Универзитет у Источном Сарајеву

Филозофски факултет Пале

Катедра: Разредна настава

ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНИ ЧАС

Тема: Себјекатски и предикатски скуп ријечи

Пале, септембар 2018.

Школа:

Наставни предмет: Српски језик

Разред: V

Датум реализације: 18. 9. 2018. године

Учитељ:

Наставна тема: Граматика

Наставна јединица: Субјекатски и предикатски скуп ријечи

Тип часа: Обрада новог градива

Циљ часа: Ученици уочавају основне реченичне

дијелове, редослијед реченичних чланова у
реченици и исправно их употребљава, те
уче да издвоје субјекатски и предикатски
скуп ријечи.
Образовни задаци: Утврђивање усвојеног знања из области
граматике. Из морфологије о именицама,
глаголима, придевима, из синтаксе о
субјекту и предикату.
Функционали задаци: Развијање логичког мишљења и
закључивања. Логичко мишљење
закључивати кроз примјере уочавања и
закључивања, повезивања знања и њихове
примјене.
Васпитни задаци: Развијање љубави према матерњем језику,
изграђивање позитивног односа код ученика
према раду, зазвијање воље и истрајности
код рјешавања задатака.
Облици рада: Рад у пару, фронтални, индивидуални рад.

Наставне методе: Метода рада на тексту, монолошка метода,

дијалошка метода.
Наставна средства: Наставни листићи, табла, креда, уџбеник

Литература: Литература:
М. Ковачевић, М.К. Мацура, Српаки језик и
језичка култура, ЗУНС Источно Ново
Сарајево, 2016.
М. Николић ,Методика наставе српског
језика и књижевности, Креативни центар,
Београд, 1994.год.

Ж. Станојчић и Љ. Поповић, Граматика

српскога језика, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2012.год.
Уводни дио часа:
(10 минута)

У уводном дијелу часа понављам са

ученицима градиво о субјекту и предикату,
што су радили у претходним разредима
основне школе.

Добар дан дјецо.

У претходним разредима радили сте

субјекат и предикат. Најприје њихово
уочавање на простој реченици, а потом сте у
четвртом разреду учили да одредите
субјекте и предикате у реченицама.
Дио граматике који изучава начи на који се
од ријечи формирају реченице као цјеловите
јединице назива се синтакса.
Који су све чланови у реченици ако
посматрамо са синтаксичке стране? Посматрано са синтаксичке стране,
(записујем на табли) реченични чланови су: субјекат, предикат,
атрибут, објекат, прилошке одредбе и
апозиција.

Као што смо претходно рекли, у трећем и

четвртом разреду основне школе радили сте
препознавање и одређивање субјекта и
предиката у реченици, а самим тим сте и
дефинисали ове реченичне чланове.
Да ли се неко сјећа, шта је то предикат? Предикат је дио реченице који означава
шта ради субјекат.

Шта је онда субјекат? Субјекат је ријеч у којој је означено ко

врши радњу.

Субјекат и предикат су првостепени

реченични шланови, што значи да се без
ових реченичних чланова граматичка
реченица не може реализовати.

На данашњем часу радићемо Субјекатски и

предикатски скуп ријечи.
Главни дио часа
(25 минута)

Након што сам написала назив наставне

јединице на табли, почећемо са обрадом
наставне јединице.

Осим субјекта и предиката у реченици

постоје, као што смо претходно рекли, и
други реченични чланови, а то су њихове
допуне.
У уводном дијелу смо навели остсле
реченичне чланове, али нисмо рекли да ли
су оне везане за предикат или субјекат. Да
ли неко жели да ми каже који реченични
чланови су допуна субјекту, а који
предикату. Реченични чланови који су допуна субјекту
су: атрибут и апозиција, а реченични
чланови који су допуна предикату су
прилошке одредбе и објекат.

Управо тако, те ћемо према овоме

дефинисати тј одредити субјекатски и
предикатски скуп ријечи.

Субјекатски скуп чине ријечи које се везују

за субјекат и ближе га одређују, допуњавају
или објашњавају, оне показују особине
субјекта.

Предикатски скуп чине ријечи које се везују

за предикат и ближе га одређују,
допуњавају или објашњавају, оне показују
гдје, када и како се одвијала радња.

Као примјер за објашњење субјекатског и

предикатског скупа ријечи, пишем и
објашњавам реченицу на табли, а ученици
преписују у своје свеске.

Вриједна дјевојчица пажљиво чита књигу.

У реченици се могу издвојити сљедећи
реченични чланови:

Вриједна (каква) – атрибут;

дјевојчица (ко?) – субјекат;
пажљиво (како?) – прилошка одредба за
начин;
чита (шта ради) – предикат;
књигу( шта чита) – објекат, прави или
ближи
( обиљежавам реченичне чланове у
реченици)

На основу ове реченице, да ли можемо да

одредимо који је предикатски, а који
субјекатски скуп ријечи? Субјекатски скуп ријечи је вриједна
(реченични скуп обиљежавам на табли, а дјевојчица, а предикатски скуп ријечи је
ученици у своје свеске) пажљиво чита књигу.

Сада ћемо да урадимо вјежбу у којој ћемо

да утврдимо знање које сте стекли за овај
час.
(ученици раде вјежбе у пару)
(прилог 1)

Након урађене вјежбе анализирамо

резултате са часа.

Завршни дио часа:

( 10 минута)

У завршном дијелу часа ученицима дајем

наставне листиће у којима су исписане
реченице које ће морати да анализирају код
куће за домаћи задатак.

(прилог 2)

Довиђења дјецо.
Прилог 1.

1) У сљедећим реченицама подвуците субјекат и предикат

Ана је радила вјежбе у парку.

Шума као да је разговарала са собом.
Лишће је шуштало.
Дјеца се играју.

2) У сљедећим реченицама црвеном оловком подвуци предикатски скуп ријечи, а

плавом оловком подвуци субјекатски скуп ријечи

Ледена киша падала је данима.

Весела дјевојчица пјевала је из свег гласа.
Стара крушка срушена је послије неколико година.
Цијела генерација љетовала је у Црној Гори.

3) Из другог задатка издвојите реченичне чланове и објасните их.

Прилог 2.

Из сљедећих реченица издвојите предикатски и субјекатски скуп ријечи:

1) У подножју планине, некада давно, расла је чета сунцокрета.

2) Нестрпљиве Ана и Бојана су чекале када ће почети цртани филм.
3) Вриједан ученик пише домаћу задаћу.
4) Марина је мами помагала у кувању ручка.
Рјешења 1.прилога

1) У сљедећим реченицама подвуците субјекат и предикат

Ана је радила вјежбе у парку.

Шума као да је разговарала са собом.

Лишће је шуштало.

Дјеца се играју.

2) У сљедећим реченицама црвеном оловком подвуци предикатски скуп ријечи, а

плавом оловком подвуци субјекатски скуп ријечи

Ледена киша падала је данима.

Весела дјевојчица пјевала је из свег гласа.

Стара крушка срушена је послије неколико година.

Цијела генерација љетовала је у Црној Гори.

3) Из другог задатка издвојите реченичне чланове и објасните их.

Субјекат – киша, дјевојчица, крушка, генерација,

Предикат – падала је, пјевала је, срушена је, љетовала је.

Прилошке одредбе – данима, из свег гласа, послије неколико година, у Црној Гори.

Атрибут – ледена, весела, стара, цијела,

Рјешење Прилога бр. 2

Из сљедећих реченица издвојите предикатски и субјекатски скуп ријечи:

1) У подножју планине, некада давно, расла је чета сунцокрета.

2) Нестрпљиве Ана и Бојана су чекале када ће почети цртани филм.
3) Вриједан ученик пише домаћу задаћу.
4) Марина је мами помагала у кувању ручка.