? Како је похвала утицала на ученика? Шта на вас делује
подстицајно - награда или казна? Опишите неко ваше искуство када је похвала подстицајно
деловала на вас. Издвојте поруке текста. Размислите зашто Миланковић има потребу да пише
о својим школским данима.

Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаном делу. Питања: У ком лицу
је исприповедана прича? Ко је њен аутор? Ко је главни јунак? Шта закључујете?
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Напишите састав у школској свесци на једну од понуђених тема: О

овоме никоме ни реч! или Нешто сасвим лично.

Област: Језичка култура (писмено изражавање)

Наставна јединица: Анализа домаћег задатка: О овоме никоме ни реч! или Нешто сасвим лично
Врста часа: писмено изражавање
Облик рада: индивидуални
Наставне методе: метода самосталних ученичких радова
Наставна средства: табла, креда, ученичке свеске
Образовни циљеви: стицање знања самосталном активношћу и истраживачким радом;

појмовно богаћење речника ученика и ширење њихових сазнајних видика.
Васпитни циљеви: стицање радних навика.
Функционални циљеви: оспособљавање ученика да језички уобличе своја запажања, мисли и
осећања и да их пренесу другима; смисао за уочавање битних детаља; јачање радозналости,
истраживачког духа и маште; подстицање стваралачке способности ученика.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Од ученика се очекује да језички израз прилагођава комуникативној
ситуацији и користи фонд речи примерен узрасту и пише јасним, потпуним, добро обли-
кованим реченицама; користи разноврсне синтаксичке конструкције.
Ток часа
Наставник проверава да ли су ученици урадили домаћи задатак.
Заједно коментаришу израду задатка: да ли је било потешкоћа, како им је одговарала тема
и слично.
Наставник предлаже да своје радове прочитају ученици који се добровољно јаве.
Циљ овог дела часа јесте да што више ученика прочита свој рад. Наставник предлаже да
остали, док слушају, у својим свескама бележе коментаре. Након сваког прочитаног састава
истичу се добре и, евентуално, лоше стране рада. Наставник исправља рад у свесци ученика
који је читао и на табли бележи типичне грешке. Указује на могућности промашене теме и
на стереотипан почетак и завршетак рада.

Ученици бирају најбољи рад и образлажу одлуку. Наставник појединим ученицима предлаже
писање побољшане верзије задатка ради усавршавања културе писменог изражавања.


Наставна јединица: Место акцента у вишесложним речима
Облик рада: фронтални, рад у паровима
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи
Образовни циљеви: Усвајање знања о наглашеним (акцентованим) слоговима, одн. о месту акцента у
вишесложним речима. Подстицање ученика правилном изговарању
Васпитни циљеви: Подизање свести о важности правилног изговарања речи. Развијање и неговање језичке
културе. Развијање вољне активности ученика. Стварање позитивних навика.
Функционални циљеви: Појачавање радозналости ученика. Примена наученог знања у непосредној
пракси. Оспособљавање ученика за правилно комуницирање савременим књижевним српским језиком.
Образовни стандарди: СЈ.1.3.2, СЈ.3.3.3, СЈ.2.3.1
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз уџбенички
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици по избору треба да пронађу једну краћу вест из дневних новина (о
спортском/културном догађају, о временској прогнози...) и да се припреме да прочитају пред одељењем, као
да су спикери. Претходно им је наставник/наставница објаснио да треба да читају правилно, изражајно.
Ток часа
Наставник/наставница уписује час и одсутне (уколико их има). Затим исписује на табли наслов лекције.
Уколико постоје техничке могућности, наставник/наставница пушта снимак на којем неки новинар/спикер
чита неку вест (снимак се може пронаћи на интернету или употребити звучну читанку или припремљену
неку другу врсту снимка). После тога, наставник/наставница скреће пажњу на то како је веома важно лепо и
правилно изговарати све речи и гласове, притом водећи рачуна о правилном дисању, прављењу пауза док
говоримо.

Неколико ученика чита оно што су припремили за овај час. Наставник пита да ли неко жели, одабира
неколико ученика, али и сам прозива неке ученике. Кад сви заврше, наставник/ наставница похваљује оно
што је добро, и скреће пажњу на оно што треба побољшати.
Ученици се подсећају поделе речи на слогове и шта је то слог.
Затим, прелази на место наглашеног слога у једној речи, одн. место акцента, исписујући на табли типичне
примере, подвлачећи или заокружујући слог који је наглашен: РАМЕ, ВРЕМЕ (номинатив једнине) –
РАМЕНА, ВРЕМЕНА (генитив једнине) – РАМЕНА, ВРЕМЕНА (номинатив множине). Инсистира на томе
да сви ученици изговоре понуђену реч у датим падежима и полако и пажљиво ослушну где се акценат
налази. Затим, ученици треба сами да напишу номинатив једнине, генитив једнине и номинатив множине
именица ПЛЕМЕ, ТЕМЕ и да одреде место акцента у датим речима. Провера задатка. Наставник/наставница
упознаје ученике са једним од најважнијих правила српске акцентуације – акценат не може да стоји на
последњем слогу у речи.
Наставник/наставница пушта претходно припремљен снимак говора који представља дијалекат који није у
основи нашег књижевног језика да би ученици чули и запазили погрешно акцентоване речи (на пример,
инсерт из филма „Зона Замфирова”; из серије „Село гори, а баба се чешља” и слично). Пита ученике да ли
они имају неке рођаке или познанике у крајевима у којима се говори тако како су чули на снимку, а
наставник/наставница им посебно скреће пажњу на погрешно акцентоване речи.
Затим ученици раде у пару следећи задатак:
• Изговори следеће речи посебно наглашавајући подвучени слог (један ученик изговара прву дату реч, а
затим други ученик у пару другу дату реч). Пар иза њих даје одговор како је правилно.
Наставник/наставница прати и контролише одговоре, дајући објашњења. Може да покаже на једном
примеру како треба да се то ради.
ЛИВАДА – ЛИВАДА, ДЕВОЈКА –ДЕВОЈКА, ЛЕПОТИЦА – ЛЕПОТИЦА, КУЋА – КУЋА, ПЕВАТИ –

ПЕВАТИ, ДРАГАН – ДРАГАН.
Ученици раде задатке из уџбеника. Провера задатака.

Наставник/наставница даје ученицима домаћи задатак – Радна свеска, 1. 2. и 3. задатак.
Потом разговара са ученицима о томе како им се допао овакав час, да ли су некада радили акценат на овај
начин, да ли су уопште пре овог часа чули за акценат. Уколико желе да се баве детаљније изговором речи,
реченичном интонацијом, правилним изговарањем гласова, могу да дођу на додатну наставу.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Област: Језичка култура (усмено изражавање)

Наставна јединица: Говорна вежба: Да сам наставник/наставница... или Школа какву замишљам и
желим...
Наставне методе: комбинована метода (монолошка, дијалошка)
Наставна средства: ученичке свеске са тезама
Образовни циљеви: оспособљавати ученике за самостално, целовито и садржајно причање

на задату тему и неговати културу усменог изражавања.
Васпитни циљеви: пробудити љубав према лепом говору и култури усменог изражавања,
истаћи важност правилне употребе језика.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања из језика и књижевности, подстицати
ученичку креативност, богатити речник.
Образовни стандарди: СЈ.1.2.2; СЈ.1.2.3; СЈ.1.2.5; СЈ.2.2.1; СЈ.2.2.4; СЈ.2.2.5
2. Павле Ивић, Сриски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови
Сад, 2003.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци:___________________________________________________________________
Ток часа
Током обраде наставних јединица из књижевности ученицима се саветује да речи, делове
реченица или целе реченице записују у Дневник читања. На часовима говорне културе
ученици их могу користити као помоћ при изради плана говорне вежбе.
Наставник најављује говорну вежбу. Тема је: Да сам наставник/наставница... или Школа
какву замишљам и желим...
Ученици ће имати десетак минута да размисле о томе како ће одговорити на задату тему.
Ученицима се саветује да направе план излагања. План би требало сачинити тако да буде
од помоћи при излагању као подсетник. Сачињавање подсетника временом би требало да
постане стална навика. На тај начин би ученици унапред смислили композицију излагања
и изабрали важне појединости, што би обезбедило сигурност и селективност у казивању.
Ученицима се скреће пажња на избор речи, сликовитост казивања, приповедни слој, употребу
стилских фигура, формирање реченица. Такође им се скреће пажња да је дикција веома
важан фактор, као и гест и мимика, којима би убедљиво дочарали своје приповедање.
План излагања:
Увод: Моја школа се налази у.................(одредити да ли је у насељу или ван насеља, да ли
је густ саобраћај или мир и тишина; поред реке је, негованог парка, шуме....). Описати
изглед школе (фасаду, прозоре, учионице, школско двориште).
Разрада: Школска зграда је велика и довољна за једну, две или три смене. Има ли кабинете,
салу, довољан број комјутера? Да ли су учионице простране, уређене неопходним
средствима за наставу? Колико се ви трудите да учионице буду уредне и лепо уређене?
Какву школу бисте ви желели да имате? Како бисте је уредили? Какви би били ходници,
школски панои, учионице, фискултурна сала, двориште?
Закључак: Колико ви ученици можете да утичете на изглед школе? Које су ваше обавезе
за њено очување? На који начин можете да утичете на рад у школи? О чему разговарате
на састанцима Ученичког парламента?
Ученици се самостално јављају да говоре о задатој теми. Веома је важно да наставник

пажљиво слуша и бележи сугестије. Ученика не прекидати док прича. Након тога, ученици
коментаришу какав су утисак стекли о излагању свога друга. После саслушаних ученичких
коментара и одговора на постављена питања, наставник коментарише евентуалне грешке
и даје одређене сугестије.

Изводе се закључци о приповедању. Ученицима се предлаже да размисле о некој новој причи,
коју ће записати и анализирати. Ученички жири бира најуспешније приповедање.
Запажања наставника:___________________________________________________________________
Наставна јединица: Наставно проучавање Певам песму Милице Стојадиновић Српкиње (Читанка 5,
Уметност речи)
Корелација: историја, географија
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Милице Стојадиновић Српкиње; упутити
ученике да схвате одлике ауторске поезије; препознати тему, главни мотив, песничке слике, композицију
песме, стилске фигуре.
Васпитни циљеви: побудити љубав према уметности; гајити позитивна осећања према свету који нас
окружује; развијање љубави према књижевности и стварање читалачких навика.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду; побудити смисао за увиђање битних
детаља; подстицање читалачке радозналости за дела Милице Стојадиновић Српкиње; побудити
истраживачки дух и стваралачку способност ученика.
1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за пети разред основне
школе, Нови Логос, Београд, 2018.
3. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови Логос,
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитајте песму „Певам песму на коју ме ово тамно облачно вече
побуђује” Милице Стојадиновић Српкиње. Размишљај у каквом је расположењу она написана. Обратите
пажњу на непознате речи. Њихово објашњење налази се поред текста.
Ток часа
Психолошку припрему за обраду песме „Певам песму на коју ме ово тамно облачно вече побуђује”
почињемо изношењем биографских података о песникињи.
Милица Стојадиновић Српкиња (1828-1878), „врдничка вила”, прва је наша модерна српска списатељица. За
живота је била позната као песникиња и сакупљач народних умотворина. Била је треће дете у породици
Василија Стојадиновића, врдничког пароха. Милица је била ретко образована жена свог времена.
Најзначајније дело Милице Стојадиновић Српкиње је дневник у три књиге под насловом У Фрушкој гори
1854. Богата је преписка Милице Стојадиновић Српкиње са Вуком Стефановићем Караџићем и његовом
ћерком Мином (сачувана је њихова преписка од сто писама). Дописивала се са многим угледним
савременицима: Његошем, кнезом Михаилом, кнегињом Јулијом. Дан када се срела са Вуком Караџићем за
Милицу Стојадиновић Српкињу, како сама каже, најрадоснији дан у њеном животу. Идеали су јој били
природа и борба за српство. Одбила је просидбу једног угледног Немца, плашећи се да ће удајом за њега
издати српство. Вук Караџић је разуверавао, показивао јој лични пример, али Милица Стојадиновић
Српкиња остала је доследна. Још увек се препричава и анегдота из сусрета са Његошем. Петар Петровић
Његош је био фасциниран Милицом Стојадиновић Српкињом те је изговорио познату реченицу: „Ја поета,
ти поета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори”. После очеве смрти, Милица одлази у Београд. Кнез
Михаило и кнегиња Јулија је позивају на двор у посету. Оставила је велики утисак на кнежевски пар. Након
неколико дана кнегиња Јулија јој пошаље за успомену златни брош и писмо у којем изражава дубоко
поштовање и захвалност за све што је Милица Стојадиновић Српкиња урадила за српску културу. Милица
Стојадиновић Српкиња чувала је брош до краја живота. У Београду је живела у великој оскудици и
временом је престала да пише. Пред крај живота, када су је притисли дугови, покушала је да прода брош
Народном музеју. Преговори су били спори и она није дочекала договор. Смрт је претекла. У Врднику је
1912. године подигнут споменик. Данас се налази у порти манастира Врдник. Пажљиво прочитајте песму.
Размишљај у каквом је расположењу она написана. Пред тобом су стихови српске песникиње која је живела
и стварала у 19. веку. Објашњење непознатих речи налази се уз текст. Издвој стихове у којима је
најснажније исказано родољубиво осећање.

Наставник изражајно чита песму, а затим почиње разговор о делу. Каква је то песма о којој се пева у мрачно
вече? На који начин је повезана природа са осећањима лирског субјекта? Због чега се звезде крију на
хоризонту? Шта лирски субјект очекује од природе? Каква се нада буди на небу? Размисли о томе ко је
мајка тужећа на коју би једина звезда на небу требало да проспе зраке вере и наде. Како ти схваташ
повезивање појмова мајке и отаџбине? Шта све песма може када се сва надања угасе? Коме су упућени ови
стихови лирског субјекта? Која је доминантна емоција? Како се зове врста лирске песме у којој се опева
љубав према домовини? Лирика је један од три књижевна рода. Лирске ауторске песме пишу се у стиху и у
прози (песма у прози). Особине лирске ауторске поезије су: субјективност, осећајност, сажетост,
сликовитост, музикалност, изражајност и ритмичност. Лирске ауторске песме се по теми и врсти осећања
деле на: љубавне песме, оде, родољубиве песме, химне, мисаоне песме, дитирамб, описне песме, елегије,
социјалне песме, шаљиве и сатиричне песме. Родољубива песма је врста лирске ауторске песме у којој је
опевана љубав према домовини.

Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаној песми.
Запажања наставника:___________________________________________________________________

Наставна јединица: Непроменљиве речи: прилози
Корелација: са наставом страних језика и са наставом књижевности
Образовни циљеви: проширивање знања о врстама речи; проширивање знања о непроменљивим

речима; појмовно и терминолошко богаћење речника ученика; проширивање знања о
компарацији; проширивање знања о служби речи у реченици; оспособљавање ученика
за распознавање прилога као врсте речи; оспособљавање ученика за распознавање врста
прилога; оспособљавање ученика за разликовање прилога од придева; оспособљавање
ученика за препознавање службе коју прилози врше у реченици.
Васпитни циљеви: развијање љубави према Српском језику; неговање културе изражавања
и писања у складу са нормом.
Функционални циљеви: развијање моћи запажања и упоређивања; развијање моћи анализе
и закључивања.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове знање о прилозима и прилошким
одредбама.
Ток часа
Наставник поставља ученицима питања и захтеве помоћу којих ће обновити градиво. Наведите
које врсте речи спадају у променљиве. Које врсте речи су непроменљиве? Објасните шта значи
када кажемо да су речи непроменљиве. Наведите као примере неке речи које не могу да
мењају свој облик, већ увек имају исти гласовни склоп. Ученици затим уочавају (уз наставникову
помоћ) непроменљиве речи у одломку из народне бајке „Аждаја и царев син" (Граматика 5,
Дар речи) и подвлаче их.

Наставник поставља ученицима питања. Шта су прилошке одредбе? На која се питања добијају?
Ученици уочавају на која се од наведених питања добијају истакнуте речи у наведеним реченицама
(Гоаматика 5, Дар речи). Добијају се на питања: 1де, кад, како, колико, зашто.) Ученици
уочавају на која се од наведених питања добијају истакнуте речи у наведеним реченицама:
јуче нисмо ишли у школу јер је била недеља. Иван лоше чита. Петрова кућа је далеко. Моја мама
много ради. (Ученици проналазе прилоге и у реченицама које су дате у уџбенику Дар речи) Коју врсту речи
ближе одређују истакнуте речи у овим реченицама? (Ученици уочавају
да истакнуте речи ближе одређују глаголе.) Коју врсту речи ближе одређују истакнуте речи
у овим реченицама? (Ученици уочавају да истакнуте речи ближе одређују глаголе, осим у
реченици под д, у којој истакнута реч стоји уз именицу - неколико улазница.)
Прилози су непроменљиве речи које најчешће стоје уз глаголе и одређују радњу по начину,
времену, месту, узроку и количини. Постоји пет врста прилога: за време (добијају се на питање:
када?), место (добијају се на питање: где?), начин (добијају се на питање: како?), узрок (добијају
се на питање: зашто?) и количину (добијају се на питање: колико?). У реченици прилози врше
службу прилошких одредби. Прилози се могу јавити и уз именице, придеве и друге прилоге.
Тада углавном одређују количину и квалитет.
Наставник затим поставља ученицима задатак да уоче уз које врсте речи стоје прилози у
следећим реченицама и које врсте прилога су у питању: 1. Додај ми мало торте. (уз именицу)
2. Јелена је врло добар ђак. (уз придев) 3. Веома добро си научила математику. (уз други прилог)
Наставник затим поставља ученицима питања: Која врста речи може да има компарацију?
Како се праве облици компаратива и суперлатива? (Очекује се да ученици знају да су у питању
придеви, као и да се компаратив добија додавањем наставака -ји, -ији или -ши на основу
придева, а суперлатив додавањем речце нај испред облика компаратива.) Иако је већина
прилога непроменљива, поједини прилози за начин такође могу да се пореде (Граматика 5,
Дар речи, стр. 94). Наставник може да наведе ученике да направе компаратив и суперлатив
још неких прилога, дајући им облик позитива у оквиру неке реченице, нпр.: Душан брзо трчи.
Наставник може да наведе ученике да направе компаратив и суперлатив још неких прилога, на
пример прилога брзо: Душан брзо трчи. (Ученици треба да начине још две реченице, у којима
ће употребити облике брже и најбрже. На пример: Јован трчи брже од Душана. Милан трчи
најбрже.) Ученицима треба указати и на појаву да се облици средњег рода појединих придева
некада поклапају са прилозима, тј. имају исти гласовни склоп. Поред примера из уџбеника (Он
је добро дете. Детеучи добро.) могу се навести још неки примери, а ученици одређују да ли је
у питању придев или прилог на основу службе коју врше у реченици - тј. да ли врше службу
атрибута или прилошке одредбе: Драго ми је што смо сеуиознали. Ово маче је баш драго. Додај
ми мало соли! Штене је мало куче.
Ученици подвлаче необичне компаративе у песми „Одакле су делије" Љубивоја Ршумовића и
објашњавају њихово значење, а затим, радећи у паровима, заокружују све прилоге у одломку
из Оксфордске дечје илустроване енцилоиедије и одређују им врсту (Граматика 5, Дар речи,). Следи
провера урађеног.
Обнављање обрађене лекције: Уз коју врсту речи најчешће стоје прилози? Које врсте прилога
постоје? Који прилози могу да се јаве и уз именице? Коју службу у реченици врше прилози?
Иако су непроменљиве речи, поједини прилози могу да имају један вид промене. Наведите
који.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, задаци 1-10.

Наставна јединица: Наставно проучавање текста Путовање у путопис Виде Огњеновић (Читанка 5,
Уметност речи, Звучна читанка 5)
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Виде Огњеновић, упутити ученике
да схвате одлике дела; оспособити ученике за разумевање и тумачење књижевног дела;
подстицање ученика да самостално читају, доживљавају и тумаче књижевно дело.
Васпитни циљеви: побудити љубав према уметности; гајити позитивна осећања према свету
који нас окружује; развијати љубав према књижевности, утицати на формирање позитивних
духовних и моралних вредности кроз поступке јунака, стварање читалачких навика.
Функционални циљеви: прецизним истраживачким задацима оспособљавати ученике за
самосталан рад.
Образовни стандарди: СЈ.1.4.5; СЈ.1.4.6; СЈ.1.4.7; СЈ.1.4.8; СЈ.1.4.9; СЈ.2.4.4; СЈ.3.4.6; СЈ.3.4.7
комплет СрпскоЈ језика и књижевности за пети разред основне школе, Нови Логос,
3. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови
Логос, Београд, 2010.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитајте текст у читанци Путовање у путопис Виде
Огњеновић. Спремите се да говорите о утисцима које је текст оставио на вас. Размислите
зашто се наставница тако понела према девојчици. Закључите како су другови могли да јој
помогну. Спремите се да говорите о сличној ситуацији у којој сте се ви нашли. Док будете читали
одломак, подвлачите реченице које су вам се посебно допале или су вас изненадиле.
Ток часа
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Некоме од вас сигурно тешко
пада да пише саставе из српског језика. Присетите се ситуације из свог искуства у којој су
вас другови из одељења исмејали због нечега што сте написали. Опишите своја осећања.
Шта вас је највише разочарало у њиховом поступку? Сада ћемо прочитати причу о девојчици
чију оригиналност нису схватили ни наставница српског језика ни другови из одељења. Наставник
изражајно чита текст. Након наставниковог изражајног читања текста, изнети биографске податке о писцу и
започети разговор о утисцима.
Шта је у причи оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите примерима из текста. На која
размишљања вас је прича навела? Где се одвија радња? Ко су јунаци приче?

Наставник јасним и прецизним питањима и захтевима које упућује ученицима започиње
тумачење књижевног дела. Чега се сећа девојчица у наведеном одломку? Зашто девојчица
има отпор према путопису? Шта за њу представља интелектуално мучење? Објасните реченицу: „...мозак ми
се просто био удрвенио и нисам баш ничег могла да се сетим, као да сам
преспавала тај излет." Опишите своја осећања када сте били у истој ситуацији. Уочите на
који начин је описала поље? Чиме је покушала да га оживи? Објасните како се ветрењача
са слике нашла у писменом саставу девојчице. Пронађите у тексту реченице у којима је
описано како су другови из одељења реаговали. А како је реаговала наставница? Размислите зашто је то
било неправедно. Где су се све девојчице шишале? Како је изгледао фризерски салон? Која прва латинична
слова је девојчица научила? Пронађите ту реченицу у
тексту. Запазите како је девојчица, док су је против њене воље шишали, потискивала своје
незадовољство. О чему је размишљала? Шта је запажала? Зашто су све девојчице носиле
кратку косу? Како су то објашњавали њихови родитељи? Шта мислите о поступку наставнице српског
језика? Објасните како разумете понашање девојчициних другарица на часу.
Како је, према вашем мишљењу, требало да поступе? Шта вас је највише разочарало у
њиховом поступку? Шта мислите, да ли су они били свесни да су је својим поступком повредили?
Размислите и објасните на које се све начине може преболети разочарање. Наведите
девојчицине особине које долазе до изражаја у наведеном одломку. Објасните због чега се
она осећа повређено и у фризерском салону и на часу српског језика. Како је девојчица на
часу српског језика сузбијала свој страх од писменог задатка? О чему је маштала? Подвуците реченицу у
тексту у којој се изражава разумевање девојчице за понашање наставнице
српског. Шта мислите о томе? Размислите зашто је и поред тога имала потребу да опише
немили догађај. Уочите шта је више повредило, подсмех наставнице или другарица. Шта је
очекивала од својих другарица? Како би све то деловало на девојчицу да је добила подршку
осталих девојчица? Казивање о догађајима у обрнутом временском смеру - од садашњости
према прошлости - назива се ретроспективно приповедање. Приказују се догађаји или
доживљаји који су се одиграли у прошлости, али их је подстакао неки догађај у тренутку у
којем се саопштавају.
Завршних део часа (5 минута)

Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаном делу. Након тога читају
одабране одломке и образлажу свој избор.

Наставна јединица: Наставно проучавање текста Лажа и паралажа Јована Стерије Поповића (Радна
свеска, Читанка 5, Уметност речи)
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Јована Стерије Поповића; упутити ученике да
схвате одлике драмског дела; препознати и проучити тематику, ликове и дијалог као облик казивања; уочити
оригиналне језичкостилске поступке, изворе вербалног хумора, преплитање смешног и озбиљног у делу;
упутити ученике на значење непознатих речи; оспособљавати ученике за разумевање и сазнавање
књижевног дела; подстицати ученике да самостално читају, доживљавају и тумаче књижевно дело.
Васпитни циљеви: ученици стичу позитивне навике и врлине кроз процењивање и критичко сагледавање
ситуације; развијају љубав према књижевности; стварају читалачке навике, стичу уметнички укус и јачају
језички сензибилитет.
Функционални циљеви: код ученика примењивати стечена знања у даљем раду; подстицати читалачку
радозналост и маштовитост; побуђивати критички и истраживачки дух ученика; прецизним истраживачким
задацима оспособљавати ученике за самосталан рад; креативном радном атмосфером на часу навикавати
ученике на тимски рад; развијати код ученика способности за запажање и упоређивање, закључивање и
доказивање, анализу и синтезу.
комплет СрпскоЈ језика и књижевности за пети разред основне школе, Нови Логос,
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитајте текст. Запазите шта је у њему необично. Обратите пажњу на
језик којим говоре јунаци драме. Уочите особине Алексе и Јелице.
Ток часа
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Један ученик укратко износи податке о писцу.
Ученици се упућују да прочитај одломак драме који се налази у Читанци, Уметност речи. Текст обилује
непознатим речима, па се ученици упућују да читају непознате речи на маргини своје читанке. Психолошка
припрема ученика – увођење у тематику. Раз- говор са ученицима: Да ли волите да путујете? Где сте до сада
путовали? Које бисте земље волели да посетите? Шта вас све спречава да путујете чешће?
Шта је у овом одломку о необичном путовању оставило најјачи утисак на вас? Образложи- те свој исказ и
поткрепите га примерима из текста. На која размишљања вас је ово уметничко дело навело? Какве је
емоције у вама побудило? Како се ваше расположење мењало током читања овог дела?

Наставник саопштава основне информације о животу и раду нашег славног писца. Јован Стерија Поповић
(1806–1856), велики је српски комедиограф. Писао је поезију, комедије, трагедије, историјске драме и
романе. Значајне комедије: Лажа и паралажа, Тврдица, По- кондирена тиква, Зла жена, Београд некад и
сад. Стеријине драме и данас трају због дубоких истина о човеку и његовим слабостима. Главни покретачи
Стеријиног стваралаштва су љубав према истини и жеља да кроз забаву поучи своје савременике. Насликао
је широку галерију ликова од којих су неки постали мерило за означавање појединих особина.
Која је ово књижевна врста? Који је књижевни род? Ко су јунаци овог текста? О чему Алекса прича Јелици?
Размисли да ли су то могући догађаји? Алексина прича је пуна претеривања.
Која лаж представља врхунац Алексине преваре? Зашто му Јелица верује? Шта чини његову причу
убедљивом? Зашто се он хвали својим знањем и искуствима? Какве необичне речи уочаваш у језику којим
говоре Алекса и Јелица? Обрати пажњу на цитат из предговора дра- ме који се налази у твом уџбенику. Са
којом намером је Стерија писао ову комедију? Како је желео да делује на своје читаоце?
Прочитај причу чувеног барона Минхаузена, најпознатијег лажова на свету. Упореди његову и Алексину
причу.
Забележи у форми дијалога неку непријатну ситуацију из које си успео да се извучеш уз помоћ маште и
претеривања.

Читање и коментарисање ученичких радова.
Лажа и паралажа, Јован Стерија Поповић (1806–1856)

Књижевни род: драма
Књижевна врста: комедија
Тема: необична Алексина путовања
Драмски јунаци: Алекса и Јелица

Област: Језик (правопис)

Наставна јединица: Провера знања
Врста часа: провера знања
Облик рада: фронтални, рад у паровима, индивидуални
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи, наставни листић
Образовни циљеви: Обнављање знања о употреби наводника (наслови дела, називи школа и установа,
управни говор). Усвајање знања о употреби црте уместо наводника у управном говору.
Васпитни циљеви: Подизање свести о важности правилног писања.
Функционални циљеви: Оспособљавање ученика да самостално користе наводнике и црту, како у писаном
језику, тако и компјутерским језицима. Примена наученог знања.
Образовни стандарди: СЈ. 1.2.1, СЈ. 1.2.7, СЈ. 2.2.5, СЈ.3.2.5
1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за средње школе, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.
2. Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска,
Нови Сад, 1993.
3. Иван Клајн, Речник језичких недоумица, Нолит, Београд, 1987.
3. Милорад Дешић, Правопис српскога језика (школско издање), Klett, Београд, 2015.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: __________________________________________________________________
Ток часа
Наставник уписује час и одсутне (уколико их има). Саопштава ученицима да данас имају најављену проверу
знања из правописа. Саветује да пажљиво прочитају питања, да раде полако, без журбе, имају довољно
времена. Уколико некоме нешто није јасно, нека пита.

Ученици раде правописну вежбу број 4. Видети у Приручнику.

Наставник/наставница говори да ученици полако приводе крају свој рад, остало је још пет минута до краја
часа.
Уколико је неко од ученика завршио раније израду ове провере знања, наставник/наставница му даје да
прочита текст из читанке у којем је управни говор обележен цртом.

Наставна јединица: Наставно проучавање романа Хајдуци Бранислава Нушића (Читанка
5, Уметност речи, Радна свеска, Звучна читанка 5)
Наставна средства: роман Хајдуци Бранислава Нушића, свеска за лектиру, табла, креда
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Бранислава Нушића; упутити

ученике да схвате одлике романа; тумачење ликова преко физичког изгледа, карактера,
понашања и говора; уочавање хумора; форме приповедања; одредити тему романа,
композицију романа итд.
духовних и моралних вредности кроз поступке јунака романа; истицање идеје да родитељи и
професори нису непријатељи деци и да деца могу на другачији начин да покажу неслагање
са њима.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду; подстицање читалачке
радозналости за дела Бранислава Нушића; побудити истраживачки дух ученика.
1. Бранислав Нушић, Хајдуци, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.
3. Миодраг Павловић, Припремање наставника и ученика за тумачење књижевног дела,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2008.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Прочитајте роман Хајдуци Бранислава Нушића. Потрудите се да
уочите зашто је дошло до неспоразума између родитеља и деце. Запазите време и место
дешавања радње романа. У свеску за лектиру забележите што више особина јунака. Одредите
форме приповедања у роману. Размислите о порукама романа. Док будете читали роман
обележите делове текста који су вам се посебно допали и спремите се да их изражајно
читате. Пронађите на интернету податке о животу и раду Бранислава Нушића.
Ток часа
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Један ученик износи податке о
писцу. Час започињемо разговором о утисцима које су ученици понели читајући дело.
Питања: Шта је оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите примерима из романа или образложите. На која
размишљања вас је навела та ситуација? Где се одвија радња? Ко су његови
јунаци? Која је тема романа? Очекујемо да ће утисци бити позитивни јер се сваки ученик
идентификовао са јунацима романа у њиховом отпору према старијима који прописују
ограничења и немају увек слуха за дечје несташлуке.

Наставник јасним и прецизним питањима и захтевима које упућује ученицима почиње тумачење дела. Којој
прозној врсти припада дело Хајдуци? Наведите основне одлике романа.
Питања: Шта сазнајемо о јунацима романа у првој глави? На који начин је приповедач
представио ликове? Пронађите делове у тексту који говоре о јунацима. Где су се састајали?
Ко је увек долазио на храстово стабло? Који од дечака долази само недељом? Због чега?
Запазите како су добили надимке? На који начин их надимци карактеришу? Размислите да
ли им пристају. Први је описан Жика Дроња. Које сте његове особине уочили? На који начин
је приказан Миле Врабац? Како је представљен Мита Трта? Који је од дечака најмањи?
Како се он понаша? Последњи представљени је Сима Глуваћ. По чему се он истиче? Како
је наратор представио себе? Како га виде одрасли? У чему одрасли греше? Које су ситнице
изазвале негодовање одраслих? Који јунак се појављује у трећој глави романа? Како
Чеду Брбу доживљавају дечаци? Шта о њему мисле одрасли? На који начин он сам себе
представља? Запазите колико су дечаци веровали у његове приче. Како су дечаци реаговали
на његов двобој са Матамутом? Због чега Чеда Брба хоће да бежи у хајдуке? Како остали
дечаци реагују на такву идеју? Ко први пристаје? Због чега? А остали? Објасните зашто су
сви пристали на Чедину идеју. Који мотиви их покрећу?
У првој глави романа аутор нас упознаје са ликовима. Сваки дечак је представљен преко
физичког изгледа, карактера, понашања и говора. Сви јунаци имају надимке који им пристају
и приповедач нам је испричао ситуацију која је претходила добијању надимка. Жика Дроња
је расклиматан, дроњав и брљав. Миле Врабац не скида капу пред професором као да испод
ње има врапца који ће му побећи. Мита Трта је меког срца, лако заплаче, али је лењ, спор,
споро прича, јер га мрзи да говори. Лаза Цврца је најмањи, па га зато и зову Цврца. У школи
је глумио да муца и то онда када није научио лекцију. Сима Глуваћ се правио да је глув да би
у школи могао да одговара оно што он хоће. Наратор је несташан. Мисли за себе да је мирно
и послушно дете које нико не разуме. Кажњавају га због ситница: случајно разбије прозор
или разбије сестри главу или сипа мастило у слатко од ружа. Сви ови дечаци редовно долазе
на храстово стабло. Недељом долази Чеда Брба, јер је недељом слободан. Чеда није био
добар ђак па је избачен из школе. Осим тога, био је иницијатор несташлука. Био је способан
да цео разред повуче за собом. Тип вође, најјачи у разреду и сви су га се плашили. Претио
им је ножем који је носио са собом. Уверен у своју снагу и храброст измишљао је приче
које су остали дечаци слушали и правили се да му верују. Због његове физичке снаге нико
му се није супротстављао. У школи је правио несташлуке. За време часа је хватао муве или
правио куглице од блата и њима гађао остале ученике, пуштао је врапца, или је сакривао
сунђер и креду да наставник не би могао да пише по табли, просипао прашак од којег су се
сви, па и наставник, чешали. На сваки начин се трудио да изнервира наставнике и забави
ученике. Такво понашање су му толерисали у основној школи, али су га из средње избацили.
Огорчен је на понашање старијих према себи и жели да га се сви плаше. Измишљени двобој са
Матамутом га је учинио још силнијим у сопственим очима и он предлаже да беже у хајдуке.
Дечаци су се прво збунили, али пристају из страха да не испадну кукавице. Цврца је први
пристао јер „досадило му је купање код куће". Трта пристаје због школе и професора, а
Врабац ће поћи ако му дозволе родитељи. Дечаци су незадовољни односом старијих према
њима и свој бунт ће показати тако што ће побећи из куће у шуму.
Питања и захтеви: Запазите какав однос према школи имају остали дечаци. Који дан у недељи
им је био омиљени? Због чега? Како проводе то време када нема школе? А како би требало? Ко
је од њих завршио своје домаће задатке? Сетите се радње друге главе. О чему разговарају? У
коју животињу би волео да се претвори Дроња? Зашто баш у тигра? У шта жели да се претвори
Миле Врабац? Ко од њих жели да је пас, па да уједе професора историје? Зашто приповедач
жели да је локомотива? Ко прекида расправу? Чиме се играју? Како су се договорили да се
поделе у таборе? На који начин се друже када им се придружи Чеда Брба?
Четвртком после подне нема школе, па се дечаци окупљају код храстовог стабла. Оду из
куће одмах после ручка, не урадивши домаћи задатак. Имају негативан однос према школи
и професорима. Дроња би волео да је тигар: „кад рикнем, да дршћу професори од мене".
Миле би волео да је рода, па да може зиму да проведе у Африци. Цврца би волео да је пас,
па да може да уједе професора историје. Приповедач би волео да је локомотива. Сима
Глуваћ вади лопту од кучине, деле се у два табора и играју лопте. Најлакше се договоре шта
ће да се играју. Тада нема препирке нити било какве несугласице. Када је са њима Чеда
Брба, онда су принуђени да слушају његове приче у које не верују, али морају да глуме и
да се диве његовој храбрости.

Ученици обнављају стечена знања о роману и изводе закључке о прочитаном делу.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Уочите сличности и разлике Нушићевих хајдука са хајдуцима попут

Хајдук Вељка Петровића. Размислите још једном о њиховом понашању и потрудите се да
донесете коначан став о томе. Одговорите на постављена питања у Радној свесци.

Наставна јединица: Наставно проучавање романа Хајдуци Бранислава Нушића
Наставна средства: роман Хајдуци Бранислава Нушића, свеска за лектиру, табла, креда.
Корелација: историја, језик
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Бранислава Нушића; упутити

ученике да схвате одлике романа; тумачење ликова преко физичког изгледа, карактера,
понашања и говора; уочавање хумора; форме приповедања; одредити тему романа,
композицију романа итд.
духовних и моралних вредности кроз поступке јунака романа; истицање идеје да родитељи и
професори нису непријатељи деци и да деца могу на другачији начин да покажу неслагање
са њима.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду; подстицање читалачке
радозналости за дела Бранислава Нушића; побудити истраживачки дух ученика.
3. Миодраг Павловић, Припремање наставника и ученика за тумачење књижевног дела,
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Уочите сличности и разлике Нушићевих хајдука са хајдуцима
попут Хајдук Вељка Петровића. Размислите још једном о понашању дечака и потрудите се
да донесете коначав став о томе. Одредите форме приповедања у роману. Размислите о
порукама романа. Док будете читали роман обележите делове текста који су вам се посебно
допали и спремите се да их изражајно читате.
Ток часа
У уводном делу часа подсетити се запажања са предходног часа о јунацима романа. Развити
проблемску ситуацију о бежању дечака од куће и разговарати о оправданости тог поступка.
Очекујемо да ће ученици изнети став да је такав редослед збивања интересантан за роман,
али да је недопустиво на такав начин изражавати незадовољатво.

Због чега су се људи некада одметали у хајдуке? Са чијим поступцима се нису слагали? О
којим познатим хајдуцима сте слушали приче? По чему су они остали запамћени? У роману
сам аутор говори о хајдуцима. Шта сте ново о њима сазнали? Против чега се боре? На чије
законе не пристају? Како ви гледате на њихово понашање? Шта сазнајете о хајдуцима новијег
времена, након ослобођења Србије од Турака? Који су њихови разлози одметања у шуму?
Оправдавате ли њихове поступке? На шта они не пристају? Запазите по чему се разликују
некадашњи од нових хајдука. Како се јунаци романа уклапају у ову проблематику? Шта њих
покреће на одлазак у гору? Процените оправданост њиховог поступка. Колико су искрени
у својој жељи да се побуне? На који начин се уклапају у хајдучки живот?
Аутор у седмој глави романа објашњава мотиве одласка људи у хајдуке у прошлости и у
новије доба (крај деветнаестог и почетак двадесетог века). Истиче разлику између хајдука из
турских времена и хајдука који су у ствари одметници од власти и неће да плате за почињени
злочин. Како јунаци романа реагују на позив Чеде Брбе да оду у хајдуке? О чему брину? Због
чега су пристали иако нису били сигурни у исправност те одлуке? Ко је наводни издајица?
Зашто Лаза Цврца није дошао на гроб Максе Жабе да положи хајдучку заклетву? Шта то
Лаза Цврца није добро урадио? Објасните зашто је рекао мајци да га пробуди. Како би ваши
родитељи реаговали да им саопштите да хоћете да побегнете од куће? Опишите суђење које
му организују другови. Дечаци проводе тешку ноћ. Како се опраштају од укућана и ствари
које им значе? Шта су понели са собом у шуму? Колико су те ствари корисне? Шта нам то
говори о њиховој зрелости? Размислите колико су они упућени у живот у шуми, далеко од
цивилизације и комфора који су имали код куће? Шта из свега тога можете закључити?
Какви су њихови родитељи? У чему су дечаци претерали?
Дечаци су били затечени идејом да беже у шуму, али пристају да се не би осрамотили један
пред другим. Лаза Цврца показује велику наивност јер говори мајци да хоће да побегне од
куће. Тиме показује да је добро и лепо васпитано дете које све говори родитељима. Другови
су му опростили, али 'Арамбаша није и зато му суде. На крају и 'Арамбаша показује милост и
дозвољава му да пође са њима. Проводе тешку бесану ноћ пре поласка. По томе шта носе са
собом у шуму види се да су вољена деца о којој се родитељи брину и нису спремни за живот
ван родитељске сигурности. Понели су прегршт непотребних ствари: чачкалице, ималин за
ципеле, прашак за буве, шљиве, сир, комад пите, нож, виљушку, салвету, кесицу бомбона, кутију
сардина, иглу за шивење. Како су дечаци успели неопажено да се извуку из својих домова?
Где су се састали? Опишите како изгледа пролазак кроз шуму? Где праве логор? Како проводе
време? На који начин Врапчева песма подсећа на хајдучке десетерачке песме? Шта је у њој
необично и смешно? Како је опеван харамбаша Чеда Брба? Опишите атмосферу у хајдучком
логору када је пала ноћ. Имитирају ли они хајдучки живот? На који начин? Како протиче прва
ноћ далеко од куће? Колико непријатеља их је напало? Како се понашао харамбаша? Шта на
основу тога можете закључити о његовој бескрајној храбрости? Ко је био нападач? Шта је у тој
ситуацији комично? На који начин савладавају страх? Дечаци су успели да побегну из својих
домова када су им укућани заспали. Нашли су се код млина. Направили су логор и кренули у
потрагу за храном. Схватили су да не знају шта је јестиво и већ су мало зажалили што су пошли
у шуму. Врапчевом песмом се појачава хумор јер су уплашени и збуњени дечаци-хајдуци
поистовећени са хајдуцима из наше народне поезије. Имитирају хајдучки живот и хајдучку
поезију. Зато имају свог харамбашу и свог хајдучког гуслара. Страх од ноћи их је потпуно
поразио. У таквом страху бију битку и са непријатељем - млекаџијским магаретом. Чеда Брба је показао
своју праву страну јер је први побегао са бојишта. Причају приче да би победили
страх. Какве приче причају да би се умирили и заспали? У које врсте приповедака бисмо могли
сврстати њихове приче? По чему су карактеристичне? Размислите зашто прво магаре прича
своју причу, а потом Чеда Брба? Која прича вам се највише допала? Образложите.
Приче које приповедају дечаци јесу бајке, басне, легенде, кратке приче и врло су сличне прозним врстама
народне књижевности. Карактеристичне су по томе што су веома поучне.
Аутор на духовит начин истиче сличност између магарета и харамбаше, па их зато смешта
у исту раван.
Док су дечаци уживали у хајдучком животу, у граду су мајке схватиле да нема деце. Како
реагују на то сазнање? А очеви, како се они понашају? Шта се дешава следећег јутра? На који
начин очеви долазе до закључка да су дечаци заједно? Где одлазе? Коме се очеви обраћају?
На чије разумевање наилазе? Размислите зашто начелник прво одлази код Брбиног мајстора.
Шта сазнаје од њега? Шта даље предузима? Како су дечаци? Ко их проналази? Шта се потом
десило? На који начин су дечаци потпуно понижени и кажњени за непромишљеност? Зашто
их је полицајац затворио баш у свињац? Како се њихове муке настављају? Како их је сада
Врабац опевао у јуначкој песми? Чему су се надали да ће их дочекати код куће? Шта их је
заиста дочекало? Како су се понашали очеви? Зашто су мајке покушавале да спасу своју децу?
Како је прошло магаре? Ко је дочекао Чеду Брбу из хајдука? Објасните како сте схватили
приповедачеве речи: „Ако нешто буде, Врабац овај догађај опевао у песми, то ће бити најтужнија
песма после оне о пропасти српског царства на Косову". После колико времена се поново
срећу на храстовом стаблу? Ко није дошао? Како се осећају? По чему можемо закључити да
им је жао због онога што су непромишљено учинили? Након сазнања родитеља да нема деце и
пријаве начелнику, почиње полицијска потера за децом. Дечаци су понижени тиме што проводе
ноћ у свињцу, где их изуједају буве, уместо у тамници, где је место хајдуцима. У вароши су
их дочекали бесни очеви који су им уместо пољубаца дали батине. Сви хајдуци су плакали
и понели се кукавички. Тек након тога су схватили колики су проблем направили и да нису
размишљали како ће другима бити због њиховог бега у хајдуке. Наивност, непромишљеност
и поводљивост су их довели у непријатну ситуацију.
Издвојте најзанимљивије ситуације у којима су се нашли ови у суштини добри дечаци.
Објасните зашто су вам се те ситуације допале? Какав је хумор присутан у делу, добронамеран
или им се аутор подсмева? Како бисте дефинисали хумор? У роману је обиље ситуација које
су изазвале смех ученика. Очекујемо да ће то бити: епидемија, начин на који су дечаци добили
надимке, Врапчеве хајдучке песме, бој са магаретом, колективне батине, зубобоља... Можемо
закључити да је ово хумористички роман о дечјој хајдучкој дружини. Смех који изазива
читање романа је добронамеран и пун симпатија за добродушне неодговорне дечаке.
Ко приповеда радњу романа Хајдуци? У ком лицу? Запазите да ли је приповедање хронолошко,
тј. да ли иде по реду? Како се зове облик казивања у делу када два лика разговарају? А када
разговара више ликова истовремено?
Приповедање је у првом лицу. Радњу романа нам приповеда дечак, учесник који није рекао
име. Током читаве радње приповедач или наратор прича о догађајима, а није открио свој
идентитет. У роману су заступљени: описи (дескрипција), хронолошко приповедање у првом
лицу, дијалог и полилог (разговор више ликова истовремено).
Завршни часа (5 минута)

Ученици читају одабране одломке и образлажу свој избор.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Напишите састав на тему по избору: Лик из романа Хајдуци који ми се највише
допао или Моји несташлуци.
Област: Језик (ортоепија)

Наставна јединица: Драматизација одломка из романа Хајдуци Бранислава Нушића
Врста часа: обнављање градива
Облик рада: индивидуални, групни рад
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текст метода, метода демонстрирања
Образовни циљеви: самостална интерпретација ликова романа; подстаћи ученике да

уочавају особености говора главног јунака.
Васпитни циљеви: развијати код ученика правилан смисао за хумор, ведрину људског духа,
комику; неговање моралних вредности код ученика; неговање културе говора; развијање
интересовања и љубави према прозној књижевности.
Функционални циљеви: развијање ортоепских способности ученика; неговати моћ запажања
детаља који откривају особине ликова.
Образовни стандарди: СЈ.1.4.9
2. Павле Ивић, Сриски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови
Сад, 2003.
3. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за пети разред,
Нови Логос, Београд, 2011.
4. Обрад Станојевић и Сима Аврамовић, Основи реторике и беседништва, Завод за
уџбенике, Београд, 2002.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Ток часа
Поновити основне карактеристике ликова из романа Хајдуци. Ученици се мотивишу да
што детаљније карактеришу ликове, да би могли добро да драматизују текст. Ученицима
објаснити да је драматизација заправо адаптација прозног текста у драмски и његово
сценско извођење.
Адаптација је и свако прилагођавање књижевног текста захтевима другог жанра (прерада
драме или епа у роман, поезије у прозу, народне песме или бајке у драму). За прераду
епских књижевних дела (епске песме, приповетке, новеле, романа) у драмски облик и њихово
прилагођавање за сценско извођење користи се и израз драматизација. Изражавање сукоба
међу ликовима и дијалога којим га испољавају пружа идеалну могућност за драматизацију
текста. Ученици се самостално јављају и по својим афинитетима бирају ликове. Уживљавање у
ликове омогућиће им потпуније схватање ликова и дубље разумевање проблема. Ученицима
би требало дати слободу импровизације ради што веће оригиналности. На тај начин могу се
исказати сви ученици, без обзира на постигнућа и висину оцене из српског језика. Подсећање
на карактеристике ликова обрађених на претходном часу. Формирање група које ће изводити
одломак из драме.

Сценски приказ одломка по групама. Ученици одређују редитеља, глумце, а ако за то
постоје могућности, и сценографа и костимографа. Погледати сценски приказ неколико
група ученика и сагледати сличности и разлике сценског извођења. Бира се најбољи који
може претрпети одређене интервенције. У току извођења могу се допуњавати дидаскалије.
Ученицима објаснити да је дидаскалија објашњење које драмски писац даје редитељима,
глумцима или читаоцима. Оне помажу да се драмски текст изведе по замисли писца.
Креативност задатка који је пред ученицима изазваће велико ангажовање, па се очекују
веома оригинална решења.

Жири од три ученика бира најбољу глумачку екипу, најбољег глумца и глумицу.

Наставна јединица: Наставно проучавање „Кад књиге буду у моди“ Пеђе Трајковића (Читанка 5,
Уметност речи)
Облик рада: фронтални, индивидуални рад
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом песника Пеђе Трајковића; препознати мотиве,
главни мотив, песничке слике, композицију песме итд. Оспособљавати ученика за разумевање и самостално
тумачење књижевног дела; подстицати ученика да самостално читају, доживљавају и тумаче књижевно
дело.
Васпитни циљеви: побудити љубав према уметности; гајити позитивна осећања према свету који нас
окружује; развијати љубав према књижевности, утицати на формирање позитивних духовних и моралних
вредности, стварање читалачких навика.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду; подстицање читалачке радозналости за
дела Пеђе Трајковића; побудити истраживачки дух ученика; прецизним истраживачким задацима
оспособљавати ученике за самостални рад; креативном радном атмосфером на часу навикавати ученике за
тимски рад.
Образовни стандарди: СЈ.1.4.5; СЈ.1.4.6; СЈ.1.4.7; СЈ.2.4.6; СЈ.2.4.7; СЈ.3.4.3; СЈ.3.4.4; СЈ.3.4.5; СЈ.3.4.6;
СЈ.3.4.7
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Ток часа
Психолошка припрема ученика започиње разговором о књигама и читању.
Ко је твој омиљени писац? Који су твоји омиљени романи? Зашто је читање важно?
Након ових питања, очекивани су одговори да ученици читају дела и по слободном избору, а не само када је
то обавезна школска лектира.
Пеђа Трајковић (1956), песник, сатиричар, карикатуриста, драмски писац, илустратор за децу.
Рођен је у Котору, живи у Јагодини. Завршио је Економски факултет у Београду. Објавио је преко четрдесет
књига за децу и одрасле. Оснивач је и сценариста првог српског дечјег кабареа, „Шарена радионица”.

Какав је утисак на тебе оставила песма „Кад књиге буду у моди”? Укратко испричај о чему песма говори.
Шта значи реч мода? Када кажемо да је нешто модерно? Шта ти је све било смешно и занимљиво у песми
Кад књиге буду у моди? Објасни шта је у песми исказано на шаљив начин. Шта значи бити нечији фан? У
којој мери си се поистоветила са појединим поступцима књижевних јунака? Наведи стихове који духовито
наводе негативне појаве савременог света. Размислите зашто је важно да у школи негујемо праве вредности.
Каква су твоја искуства са школским библиотекама? Зашто не смемо допустити да знања сачувана у
књигама пропадну? Некада се веровало да се у књигама крију чаробне моћи.
На основу прочитане песме, размисли о томе због чега су књиге важне и какве вредности оне заступају.
Подвуци стихове у којима се указује на важност читања.
Размисли колико је важно читање књига? Шта све још доприноси општем образовању?
Објасни последњу строфу у песми. Колико, по твом мишљењу, би требало да буду образовани људи на
највишим државним пословима? Шта си ти до сада прочитао од Душка и Ршума?
Покушај да илуструјеш песму „Кад књиге буду у моди”.

Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаној песми. Бира се најуспелија илустрација.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Написати домаћи задатак на тему: Лик из романа који ми се највише допао.

Област: Језичка култура (писмено изражавање)

Наставна јединица: Анализа домаћег задатка: Лик из романа који ми се највише допао или Моји
несташлуци
Врста часа: писмено изражавање
Наставне методе: метода самосталних ученичких радова
Наставна средства: табла, креда, свеска
Корелација: језик и књижевност
Образовни циљеви: стицање знања самосталном активношћу и истраживачким радом;

појмовно богаћење речника ученика и ширење њихових сазнајних видика.
Васпитни циљеви: стицање радних навика.
Функционални циљеви: оспособљавање ученика да језички уобличе своја запажања, мисли и
осећања и да их пренесу другима; смисао за уочавање битних детаља; јачање радозналости,
истраживачког духа и маште; подстицање стваралачке способности ученика.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци:
Подсетити ученике на несташлуке дечака из романа Хајдуци.
При писању домаћег задатка потрудите се да опишете ведре, веселе и занимњиве несташлуке
који ће засмејати ваше другове док их буду слушали.
Ток часа
Наставник проверава да ли су ученици урадили домаћи задатак.
Заједно коментаришу израду задатка: да ли је било потешкоћа, како им је одговарала тема
и слично.
Наставник предлаже да своје радове прочитају ученици који се добровољно јаве.
План домаћег задатка

Увод: Када и где се несташлук десио? Ко су били главни учесници?
Разрада: Опишите повод за овај несташлук. Ко је био иницијатор? Како је дошло до
заплета? Како је дошло до разрешења? Како се који од учесника понашао? Опишите
последице вашег несташлука. Да ли је неко од учесника имао неприлике? Какве? Да ли
је био кажњен? Којом врстом казне?
Закључак: Каква осећања у вама изазива присећање на тај несташлук? Да ли вас нагони
на смех? Какво мишљење имате о том несташлуку?

Циљ овог дела часа јесте да што више ученика прочита свој рад. Наставник предлаже да
остали, док слушају, у својим свескама бележе коментаре. Након сваког прочитаног састава
истичу се добре и, евентуално, лоше стране рада. Наставник исправља рад у свесци ученика
који је читао и на табли бележи типичне грешке. Указује на могућности промашене теме и
на стереотипан почетак и завршетак рада.

Ученици бирају најбољи рад и образлажу одлуку. Наставник појединим ученицима предлаже
писање побољшане верзије задатка ради усавршавања културе писменог изражавања.

Област: Језичка култура

Наставна јединица: Прикладна употреба речи и израза. Сувишне речи
Облик рада: фронтални
Образовни циљеви: Подстицање ученика правилној употреби речи и израза.

Васпитни циљеви: Подизање свести о важности правилне употребе речи и израза. Развијање и неговање
језичке културе. Развијање вољне активности ученика. Стварање позитивних навика.
Функционални циљеви: Појачавање радозналости ученика. Примена наученог знања у непосредној
пракси. Оспособљавање ученика за правилно комуницирање савременим књижевним српским језиком.
Образовни стандарди: СЈ.1.2.5, СЈ.1.2.6, СЈ.2.1.3, СЈ.3.3.8, СЈ.2.3.10.
1. Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска,
Нови Сад, 1993.
2. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 1992.
3. Вељко Брборић, „Правописне вежбе у настави”, Књижевност и језик, LIII/1–2, Београд, 2006.
3. Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика (школско издање),
Матица српска, Нови Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
4. Милорад Дешић, Правопис српскога језика (школско издање), Klett, Београд, 2015.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Три ученика добијају задатак да припреме скеч на основу сценарија који је
припремио наставник (ученици могу да допуне својим предлозима), у трајању од највише пет минута.
Ток часа
Наставник/наставница уписује час и одсутне ученике (уколико их има). Затим, исписује наслов лекције на
табли. Затим ученици изводе скеч.
Предлог сценарија за скеч:
Неколико ученика седи у школском дворишту и разговара. Поприлично им је досадно.
1 (Милан долази задихано, седа поред Јасне): Е, сестро, сори, кева ме задржала!
2 (Јасна се досађује): Ма, ок, ионако блејимо!
1: Смор.
3: Ћао, тебра, где си до сад, идемо на фуцу.
2: А ја?
1: Па, ајде и ти, шта фали? Прочитао сам ону књигу, брате, баш је екстра.
2: Нисам ти ја брат.
3: А ја ишао у позориште, представа је била баш кул, тресô сам се од смеха.
2: Имам идеју, хајдемо у библиотеку да помогнемо наставници српског, доста је блејања и смарања.

Наставник/наставница разговара са ученицима о ономе што су чули и видели: Које речи нису део књижевног
речника? Да ли у свакој ситуацији или на било ком месту можемо да говоримо истим начином, то јест
можемо ли да користимо речи смор, блеја, кул, екстра у разговору са наставником на часу или код куће са
родитељима? Од чега то зависи? Користиш ли ти стране речи и изразе? У којој мери? А зашто? Читаш ли?
Колико књига прочиташ годишње? Шта мислиш, како се богати речник и језичка култура?
Наставник/наставница говори ученицима о томе да у нашем језику, као и у неким другим језицима, постоје
речи које долазе из неког другог језика (из енглеског, француског, немачког, мађарског итд.). Те речи зову се
туђице. И то је сасвим природна појава. Међутим, те речи не смеју да чине највећи део твог активног
речника и никако не треба да користиш те речи уколико постоји наша, српска реч уместо њих. Зашто би
неки филм имао хепиенд, када може имати срећан крај; зашто идемо у шопинг, а не у куповину? Важно је
чувати и неговати свој језик да би опстао.
Исписује на табли реченице које треба допунити придевима. Ученици треба да воде рачуна да користе наше
придеве, да буду креативни. Допуни реченице:
Филм је ___________________________________________________________________.
Књига је __________________________________________________________________.
Представа је _______________________________________________________________.
Мој најбољи пријатељ/пријатељица је ________________________________________.
Ученици раде 1. задатак у Радној свесци (Сувишне речи). Провера задатка, уз објашњења
наставника/наставнице.

Ученици добијају домаћи задатак: Напиши најмање десет скраћеница које користиш у свакодневној СМС
преписци, а затим напиши како је правилно писати речи које замењују те скраћенице. Богати, прошири и
вежбај свој речник! Не ограничавај га! Речник је огледало твог знања и културе.


Наставна јединица: Припрема за контролну вежбу. Врсте речи (променљиве и непроменљиве речи).
Основна значења и функција падежа. Глаголи и глаголски облици.
Наставне методе: индивидуална
Наставна средства: радни листићи
Образовни циљеви: утврђивање знања о врстама речи; утврђивање знања о реченици,

падежима и њиховим функцијама; утврђивање знања о глаголима.
Васпитни циљеви: развијање љубави према граматици; развијање љубави према Српском
језику; развијање свести о важности говора и писања у складу са нормом.
Функционални циљеви: оспособљавање ученика да самостално, радом на тексту, на
примерима обрађених књижевних дела, примењују знања из граматике о врстама речи,
падежима и глаголима.
2. Добрила Летић и Јован Вуксановић, Сриски језик и књижевност од 5. до 8. разреда
основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове знања о врстама речи, падежима и
глаголима.
Ток часа
Подсетити се разлика између променљивих и непроменљивих речи, начина промене речи
(именских и глагола), као и падежа и глаголских облика.

За ову наставну јединицу могу се одабрати одломци из текстова које су ученици недавно
обрађивали, на пример „Дечак и пас" Данила Киша и „Хајдуци" Бранислава Нушића.
Ученици ће на примеру одломака из ових дела, које ће им наставник дати у облику радних
листића, у оквиру неколико задатака применити стечена знања из области језика. Задаци
се могу формулисати тако да се од ученика тражи да из првог одломка (једне или две
реченице по избору наставника) разврстају речи на променљиве и непроменљиве, а затим
да им одреде врсту.
У другом задатку од ученика би се тражило да препознају значење и функцију издвојених
падежних облика именица из одабраног одломка.
У трећем задатку ученици би издвајали глаголе и писали их у облику инфинитива, а затим
одређивали вид и род (или евентуално и инфинитивну или презентску основу). Такође, један
задатак о глаголима могао би се односити на препознавање глаголских времена и облика
које су ученици научили.

Обнављање и систематизација наученог: ученици набрајају врсте речи (променљиве и
непроменљиве), падеже (питања за сваки падеж, као и значења), глаголске облике које су
научили (разврставајући их на личне и неличне и на просте и сложене).


Наставна јединица: Контролна вежба (врста речи)
Врста часа: час провере знања и оцењивања
Наставне методе: тест
Наставна средства: припремљени контролни задаци налазе се у Приручнику
Образовни циљеви: обнављање градива о врстама речи: именице, именичке заменице,

придеви, бројеви, глаголи, прилози, предлози, везници, речце, узвици; падежи; обнављање
Правописних правила (писање присвојних придева, бројева и именичких заменица).
Васпитни циљеви: подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање
нивоа свести о правилној употреби речи у нашем језику; указивање на значај правилног
писања, развијање поступности и систематичности у анализи градива.
Функционални циљеви: оспособљавање за самосталан рад; стицање способности које се могу
практично применити; развијање моћи запажања, упоређивања, закључивања, доказивања,
анализе и синтезе; откривање узрочно-последичних веза; појачавање радозналости и
истраживачког духа.
2. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска за пети
разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2011.
3. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика, Завод за уџбенике
4. Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу, Школска књига, Београд,
2005.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици су благоворемено обавештени да ће имати тест. Наставник их подсећа да
треба да обнове знања о врстама речи и падежима.
Ток часа
Наставник размешта ученике, даје им упутства за израду теста и дели им одштампани тест.
Галвни део часа (42 минута)
Ученици раде тест којим се систематизује градиво о врстама речи:

- препознавање врста речи у реченици;
- разврставање именица према значењу;
- одређивање врсте бројева и придева, компарација придева;
- именичке заменице;
- глаголски вид и глаголски род;
- инфинитивна и презентска основа глагола;
- основне функције и значења падежа;
- Правописна правила (писање присвојних придева, бројева и именичких
заменица).
Наставник по сопственом избору конципира тест. Као водич могу му послужити примери из
Граматике 5 и Радне свеске. У прилогу ове припреме налази се пример теста.

Наставник скупља тестове које му ученици предају. Уколико има времена, коментарише
тест.
Контролна вежба

Наставна јединица: Наставно проучавање народних лирских песама о раду и посленичких песама
(Читанка 5, Уметност речи, Звучна читанка 5)
Облик рада: индивидуални, фронтални
Наставна средства: текст из читанке, табла, креда
Образовни циљеви: упознати ученике са посленичким народним песмама; упутити ученике да схвате
уметничке поступке и улогу стилских фигура; препознати мотиве, песничке слике, композицију песме;
издвојити и анализирати ликове у песмама; подстицати ученике да самостално читају, доживљавају и тумаче
књижевно дело.
Васпитни циљеви: побудити љубав према народној лирској поезији; гајити позитивна осећања према свету
који нас окружује; истаћи важност рада и марљивости; утицати на формирање позитивних духовних и
моралних вредности ученика; стварање читалачких навика.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду; подстицање читалачке радозналости за
дела народне лирике; побудити истраживачки дух ученика; развијати способност за критички приступ
књижевном делу; креативном радном атмосфером на часу навикавати ученике на тимски рад.
Образовни стандарди: СЈ.1.4.2, СЈ.1.4.6, СЈ.1.4.8, СЈ.2.4.1, СЈ.2.4.8, СЈ.3.4.6
1. Павле Ивић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови
Сад, 2003.
1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за пети разред
2. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици су подељени у пет група. Свака група анализира другу песму. На првом
часу обраде излагаће прва и друга група.
Ток часа
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Саопштава ученицима основне податке о
посленичким песмама.
Ученици су подељени у групе и свака група анализира посебну песму.
Посленичке народне лирске песме певају се уз рад и о раду. Изводе се на прелу, при жетви, косидби, на
моби. Имају пригодну садржину. Врло често изражавају љубавна осећања. Понекад су испеване у шаљивом
тону. Настале су у далекој прошлости. Већ у 15. веку у Шибенику се помињу песме певане приликом цеђења
маслиновог уља. Везане су за сточарство и земљорадњу. Вероватно је њихов ритам првобитно пратио ритам
ратарских послова. Посао уз песму је био лакши и време је брже одмицало. Већи број посленика-радника је
идентичним покретима (косидбе, жетве или неког другог посла) истовремено обављао посао у истом ритму.
Посленичке песме су се развијале, али постепено и нестајале уколико се тајпосао престао обављати (жетва
пшенице српом). Сачувале су стара схватања о складнимодносима између човека и природе и благотворном
дејству људског рада. У посленичким песмама рад је стваралачки чин, он доноси благодет заједници и
корист људском друштву. Често су шаљивог тона. У песмама о раду прославља се топлина породичног
дома, љубав према раду и стварању. За разлику од посленичких песама, у песмама о раду може се опевати и
тешка страна рада.

Наставник јасним и прецизним питањима које упућује ученицима започиње тумачење
књижевног дела.
1. група: питања за тумачење песме „Кујунџија и хитропреља”:
1. Где се налазе чудесни градови у којима живе Јања и Јанко? Зашто су истакнуте те појединости? На које
прозно дело народне књижевности подсећа ова песма?
2. По чему је слична са новелом „Дјевојка цара надмудрила”? Шта је заједничко јунацима песме „Кујунџија
и хитропреља” и народне новеле? Ко бива надмудрен у новели? Ко побеђује у песми?
3. Истакните Јанкове особине. Закључите каква је Јања. Шта кујунџија Јанко захтева од Јање? Шта мислите,
да ли је могуће то урадити? Због чега се у њима помињу дарови? На које дарове се мисли? Шта Јанко у
ствари жели да сазна? Зашто народни певач истиче: Јања била мудрија од Јанка? Јања тражи од Јанка да јој
искује „венце и обоце”. По чему наслућујемо да је Јања прозрела Јанкове намере? Каква су Јањина
очекивања? Која осећања су посредно исказана Јанковим и Јањиним жељама? Објасните на који начин Јања
и Јанко испољавају своја осећања једно према другом. Чиме је подстакнуто њихово надмудривање?
Архаизми су застареле речи које се више не употребљавају. На пример: кујунџија – златар, ћурчија – кожар,
терзија – кројач, ашчија – кувар, самарџија – седлар, хитропреља – жена која хитро преде, кованџија –
пчелар.
2. група: питања за тумачење песме „Јабланова моба”:
1. Којом стилском фигуром почиње песма? Шта се у стиховима посебно наглашава? Са чим народни певач
пореди Јабланову мобу? Како су мобари били расположени? Зашто су бучни?
2. Обратите пажњу на то шта Јаблан држи у руци. Шта ви знате о босиљку? Када се босиљак користи? Какво
значење има у руци младог Јаблана? (Босиљак се беби ставља код узглавља, девојке га носе у недрима или
коси, младенци се кроз босиљак гледају на венчању... У народним веровањима босиљак представља здравље
и љубав.)
3. Објасните због чега је Јаблан замолио мобаре да утишају своју песму. Наведите шта такав његов поступак
показује. Какав је његов однос према моби, а какав према младој супрузи? Која осећања Јаблан посредно
открива? Којим речима је описана љуба? Објасните значење епитета. Зашто се Јаблан брине да ће се
уплашити и преломити? (Наши преци су радо помагали једни другима у земљорадничким и сточарским
пословима. Такав вид помоћи називао се моба. На мобу су најчешће ишли млади момци и девојке. Уз
напоран рад, они су певали, шалили се и задиркивали до касно у ноћ.)
Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаном делу.

Predlozi Priprema Od 141-160 Casa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predlozi Priprema Od 141-160 Casa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Припрема за час

Час број: 141

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: обнављање знања о врстама бројева; обнављање знања о бројним

Главни део часа (35 минута)

Ученици затим раде задатке из уџбеника.

1. Напиши словима следеће бројеве: 18.___________________________________________

2. Заокружи слова испред датума који су исправно написани:

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: _________________________________________________________

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: _________________________________________________________

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: проширивање знања о врстама речи; проширивање знања о непроменљивим

Главни део часа (35 минута)

Књига је на полици. (место)

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: _________________________________________________________

Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Милутина Миланковића; упутити

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Напишите састав у школској свесци на једну од понуђених тема: О

Запажање наставника: _________________________________________________________

Област: Језичка култура (писмено изражавање)

Образовни циљеви: стицање знања самосталном активношћу и истраживачким радом;

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (10 минута)

Запажање наставника: _________________________________________________________

Област: Језик (граматика)

Главни део часа (35 минута)

Затим ученици раде у пару следећи задатак:

ЛИВАДА – ЛИВАДА, ДЕВОЈКА –ДЕВОЈКА, ЛЕПОТИЦА – ЛЕПОТИЦА, КУЋА – КУЋА, ПЕВАТИ –

Ученици раде задатке из уџбеника. Провера задатака.

Завршни део часа (5 минута)

Област: Језичка култура (усмено изражавање)

Образовни циљеви: оспособљавати ученике за самостално, целовито и садржајно причање

Главни део часа (35 минута)

Ученици се самостално јављају да говоре о задатој теми. Веома је важно да наставник

Завршни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: проширивање знања о врстама речи; проширивање знања о непроменљивим

Главни део часа (35 минута)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска, задаци 1-10.

Запажање наставника: _________________________________________________________

Главни део часа (35 минута)

Завршних део часа (5 минута)

Запажање наставника: _________________________________________________________

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Лажа и паралажа, Јован Стерија Поповић (1806–1856)

Запажање наставника: _________________________________________________________

Област: Језик (правопис)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: _________________________________________________________

Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Бранислава Нушића; упутити

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Уочите сличности и разлике Нушићевих хајдука са хајдуцима попут

Запажање наставника: _________________________________________________________