Име и презиме наставникса: Марија Јоцић

Предмет: Српски језик и књижевност

Разред: пети

Област: Језик (граматика)

Наставна јединица: Перфекат

Врста часа: обрада градива

Наставне методе: дијалошка, монолошка, текст метода

Наставна средства:

Корелација: са наставом књижевности

Образовни циљеви: проширивање знања о глаголима; проширивање знања о

перфекту; утврђивање и проширивање знања о помоћном глаголу јесам и радном
глаголском придеву; појмовно и терминолошко богаћење речника ученика (појам
крњег перфекта); оспособљавање ученика за уочавање перфекта; оспособљавање
ученика за уочавање саставних делова перфекта

Васпитни циљеви: развијање љубави према српском језику; неговање културе

изражавања и писања у складу са нормом

Функционални циљеви: развијање моћи запажања и упоређивања; развијање моћи

анализе и закључивања
 Уводни део часа

После успостављања почетне комуникације са ученицима и уписивања часа у дневник,

разговор на данашњу тему започињем враћањем на текст који је недавно обрађиван, а
то је Десетица Ивана Цанкара. Говорим ученицима да сам неколико пута читала тај
текст и да сам приметила да је писац често користио описе кише како би нам
представио своје унутрашње стање. Предлажем да неке раченице запишем на табли:

У прозоре је ударала киша. Лила је већ недељу дана у дугим, танким млазевима. Киша
ми је сипала у лице. Тротоар је био клизав, по улицама су се скупљале и разливале
велике баре. Неба није било, сива магла висила је до мокрих кровова.

Читамо текст са табле, а онда ученици уочавају предикате у датим реченицама.

Издвајају: је ударала, лила је, је сипала, је био, су се скупљале, су се разливале, није
било, висила је.

Ученици уочавају да су то радње које су се већ десило, па тако долазимо до појма

перфекта, тј. прошлог времена. Након тога пишем наслов на табли како бих још једном
истакла коју наставну јединицу ћемо обрађивати на данашњем часу.
 Главни део часа
Један ученик излази испред табле и мења по лицима глагол из текста (пр. ударати).
Када се утврди да ли је све у реду, поставља се питање ученицима какав је перфекат по
саставу.

Ученик: Перфекат је сложен глаголски облик, зато сто се састоји из два дела, тј. два
глагола.

Наставник: Тако је. А који су то глаголи?

Ученик: је и ударао.

Наставник: А одакле нам долази то је?

Ученик: То је скраћени облик глагола јесам.

Наставник: А какав је онда глаголски облик ударао?

Ученик: То је радни глаголски придев.

Наставник: Тако је. Слушајте сада пажљиво. У ком лицу и роду се налазе глаголи у
перфекту у реченицама које у на табли?

(Очекује се да ученици уоче да је, на пример, у првој реченици перфекат у 1. лицу

једнине женског рода (је ударала), у трећој да је у 1. лицу једнине мушког рода (је био),
у истој реченици у 3. лицу множине женског рода (су се разливале)).

Ученици долазе до закључка да перфекат има посебне облике за сва три рода једнине и
множине.

Затим ученици добијају задатак да промене следеће глаголе: наћи, радити, доћи, пасти.
Након мање паузе за рад јављају се и читају решењљ, а остали прате и заједно
коригујемо ако нешто није исправно.

Након успешно решеног задатка и похвале, ученици добијају још један задатак. А то је
да издвоје глаголе у перфекту из следећих реченица које такође могу наћи у својим
књигама:

Био један цар, па имао три сина. Копао Турчин с Туркињом кукурузе. Дошао неки
сељак, па донео Насрадин-хоџи зеца на пешкеш. Јесен је већ увелико; опало лишће,
пропиштали путеви од кише.

Ученици проналазе перфекат. Али их буни то што недостаје помоћни глагол. Тада
наставник уводи нови појам.
Наставник: Добро сте запазили да недостаје помоћни глагол јесам и да је овде
присутан само други део перфекта, односно, радни глаголски придев. Али када се он
користи у приповедању, онда се назива крњи перфекат. Осим у оваквој употреби, тј.
приликом приповедања, он се може користити и у свакодневној комуникацији (пр.
Стигли гости!). Исто тако, он се изоставља да се не би понављао више пута. Шта
мислите, зашто је то тако?

Ученик: Изоставља се јер се подразумева.

Наставник: Тако је. А и реченица лепше звучи када пазимо шта и како говоримо. Хајде
да наведемо пример такве реченице.

Ученик: Лежао је и маштао о путовању у Париз.

Наставни: Добро је. А како вам се чини реченица Лежао је и маштао је у путовању у
Париз?

Ученик: Реченица је незграпна, има сувишних делова.

Наставник: Тако је. Хајде још једном да се вратимо реченицама с почетка часа. Шта
мислите, шта је перфекат у реченици Баре су се разлиле по тротоару?

Ученик: перфекат је су се разлиле.

Наставник: Дакле, мислите да и ово се улази у састав предиката. Зашто?

Ученик: Зато што је ово повратни глагол.

Наставник: Тако је. Хајде да видимо сада шта мислите о реченици коју ћу записати
на табли: Он се дуго излежавао на сунцу. Који је овде перфекат?

Ученик: Перфекат је се излежавао.

Наставник: Да ли нешто недостаје том облику или је све у реду?

Ученик: Недостаје помоћни глагол јесам, зато што се он подразумева.

Наставник: Да. То се дешава у оваквим пеимерима где имамо 3. лице једнине. Пошто
сте све до сада разумели, хајде да резимирамо градиво, да закључимо шта је то
перфекат.

Ученик: Перфекат је глаголско време које означава радњу која се вршила или извршила
у прошлости, пре тренутка говора о њој. Он је личан глаголски облик јер има облике за
сва лица једнине и множине. Такође је и сложен глаголски облик јер се састоји од два
дела – ненаглашених облика помоћног глагола јесам и радног глаголског придева.
Пошто у свом саставу има радни глаголски придев, перфекат има и посебне облике за
сва три рода једнине и множине (мушки, женски и средњи).

Наставник ће својим инструкцијама помоћи да ученици дођу до потпуног одговора.

 Завршни део часа
Наставник ученицима задаје задатке како би још боље утврдили градиво и припремили
се за израду домаћег задатка.

1. Смислите реченицу у којој ћете употребити облик перфекта и подвуците га.

2. Како гласи перфекат помоћних глагола јесам, бити и хтети?

Приликом решавања другог задатка ученике ће мало збунити перфекат глагола јесам,
али ће доћи до закључка да овај глагол нема прошло време.

За домаћи задатак ће добити да подвуку перфекте у скоро обрађеној приповеци

Милована Глишића Прва бразда.
 Изглед табле

Перфекат
У прозоре је ударала киша. Лила је већ недељу дана у дугим, танким млазевима. Киша
ми је сипала у лице. Тротоар је био клизав, по улицама су се скупљале и разливале
велике баре. Неба није било, сива магла висила је до мокрих кровова.

Ја сам ударао Ми смо ударали

Ти си ударао Ви сте ударали

Он је ударао Они су ударали

Био један цар, па имао три сина. Копао Турчин с Туркињом кукурузе. Дошао неки
сељак, па донео Насрадин-хоџи зеца на пешкеш. Јесен је већ увелико; опало лишће,
пропиштали путеви од кише.

Он се дуго излежавао на сунцу.