You are on page 1of 5

Припрема за час

Школа ОШ ,,Бора Станковић” Кленике


Датум 15. 9. 2020. године
Разред и одељење Осми разред
Наставник Марија Јоцић
Наставни предмет Српски језик и књижевност
Област Језик
Наставна јединица и Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски,
редни број часа славеносрпски. Вукова реформа.
Тип часа
Обрада
Циљ часа:

Васпитни задаци: Мотивисање ученика на сарадничку и такмичарску


атмосферу. Неговање и усвајање љубави према српском језику и
књижевности.
Циљеви и задаци Образовни задаци:

Функционални задаци: Мотивисање ученика за рад и потврђивање


одређених знања, који су потребни у свакодневном животу и даљем
школовању.
CJ.1.4.2; CJ.1.4.3; CJ.1.4.7; CJ.2.4.6.
Образовни стандарди

Облици рада Фронтални, индивидуални.

Наставне методе Дијалошка, истраживачка, текстуална.

Наставна средства Вербална, наставни листићи, табла, креда.

 М. Николић, Методика наставе српског језика, Завод за


уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.
Литература

Литература за ученике

 Корелација Народна традиција, историја.


Евалуација
Ток часа
Уводни део часа На почетку часа присећамо се са ученицима миграције Словена и њиховог
5 минута досељавања на Балкан (индоевропска породица језика и прасловенски језик).
Потом, гледамо видео-клип, тачније уводни део докумнтарца о Мирослављевом
јеванђељу (3мин). Говорим ученицима да немамо времеплов да се вратимо у
средњи век и сведочимо почецима словенске писмености, али да имамо
изузетан рукопис из тог времена, који се данас чува у Народном музеју у
Београду. Напомињем да пажљиво слушају.
Главни део часа
мин Разговармо о утисцима. Чули смо архаични језик средњег века, којим почиње
  Мирослављево јеванђеље. Да ли вам је овај језик непознат и далек? Присетите
се језика црквених обреда. Да ли вас подсећа на литургијски језик?
Како су се звала браћа која су дошла у Моравску да шире хришћанство?
На ком језику су проповедали хришћанство? Закључујемо да су то Ћирило и
Методије, који су 863. године дошли у Моравску на молбу кнеза Растислава,
који је затражио од византијског цара Михајла два учена грка да шире
хришћанство. У 9. веку саставили су глагољицу, прво писмо Словена. Своју
мисију спроводили су на старословенском језику. Старословенски језик био је
богослужбени језик, народ њиме није говорио, већ су се на њему преводиле
религиозне књиге (трећи језик на коме је преведено Свето писмо).
Ко је наставио мисију Ћирила и Методија?
То су били Ћирилови ученици Климент и Наум, који су саставили ћирилицу и
она ће у 12. веку сасвим потиснути из употребе глагољицу.
Преписивачи су у почетку спонтано, а касније и свесно уносили особине
народног језика у текстове богослужбених књига. Тиме је старословенски језик
на српском подручју делимично мењан и на тај начин настаје српска
редакција словенског језика или српскословенски језик.
Враћамо се на документарац који смо погледали. Сећамо се да је
Мирослављево јеванђеље настало у 12. веку. Можемо ли претпоставити којим
језиком је написано, ако је настало у 12. веку? Наш најзначајнији рукопис
написан на српскословенском језику настао у 12. веку јесте Мирослављево
јеванђеље. Да ли сте запамтили за кога је писано? Хумски кнез Мирослав, брат
Стефана Немање наручио је да се за њега препише Јеванђеље. Садржи 350
страна и украшено је са 300 минијатура и украсних иницијала. На
српскословенском језику пишу се повеље, законици и др. Најпознатији такви
документи су Повеља Кулина бана (12. в. , Душанов законик (14. в.).
Српскословенски језик је био у употреби све до 18. века. На српскословенском
се писало и после пада српсских држава под турску власт, али књижевни рад је
био углавном ограничен на преписивање црквених књига. На
српскословенском последњи пише Гаврил Стефановић Венцловић.
На судбину српског језика у 18. веку снажно су утицали историјски догађаји
тог периода:
-1690. г. Велика сеоба Срба због турске одмазде;
-претња да се српски народ покатоличи, помоћ од православне Русије и долазак
руских учитеља, који доносе књиге на рускословенском језику и отварају
школе.
Рускословенски потискује из употребе српскословенски језик и постаје
књижевни језик српских писаца и службени црквеног богослужења. На тај
начин настаје руска редакција словенског језика на српским просторима.
Њиме пишу Захарије Орфелин и Јован Рајић.
Убрзо после одласка руских учитеља писци су у рускословенски језик уносли
елементе српског народног језика, јер су желели да њихова дела буду
разумљива свима. Тако је пред крај 18. века, мешањем рускословенског са
народним, српскословенским и руским језиком настао славеносрпски језик.
Прво дело објављено на славеносрпском језику био је Славеносрпски магазин
(1768) Захарије Орфелина. Био је у употреби до половине 19. века.
Од друге половине 18. века формира се идеја о потреби писања на искључиво
на народном језику. Доситеј Обрадовић говори о потреби да учени људи пишу
на народном језику (Писмо Харалампију ) (1783).
1810. Саво Мркаљ је у свом кратком спису Сало дебелога јера либо
азбукопротрес реформисао ћирилицу (29 слова).
Вукова реформа
Вукова биографија
-1813. г. одлази у Беч
-1814. г. објављује 2 књиге у Бечу:
Малу простонародну славеносербску пјеснарицу (прву штампану збирку
српских народних песама) и Писменицу сербскога језика (прву штампану
граматику српског језика)
Осврћемо се на главне правце Вуковог рада:
1) скупљање и објављивање народних умотворина и
2) реформа језика и правописа.
1818. г. штампа први ,,Српски рјечник” (26000)
Вук је реформу ћирилице Саве Мркаља спровео до краја. Увео је знакове Ђ, Ћ,
Љ, Њ, Џ, а Ј је преузео из латинице.
Аделунгово начело: ,,Пиши као што говориш” (пр. оца, а не отца, врапца, а не
врабца, српски, а не србски итд.)
1836. г. ,,Српске народне пословице” у којима је вратио глас Х (орах, хајдук и
др.)
1847. сматра се прекретницом у прихватању Вукових идеја. Тада су на
народном језику штампана следећа дела:
1. Песме Бранка Радичевића
2. Горски вијенац Петра Петровића Његоша
3. Вуков превод Новог завјета
4. Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића (Ђорђа Поповића).

1852. г. друго издање Српског рјечника (преко 47000 речи)


1868. озваничени су његов књижевни језик и правопис
За даљи развој српског књижевног језика заслужни су Вукови следбеници:
Ђура Даничић, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић и др.

Завршни део часа


3-5 мин
Изглед табле:

Домаћи задатак

Прилози:

You might also like