Professional Documents
Culture Documents
''ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ''
ТРН
ДАТУМ: РЕАЛИЗАТОР:
03, 04. и 07. децембар 2015. год. Драгана Давидовић
РАЗРЕД: II
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Српски језик
1.ЧАС
Наставник објашњава ученике да пажљиво морају читати питања, те одговарати на питања тако да
прича има смисла. Водити рачуна да свака реченица не почиње истом рјечју или везницима „и“ и
„а“, као и рјечју „онда“.
На неколико питања ученици ће одговарати уз помоћ наставника, а на остала питања ће ученици
одговорити сами.
Након неколико минута ученичког самосталног смишљања одговора на задана питања и састављања
смислене приче, неколико ученика ће покушати самостално препричати причу „Радознали дјечак“.
Приликом усменог изражавања наставник ће отклањати евентуалне грешке које ученици буду
правили.
2. ЧАС
УВОДНИ ДИО ЧАСА:
Наставник на табли исписује наслов:
Ученицима дијели наставне листиће са питањима која ће ученици залијепити у своје свеске.
Наставник напомиње ученицима све оно о чему су причали на претходном часу, а што је значајно за
усмено изражавање исто као и за писмено изражавање, те додаје важност лијепог рукописа.
Такође их подсјећа како реченице не би требале започињати, као и то да ће овај пут на питања
одговарати тако што неће прије реченица стављати број.
Наставник подсјећа ученике да позавршетку обавезно прочитају оно што су написали и провјере
да ли написано у свесци има смисла, те да исправе евентуалне грешке које они сами уоче (пазити
на уредност и рукопис; ред ријечи у реченици; велико слово на почетку реченице; тачка, упитник
или узвичник на крају).
Ученици пишу најучесталије грешке које су ученици правили у писању ријечи правећи табелу
грешака, односно неправилно написаних ријечи и правилно написаних ријечи.
НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
ГРЕШКЕ:
1. ПОГРЕШАН ПОЧЕТАК РЕЧЕНИЦЕ И ПОНАВЉАЊЕ РИЈЕЧИ НА ПОЧЕТТКУ РЕЧЕНИЦЕ
2. ПОГРЕШАН РЕД РИЈЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
ЛИЈЕП ПОЧЕТАК:
1. Навођење примјера за лијеп почетак реченице
ЛИЈЕП КРАЈ:
1. Навођење примјера за лијеп крај приче
Сваког дана, послије наставе, Зоран пролази нашом улицом. Улица је пуна излога. Он се највише
задржава пред излогом играчака.
Једног дана је ушао у продавницу. Поздравио је продавца и почео разгледати играчке.
– Шта желиш, дјечаче? – упитао је продавач.
– Разгледам...
– А, радозналост те довела!
– Волим играчке...
Сутрадан је Зоран поново навратио.
– Изволи, дјечаче!
– Разгледам...
Касније продавач није више говорио: изволи. Знао је да радознали дјечак долази да види
играчке. И да с њима, на свој начин, поразговара.
Јутрос је Зоран опет ушао у продавницу. Али, сад више није био сам. Довео је и своју баку. Весело
је пришао и замолио продавца:
– Молим вас, дајте ми онај пиштољ! И ону шарену лопту...
Бака се смјешка и плаћа играчке. Зоран још веселији излази из продавнице.
Његова извиђања нису била узалудна.