Вукови певачи – драматизација

Тешан Подруговић: Родом сам из Херцеговине, из села Казанца у Гацку. Био сам
испрва трговац, а после сам отишао у хајдуке. Као хајдук сам 1807. побјегао у Србију. По
оцу сам се звао Гавриловић, а звали су ме Подругом или Подруговићем јер сам био
висок, тј. по другога човека. Вук ме нађе у Карловцима 1815. године у највећој беди и од
мене записа велики број песама...

Вук Караџић: Кад сам ја од њега песме преписивао не знам је ли био што старији од
четрдесет година... Врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се притом
нигда није смејао, него је све био као намрштен. Он је знао још најмање сто јуначких
песама...Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како није певао, него само
казивао), песме разумевао и осећао.

Наратор: Тешан подруговић је био омиљени Вуков певач. Било је много певача, али нико
није певао епске песме, као што је то чинио Тешан Подруговић.

Тешан Подруговић: ,,Кад се жени српски цар Стјепане

надалеко запроси ђевојку,
у Леђану, граду латинскоме...

Старац Милија: Родом сам из Херцеговине, из Колашина. За Карађорђево време дошао

сам у Србију и населио се у нахији пожешкој. Вук је 1820. године у Крагујевцу дознао да
знам песме о женидби Максима Црнојевића и Бановићу Страхињи:

,,Нетко бјеше Страхинићу бане,

бјеше бане у маленој бањској
У маленој бањској крај Косова...

Вук Караџић: Кад се са Милијом састанем онда ми се радост окрене на нову тегобу и
муку. Не само што није казивао песме редом, као и остали певачи, него без ракије није
хтео ни запевати. Видећи ја то, ништа друго нисам знао чинити, него да ми сваку песму
пева по неколико пута, док је нисам толико упамтио да сам могао познати кад се што
прескочи...