Predlozi Priprema Od 41-60 Casa

Припрема за час
Час број: 41
Област: Језик (граматика)

Наставна јединица: Независни падежи: номинатив, вокатив. Запета уз вокатив. Управни говор.
Врста часа: обнављање градива
Облик рада: фронтални
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текст метода
Наставна средства: свеска, књига
Корелација: са наставом књижевности
Образовни циљеви: утврђивање знања о номинативу и вокативу; утврђивање знања о

појму независни падежи; утврђивање знања о служби речи у реченици (служба субјекта,
предикатска служба именица - у оквиру именског предиката); утврђивање знања из области
Правописа (запета, знаци навода); утврђивање знања о управном говору; оспособљавање
ученика за уочавање речи које су у облику номинатива и вокатива; оспособљавање ученика
за правилну употребу запете код облика вокатива.
Васпитни циљеви: развијање љубави према Српском језику; неговање културе изражавања
и писања у складу са нормом.
Функционални циљеви: развијање моћи запажања и упоређивања; развијање моћи анализе
и закључивања.
Образовни стандарди: СЈ.1.3.9; СЈ.2.3.7
ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ
1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за средње школе,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.
ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ
1. Јелена Срдић, Дар речи, Граматика за пети разред основне школе, Нови Логос,
Београд, 2012.
2. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз уџбенички
комплет српског језика и књижевности за пети разред основне школе, Нови Логос,
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Предметни наставник:___________________________________________________________________
Датум и време одржавања часа:___________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици за овај час треба да се подсете значења номинатива, као
и служби које именица у номинативу може да врши у реченици. Такође треба да обнове и
значења вокатива и Правописна правила везана за писање речи у вокативу.
Ток часа
Уводни део часа (5 минута)
Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће обновити обрађено градиво. Шта
је номинатив? На која питања се добија? Коју службу најчешће врши реч која се налази у
номинативу? У којој још служби може да се нађе реч која је у облику номинатива? Шта је вокатив?
Како се у реченици обележава именица која је у вокативу? У којим облицима изражавања и
приповедања се вокатив јавља? Зашто су номинатив и вокатив независни падежи?
Главни део часа (35 минута)

За утврђивање независних падежа погодна је радио-драма Капетан Џон Пиплфокс Душана
Радовића, која је недавно обрађена на часу.
Ученици добијају задатак да најпре из датог одломка издвоје све именице које се налазе
у облику номинатива (у једнини и множини), као и да одреде службу коју оне врше у тим
реченицама:
СПИКЕР: Влада је, разуме се, одмах пристала и једино се управа музеја дуго противила,
тврдећи да су гусари одвратни и да ће упропастити и заставе и оружје. Ствар је ипак
уређена и капетан је добио све што је тражио, уз обећање да ће пазити на заставе и да
ће гусари редовно чистити своје секире, нарочито после борби прса у прса, по којима
је наш јунак био познат и омиљен! (служба субјекта)
ПЕЋИНА: Чула сам - ти си брица, је л’ да? (предикатска служба - у оквиру именског
предиката)
Ученици затим проналазе и подвлаче именице у вокативу којих је много у овом делу, с
обзиром на то да је у питању драмски текст и да је у облику дијалога. Такође коментаришу
и интерпункцију. На пример:
СПИКЕР: Гусари, нека вам је сада ваш велики капетан на помоћи!!!
ЧУДОВИШТЕ: Шта тражиш овде, пацове?
КАПЕТАН: Дошао сам да видим шта има у тих твојих седам глава, гуштеру пијани!
Затим следи провера домаћег задатка из Радне свеске о вокативу. Ученици

после тога уочавају облике вокатива у следећим реченицама: 1. Мама је питала своју ћерку:
„Ивана, да ли си урадила домаћи задатак?" 2. Јасна је рекла господину Петровићу: „Комшија,
заборавили сте кључевеу вратима!" 3. Боже мој, када ће престати ове несреће и страдања?
Ученици потом раде вежбу пребацивања задатих реченица из управног у неуправни говор:
1. Мама ме је упитала: „Шта сте данас радили у школи?" 2. Маја је рекла Весни: „Сутра ћемо
имати контролни задатак." 3. Ивана ми је казала: „Уопште није тешко научити падеже."
Уколико преостане времена, наставник може да зада ученицима вежбу да из неуправног
говора пренесу реченице у управни, водећи рачуна о интерпункцији. При том ученици треба
да ставе име особе којој се неко обраћа (или именицу) у облик вокатива. На пример:
Мама је питала Ивану да ли је урадила домаћи задатак. Мама је питала Ивану: „Ивана, да ли
си урадила домаћи задатак?"
Јелена је рекла комшији да је заборавио кључеве у вратима. Јелена је рекла комшији: „Комшија,
заборавили сте кључеве у вратима!"
Завршни део часа (5 минута)

Обнављање Правописних правила везаних за писање вокатива и управног говора.
Запажање наставника: _____________________________________________________________

Час број: 42
Област: Књижевност
Наставна јединица: Наставно проучавање „Песмо моја, закити се цветом" Јована Јовановића
Змаја
Врста часа: обрада градива
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставна средства: текст из читанке Уметност речи
Образовни циљеви: наставити са изучавањем живота и рада песника Јована Јовановића

Змаја; примењивати стечена знања у даљем раду; продубљивање и подстицање читалачке
радозналости за дела Јована Јовановића Змаја; упутити ученике да схвате одлике лирске
песме; препознати мотиве, главни мотив, песничке слике, композицију песме, стилске
фигуре итд.
Васпитни циљеви: побудити љубав према уметности; гајити позитивна осећања према свету
који нас окружује; развијати љубав према књижевности, утицати на формирање позитивних
духовних и моралних вредности кроз изучавање поезије Јована Јовановића Змаја.
Функционални циљеви: побудити истраживачки дар ученика.
Образовни стандарди: СЈ.1.4.1; СЈ.1.4.2; СЈ.1.4.6; СЈ.1.4.7; СЈ.1.4.8; СЈ.1.4.9
1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд, 1992.
1. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за пети разред
основне школе, Нови Логос, Београд, 2011.
2. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови
Логос, Београд, 2010.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Пажљиво неколико пута прочитајте песму. Док будете читали,
подвуците стихове који су вам се допали. Обележите непознате речи. Размислите о стилским
фигурама које сте пронашли у песми.
Ток часа
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Следи разговор са ученицима
о Јовану Јовановићу Змају. Прво подсећање на његов рад, јер су се ученици до петог разреда већ
упознали са Змајевом поезијом. Било би стимулативно да наставник одрецитује
Змајеву песму по сопственом избору, која је позната ученицима. То би подстакло ученике
да и сами казују стихове којих се сећају из предходних разреда. Након уводног разговора
о томе ко је шта читао или учио напамет од поезије овог истакнутог писца, наставник из-
носи податке о животу и раду Јована Јовановића Змаја. Наставник изражајно чита песму.
Након тога даје ученицима подстицајне задатке за истраживачко читање. Разговор о утис-
цима можемо започети следећим питањима и задацима: Шта је у песми оставило најјачи
утисак на вас? Поткрепите примерима. На која размишљања вас је песма подстакла? Шта
је у њој било посебно занимљиво?
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Психолошка припрема ученика за
тумачење песме почиње подсећањем на претходно обрађене Змајеве песме. С обзиром на то да је Змај
један од најјпопуларнијих дечјих песника, очекујемо да ће се ученици сетити многих песама које су
радили још у вртићу, а касније и у нижим разредима основне школе. Присетите се које сте Змајеве
песме већ радили. Коју бисте посебно издвојили и зашто? Због чега су баш те песме посебно лепе и
занимљиве? Можете ли да изрецитујете неку песму? Знате ли како је добио надимак Змај?
Било би стимулативно да наставник одрецитује неку Змајеву песму која је позната ученицима. То би
подстакло ученике да и сами казују стихове којих се сећају из претходних разреда.
Наставник износи податке о његовом животу и раду. Јован Јовановић Змај (1833–1904), велики песник
српског романтизма. Рођен је у угледној новосадској породици. Студирао је право и медицину. Радио
је као лекар. Оженио се Ружом Личанин, којој је посветио збирке песама Ђулићи и Ђулићи увеоци.
Његов породични живот пратле су многе несреће. Поумирала су му сва деца, а десет година након
склапања брака умрла му је и жена. Писао је поезију за децу, сматрајући да дечји свет заслужује више
пажње него што му се поклања. У предговору књиге Наивности и досетке из дечијег света записао је:
„Благо народима где поједини људи (иако нису учитељи по позиву свом) могу свој цео живот
посветити деци, проучавању природе и душе њихове, друговању са децом у корист њихову, бризи о
напретку њиховом!” Песме за децу објављене су у збиркама: Чика Јова српској деци и Чика Јова
српској омладини. Највеће уметничке домете Змај је остварио у збиркама песама Ђулићи (1864) и
Ђулићи увеоци (1882). Надимак Змај потекао је од датума скупштине у Сремским Карловцима,
одржане 3. маја (змај) 1848. године, на којој су Срби прогласили аутономно Српско војводство.
Након најаве наставне јединице, наставник изражајно чита песму или користи звучну читанку. Након
тога даје ученицима подстицајне задатке за истраживачко читање. Разговор о утисцима можемо
започети следећим питањима:
Шта је у песми оставило најјачи утисак на тебе? Поткрепи примерима.
На која размишљања те је подстакла?
Шта те је у њој посебно подстакло на размишљање?
Наставник јасним и прецизним питањима које упућује ученицима почиње тумачење песме.
Размислите зашто је Змај написао песму коју је посветио песми? На који начин сте схватили наслов
песме „Песмо моја, закити се цветом”? Коме се лирски субјект обраћа? Шта он поручује својој песми?
Који је то падеж? Каква правописна правила су важећа за вокатив?
Уочи који су мотиви доведени у везу у првој строфи. Објасни зашто су доведени у везу мотив цвета и
мотив песме. На који начин сте разумели стих „Песмо моја замириши светом”? Може ли песма
буквално да шири мирис? Лирски субјект нам каже да се срца нису охладила. Колика је, по његовом
мишљењу, снага песме? Како поезија може утицати на људе? (Лирски субјект верује да песмом може
оплеменити свет – замирисати га и на тај начин га учинити бољим. Верује у велику креативну снагу
поезије. Зато је довео у везу мирис цвета са песмом.)
У другој строфи за песму каже да је „чедо миља”. Дакле, песма је дете љубави, нежности, милоште,
дете свих лепих осећања. На који начин можемо разумети оно што се не може изговорити? Која
емоција мора бити у песми да бисмо је схватили и разумели и оно неизговорено? (Основна емоција
сваке песме је љубав, занос, искреност и лепота. Сваки од читалаца ако осети искреност тих емоција,
дубоко доживљава песму. Силном је чини љубав као најјача емоција која све може променити
набоље.)
У трећој строфи песник слави тренутке среће и заноса. Образложи како се постиже склад између
песниковог срца и света који га окружује. Протумачите стих „Поздрави ми све на овом свету”. Колика
је љубав лирског субјекта према свету? Размисли зашто је посебно истакао славује и голубе и све
заљубљене.
(Лирски субјект осећа неизмерну љубав према целом свету, а посебно према онима који воле. Смисао
песме је да шири љубав.)
Утврди колико стих и рима доприносе музикалности и звучној хармонији песме.
Стих је песнички говор који има ритмичку и звучну организацију. Врсте стихова се одређују према
броју слогова. У Змајевој песми је стих од десет слогова и он се зове десетерац.
Строфу чине два или више стихова који имају одређен број слогова и представљају целину.
Строфа у овој песми има четири стиха и таква строфа се зове катрен.
У коју врсту песама можемо сврстати ову песму? Како се зове поезија којој се зна аутор? Обратите
пажњу на реч каз’ти. Шта недостаје у овој речи? Који знак има уместо слова?
Апостроф је правописни знак којим се наглашава да је изостављено слово. Каз’ти је реч казати.
Постоји и стилска фигура апострофа у којој се говорник обраћа одсутном лицу, ствари или појави.
Како се песник обраћа песми?

Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаној песми. Након тога поново читају
песму да би могли изражајно да казују стихове.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
„Песмо моја, закити се цветом”, лирска ауторска песма

Јован Јовановић Змај (1833–1904), објављене збирке: Чика Јова српској деци и Чика Јова српској
омладини, Ђулићи (1864) и Ђулићи увеоци (1882).
Мотиви: мирис, цвет, песма, љубав
Запажање наставника: ___________________________________________________________________

Час број: 43

Наставна јединица: Обнављање знања о обрађеним врстама речи, падежима и глаголским
облицима.
Врста часа: обнављање и утврђивање градива
Наставне методе: индивидуална
Наставна средства: радни листићи, читанка Уметност речи
Образовни циљеви: утврђивање знања о врстама речи; утврђивање знања о падежима;

утврђивање знања о глаголима; оспособљавање ученика да самостално, радом на тексту,
на примерима обрађених књижевних дела, примењује знања из граматике о врстама речи,
падежима и глаголима.
Васпитни циљеви: развијање љубави према Српском језику; развијање свести о важности
говора и писања у складу са нормом.
Функционални циљеви: богаћење активног речника кроз стилске вежбе; подстицање на
уочавање важности детаља кроз аналитички и синтетички метод.
Образовни стандарди: СЈ.1.3.9; СЈ.1.3.10; СЈ.2.3.6; СЈ.2.3.7
2. Добрила Летић и Јован Вуксановић, Српски језик и књижевност од 5. до 8. разреда
основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
3. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уменост речи, читанка за пети разред
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове знања о врстама речи, падежима и глаголима.
Ток часа
Подсетити се разлика између променљивих и непроменљивих речи, начина промене речи
(именских речи и глагола), као и падежа и глаголских облика.

За ову наставну јединицу могу се одабрати одломци из текстова које су ученици обрађивали,
на пример „Песма о песми" Јована Јовановића Змаја, „Бајка о цветовима и дуги" Стевана
Раичковића, „Небеска река" Гроздане Олујић или „Девојчица и крчаг" Лава Николајевича
Толстоја.
Ученици ће на примеру одломака из ових дела, које ће им наставник дати у облику радних
листића, у оквиру неколико задатака применити стечена знања из области језика. Задаци
се могу формулисати тако да се од ученика тражи да из првог одломка (једна или две
реченице по избору наставника) разврстају речи на променљиве и непроменљиве, а затим
да им одреде врсту.
У другом задатку од ученика би се тражило да препознају значење и функцију издвојених
падежних облика именица из одабраног одломка.
У трећем задатку ученици би издвајали глаголе и препознавали глаголска времена и облике
које су научили.
Следи провера урађеног. Наставник објашњава ученицима оно што им није било јасно.
Од ученика се очекује да:

• познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика;
• правилно употребљава падеже у реченици;
• правилно употребљава глаголске облике;
• познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи.
Наставник коментарише ученичка постигнућа.
Запажање наставника: _________________________________________________________________

Час број: 44
Област: Вештина читања и разумевања прочитаног

Наставна јединица: Наставно проучавање грчких митова (митолошка прича „Прометеј"
Густава Шваба, Уметност речи и „Одисејево лутање", Уметност речи)
Облик рада: фронтални, индивидуални, рад у пару
Наставна средства: текст из читанке Уметност речи, свеска, табла, креда,
Корелација: историја, географија, митологија
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Густава Шваба; упутити ученике да
схвате одлике митова; препознати мотиве, главни мотив, сачинити план анализе текста, уочити
елементе композиције итд; оспособљавање ученика за разумевање и тумачење књижевног
дела; подстицање ученика да самостално читају, доживљавају и тумаче књижевно дело.
Васпитни циљеви: побудити љубав према уметности; гајити позитивна осећања према свету који
нас окружује; развијати љубав према књижевности, утицати на формирање позитивних духовних
и моралних вредности кроз поступке јунака Прометеја; стварање читалачких навика.
Функционални циљеви: прецизним истраживачким задацима оспособљавати ученике за само-
сталан рад; креативном радном атмосфером на часу навикавати ученике на тимски рад.
2. Роберт Гревс, Грчки митови, Нолит, Београд, 1998.
3. Густав Шваб, Приче из класичне старине, Дечја књига, Београд, 1958.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитајте причу „Прометеј" Густава Шваба. Док будете
читали текст размишљајте о особинама јунака. Након читања, са својим другом из клупе
сачините план анализе текста. Подвуците делове и реченице који су вам се посебно допали.
Непознате речи се налазе уз текст, па у њима можете наћи одговоре на недоумице.
Ток часа

Наставник саопштава наставну јединицу, пише је на табли и износи податке о писцу.
Густав Шваб (1792-1850) чувени је немачки књижевник. Писао је песме, путописе и
књижевноисторијске списе. У књизи Најлепше приче из класичне старине објавио је значајне грчке
митове, па и мит о Прометеју, који ћемо данас анализирати.
Психолошка припрема ученика за обраду наставне јединице о Прометеју могла би започети
разговором о цртаним филмовима које су скоро сви гледали на дечјим каналима. Цртани филмови
су приказивали митске грчке јунаке у различитим животним ситуацијама. Претпостављамо
да су сви чули за Зевса, Херу, Прометеја, Ахила, Херакла и друге грчке јунаке.
Након уводног разговора упућујемо ученике да прочитају причу о Прометеју и дајемо им
подстицајне задатке. Питања: Шта је у причи оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите
примерима из текста или образложите. Шта мислите о Прометејевом поступку према људима?
Како је прометеј прихватио Зевсову казну? На која размишљања вас је навео такав поступак?
Где се одвија радња? На коју књижевну врсту вас подсећа ова прича?

Наставник јасним и прецизним питањима започиње тумачење књижевног дела. Ученици
излажу план текста који су сачинили. План анализе текста: стварање првих људи; Прометеј
учи људе квалитетнијем животу; Прометеј је разгневио Зевса; Прометеј дарује људима
ватру; богови стварају Пандору, девојку свачим обдарену; немили догађај са Пандорином
кутијом; Зевс сурово кажњава Прометеја; Прометеј остаје непоколебљив; Херакле ослобађа
Прометеја; обичај ношења прстена с каменом.
Питања и задаци: Шта сазнајете из наведеног текста? Како су, према овом миту, настали
први људи? Какви су били? Које су проблеме имали? Шта мислите о Прометејевој намери
да помогне људима? Како је то чинио? Чему их је све научио? Који је највреднији дар
дао људима? Како је дошао до ватре? Ко је покушао у томе да га спречи? На који начин
Прометеј превазилази препреке? Које Прометејеве особине сматрате добрим? Које особине
сматрате лошим? Објасните зашто. У којим ситуацијама Прометеј показује непромишљеност?
Зашто је преварио Зевса? Како је Зевс казнио Прометеја? Размислите зашто Хефест нерадо
испуњава Зевсову наредбу. Како се зове планина на коју је Зевс приковао Прометеја? Где се
та планина налази? Где су живели грчки богови? Шта на основу тога закључујете? Размислите
која осећања покрећу Зевса да се тако понаша? Изнесите своје мишљење о таквом Зевсовом
понашању према Прометеју. Како Прометеј прихвата своју судбину? Зашто мајка Земља и
Хелиос моле Прометеја да попусти? Пронађите у тексту шта им он одговара. Колико година
је требало да траје мучење? Како је Прометеј ослобођен са стене? Објасните настанак
обичаја ношења прстена са каменом.
Прочитајте још једном (може и наставник изражајно да прочита) део приче о Пандориној
кутији. Како је настала девојка Пандора? Како је изгледала? Ко јој је удахнуо живот? Ко
јој је подарио језик? Шта јој је дала Афродита? Шта се све налазило у кутији? Запазите
зашто је Епиметеј заборавио обећање које је дао брату? Шта је све побегло из кутије у свет
међу људе? Зашто је само нада остала заточена у кутији? Ко је одузео могућност људима
да се надају? Чиме бисте ви напунили Пандорину кутију? Шта бисте пустили да се шири
по свету? Шта бисте затворили да се не шири по свету? Наведите шта све представља силу
зла? Објасните значење израза Пандорина кутија? Објасните значење израза Прометејске
муке, Прометејска побуна? Ко су позитивни јунаци наведеног мита? Ко су негативни јунаци?
Ко је главни лик у наведеном миту? Наведите што више његових особина. Ко су споредни
ликови? Какве су њихове улоге у овој причи? На коју вас књижевну врсту коју сте обрађивали
у ранијим разредима подсећа овај мит? По чему је сличан бајци?
Мит је прича у којој је сачувано првобитно веровање људи и заједница. У њима су сачувана
првобитна веровања о настанку света, чудесним тајнама природе и дружењу богова и
људи.

Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаном делу. Након тога читају
одабране одломке и образлажу свој избор.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитајте одломак из грчког мита „Одисејево лутање" у Радној свесци
и одговорите на постављена питања.
Уколико желите да сазнате нешто више о грчким боговима, богињама, херојима, прочитајте књиге
Грчки митови Роберта Гревса или Најлепше приче из класичне старине Густава Шваба.

Час број: 45

Наставна јединица: Инструментал. Основне функције и значења инструментала (средство и
друштво). Употреба предлога уз инструментал
Облик рада: фронтални, рад у паровима
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи; Радна свеска, свеска, табла, креда
Корелација: са наставом правописа
Образовни циљеви: проширивање знања о падежима; проширивање знања о предлозима;

појмовно и терминолошко богаћење речника ученика; оспособљавање ученика за уочавање
именица у инструменталу; оспособљавање ученика за правилну употребу предлога с(а) уз
инструментал; оспособљавање ученика за коришћење школског издања Правописа; развијање
моћи запажања и упоређивања; упознавање ученика са Правописним правилима о писању
предлога с(а).
Васпитни циљеви: развијање љубави према матерњем језику; неговање културе изражавања
Функционални циљеви: развијање моћи анализе и закључивања.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове знање о падежима који су до сада обрађени.
Ток часа

Наставник поставља ученицима питања и задатке помоћу којих ће обновити обрађено градиво
и припремити се за нову наставну јединицу. Наведите падеже које смо до сада учили и питања
за њих. Који од ових падежа су независни? Зашто? Наведите врсте генитива. Која значења
има датив? Наведите значења акузатива. Који предлози се најчешће јављају уз акузатив?

Уочите шта означавају подвучене речи у наведеним реченицама: У суботу са другарима идем
у биоскои. Ретко се возимо возом. Раније жене нису шиле машином, већ ручно - иглом и концем.
На која питања се добијају подвучене речи?
Инструментал је падежни облик којим се исказују друштво и средство. И сама реч инструментал (пореклом
из латинског језика) има значење средство, оруђе, справа. Питања за инструментал су: с ким, чиме? Уз које
значење инструментала се употребљава предлог с(а), а уз које не?
Неправилно је рећи: Пишем са оловком. Ишли смо са аутобусом. То би значило да ми заједно са тим
предметима нешто радимо. Ипак, предлог с(а) се може јавити уз инструментал у још једном случају: кад
неко нешто носи или ако има нешто на себи: Видели смо човека са огромним брковима. Ходали су дуго са
тешким ранцима на леђима.
(Ученицима показати како да пронађу у школском издању Правописа правила о писању
предлога с(а) уз инструментал. Такође им треба објаснити да је погрешно стављати апостроф
уз предлог с.)
Инструментал може имати и друга значења (место, време, начин). Уз инструментал се могу
јавити и други предлози. (Прочитати и анализирати примере из табеле у граматици Дар речи)
Рад у паровима: ученици решавају задатке из уџбеника - треба да напишу одговарајући
облик именице у инструменталу (са предлогом с(а) или без њега).

Понављање обрађене лекције: Наведите основна значења инструментала. Када се уз инструментал
употребљава предлог с(а), а кад не? У ком се још случају овај предлог може наћи
уз именицу у инструменталу? Набројте све падеже које смо до сада обрадили и наведите
питања за њих. Наставник даје домаћи задатак ученицима.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадите задатке у Радној свесци.
Запажање наставника: ___________________________________________________________

Час број: 46

Наставна јединица: Локатив. Основне функције и значења локатива (место). Употреба предлога уз
локатив. Сличности и разлике између датива и локатива
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи; Радна свеска, свеска, табла, креда, мапе ума
Образовни циљеви: проширивање знања о падежима; оспособљавање ученика за уочавање

именица у локативу; оспособљавање ученика за уочавање предлога који се јављају уз локатив;
оспособљавање ученика за разликовање датива и акузатива од локатива; проширивање знања
о предлозима; појмовно и терминолошко богаћење речника ученика.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове знање о падежима које су до сад обрадили.
Ток часа

Обнављање знања о падежима: Шта су падежи? Који падежи су независни? Зашто? Наведите
који падежи спадају у зависне и питања за њих. Наставник прегледа домаћи задатак.

Уочите шта означавају подвучене речи у следећим реченицама: Цео дан смо провели у природи. Дуго смо
разговарали о представи коју смо гледали. Које речи се јављају испред подвучених именица?
Ученици затим подвлаче прилошке одредбе у тексту који је наведен у Граматици 5, Дар речи,
стр. 38. Нагласити да се испред ових речи јављају предлози.
Локатив је падеж који означава место или предмет (објекат) разговора. Назив локатив потиче од латинске
речи 1оса1е - место, простор. Локатив је једини падеж уз који обавезно морају
да стоје предлози. Предлози који се јављају уз локатив су: у, на, о, ио, ири (може и ирема).
- На која питања се као одговор могу добити именице у локативу? (о коме, о чему,
где?) - Уз који падеж су се такође јављали предлози у и на?
- Које је значење акузатива у питању? (место, циљ, правац кретања) (С обзиром
на то да се ђаци често поведу за предлозима или значењем, не размишљајући о
падежним наставцима који су у случају ова два падежа различити, потребно је
навести примере и нагласити да се увек мора обратити пажња уколико се наиђе
на ова два предлога уз неку именицу.)
- Како да разликујемо акузатив и локатив? Књига је на столу. Ставио сам књигу на
сто.
(Разликује се наставак за облик, а осим тога, акузатив увек означава кретање, а локатив
мировање.)
Локатив је по облику једнак једном падежу (тј. има исти падежни наставак). Ком? (Дативу.)
Како да разликујемо ова два падежа?
Прво: датив може да се јави и без предлога, али локатив не: Идем кући. (датив) Цео дан сам
провео у кући. (локатив)
Друго: на основу предлога, а уколико се уз њих јавља исти предлог (према - пример из уџбеника),
на основу тога што датив, као и акузатив, увек означава кретање, а локатив мировање.
Локатив може имати и друга значења: начина и времена. (Уочити на примерима у уџбенику,
у табели)
У реченици врши службу неправог објекта или прилошке одредбе.
Рад у паровима: променити именицу столица по падежим; уписати на линије облике локатива једнине и
можине.

Наставник даје домаћи задатак за следећи час.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити задатке у Радној свесци. Променити именице по падежима као у
Граматици.
Запажање наставника: ________________________________________________________________

Час број: 47

Наставна јединица: Падежи (обнављање обрађених падежа)
Врста часа: обнављање градива
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, игровне активности
Наставна средства: карте, мапе ума
Образовни циљеви: утврђивање знања о падежима; утврђивање знања о граматичкој основи

и наставцима за облик; утврђивање знања о предлозима; утврђивање знања о служби речи у
реченици; оспособљавање ученика за разликовање падежних облика; оспособљавање ученика
за промену именица по падежима; оспособљавање ученика за разликовање граматичке
основе и наставака за облик; оспособљавање ученика за уочавање предлога који се јављају
уз поједине падежне облике; оспособљавање ученика за разликовање падежа на основу
службе коју дате именице врше у реченици.
Функционални циљеви: подстицање ученика на самостално истраживање.
2. Бузан Т. и Бузан Б: Маиеума, Финеса, Београд, 1999.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: За овај час наставник би могао да задужи једног ученика или више
њих да ураде плакат о падежима у облику мапе ума (где би се, на посебним гранама, нашао
сваки падеж, питања за њега, значења, служба у реченици, предлози који се најчешће јављају
уз тај падеж). Овај плакат би могао да послужи на почетку часа за подсећање на најважније
чињенице у вези са падежима, а за време утврђивања градива о падежима на конкретним
примерима требало би да буде постављен на видно место у учионици - табла или пано - како
би ученицима служио као подсетник. Видети текст „Мапирање ума - иновативна техника
обраде градива и учења" у овом Приручнику.
Ток часа
Уз помоћ израђене мапе ума, у уводном делу часа требало би обновити знање о падежима:
питања за сваки падеж, њихова значења, служба коју врше у реченици, предлози који се
јављају уз њих, као и граматичка основа и наставци за облик.

Ученици на примерима из уџбеника Дар речи уочавају граматичку основу
и наставке за облик именица прозор, дечак, девојка, љубав, поље, море, као и да се код неких
речи поједини гласови замењују другим гласовима. Затим ученици сами мењају по падежима
именице град и лутка (у једнини и у множини) и при том подвлаче наставке за облик.
Наставник задаје ученицима задатак да напишу у ком се падежу налазе именице које су
истакнуте у следећим реченицама: 1. Обећала сам Снежани да ћу јој послати разгледницу с
мора. (Снежани - датив, разгледницу - акузатив) 2. Децо, веома сте доброурадили контролни
задатак. (децо - вокатив) 3. Цело послеподне провели смо у парку. (у парку - локатив) 5. Лане је
младунче срне. (лане - номинатив, срне - генитив) 6. Тешко ми је да копам лопатом. (лопатом
- инструментал) 7. Сутра ћемо ићи у биоскоп. (у биоскоп - акузатив) 8. Волим да разговарам
са другарицама. (инструментал) 9. Игор се боји мрака. (Игор - номинатив, мрака - генитив)
10. Ово дете не зна да веже пертле. (пертле - акузатив). Затим ученици треба да одреде у
ком се падежу налази истакнута именица, као и значење тог падежа: 1. Више волим да пишем
пенкалом него хемијском оловком. (инструментал, значење средства) 2. Појела сам само једну
кашику чорбе. (деони генитив, значење дела) 3. Војници су се брзо кретали ка непријатељу.
(датив, значење усмерености) 4. Сачекај ме, Ана! (вокатив, непосредно обраћање) 5. Глумци
су одлично одтрали своје улоге. (номинатив, вршилац радње) 6. Често сам са дедом ишао на
хиподром и гледао трке коња. (инструментал, значење друштва) 7. У шуми живи мнот врста
птица. (локатив, значење места)
Следи вежбање у Радној свесци (одредити падеже и значења подвучених
именица; граматичке игре).
Наставник подели ученике у групе. Кроз игру асоцијације ученици такође утврђују знање
о падежима.
Обнављање (кроз дијалог са ученицима) знања о падежима: питања за сваки падеж, њихова
значења, служба коју врше у реченици, предлози који се јављају уз њих, као и граматичка основа
и наставци за облик. Наставник образлаже домаћи задатак о падежима за следећи час.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити задатке у Радној свесци (падежи – провера знања).

Час број: 48

Наставна јединица: Контролна вежба (падежи)
Врста часа: час провере знања и оцењивања
Облик рада: индивидуални
Наставне методе: метода наставних листића
Наставна средства: припремљени контролни задаци (види у Приручнику)
Образовни циљеви: утврђивање градива о падежима.

Васпитни циљеви: подизање свести о неговању српског језика; правилна употреба речи у нашем језику;
развијање поступности и систематичности у анализи градива.
Функционални циљеви: оспособљавање за самосталан рад; развијање моћи запажања, закључивања,
анализе и синтезе.
3. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика, Завод за уџбенике
4. Душка Кликовац, Весна Ломпар, Збирка задатака из Граматике српског језика за
основну школу, Службени лист СЦГ, Српска школска књига, Београд, 2005.
5. Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу, Школска књига, Београд,
2005.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци:___________________________________________________________________
Ток часа

Наставник, уколико је потребно, размешта ученике; даје им упутства за израду контролног задатка и
дели задатак одштампан на папиру.

Израда теста који систематизује наставно градиво о падежима (номинатив, генитив, датив, акузатив,
вокатив, инструментал и локатив). Значења падежа.
Наставник по сопственом избору конципира тест који треба да обухвата и сложеније задатке.
Као водич могу послужити примери из Граматике и Радне свеске.
У прилогу се налази пример контролне вежбе (види у Приручнику).

Наставник скупља контролне задатке. Ако има времена, коментарише задатке.
Израда контролне вежбе (падежи)
Запажање наставника: ________________________________________________________

Час број: 49
Наставна јединица: Наставно проучавање народне приповетке „Еро с онога свијета"
(Читанка 5, Уметност речи; Звучна читанка 5)
Наставна средства: текст из читанке Уметност речи; Звучна читанка 5
Образовни циљеви: упознати ученике са одликама шаљивих народних прича; анализирати

главног јунака кроз његово поступање према осталим јунацима приче; препознати мотиве из
народног живота, анализирати комичне ситуације, оспособљавати ученике за разумевање и
самостално тумачење књижевног дела; подстицати ученике да самостално читају, доживљавају и
тумаче књижевно дело.
Васпитни циљеви: неговати љубав према народној књижевности; гајити позитивна осећања према
прошлости нашег народа и према свету који нас окружује; утицати на формирање позитивних
духовних и моралних вредности кроз поступке јунака; стварање читалачких навика.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду; подстицање читалачке
радозналости за дела народне књижевности; побудити истраживачки дух ученика; прецизним
истраживачким задацима оспособљавати ученике за самосталан рад; креативном радном
атмосфером на часу навикавати ученике на тимски рад.
Образовни стандарди: СЈ.1.4.2; СЈ.1.4.5; СЈ.1.4.6; СЈ.1.4.7; СЈ.1.4.8; СЈ.2.4.2; СЈ.2.4.6; СЈ.2.4.8
1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за
уџбенике
2. Зона Мркаљ, Наставна теорија и пракса 1, Klett, Београд, 2007.
3. Љиљана Бајић, Проучавање хумористичне прозе у настави, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2008.
1. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за пети
разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2011.
2. Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз
уџбенички комплет српског језика и књижевности за пети разред основне школе, Нови
3. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу,
Нови Логос, Београд, 2010.
Школа и разред: _______________________________________________________________
Предметни наставник: _________________________________________________________
Датум и време одржавања часа: _________________________________________________
Истраживачки задаци: Пажљиво пратите Ерине поступке. Запазите како остали ликови реагују на
њих. Закључите с каквом намером Еро започиње разговор с Туркињом. Уочите како се Еро понаша
у воденици. Обратите пажњу на то како је успео да превари Турчина. Размислите зашто Ери сви
верују. Направите план анализе текста који ће вам уједно бити и подсетник за кратко препричавање
приче. У Дневник читања убележите посебно драге речи или реченице. То је важно, јер ваш речник
на тај начин постаје богатији, а реченице лепше.
Ток часа

У нашем народу су се увек веома ценили мудрост и сналажљивост. У којим народним причама
је мудрост била један од основних мотива? Овог часа ћемо прочитати и анализирати шаљиву
народну причу о Ери. Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Наставник
користи Звучну читанку 5.
Питања: Шта је у причи оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите примерима из текста
или образложите. На која размишљања вас је прича навела? Где се одвија радња? Ко су
јунаци? Шта чини шаљиву основу ове приче?
Након уводног разговора и слушања Звучне читанке 5, ученици уз подстицајне задатке
истраживачки читају приповетку.

Наставник јасним и прецизним питањима које упућује ученицима започиње тумачење
књижевног дела. План анализе дела: Еро користи лакомисленост и наивност Туркиње; Еро се
извлачи из невоље и спрема нову подвалу. Питања за анализу: Ко су јунаци ове приче? Зашто
Еро ословљава Туркињу као каду? Може ли се већ у таквом ословљавању жене која копа
кукурузе открити нека Ерина духовита подвала? Како се десило да је Туркиња поверовала
у његову причу о другом свету? Шта Еро чини кад добије новац? Зашто Турчин не сумња да
се пред њим налази прави воденичар? Када Турчин и воденичар откривају Ерину подвалу?
Како се Турчин тада понаша? Наведите особине Ере, Туркиње, Турчина и воденичара које се
испољавају у њиховом говору и поступцима. Шта мислите, зашто Ери сви верују? Каквим је
својствима он обдарен? Воденичар се обраћа Турчину са 1осиодару. Размислите ко је у овој
причи заиста господар. Објасните која је особина заједничка Туркињи и воденичару. Подвуците
дијалоге Ере и воденичара. Како дијалог доприноси животности и динамичности радње? Шта
на основу дијалога сазнајете о осталим особинама јунака? Наведите све Ерине досетке у овој
причи. Која вам је од њих најзанимљивија? Шта мислите о Ериним поступцима? На основу
чега закључујемо да је Ера надмудрио Туркињу и Турчина? У чему се види његова надмоћ?
Наведите етапе у развоју радње у наведеној народној приповеци. Запазите који се догађаји
везују за одговарајућу фазу. Именујте тему приповетке и одредите њене поруке.
Радња је склоп догађаја у књижевном делу. Одвија се кроз дијалог ликова и може да има пет
етапа (фаза). Догађаји су повезани и проистичу један из другог. Фазе у развоју радње су:
1. увод или експозиција (упознавање с ликовима и њиховим односима, местом и

временом радње);
2. заплет је најдужи део радње заснован на контрасту карактера и ситуација. Ликови
се сукобљавају једни с другима кроз супротна гледишта, интересе и мишљења.
Заплет почиње од узбуђујућег тренутка (изненадног догађаја) и снажи радњу до
њеног врхунца (кулминације);
3. кулминација представља врхунац у развоју радње и најнапетији тренутак сукоба
ликова у књижевном тексту;
4. преокрет или перипетија је тренутак када радња изненада скреће у неочекиваном
правцу;
5. расплет је разрешење свих сукоба или супротности у току радње.
Кратка шаљива народна прича је веома блиска реалном животу. По облику је слична анегдоти. Радња се
развија кроз дијалог, а завршава се духовитом поентом. Ликови су узети из
народног живота. Народ је увек на страни материјално угњетених, али се зато истиче њихова
надмоћ у интелигенцији, духовитости, оштроумности и сналажљивости. Приповетка има
симетричну композицију. Прича се заснива на комици нарави и на комици ситуације.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Увежбајте да изражајно читате један одломак (ситуацију) из приче „Еро
с онога свијета". Прочитајте одабрани одломак неколико пута. Припремите се да изражајно
говорите делове текста који су у дијалогу, као и оне који се приповедају. Подвуците речи
које ћете посебно нагласити приликом изражајног читања. Краћу паузу обележите једном
усправном цртом, а дужу двема. Речи изговарајте разговетно, јасно и гласно. Потрудите се
да темпо, тј. брзину читања, прилагодите осталим казивачима како би изражајно читање
било у функцији убедљивог усменог казивања.
Запажање наставника: _______________________________________________________________

Час број: 50
Наставна јединица: Наставна обрада шаљивих народних прича (Читанка 5, Уметност речи)
Наставна средства: Читанка 5, Уметност речи
Образовни циљеви: упознати ученике са одликама шаљиве народне приче; оспособљавати

ученике за разумевање и самостално тумачење књижевног дела; пажљиво пратити поступке
јунака шаљивих народних прича; прецизним истраживачким задацима активно подстицати
стваралачко учешће ученика у настави; развијати интересовања код ученика за културно
наслеђе; стицање свести о важности и вредности знања.
Васпитни циљеви: побудити љубав према народној књижевности; гајити позитивна осећања
према свету који нас окружује; утицати на формирање позитивних духовних и моралних
вредности кроз поступке јунака; откривати књижевни текст као извор смеха, мудрости и
поука; неговање моралних вредности код ученика.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду; развијање смисла за
откривање битних детаља; подстицање читалачке радозналости за дела народне књижевности;
прецизним истраживачким задацима оспособљавати ученике за самосталан рад; креативном
радном атмосфером на часу навикавати ученике на тимски рад; подстицање ученика да
самостално закључују, да се слободно изражавају, да буду равноправни саговорници.
1. Радмила Пешић, Нада Милошевић-ђорђевић, Народна књижевност, Вук Караџић,
2. Нада Милошевић-ђорђевић, Од бајке до изреке, Друштво за Српски језик и књижевност
Србије, Београд, 2006.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Ток часа

Пажљиво прочитајте приповетке које се налазе у вашој Читанци Уметност речи и у књизи
Српске народне пословице Вука Стеф. Караџића („Милутину по полутину", „И вриједи",
„Клин-чорба", „Ако је богу, много је", „Пустио бих ја њега, али неће он мене") и спремите
се да их тумачите. Посебно обратите пажњу на хумор који доминира у њима. Размислите
о поступцима јунака. Обележите део текста који вам се допао. Непознате речи тумачите у
контексту. Откривајте што више реалистичних детаља који се налазе у шаљивим причама.
У Дневник читања убележите посебно занимљиве речи или реченице.
Наставник ученицима поставља питања и задатке који ће их увести у свет шаљивих народних
приповедака: Како ви реагујете на шалу на свој рачун? Колико сте у стању да разумете шалу?
Волите ли да се подсмехнете другом? Сетите се дела из књижевности која смо обрађивали
у којима је доминирао хумор. Чему сте се посебно смејали? Како се осећате после смеха?
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли.
Следи разговор о утисцима: Шта је у причи оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите
примерима из текста. На која размишљања вас је прича навела? Где се одвија радња? Ко
су јунаци? Наведите шта вам је све било смешно у наведеним причама. Издвојте причу која
вам се допала и образложите зашто.

Наставник јасним и прецизним питањима и задацима започиње тумачење књижевног дела.
Које особине поседују јунаци шаљивих прича? На који начин их испољавају? Шта сазнајемо
о детету на почетку приче „Ни ја с ђаволом, ни ти с Богом"? По чему закључујемо да је лепо
васпитано? Како се обраћа непознатом старијем човеку? Како ви поздрављате старије? Како
вам они отпоздрављају? Наведите ситуацију у којој се неки старији човек, без разлога, грубо
опходио према вама. Запазите како старац одговара на дететов поздрав. Шта мислите, због
чега му се старац поново обратио? По чему закључујете да се покајао? Које је особине при
том испољио? Како дете одговара старцу на крају приче? Закључите да ли се збунио. Шта
је било необично у његовом поступку? Протумачите последњу реченицу у тексту.
Замислите сцену у којој разговарају две ленштине. Колико дуго су лежале испод крушке?
Закључите да ли је то могуће. Размислите зашто је млађи кренуо да је убере. Колико дуго се
пео? Шта се десило са крушком док је стигао до ње? Какву корист је старији имао од тога?
Шта му је сада тешко? Протумачите на какве се животне ситуације односи изрека Лези лебу
да те једем. Објасните на чему је заснован хумор у наведеној причи.
Које људске мане се најчешће исмевају у шаљивим причама? Које женске мане су највише
дошле до изражаја у прочитаним причама? Шта можете рећи о карактеру маћехе? Зашто
она злоупотребљава наивност пасторака? Које особине кума долазе до изражаја у причи
„И вриједи"? Шта једна кума замера другој? Шта се исмева у овој шаљивој причи? Како
се дочекује гост? По чему можемо закључити да је гошћа веома духовита и интелигентна?
Објасните како је војник у причи „Клин-чорба" надмудрио бабу? Размислите зашто она није
дарежљива према војнику. Шта о њеном понашању можете закључити? Ко је негативно приказан
у причи „Ако је Богу, много је"? Коју особину је калуђер исказао? По чему закључујемо да
је грамзив? Ко је главни јунак у причи „Пустио бих ја њега, али неће он мене"? Сетите се
лика Турчина из приче „Еро с онога свијета". Како је Турчин приказан у овој причи? Како
хајдук објашњава ситуацију у којој се нашао? Шта је у њој комично?
На основу свих прочитаних прича закључите које су одлике шаљиве народне приче.
Шаљива прича је прозни облик усмене књижевности прожет духовитошћу. Описује неку смешну
ситуацију у којој се главни лик због незнања неразумно понаша (удара главом о камен, пали
кућу да би се ослободио мишева, купује сапун мислећи да је сир, ставља наочаре верујући да ће тако лакше
и брже научити да чита). Заплет је једноставан и заснива се на комици
ситуације или духовитој игри речима. Ликови су типски (ленштина, лопов, слуга, поп, муж,
Насрадин Хоџа, Ера). Шаљива прича описује један комичан догађај или необично понашање
лика (поп не пружи руку својим спасиоцима зато што није научио ништа да даје и удави се
у реци). Најчешће је заснована на неспоразуму и двосмислености израза (будала упућује
поздраве у неодговарајућим околностима, а његово понашање изазива смех). Шаљива прича
има препознатљиве ликове, комичан заплет и одсечан крај. Прича тече брзо, без задржавања
и објашњавања. Најчешће се завршава духовитом поентом. У њој се даје критички суд о
људима, њиховим манама и друштвеној средини (попови, калуђери, сеоски кнезови, кадије).
Када има више епизода, тешко ју је разликовати од хумористичке новеле.


Час број: 51

Наставна јединица: Анализа контролне вежбе (падежи)
Врста часа: обнављање и утврђивање градива
Наставне методе: монолошка и дијалошка
Наставна средства: табла, креда, контролна вежба
У прилогу се налази пример контролне вежбе и решење (види у Приручнику).
Образовни циљеви: стицање свести о стеченом знању из области значења падежа и њихових
функција.
Васпитни циљеви: указивање на важност поседовања знања, стицање радних навика.
Функционални циљеви: оспособљеност ученика за самосталан рад; способност примене
стеченог знања; способност уочавања, закључивања, упоређивања, доказивања, анализе и
синтезе, откривања битних детаља.
3. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика, Завод за уџбенике
4. Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу, Школска књига, Београд,
2005.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Ток часа

Наставник даје ученицима прегледан и оцењен контролни задатак. Потом уписује оцене у
Дневник.

Наставник анализира са ученицима контролни задатак. Анализира свако питање, објашњава
како га је бодовао и скреће пажњу ученицима на грешке које су чинили. Потом решења
исписује на табли или их пројектује на видео-биму. Такође исписује бодовни систем на
табли.

Наставник још једном указује на значај ове области. Препоручује ученицима који су
лоше урадили контролну вежбу да се потруде и покушају да што пре науче пропуштено
градиво.
Анализа контролне вежбе

Час број: 52
Наставна јединица: Наставно проучавање „Мостова" Иве Андрића (Читанка 5, Уметност
речи)
Наставна средства: текст из Читанке 5, Уметност речи
Образовни циљеви: упознати ученике са животом и радом Иве Андрића; препознати мотиве,
главни мотив, композицију итд.; оспособљавање ученика за разумевање и тумачење књижевног
дела; подстицање ученика да самостално читају, доживљавају и тумаче књижевно дело.
Васпитни циљеви: побудити љубав према уметности; гајити позитивна осећања према свету
који нас окружује; развијати љубав према књижевности, утицати на формирање позитивних
духовних и моралних вредности, стварање читалачких навика.
Функционални циљеви: прецизним истраживачким задацима оспособљавати ученике за са-
мосталан рад; креативном радном атмосфером на часу навикавати ученике на тимски рад.
2. Зона Мркаљ, Наставна теорија и пракса 1, Klett, Београд, 2007.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитајте текст. Уочавајте слике различитих мостова.
Запазите стилска средства којима су мостови дочарани. Потрудите се да истакнете што
више порука овог текста.
Ток часа
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Износи податке о писцу.
Иво Андрић (1892-1975) сматра се најзначајнијим Српским књижевником 20. века. Основ-
ну школу и гимназију завршио је у Вишеграду и Сарајеву, а студије историје и књижевности
у Грацу. Као дипломата службовао је од 1921. до 1941. године у представништвима у Риму,
Букурешту, Грацу, Паризу и Берлину. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године
за роман На Дрини ћуирија. Објавио је збирке песама Ех ропЊ и Немири, збирке приповедака
Пут Алије Ђерзелеза, Приповетке, Нове прииоветне, Панорама, Лица. Најпознатији романи: На
Дрини ћуирија (1945), Травничка хроника (1945), Госиођица (1945), Проклета авлија (1954).
Након истраживачког читања следи разговор о утисцима: Шта је у причи оставило најјачи
утисак на вас? Поткрепите примерима. На која размишљања вас је прича навела?

Следи изражајно читање текста. Наставник јасним и прецизним питањима и задацима почиње
тумачење дела. Писац размишља о смислу градње мостова и своја осећања и размишљања
бележи у лирском запису „Мостови".
Обратите пажњу на опис моста у тексту. Какве све мостове писац помиње? Од каквог
су материјала они изграђени? Упоредите слике камених, железних и дрвених мостова.
Која им је заједничка особина? Издвојте слику моста који вам се највише допао. Наведите
појединости о његовом изгледу, материји, облику. На који начин писац оживљава слике
мостова? Са чиме их пореди? Које детаље истиче? Које стилске фигуре запажате у тексту?
Шта се постиже употребом персонификације? На који начин утичу на лепоту текста епитет
и поређење? Пронађите их у тексту и подвуците. Пронађите и подвуците епитете у другом
пасусу у тексту. Како изгледа приказани предео? Које речи преовлађују у опису? Које се врлине
и људске потребе сабирају у мостовима? Шта све може да буде мост међу људима? Зашто
су мостови трајнији од других грађевина? Зашто људи подижу мостове? Које видове добра
они представљају? На које људске вредности упућују? Објасните зашто су мостови толико
важни. Подвуците реченицу која би могла бити порука овог дела. Размислите шта је о свету
и људима Андрић рекао у „Мостовима"? Из колико се пасуса састоји текст „Мостови"?
Запазите на који начин сваки одломак почиње. Подвуците шести пасус у тексту. Упоредите
први и последњи пасус, а затим образложите због чега је писац у тим грађевинама видео
„незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом,
очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка".
Одељак или пасус је група реченица које развијају једну тему. Као део текста увек почиње
увученим редом. На пример:
„Тако, свуда на свету, где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и ћутљиве
мостове као на вечиту и вечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што
искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка."
Прозни писац је аутор књижевних дела у приповедном облику. Он пише приповетке, романе,
новеле, кратке приче, бајке и цртице.

одабране одломке и образлажу свој избор. Наставник даје домаћи задатак ученицима.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитајте у Радној свесци причу „Зец - година једанаеста" Горана
Петровића, а затим сачините структуру приче према датом подсетнику. Не заборавите да
обележите пасусе у тексту.

Час број: 53

Наставна јединица: Придеви (подела придева према значењу)
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи
Корелација: са наставом књижевности, са наставом страних језика
Образовни циљеви: проширивање знања о врстама речи; проширивање знања о именским

речима; проширивање знања о придевима (врсте, граматичке категорије); појмовно и
терминолошко богаћење речника ученика; оспособљавање ученика за разликовање придева
од осталих врста речи; оспособљавање ученика за разликовање врста придева по значењу;
оспособљавање ученика за уочавање службе коју придеви врше у реченици; утврђивање
знања о служби придева у реченици.
Васпитни циљеви: развијање љубави према Српском језику; неговање културе писања и
изражавања у складу са нормом.
2. Добрила Летић и Јован Вуксановић, Сриски језик и књижевност од 5. до 8. разреда
3. Мирољуб Вучковић, Настава српског језика и књижевности у петом разреду основне
школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да се подсете врста придева које су до сад научили.
Ток часа

Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће обновити обрађено градиво: Које
врсте речи спадају у променљиве, а које у непроменљиве? Које врсте речи спадају у именске
речи? Које су граматичке категорије (својства) заједничке свим именским речима? Уз коју
врсту речи стоје придеви? Шта придеви означавају? Које врсте придева постоје?

Ученици разврставају придеве из текста „Свети Сава" Милоша Црњанског (Граматика 5,
Дар речи) на описне, присвојне и градивне. Уз помоћ задатака који следе, долазе
до закључка да се придеви слажу са именицом уз коју стоје у роду, броју и падежу, као и
да најчешће врше службу атрибута. Наставник упознаје ученике са две нове врсте придева
које до сада нису обрађивали, кроз примере: Никада нећу заборавити јучерашњи доживљај
(временски придев); Са леве стране куће налазила се башта (месни придев).
Ученици треба да запишу у уџбеник што више примера за месне и временске придеве
(Граматика 5, Дар речи).
Придеви су променљиве речи које стоје уз именице и означавају особине бића, предмета
и појава. Према значењу, деле се на:
1. описне, који означавају особине (добар, леп, храбар)
2. присвојне, који означавају припадност (очев, Јованин, школски, новосадски)
3. градивне, који означавају састав, грађу од чега је дотична именица (дрвен, златан,
свилен, пешчани)
4. месне, који означавају место (горњи, доњи, десни, леви, предњи, бочни, северни)
5. временске, који означавају време (данашњи, вечерњи, прошлогодишњи, јесењи,
јутарњи).
Пошто су придеви несамосталне речи (стоје уз именице), они добијају ознаке рода, броја
и падежа од именица уз које стоје. У реченици врше службу атрибута и именског дела
предиката.
Примери: Марљив ученик чита занимљиву књигу коју је позајмио из школске библиотеке.
(атрибутска функција)
Тања је вредна, а њен отац је поносан на њу. (предикатска функција)
Рад у паровима: задаци из уџбеника - повезивање придева са врстом којој припадају и
записивање облика придева који стоји уз неку именицу, тако да се са њом слаже у роду,
броју и падежу (Дар речи).
Наставник затим задаје ученицима да из одломака из митске приче „Прометеј" Густава

Шваба издвоје придеве и одреде им значење:
„У давна, давна времена, каже старо грчко предање, на земљи су већ постојали небо, море,
биље и животиње. Море се таласало и хучало, а у ваздуху се орио птичји пој. Тада ступи на
земљу један горостас, Титан Прометеј, потомак прастарог боговског племена које је врховни
бог Зевс некада збацио с престола и лишио управе над светом. Он од груде земље начини
човека и обдари га добрим и рђавим особинама, а богиња Палада Атина подари му живот
и разум. Тако је Зевс створио заносно лепу девојку којој предаде дивну златну кутију пуну
свакојаких зала и несрећа."
Затим ученици решавају следеће задатке:

1. Из наведеног низа издвојте градивне придеве: врућ, вунени, весели, стаклени,
стакласт, земљани, земљаст, земаљски.
2. Поред сваког наведеног придева напишите којој врсти припада: поспан, предњи,
западни, италијански, гвоздени, пролећни, немиран, халапљив, јучерашњи, керамички,
прозиран, Зоранов.
3. Смислите што више придева који би могли да стоје уз именице: море, шума, град,
пас.

Кроз дијалог са ученицима поновити врсте придева. Такође поновити у којим се све
граматичким категоријама придеви слажу са именицама уз које стоје, као и коју службу
најчешће врше у реченици.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Наставник задаје ученицима да напишу што више различитих врста
придева уз именице: сат, море, град, дан. При том могу да одаберу и придеве помоћу којих
ће направити персонификацију.

Час број: 54

Наставна јединица: Промена придева по падежима. Слагање придева са именицом у роду, броју и
падежу
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи, свеска, табла, креда, мапе ума
Корелација: са наставом страних језика
Образовни циљеви: проширивање знања о именским речима; проширивање знања о

граматичким категоријама придева; оспособљавање ученика за разликовање придева од
осталих врста речи; оспособљавање ученика за промену придева по падежима; оспособљавање
ученика за препознавање службе коју придеви врше у реченици; проширивање знања о
падежима; проширивање знања о служби придева у реченици.
изражавања у складу са нормом;
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да се подсете значења падежа, питања за падеже
Ток часа

Наставник поставља ученицима питања и задатке помоћу којих ће обновити обрађено
градиво: Уз коју врсту речи стоје придеви? У којим граматичким категоријама се придеви
слажу са именицом уз коју стоје? Наведите називе падежа у нашем језику. Наведите питања
за сваки падеж. Како се зове део речи који при промени остаје исти? Како се зове део речи
који се при деклинацији мења?

Ученици заокружују придеве у реченицама које су наведене у уџбенику Дар речи, а
затим одређују у ком се падежу налазе именице уз које они стоје. Пошто су придеви атрибути
ових именица, слажу се са њима у роду, броју и падежу.
Ученици затим уочавају промену придева широк, млада, леио (уз именице одговарајућег
рода: прозор, жена, поље), које су дате у уџбенику Дар речи. Наставник им задаје
задатак да одреде основе и да уоче наставке. Ученици могу да промене још понеки придев
(уз именицу) и да промену запишу у свеске, нпр. добар човек, небеска река, мирно јутро.
Ову вежбу је добро урадити у паровима како би ученици слабијег знања имали помоћ при
деклинацији. Напоменути и да поједини придеви не могу да се мењају по падежима, нпр.
они који су пореклом из страних језика: бордо, браон, тегет, беж.
Осим службе атрибута, придеви могу да се врше још једну службу. Наставник тражи од ученика
да то уоче на следећем примеру: Јелена је добра. Ученици уочавају да се придев у наведеној
реченици налази у оквиру именског предиката (он је његов именски део). Дакле, придеви
могу да врше и предикатску службу, кад се нађу у оквиру именског предиката. Наставник
затим поставља ученицима питање у ком се падежу налази придев који је у оквиру именског
предиката. Напомиње да је придев у овој служби увек у облику номинатива.
Придеви се слажу са именицом уз коју стоје у роду, броју и падежу. Придеви најчешће врше
службу атрибута, али се могу наћи и у предикатској служби (у оквиру именског предиката,
увек у облику номинатива). Ученици затим раде задатке у уџбенику - одређују род, број и
падеж придева у наведеним реченицама.

Ученици понављају у којим се граматичким категоријама придеви слажу са именицама уз
које стоје, као и које службе могу да врше у реченици.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити задатке у Радној свесци.
Запажање наставника: __________________________________________________________

Час број: 55
Област: Језичка култура (усмено изражавање)

Наставна јединица: Говорна вежба: Најсмешнији догађај у мом животу
Врста часа: утврђивање
Наставне методе: комбинована метода (монолошка, дијалошка)
Наставна средства: ученичке свеске са тезама
Корелација: језик
Образовни циљеви: оспособљавати ученике за самостално, целовито и садржајно причање

на задату тему и подићи ниво културе усменог изражавања.
Васпитни циљеви: пробудити љубав према лепом говору и култури усменог изражавања,
истаћи важност правилне употребе језика.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања из језика и књижевности, подстицати
ученичку креативност, богатити речник.
2. Павле Ивић, Сриски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови
Сад, 2003.
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Од ученика се очекује да уме самостално (својим речима) да описује
и да прича на задату тему: држи се теме, јасно структурира казивање (уводни, средишњи и
завршни део казивања). Подстичемо ученике да на занимљив начин почну и заврше своје
причање.
Ток часа
Наставник обавештава ученике о говорној вежби.

Тема је: Најсмешнији догађај у мом животу.
Ученици ће имати десетак минута да размисле о томе како ће одговорити на задату тему.
Ученицима се саветује да направе план излагања. План би требало сачинити тако да буде
од помоћи при излагању као подсетник. Сачињавање подсетника временом би требало да
постане стална навика. На тај начин би ученици унапред смислили композицију излагања
и изабрали важне појединости, што би обезбедило сигурност и селективност у казивању и
допринело стицању говорне културе. Ученицима се скреће пажња на избор речи, сликовитост
занимљивост казивања. Такође им се скреће пажња да је дикција веома важан фактор, као
и гест и мимика, којима би убедљиво дочарали своје приповедање.

Ученици се самостално јављају да говоре о задатој теми. Веома је важно да наставник
пажљиво слуша и бележи сугестије. Ученика не прекидати док прича. Након тога, ученици
коментаришу какав су утисак стекли о излагању свога друга. После саслушаних ученичких
коментара и одговора на постављена питања, наставник коментарише евентуалне грешке
и даје одређене сугестије. Наставник увек треба да похвали и скрене пажњу на најбољи део
задатка.

Изводе се закључци о приповедању.

Час број: 56
Област: Језичка (правопис)

Наставна јединица: Писање присвојних придева
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи; Радна свеска, свеска, табла, креда
Образовни циљеви: Усвајање знања из области правописа (писање присвојних придева) и језичке културе и
примена тог знања. Развијање критичког мишљења.
Васпитни циљеви: Подизање свести о важности правилног писања као неодвојивог дела образовања и
културе сваког појединца.
Функционални циљеви: Примена стеченог знања на конкретним примерима; спајање теоријског и
практичног; развијање моћи запажања и закључивања, повезивања; прелазак усвојеног знања у умење и
навике. Оспособљавање ученика за самосталан рад и употребу правописних приручника.
Образовни стандарди: СЈ.1.2.1, СЈ.1.2.7, СЈ.1.2.8, СЈ.2.2.5, СЈ. 3.2.5, СЈ.1.1.4
1. Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица
српска, Нови Сад, 1993.
2. Иван Клајн, Речник језичких недоумица, Нолит, Београд, 1987.
3. Милорад Дешић, Правопис српског језика (приручник за школе), Klett, Земун, 2015.
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз уџбенички
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да се подсете правописних правила о писању присвојних придева.
Ток часа

Наставник/наставница уписује час и одсутне ученике (уколико их има).
Потом исписује наслов лекције на табли, и тражи од ученика да отворе уџбеник. Затим, узима, на пример, од
једног ђака свеску, од другог уџбеник, од трећег ранац, узима своју торбу. Пита ученике: Чија је ово свеска?
А чији је уџбеник? Чији је ранац, а торба? Одговори, на пример: Јеленина свеска, Марков уџбеник,
Милошев ранац, наставникова торба. Враћа ученицима позајмљене ствари. На табли исписује одговоре,
подвлачи присвојне придеве, питајући ученике којој врсти и подврсти речи припадају подвучене речи. Шта
запажају, којим су почетним словом – великим или малим – написани подвучени присвојни придеви? Које
врсте придева још постоје? И којим почетним словима се они пишу? Наведите по пример за сваку врсту
придева и запишите у свеску. Одговори: Постоје, поред присвојних, још и описни (лепа слика), градивни
придеви (пешчана плажа), временски (јутарњи оброк) и месни (горња полица). Они се пишу малим
почетним словом.

Наставник/наставница исписује на табли два типа присвојних придева: оне који се пишу великим почетним
словом (присвојни придеви који се завршавају на -ов, -ев и -ин: Петров, Ђорђев, Нешин) и оне који се пишу
малим почетним словом (присвојни придеви настали од заједничких именица: братов, школски; као и они
који се завршавају на -ски, -чки и -шки: шумадијски, вршачки, футошки), говорећи ученицима поменута
правила. Наставник чита и примере из уџбеника. Посебно скреће пажњу на то да присвојни придеви, као
уосталом и сви придеви, разликују граматички род и граматички број, те да правила о писању присвојних
придева важе и када се придеви нађу у неком другом роду, а не само мушком, као и у множини, не само у
једнини, на пример: а) Павлов тата је полицајац, а Павлова мама ради у пошти. б) Миличини родитељи често
иду на утакмице. Ученици записују ове примере у своје свеске. Наставник/наставница подсећа ученике на
правилну деклинацију присвојних придева Ђорђев и Павлов (неправилно је Ђорђетов и Павлетов), као и на
правилан облик
присвојног придева изведеног од имена Милица – Миличин, а не Милицин, као и на то да је правилно
Даничин, Зоричин и сл. Са напоменом да ће у наредном разреду детаљно обрађивати гласовне промене у
разним облицима речи.
Ученици раде задатке. Следи провера задатака.
Наставник може, у зависности од преосталог времена, да поведе разговор о совама: Колико ученици знају о
овој врсти птица, да ли су знали да је у Кикинди (север Војводине) највеће становиште сова ушара у
Европи? Али и да постави следећа питања: Да ли су знали да су да је Кикинда добила признање „Европска
застава части”, за заједништво и толеранцију међу народима? Да ли знају где се налазе градови Врање,
Суботица, Ниш, Вршац? Да ли су чули за Вршачки брег? Зашто се у називу Вршачки брег, реч Вршачки
пише великим почетним словом? Воле ли сјенички сир? Знају ли неко традиционално војвођанско јело?
Одговори: Буљина или велика ушара највећа је европска сова, крупног, збијеног тела, снажних канџи,
наранџастих очију и изражених ушију. Позната је по гласу се дубоким „хуу-у”. Вршачки брег је планина у
Војводини. Вршачки се пише великим почетним словом јер је почетак вишечланог географског назива, то
јест планине, али малим почетним у примерима вршачке улице, вршачка школа и сл. Традиционално
војвођанско јело је, на пример, сарма, штрудла, обланде, резанци са сиром. Наравно, у свим наведеним
примерима скреће се пажња на писање присвојних придева и ученици могу да запишу примере у своје
свеске. Наставник/наставница посебно издваја имена држава које се завршавају на -ски, -чки, -шки, а пишу
се великим почетним словом, управо зато што су то званични називи држава: Пољска, Словачка, Француска,
Бугарска, Грчка, Шведска... Нека и ученици наведу називе неких држава које се завршавају на поменуте
суфиксе. Записују их у своје свеске.

Наставник/наставница похваљује ученике који су били активни на овом часу и који су показали одлично
знање из правописа, дајући им плус у своју педагошку свеску, у изузетним случајевима и петицу за
активност у Књигу евиденције (Дневник). Такође, скреће пажњу ученицима који су имали проблема у
савладавању правописа (како ове правописне партије, тако и неких других правописних области, уколико је
наставник/наставница приметио/-ла, на пример, проблеме у писању ћирилице и латинице у писању
вишечланих географских назива, писања речце ЛИ и речце НЕ, употребе интерпункцијских знакова итд.) и
позива их на допунску наставу.
И подсећа ученике да постоји књига Правопис српскога језика (школско издање), М. Дешића, у којој могу да
провере правила о писању великог слова, као и сва остала правописна правила. Наставник/наставница
показује Правопис и даје упутства како да провере, на пример, како
се пишу присвојни придеви.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: На крају, наставник/наставница даје ученицима домаћи задатак: Радна свеска.

Час број: 57
Наставна јединица: Наставно проучавање романа „Аги и Ема“, Игора Коларова
Наставна средства: текст из Читанке 5, Уметност речи, свеска, табла, креда
Образовни циљеви: упознати ученике са романом као књижевном врстом и са типовима романа; посебно
се задржати на одликама авантуристичког романа; објаснити приповедање у трећем лицу, чиме се постиже
објективност; подстицати ученике да уочавају главне епизоде у роману и да их тумаче; истаћи да ова
вишеепизодичност доприноси динамици радње, драматичности која је карактеристична за пустоловне
романе.
Васпитни циљеви: подстицање мотивације за учење и интелектуални рад, развијање способности дијалога,
формирање ставова, уверења и система вредности, развијање
ствара¬лаштва; развијати код ученика љубав према књижевности.
Функционални циљеви: навикавати ученике да присније доживе књижевна дела; подстаћи ученике да
уметничка дела посматрају са више становишта; развити љубав и интересовање за уметничко стваралаштво
и оспособити ученике да активно учествују у интерпретирању књижевних дела; развијање сналажљивости
код ученика; доношење закључака.

1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за пети разред основне
школе, Нови Логос, Београд, 2018.
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз уџбенички комплет
српског језика и књижевности за пети разред основне школе, Нови Логос,
3. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови Логос,
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да се подсете правописних правила о писању присвојних придева.
Ток часа

Игор Коларов (1973 – 2017), савремени стваралац за младе. Писао песме, приче и романе. Због специфичног
хумора био је омиљен међу читаоцима свих генерација. Песме и збирке прича: Хионтије прича (2000),
Милица у врту (2001), Приче о скоро свему (2005), Буренце (2007), СМС приче (2008), Џепне приче
(интерактивне приче, 2010); Русвај (2011); романи: Аги и Ема (2002), Дванаесто море (2004), Кућа хиљаду
маски (2006) и др. Носилац је низа престижних награда и признања.
Служећи се својим сачињеним белешкама, и уз наставникову помоћ, ученици излажу ток радње у роману.
Наставник настоји да у разговор укључи што више ученика, како би слика изложеног била што потпунија и
интересантнија.

Тема романа: необично пријатељство усамљеног дечака Агија и необичне старице Еме.
Временска и просторна локализација: неименовани град, 21. век.
Ликови: Аги, Ема, Мама, тата, ујак; епизодни ликови: другари из школе, баба, деда, ујна
Аги је усамљени дечак који живи са мамом и татом. Родитељи се због посла често селе, па је
деветогодишњи дечак променио кућу, школу, друштво већ осамнаест пута. Није успео да стекне пријатеље и
зато је јако усамљен. Потребно му је разумевање које не добија ни од кога из породице. Мама и тата су
преокупирани послом и мало времена проводе са дечаком. Када дођу кући, он већ увелико спава или су они
превише уморни да би му се посветили. Мајка примећује да је он чудан, али не преиспитује себе и свој
однос према детету. Повремено се појави и ујак, који му донесе поклон, и уместо да разговара са дечаком,
он легне и спава. Дошли су им једном у посету баба и деда које је Аги видео први пут у животу, а има девет
година. Породица је веома отуђена и немарна према дечаку. У његов живот улази необична старица Ема, са
којом проводи квалитетно време. Први пут се осети да га неко воли и стара се о њему. Међу њима се развија
дивно и искрено пријатељство. Ема му помаже да превазиђе несигурност. Посвећује му време и надокнађује
му све оно што није добио од својих родитеља. Ишли су на клизање, пецање, читали приче пред спавање,
ишли у биоскоп, поправљали ствари по кући... Научила га је да се побуни против насилника из одељења.
Научила га је да заволи себе и схвати да је само усамљени дечак. Научила га је да може пристојно и мудро
да се побуни против отуђеног света.
Роман је најобимније епско дело. Он има развијену радњу, већи број ликова и епизода (мањих споредних
догађаја).
Навикли сте да су дужи делови у романима насловљени или означени бројевима. Какви су по величини
делови у овом роману? То је фрагментарна структура романа. Сам писац каже да му је таква структура
романа олакшала причање тешке и слојевите приче о усамљености и отуђености у савременом свету.

Наставник подстиче ученике да, на основу наведеног, још једном истакну главне одлике прочитаног романа.
И подсећа ученике да постоји књига Правопис српскога језика (школско издање), М. Дешића, у којој могу да
провере правила о писању великог слова, као и сва остала правописна правила.
Наставник/наставница показује Правопис и даје упутства како да провере, на пример, како се пишу
присвојни придеви.

Час број: 58
Наставна јединица: Наставно проучавање романа „Аги и Ема“, Игора Коларова
Наставне методе: комбинована (дијалошка, монолошка и текст)
Наставна средства: табла, креда, домаћа лектира
Образовни циљеви: упознати ученике са романом као књижевном врстом и са типовима романа; посебно
се задржати на одликама авантуристичког романа; објаснити приповедање у трећем лицу, чиме се постиже
објективност; подстицати ученике да уочавају главне епизоде у роману и да их тумаче; истаћи да ова
вишеепизодичност доприноси динамици радње, драматичности која је карактеристична за пустоловне
романе.
Васпитни циљеви: подстицање мотивације за учење и интелектуални рад, развијање способности дијалога,
формирање ставова, уверења и система вредности, развијање
стваралаштва; развијати код ученика љубав према књижевности.
Функционални циљеви: навикавати ученике да присније доживе књижевна дела; подстаћи ученике да
уметничка дела посматрају са више становишта; развити љубав и интересовање за уметничко стваралаштво
и оспособити ученике да активно учествују у интерпретирању књижевних дела; развијање сналажљивости
код ученика; доношење закључака.

1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Јелена Срдић, Радна свеска 5 уз уџбенички комплет
српског језика и књижевности за пети разред основне школе, Нови Логос,
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Ток часа

Укратко поновити садржај са претходног часа.

Какав је однос између Агија и његових родитеља? Истакните поступке Агијевих родитеља који су вас
зачудили и збунили. Наведите шта вам смета у њиховом поступању према Агију. Запази када се Аги
противи њиховим одлукама? Како родитељи реагују на његов бунт? На који начин Аги схвата свет
одраслих? Обратите пажњу на начин на који су описане селидбе, ујак, баба и деда... Шта је Аги желео да
постигне разбијањем прозора? Како се Аги игра жмурке? Са ким? Зашто је тужна његова игра? Родитељи и
даље не обраћају пажњу на њега. Аги жели акваријум са корњачом или брата. Како би се понашао према
брату? Размислите, зашто би му било довољно да га само гледа?
Објасните зашто Агијева мајка није приметила да је он претучен. Објасните како такво њено понашање
може да утиче на дечака. Како сте се осећали када је рекла да он опере судове, а није га ни погледала? Шта
мислите, како се Аги осећао?
На који начин схватате ситуацију са крађом кола? Тата грди Агија што су им украдена кола. Како се Аги
тада осећао? Аутомобил је пронађен. Кога тата части због тога? Аги је усамљен, неприхваћен и несхваћен.
На који начин повлачи сличност између његових живих родитеља и Еминих мртвих? Када их виђа?
Објасните, зашто их виђа само на фотографијама? Шта на основу тога можемо закључити о њиховој
блискости? Због чега Агија кравате подсећају на родитеље? Када тата везује кравату? Када Аги види кравату
зна да они негде одлазе. Како дечак подноси своју усамљеност? На који начин Аги комуницира са ујаком?
Колико је ујак заинтересован за Агија? Разговара ли са дечаком?
Ко је Агију променио живот? На који начин он доживљава Емину страћару? Због чега му се чини да је то
Зачарани Замак?
Запазите како је описан Аги. Које особине је имао тај дечак? Какво мишљење о Агију има Ема? Издвој део
текста у којем он себе описује.
,,Аги је дечак који:
– Зна да заобиђе једну бару на путу за школу и упадне у другу

– Напише писмо за Ему и убаци га у поштанско сандуче
– Понекад плаче у остави за ципеле или на неком другом месту
– Помаже Еми да поправи ствари
– Жели да има корњачу или брата
– Заспи без бројања оваца
– Има ујака који има жену, који имају навику да спавају послеподне и хрчу
– Пита маму и тату: ,,Како сте?” када се врате са посла или однекуд, али само ако је будан.”
На који начин Аги себе види? На који начин га ви видите? Које Агијеве особине вам се допадају? У којим
ситуацијама сте саосећали са њим? Шта о Агију мисле вршњаци? Како га називају? О каквом насиљу је реч?
Размислите зашто је Агију већ постало досадно што га друга деца не прихватају и обраћају му се
увредљивим речима. Наведи мотиве због којих им се он супротставио. Објасните шта вам је у његовој
реакцији било необично. Како се Аги тада осећао? Шта мислите о таквом њиховом понашању?
Наведите ситуације у којима долази до изражаја Емина посвећеност и брижност према Агију. Дечак се
разболео. Родитељи му се ни тада нису посветили, него су платили жену која ће га чувати. Ема га
свакодневно обилази. Какве приче му прича? У које доба дана?
Шта је необично у томе? Објасните да ли је дечаку ико икада причао приче за лаку ноћ? Зашто се Ема
трудила да то надокнади? Проучи како њено пријатељство делује на дечака. Протумачите Агијеву
мисао:,,Када би душа могла да се види кроз микроскоп, имала би лице Еме”. Објасните зашто је Ема за њега
Окен?
Како сте схватили Емине речи: „Чак и када би знао сва правила на свету о томе како живети, твој живот би
нашао начин да се прелије изван тих оквира и спусти у тебе тајну која га чини толико лепим!”?
Шта мислиш, зашто Ема има потребу да се дружи са Агијем? По чему су њих двоје слични?
Због чега је поклонила дечаку дневник?
По чему се Ема разликује од својих вршњака? На основу чега је доживљавамо као необичну особу? Зашто
јој се Аги диви? На који начин Ема помаже Агију да се суочи са поновном селидбом?
Које особине она испољава својим поступањима према животињама? Какав је њен однос према одраслима?
Које Емине особине вам се посебно допадају? Шта њу чини посебном?
Каква осећања Аги гаји према Еми? Како она доживљава свет који је окружује? Шта се може закључити о
Емином карактеру на основу њених поступака?
На који начин он, захваљујући њиховом дружењу, превазилази своју несигурност и усамљеност?
Шта на основу њиховог односа сазнајемо о значају поверења и искрености међу пријатељима?
Објасни у чему се састоји пријатељство Агија и Еме? Како се он осећа међу школским друговима и са
родитељима и ујаком? Како се осећа док проводи време са Емом?

Наставник подстиче ученике да, на основу наведеног, још једном истакну главне одлике прочитаног романа.
Спремите се да тумачите ситуације које су описане у тексту. На основу прочитаног одломка и својих
размишљања искажи поруке романа.
„Аги и Ема”, Игор Коларов (1973–2017)

Књижевни род: епика
Књижевна врста: дечји роман
Тема романа: необично пријатељство усамљеног дечака Агија и необичне старице
Еме
Временска и просторна локализација: неименовани град, 21. век
Ликови: Аги, Ема, Мама, тата, ујак; епизодни ликови: другари из школе, баба, деда, ујна
Запажање наставника: _________________________________________________________

Час број: 59
Наставна јединица: Гледање филма Аги и Ема и разговор са ученицима
Врста часа: утврђивање градива
Наставна средства: текст из Читанке 5, Уметност речи, свеска, табла, креда
Образовни циљеви: развијање способности језичке комуникације, стицање вештина у говорном

обликовању мисли и идеја; подстицати ученике да уочавају битне елементе у филму и да их презентују;
упознавање ученика са могућношћу настанка филма на основу књижевног дела (предности и недостаци).
Васпитни циљеви: неговање културе говора; неговање љубави према филмској уметности и уметности
уопште.
Функционални циљеви: развити љубав и интересовање за уметничко стваралаштво и
оспособити ученике да активно учествују у интерпретирању уметничких дела.

1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност речи, Читанка за пети разред
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Одгледајте филм снимљен по роману Аги и Ема. Припремите се да препричате
филм и истакнете занимљиве детаље. Спремите се да говорите о утисцима које је на вас оставио филм.
Уочавајте сличности и разлике између филма и књиге. Важно је да својим речима опише одабране сцене из
филма. Од ученика се очекује да у кратким цртама образлаже свој утисак и уме да одбрани свој став.
Ток часа

Наставник наглашава значај читања за обликовање одговарајућег стила изражавања. Указује на развој и
значај филмске уметности. Роман Аги и Ема је екранизован, односно по књизи је снимљен филм. Режирао га
је Милутин Петровић. У главној улози је звезда српског глумишта Милена Дравић и млади глумац Стефан
Лазаревић. Сам писац романа Игор Коларов у филму се појављује два пута: у сцени родитељског састанка и
као воштана фигура Алфреда Хичкока. Осим филма, роман је прерађен и у радио-драму. Аги и Ема је први
српски филм за децу после више од двадесет и пет година паузе.
Звезда је популаран глумац или глумица која глуми централног лика у филму.
Трејлери су рекламе за филмове који ће се тек приказивати у биоскопу. Трејлер је првобитно био приказиван
на крају филмског програма. Многи гледаоци напуштају биоскоп одмах након одгледаног филма, па рекламе
за будуће филмове који би их заинтересовали, нису видели. Трејлери се сада приказују пре почетка филма.
Сада су често и на интернету и мобилним телефонима. Гледаоци често траже трејлер пре гледања филма да
би добили основне информације о глумцима, режисеру, радњи, времену дешавања...

Филм је серија слика које, кад се прикажу на платну, стварају илузију покретања. Назива се и седма
уметност. Ученици представљају свој филм, служећи се белешкама сачињеним код куће. На овај начин
ученици се уче да слушају једни друге, да поштују избор другог, развијају способност дијалога). Ученици
који слушају, након препричаног дела, могу да поставе питања или да дају коментар на избор филма.
Приликом поређења ове две уметности, наставник може да пусти и одломак из филма и да га заједно са
ученицима коментарише.

Ученици могу да кажу који део из филм их је највише заинтересовао и да аргументују избор.
Запажање наставника: ______________________________________________________

Час број: 60
Наставна јединица: Компарација придева. Писање префикса нај у суперлативу
Облик рада: фронтални; рад у паровима
Наставна средства: Граматика 5, Дар речи, табла, свеска, креда
Корелација: са наставом страних језика
Образовни циљеви: проширивање знања о придевима и њиховим граматичким категоријама;

појмовно и терминолошко богаћење речника ученика; проширивање знања о граматичкој
основи и наставцима; проширивање знања из области Правописа; оспособљавање ученика
за уочавање позитива, компаратива и суперлатива придева; оспособљавање ученика за
уочавање наставака помоћу којих се граде компаратив и суперлатив; оспособљавање
ученика за уочавање придева који имају неправилну компарацију; оспособљавање ученика
за правилно писање префикса нај у суперлативу придева.
изражавања у складу са нормом.
Функционални циљеви: развој асоцијативног мишљења; подстицање на уочавање важности
детаља кроз аналитички и синтетички метод.
2. Милан Шипка, Занимљива граматика, Прометеј, Нови Сад, 2007.
3. Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика (школско
издање), Матица Српска, Нови Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
4. Милорад Дешић, Правопис српског језика - Приручник за школе, Нијанса, Земун,
Школа и разред:_________________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици треба да се подсете свега што су претходно научили о
придевима.
Ток часа
Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће обновити градиво. Шта су придеви?
Које граматичке категорије (својства) имају придеви? Које врсте придева постоје? Коју
службу могу да врше придеви? Како се добија граматичка основа именица и придева?

На примерима из уџбеника или на примеру који ће наставник дати ученици уочавају разлике
у степену заступљености неке особине у сва три степена компарације: Драгана је вредна.
Јелена је вреднија од Драгане. Марија је највреднија од свих девојчица у одељењу.
Поређење или компарација придева је промена описних придева према степену заступљености
особине која се тим придевом означава. Остале врсте придева се не пореде. Компарацију
чине: позитив (основни облик придева), компаратив (први степен поређења) и суперлатив
(други степен поређења).
Уочите како се добијају облици компаратива и суперлатива. (На примерима из уџбеника, детаљно објаснити
добијање компаратива додавањем наставака на основу
придева, као и добијање суперлатива додавањем префикса нај испред компаратива придева.
Записати у свеске наставке и примере.)
• Компаратив се добија додавањем наставака -ији, -ји и -ши на основу придева: стар
+ -ији > старији; строг + -ји > строжи; мек + -ши > мекши.
Само три придева у нашем језику граде компаратив додавањем наставка -ши: лак, леи и
мек (лакши, леиши, мекши). У осталим случајевима ш је настало гласовном променом: виши,
тиши.
Четири придева у нашем језику имају неправилну компарацију, тј. наставци се не додају
на њихову основу: добар - бољи - најбољи; зао - гори - најгори; велик - већи - највећи; мали -
мањи - најмањи.
• Суперлатив се добија додавањем префикса нај испред компаратива. Како бисте

написали суперлатив придева јасан и једноставан?
Префикс нај се у суперлативу увек пише спојено са обликом компаратива придева. Уколико
придев почиње гласом ј, долази до удвајања тог гласа (што се поштује и при писању): најјаснији,
најједноставнији, најјефтинији, најјаднији, најједрији, најјачи. Ово је један од ретких случајева
у нашем језику да два иста сугласника стоје један до другог у речи. Ученике упутити да ово
правило такође могу да пронађу у школском издању Правописа. Рад у паровима - задаци
из уџбеника: написати облике компаратива и суперлатива наведених придева и
заокружити слова испред тачних тврдњи.
Наставник може и да прочита ученицима одломак из текста „Висок, нижи, највиши" из
Занимљиве граматике Милана Шипке:
„Шта је сад ово? Какво је то поређење: висок, нижи, највиши? Па тако се не говори ни у
Зимбабвеу! То мора да је неко завитлавање. Не, није никакво завитлавање. Виши стварно
може бити нижи од високог, и то не у Зимбабвеу, него овде код нас, у нашем језику. Ево, овако.
Шта мислите која је школа виша: она која се зове виша и траје две године (на пример: виша
медицинска школа), или висока, тј. факултет, у овом случају медицински факултет, на коме
се студира пет или чак шест година, па се после тога стекне диплома о завршеном другом
степену високог образовања и титула доктор медицине? Другим речима, шта је више: виша
или висока стручна спрема? Наравно да је висока спрема виша од више, као што је и висока
школа виша од више школе. То онда значи да је виша нижа од високе. А ако је виши нижи,
онда се може рећи: висок, нижи, највиши. По томе је онда и старији човек млађи од старога
човека. Јер, ако кажемо да је неко старији човек, то не значи да је старац, док за старог
човека можемо рећи и да је - старац. Тако је исто млађи човек старији од младог човека,
јер први није младић, а други јесте. И успешнији је мање успешан од успешног, као што је
и боље одело слабије од доброг одела. Како објаснити ово чудо? Једноставно тако што је у свим овим
примерима изостављено директно поређење. Јер, у директном поређењу виши
не може бити нижи од високог, старији млађи од младог, бољи слабији од доброг итд."

Обнављање: Које граматичке категорије имају придеви као врста речи? Шта је компарација?
Која три степена чине компарацију? Како се добија компаратив? Како се добија суперлатив?
Шта значи кад кажемо да неко говори о некомеу суперлативу? Наставник објашњава ученицима
како да ураде домаћи задатак.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити задатке у Радној свесци.
Запажање наставника: ____________________________________________________

Predlozi Priprema Od 41-60 Casa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predlozi Priprema Od 41-60 Casa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Припрема за час

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: утврђивање знања о номинативу и вокативу; утврђивање знања о

Главни део часа (35 минута)

Затим следи провера домаћег задатка из Радне свеске о вокативу. Ученици

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: _____________________________________________________________

Образовни циљеви: наставити са изучавањем живота и рада песника Јована Јовановића

Главни део часа (25 минута)

Завршни део часа (5 минута)

„Песмо моја, закити се цветом”, лирска ауторска песма

Запажање наставника: ___________________________________________________________________

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: утврђивање знања о врстама речи; утврђивање знања о падежима;

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Од ученика се очекује да:

Наставник коментарише ученичка постигнућа.

Запажање наставника: _________________________________________________________________

Област: Вештина читања и разумевања прочитаног

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: _________________________________________________________________

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: проширивање знања о падежима; проширивање знања о предлозима;

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадите задатке у Радној свесци.

Запажање наставника: ___________________________________________________________

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: проширивање знања о падежима; оспособљавање ученика за уочавање

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: ________________________________________________________________

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: утврђивање знања о падежима; утврђивање знања о граматичкој основи

Главни део часа (35 минута)

ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити задатке у Радној свесци (падежи – провера знања).

Запажање наставника: ___________________________________________________________________

Област: Језик (граматика)

Образовни циљеви: утврђивање градива о падежима.

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (38 минута)

Завршни део часа (2 минута)

Израда контролне вежбе (падежи)

Запажање наставника: ________________________________________________________

Образовни циљеви: упознати ученике са одликама шаљивих народних прича; анализирати

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

1. увод или експозиција (упознавање с ликовима и њиховим односима, местом и

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: _______________________________________________________________

Образовни циљеви: упознати ученике са одликама шаљиве народне приче; оспособљавати

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (35 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Запажање наставника: _______________________________________________________________

Област: Језик (граматика)

Уводни део часа (15 минута)

Главни део часа (25 минута)