Филозофски факултет,

Универзитета у Нишу
Основне академске студије србистике
Департман за српски језик и књижевност

Сценарио за час језика

Глаголски прилози (садашњи и прошли)-обрада

Ментор: Студент:
Проф. др Марина Јањић Александар Здравковић 2446

Ниш, 2019.
 Број часа: Датум:
Припрема за час
9. 5. 2019.
Школа: Основна школа „Чегар“
Предмет: Српски језик и књижевност
Разред: Шести разред
Наставник: Александар Здравковић
Наставна тема: Глаголски облици
Наставна јединица: Глаголски прилози (садашњи и прошли)
Тип часа: обрада
Објекат наставног
учионица
рада (локација)
Задаци часа:
 Усвајање знања о грађењу глаголских прилога;
 Разликовање глаголског прилога садашњег од глаголског прилога
прошлог;
 Уочавање одлике неличних глаголских облика (не могу обављати
*Образовни: функцију предиката у реченици);
 Уочавање основних карактеристика глаголског прилога садашњег
и глаголског прилога прошлог;
 Грађење глаголских прилога од задатог глагола

 Неговање љубави према матерњем језику

 Богаћење речника и језичког израза ученика
*Васпитни:  Подстицање радозналости ученика у решавању задатака
 Стицање применљивог знања

 Усвајање нових знања

 Усвајање знања о систему глаголских облика
 Повезивање наставе граматике и књижевности
*Практични:
 Примењивање знања на одговарајућим задацима
 Постепено и систематично упознавање граматике српског језика

Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстовна, игра

Облици наставног
Индивидуални, фронтални
рада:
Наставна средства: Табла, маркер, наставни листићи
Литература:

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ:
1. М. Николић, Методика наставе српског језика, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 2008
2. Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.

2
 ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ:
3. В. Ломпар, Граматика 6, Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.
4. В. Ломпар, Радна свеска уз граматику, Српски језик за шести
разред, Издавачка кућа Klett, Београд, 2010.

Временска структура часа:

 Уводни део часа: 10 минута;

 Главни део часа: 30 минута;
 Завршни део часа: 5 минута

Ток и садржај часа

Уводни део часа

Наставник улази у учионицу, љубазно поздравља ученике и извршава администартивне

дужности. Затим започиње час подсећањем на претходно градиво кроз укрштеницу.
Наставник поставља питања и сваки тачан одговор отвара по једно слово односно прво
слово одгвовора се бележи у укрштеници.

Г
Л
А
Г
О
Л
С
К
И

3
 П
Р
И
Л
О
З
И

Наставник: Сада ћемо се играти и на тај начин открити шта ћемо данас радити!
Постављаћу вам питања и прво слово одгвовора попуњава празно поље. Прво питање
је: Која врста речи означава радњу, стање и збивање?

Никола: Глаголи.

Наставник: Одлично, Никола! Забалежићемо одговор. Друго питање је: Како се

називају глаголски облици који имају промену по лицима, односно разликују лица?

Јована: Зову се лични глаголски облици.

Наставник: Тако је, Јована! Уписаћемо одговоре. Треће питање је: Који глаголски
облик је употребљен у примеру дођох?

Марија: То је аорист који се гради од свршених глагола.

Наставник: Одлично! Четврто питање је: Који вокал недостаје у низу А, Е, И, У?

Ана: Недостаје вокал О.

Наставник: Тако је! Забележићемо одговор. Имамо реч глагол, следећа три поља
попунићемо одједном јер се ради од суфиксу који служи за грађење присвојног
придева. Покушајте да решите!

Јелена: Ја мислим да је суфикс –ски.

Наставник: Одлично, Јелена! Сада да решимо и други део наслова. Како се назива
глаголски облик који означава давно прошло време?

Страхиња: Плусквамперфекат.

Наставник: Одлично, Страхиња! Драго ми је да си се сетио. Који нелични глаголски

облик служи за грађење перфекта?

Јелица: Радни глаголски придев и краћи облици помоћног глагола јесам.

4
Наставник: Тако је! Уписаћемо одговор. Именујте глаголски облик који означава радњу
која је трајала у прошлости и који се глади само од несвршених глагола!

Марија: То је имперфекат, архаични глаголски облик.

Наставник: Тако је! Да ли на основу овога можете да решите укрштеницу?

Јелена: Ја мислим да се ради о глаголским прилозима.

Наставник: Одлично, Јелена! Данас обрађујемо глаголске прилоге и тиме завршавамо

глаголске облике у целини.

Наставник записује наслов на табли и започиње излагање о глаголским прилозима.

Главни део часа

Наставник дели ученицима наставне листиће и задаје задатак да подуку све глаголе.

Тог вечера месечина је сијала и напољу се све видело. Опазивши месечину, Риђобради
није испрва хтео да иде у крађу , плашећи се да га какво људско око не опази, али га
друга двојица наговоре.

Наставник: Хајде, Стефане подвуци први глагол!

Стефан: први глагол је је сијала и он је у перфекту.

Наставник: Одлично! Хајде, Марија други глагол!

Марија: се видело.

Наставник:Тако је! Јована, хајде следећа два глагола!

Јована : није хтео да иде и опазивши.

Наставник: Тако је! Страхиња, хајде ти!

Страхиња: плашећи се и не опази.

Наставник: Јелена, Хајде последњи глагол!

Јелена: наговоре.

Наставник: Одлично! Нама је овде битно да ви уочавате глаголе и функцију предиката.

Зашто су облици опазивши и плашећи се посебно означени?

5
Марија: Вероватно су то глаголски прилози.

Наставник: Тако је, Марија! Да ли они такође врше фунцију предикта?

Марија: Не можемо да поставимо питање шта неко ради већ како, зашто и слично.

Наставник: Одлично! Запазите пример плашећи се! То је глаголски прилог садашњи.

Који се глади од трећег лица множине презента и наставка –ћи. Хајде, Ненаде промени
глагол певати у презенту!

Ненад: 1) певам; 1) певамо;

2) певаш; 2) певате;

3) пева; 3) певајући

Наставник: Тако је! Сада на треће лице множине додај наставак –ћи и добићеш
глаголски прилог садашњи. Како гласи?

Ненад: Певајући.

Наставник: Одлично! Које карактеристике овог облика уочавате!

Страхиња: То је нелични глаголски облик јер не може да врши функцију предикта у

реченици.

Наставник: Одлично! То је једна од битних карактеристика. Какви глаголи према

трајању радње се користе за грађење судећи по примеру певајући?

Софија: Несвршени глаголи.

Наставник: Тако је! Глаголски прилог садашњи се гради само од несвршених глагола.
Записаћемо и ову карактеристику. Да ли је ово прост или сложен глаголски облик?

Јован: Ово је прост глаголски облик јер нема помоћни глагол.

Наставник: Тако је! Упамтите да глаголски прилог садашњи означава истовремену

радњу с радњом коју означава предикат (Читајући књигу заборавила је на телефон).
Док је читала књигу она је заборавила на телефон, значи радње су текле паралелно.
Обратите сад пажњу на облик опазивши! То је глаголски прилог прошли који се гради
од инфинитивне основе и наставака –вши и –авши. Хајде, Марко одреди инфинитивну
основу глагола написати!

6
Марко: Написа-ти; инфинитивна основа је написа.

Наставник: Одлично! Јелена, додај наставак за глаголски прилог прошли.

Јелена: написавши.

Наставник: Када додајемо наставак –авши? Размислите!

Софија: Можда када се инфинитивна основа завршава на сугласник.

Наставник: Тако је, хајде промени глагол рећи!

Софија: рек-ох; рекавши.

Наставник: Одлично! Видите да није тешко! : Хајде сада да одредимо карактеристике

овог облика као што смо то урадили за глаголски прилог садашњи! Стефане!

Стефан: Ово је такође прост и нелични глаголски облик.

Наставник: Ако је нелични глаголски облик да ли може вршити функцију предикта у

реченици?

Марија: Не, он такође врши функцију прилошке одредбе.

Наставник: Одлично! Записаћемо ову важну одлику. Какави глаголи по трајању радње
се користе за грађење овог облика судећи по примеру написавши?

Марија: Овде се користе само свршени глаголи.

Наставник: Тако је! То је основна разлика између ова два глаголска прилога. Такође,
глаголски прилог прошли означава радњу која претходи радњи означеној предиктом
(Написавши писмо заплакала је). У овм примеру видимо да је она прво написала писмо
па тек онда заплакала. Хајдемо сада, на основу свега реченог да запишемо дефиницију
глаголских прилога!

Глаголски прилози су прости и нелични глаголски облици који у реченици једино

могу вршити фукцију прилошке одредбе за време, начин или узрок.

Наставник ученицима дели наставне листиће на којима ће показати да ли су усвојили

градиво.

7
Наставник: Добили сте вежбања, пажљиво прочитајте задатке и решите. Имате пет
минута да решите а онда ћемо заједно проверити.

1. Подвуците глаголске прилоге у следећим реченицама.

1. Слушајући музику заспала је на фотељи.
2. Прегледавши тестове наставник се забринуо.
3. Одглумивши болест пред наставницом Никола је прошао без домаћег задатка.

2. Следеће глаголе ставите у одређени глаголски прилог.

1. __________ограду повредио је ногу. (ПРЕСКАКАТИ – глаголски прилог
садашњи)
2. __________кроз прозор схватио је да није дан за шетњу. (ПОГЛЕДАТИ –
глаголски прилог прошли)
3. __________ да постане велики научник учио је напорно и стрпљиво. (ЖЕЛЕТИ –
глаголски прилог садашњи)
4. __________ две странице романа није могао да повеже догађаје. (ПРЕСКОЧИТИ
– глаголски прилог прошли)

Наставник: Хајде да почнемо са радом. Стефане, хајде прву реченицу!

Стефан: глаголски прилог садашњи-слушајући.

Наставник: Тако је! Да ли су радње истовремене?

Стефан: Радње теку истовремено јер је она слушала музику и заспала.

Наставник: Страхиња, хајде другу реченицу.

Страхиња: Глаголски прилог прошли- прегледавши, радње не теку истовремено, већ

прва претходи.

Наставник: Одлично! Какакв је овај глагол према трајању радње?

Страхиња: То је свршени глагол.

Наставник: Тако је! Хајде, Софија, уради трећу реченицу!

Софија: Глаголски прилог прошли- одглумивши, радње не теку истовремено, ово је

свршени глагол који у инфинитиву гласи одглумити.

Наставник: Одлично, Софија! Прелазимо на други задатак. Хајде, Милице, уради прву
реченицу!

Милица: Прескачући.

8
Наставник: Какав је глагол према трајању радње?

Милица: То је несвршени глагол, радње теку истовремено.

Наставник: Одлично! Милане, уради другу реченицу!

Милан: Погледавши, глагол је свршеног вида и ова радња претходи другој радњи.

Наставник: Тако је! Коју функцију врши овај глаголски прилог?

Милан: Овде врши функцију прилошке одредбе.

Наставник: Одлично! Јелена, хајде уради трћу реченицу!

Јелена: Желећи, глагол је несвршеног вида и радње теку истовремено.

Наставник: Одлично! Остала је још једна реченица. Марија, уради последњу реченицу!

Марија: Прескочивши, глагол је свршеног вида и радња претходи другој радњи.

Наставник: Тако је! Која је разлика између глагола прве реченице и глагола друге
реченице?

Марија: разлика је у глаголском виду.

Наставник: Одлично! Завршили смо задатке.

Звршни део часа

Наставник: Децо, сада затворите ваше свеске да проверимо шта сте упамтили о
глаголским прилозима. Катарина!

Катарина: То су налични и прости глаголски облици.

Наставник: Одлично! Марија!

Марија: Не могу вршити функцију предиката у реченици већ само функцију прилошке
одредбе.

Наставник: Тако је! Која је резлика између ова два глаголска прилога? Јелена!

Јелена: Глаголски прилог садашњи се гради када се на треће лице множине презента
дода наставак –ћи а глаголски прилог прошли се гради од инфинитивне основе и
наставака –вши и –авши.

9
 Наставник: Тако је! Да ли постоји још нека разлика? Страхиња!

Страхиња: Глаголски прилог садашњи се гради од несвршених а глаголски прилог

прошли се гради од свршених глагола. Такође, глаголски прилог садашњи означава
истовременост вршења двеју радњи а глаголски прилог прошли означава радњу која
претходи радњи која је исказана предиктом.

Наставник: Одлично! Добро сте савладали ове глаголске облике. Надам се да вам ови
глагослки облици неће правити проблеме. За домаћи задатак погледајте граматику и
радну свеску, провежбајте ове глаголске облике како бисте се припремили за
контролни задатак.

Час се овде завршава.

Глаголски прилози

Тог вечера месечина је сијала и напољу се све видело. Опазивши месечину, Риђобради није испрва хтео да
иде у крађу , плашећи се да га какво људско око не опази, али га друга двојица наговоре.

1. Глаголски прилог садашњи 2. Глаголски прилог прошли

1) певам; 1) певамо; Инфинитивна основа и наставци –вши и

2) певаш; 2) певате;
3) пева; 3) певају+ ЋИ;
- Нелични глаголски облик
-Прост глагослки облик
-Гради се само од несвршених глагола
Читајући књигу заборавила је на телефон.
- НЕ МОЖЕ БИТИ ПРЕДИКАТ У РЕЧЕНИЦИ!
- Може да врши функцију прилошке одредбе
- Означава радњу која је истовремена са
радњом која је исказана предиктом
-авши (написа-ти; написавши; рек-авши)
- Нелични глаголски облик
-Прост глагослки облик
-Гради се само од свршених глагола
Написавши писмо заплакала је.
-НЕ МОЖЕ БИТИ ПРЕДИКАТ У РЕЧЕНИЦИ!
- Може да врши функцију прилошке одредбе
- Означава радњу која претходи радњи која је
исказана предиктом

Глаголски прилози су прости и нелични глаголски облици који у реченици једино могу вршити
фукцију прилошке одредбе за време, начин или узрок.

10
11