Историја језика

Градиво 7. разреда
Живот Словена у прапостојбини
Прапостојбина Словена се према наводима неких
научника налазила на подручју данашње Русије,
Украјине и Пољске у сливу река Дњепра,
Дњестра и Висле, а касније се протезала и до
Карпата.
Сеобе Словена и подела
 СеобеСловена су настављене до почетка 7. века. Тада
су настале 3 групе словенских народа:

 Источни Словени (Руси, Белоруси, Русини и

Украјинци),
 Западни Словени (Чеси, Пољаци, Моравци, Словаци,
Кашуби, Панонски Русини и Лужички Срби) и
 Јужни Словени (Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци,
словенизовани Бугари, Македонци, Бошњаци, Буњевци
и Горанци).
Примање хришћанства и потреба
за писмом
 Словени се у 9. веку одричу паганства и почиоњу да
примају хришћаство.
 Црноризац Храбар је у 10.в. Аписао спис„О
писменима“ каже да су пре него што су почели да
пишу грчким и латиским словима, користили црте и
резе.
 Великоморавски кез Растислав (Моравска – данашња
чешка) тражи од византијског цара Михајла III да му
пошаље учитеље да би ширили хришћаство на
словенском језику и описмењавали Словене.
Ћирило, Методије, глагољица,
старословенски језик
 863. године шаље у Моравску два брата
Солуњана, Константина и Методија који су
добро знали словенски језик.
 Они састављају прво словенско писмо –
глагољицу и преводе „Библију“са грчког на
један дијалекат македонских Словена из околине
Солуна и обогаћују га грчким речима. Тај језик
ми данас зовемо старословенски и то је био
ПРВИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК свих Словена.
Ћирилица, редакције
 Ћирилица је друго словенско писмо. Саставили су га
Ћирилови и Методијеви ученици крајем 9. или
почетком 10. века.
 Уношењем речи из језика преписивача у
старословенски текст настају РЕДАКЦИЈЕ
старословенског језика.
 Српском редакцијом старословенског језика или
СРПСКОСЛОВЕНСКИМ пише се од 12. до прве
половине 18. века. То је ПРВИ КЊИЖЕВИ ЈЕЗИК
код Срба.
Порекло два писма и споменици
 Глагољица је настала од једне врсте старог грчког
писма, од старојеврејског писма и од коптског
писма. Споменици: Маријино јеванђеље,
Зографско јеванђеље, Охридско јеванђеље.
 Ћирилица је потиснула глагољицу. Настала је од
једне врсте грчког писма и допуњена је словима
којих у грчкој азбуци није било. Споменици:
Савина књига, Темнићки натпис, Самуилов
натпис, Супрасаљски зборник...
Мирослављево јеванђеље
 Најстарији сачувани рукопис на
српскословеском језику је Мирослављево
јевађеље.
 Писала су га два писара: непознати и Глигорије
дијак (писар).
 Настало је у последњој четвртини 12. века на
захтев кнеза Мирослава, брата великог жупана
Стефаа Немање.
Чува се у Народном музеју у Београду.
Рускословенски језик
 Велика сеоба Срба 1690. коју је предводио патријарх
Арсеније III Чарнојевић ка јужној Угарској.
 У Угарској су Срби били изложени католичким
културним притисцима, па на позив српског
митрополита Петровића долази учитељ Максим
Суворов и у Карловцима отвара „Славјанску
школу“, а потом долази и Емануел Козачински и
1733. отвара „Латинску школу“. Те школе негују
рускословенски језик – руску редакцију
старословенског језика.
Славеносрпски језик
 По одласку руских учитеља, многи писци уносе
елементе народног језика у своја дела на
рускословенскомјезику.
 Средином 18. века настаје мешавина
рускословенског и народног српског језика позната
као СЛАВЕНОСРОПСКИ ЈЕЗИК.
 Славеносрпским су писали писци с краја 18. и
почетком 19 века. Први часопис писан тим језиком
био је Славеносрпски магазин Захарија Орфелина
штампан у Венецији 1768. године.
Потреба стварања на народном
језику
 Пошто није била написана граматика
славеносрпског језика, у писању нису морала да се
поштују никаква правила.
 У то доба се све више истиче потреба за стварањем
на народном језику.
 За ту просветитељску идеју залагао се Доситеј
Обрадовић, али се ни сам никада није у потпуности
ослободио рускословенских речи, па и он припада
писцима који су стварали на славеносрпском језику.
Писци и дела
 Захарије Орфелин:
- „Славеносрпски магазин“;
- „Плач Сербији“.
 Јован Рајић:
- „Историја разних словенских народов“;
-„Бој змаја с орлови“.
 Гаврил Стефановић Вецловић
 Доситеј Обрадовић
 Сава Мркаљ
 СаваМркаљ је био српски учитељ, монах и
филолог. Познат је по томе што је 1810. године
написао тада веома актуелну књижицу о
српској азбуци Сало дебелог јера либо
азбукопротрес, у којој се залагао за реформу
језика и правописа. Ово дело утицало је и на
Вука Караџића и његову реформу писма.
Мркаљева реформа писма
 Мркаљ је једноставно пребројао и гласове у свом српском
 језику и набројао 29 (џ није узео у обзир) и ћириличке
 знакове (слова), па их је избројао 41. Вишак је био
велики, иСава га је одбацио.
 При томе се Мркаљ посебно оборио на тврди знак јер као
нејнепотребнији називајући га поспрдно дебелим. Мркаљ
је словима покрио 25 гласова а за остала четири љ, њ, ђ и
ћ тражио је диграме и то решио тако што је словима л, н,
т и д додао меки знак означавајући тако њихову мекоћу.
Вукова реформа писма
 Вук је написао, реформисаном ћирилицом Саве Мркаља, своју
прву граматику, коју је назвао „Писменица сербскога језика“.
 Вук је за­пра­во у Пи­сме­ни­ци по­шао од Мр­ка­ље­ве ре­фор­ме, ко­
ју је ви­со­ко це­нио, с тен­ден­ци­јом да оства­ри прин­цип је­дан
глас (фо­не­ма) = је­дан знак. Та­ко је за кон­со­нан­те љ, њ, ћ, ђ Мр­
ка­ље­ве ди­гра­ме [дь], [ль], [нь], [ть] Вук свео на по је­дан знак.
Уме­сто ди­гра­ма Вук је увео зна­ке: [љ], [њ], [ћ] и [дь] (спо­је­но
у јед­но сло­во) за су­гла­сник ђ.
Мркаљево решење ï (=ј) заменио је латиничним словом, а
слово Џ које је Мркаљ занемарио, преузео је из старих
рукописа.